16752) ZAPIS NA KONJSKOM ĆEBETU nove beogradske priče , Milorad Pavić , Draganić Beograd 1994, pripovetke, mek povez, format 12,5 x 19,5 cm , ćirilica, 279 strana,

254 strane NOLIT 1956 godina

Stanje: lepo očuvano Izdavač:Evro Giunti, Beograd Izdato: 2009 Korica: tvrda Pismo : ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---49---

Ivo Andrić - NEMIRNA GODINA Иво Андрић - НЕМИРНА ГОДИНА ПРОСВЕТА , Београд , 1964. 358 стране Меке корице Димензије књиге 11,5 x 18 cm Има посвету Добро очувана књига

SHORT STORIES - old and new Priređivač - R. W. Jepson Izdavač - Longmans, Green and Co, London Godina - 1951 192 strana 16 cm Edicija - The Heritage of Literature Series Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Introduction 1. NATHANIEL HAWTHORNE - David Swan 2. EDGAR ALLAN POE - A Tale of the Ragged Mountains 3. WILLIAM MAKEPEACE THACKERAY - Sultan Stork 4. CHARLES DICKENS - No. I Branch Line: the Signalman 5. ANTHONY TROLLOPE - Malachi`s Cove 6. AMBROSE BIERCE - A Horseman in the Sky 7. FRANCIS BRET HARTE - The Stolen Cigar Case 8. SIR ARTHUR CONAN DOYLE - How the Brigadier Slew the Fox 9. SIR ARTHUR THOMAS QUILLER-COUCH - Colonel Baigent`s Christmas 10. SAKI (HECTOR HUGH MUNRO) - The Boar-Pig 11. Biographical Notes Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Knjiga je na engleskom jeziku Natanijel Hotorn Edgar Alan Po Vilijam Mejkpis Tekeri Čarls Dikens Entoni Trolop Embrouz Birs Fransis Bret Hart Artur Konan Dojl

Plač sljezove boje, zbornik radova br. 13 KK Branko Ćopić , 2012. Pripovetke i pesme Mek povez, format: 17x24 cm, 196 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. ktj-58 110623

Stanje: dobro,unutrašnjost kao nova Izdato: Novosti, Beograd 2004 Pismo : ćirilica Korica: tvrda Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----6----

Naslov Pljuska u ruci : (antologija alternativne ruske proze) / [priredila i uvodnu raspravu napisala] Dubravka Ugrešić ; prevodioci Dubravka Ugrešić, Vladimir Gerić, Igor Živković Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik hrvatski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `August Cesarec`, 1989 Fizički opis 413 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ugrešić, Dubravka, 1949-2023 = Ugrešić, Dubravka, 1949-2023 Gerić, Vladimir, 1928- Živković, Igor Zbirka ǂBiblioteka ǂLiterae (broš.) Napomene Alternativni modeli suvremene ruske proze: str. 9-59 Bilješke o piscima: str. 409-413 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Ruska književnost, avangardna – Antologije Antologija obuhvaća tekstove koji pripadaju alternativnim modelima suvremene ruske proze osamdesetih godina prošlog stoljeća. Neki tekstovi kolali su u samizdatu i ranije, a zatim bili objavljeni u samizdatu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, neki su tekstovi noviji, objavljeni u službenim sovjetskim književnim glasilima s kraja osamdesetih godina prošlog stoljeća. Zastupljeni autori: Vasilij Aksjonov, Venedikt Jerofejev, Juz Aleškovski, Dmitrij Prigov... MG106 (L)

IZDAVAC IKP BOGUNOVIC,2019,183 STR,TVRD POVEZ,VECI FORMAT KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,NALEPNICA SA POSVETOM NA PREDLISTU

Izdavač: Rad, Beograd, 1963. Mek povez, latinica, 160 strana. Biblioteka: Reč i Misao Kolo III - Knjiga 60

izdanje 2007. TVRDI POVEZ 394 strane reprint originalnog izdanja iz 1914. god. Srpske junačke bajke i legende ( na engleskom jeziku) Hero-tales & legends of the Serbians By Woislav M. Petrovitch ( Voislav M. Petrović ) izuzetne ilustracije Pepeljuga,,,Srpski carevi, kraljevi,,,...Bajka Carevo novo odelo...

Izdaje - Srpska književna zadruga - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 - solidno. Tvrd povez 229.strana

НАРОДНЕ ЛЕГЕНДЕ И ПРЕДАЊА МИЛУТИН ЂУРИЧКОВИЋ BOOKLAND БЕОГРАД 2 О О 7 Библиотека НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ 99 ЛЕГЕНДИ Речник мање познатих речи Ћирилица Тврде корице 16О страница

MILOVAN ĐILAS LJUBAV I DRUGE PRIČE Meki povez Oštećenje na rikni Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac. Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966. Đilas je tokom života menjao stavove, pa je od tvrdokornog boljševika, komuniste i revolucionara, nakon rata počeo da se izjašnjava kao demokratski socijalista.[4] Takođe je menjao stavove o crnogorskoj samobitnosti — od zastupanja teze da su Crnogorci zasebna nacija, postala od Srba, do tvrdnje da Crnogorci čine sastavni deo srpske nacije.[5] Neki autori Đilasa drže odgovornim za streljanja ideoloških protivnika tokom Drugog svetskog rata u Crnoj Gori.[6] Drugi smatraju da je kampanja protiv Đilasa, koja je vođena četiri decenije, zasnovana na dve laži: da je harao po Crnoj Gori skoro sve vreme rata, i da je `izmislio` crnogorsku naciju.[7] Sadržaj 1 Biografija 1.1 Revolucionarni studentski pokret 1.2 Robija u Sremskoj Mitrovici 1.3 Rad u Partiji do početka rata 1.4 Oslobodilački rat i revolucija 1.4.1 Ustanak u Crnoj Gori 1941. 1.4.2 Slom ustanka u Srbiji 1.4.3 Streljanja u Crnoj Gori 1942. 1.4.4 Prelazak u Bosnu 1.4.5 Bitke na Neretvi i Sutjesci 1.4.6 Misija u SSSR 1944/45. 1.5 Sukob sa Informbiroom 1.6 Nova misao 1.7 Vanredni Plenum CK SKJ protiv Đilasa 1.8 Ponovo robija u Sremskoj Mitrovici 1.9 Inostranstvo i povratak u domovinu 2 Dela 3 Stavovi 3.1 O crnogorskoj naciji 4 Nasleđe 5 Literatura 6 Izvori 7 Vanjske veze Biografija `Triput sam u životu bio slobodan — veoma blizu nepostojećoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi — dvared u zatvoru, a jedared u ratu.[8]` Milovan Đilas `Đido` je rođen 4. 6. 1911. u selu Podbišće kod Mojkovca. Otac mu je bio granični oficir crnogorske vojske, a majka domaćica.[9] Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem poezija i pesama. Stekao je veliku slavu kod učenika i nastavnika. Milovan Đilas se za vreme gimnazijskih dana sve više opredeljivao za radnički pokret u zemlji. Revolucionarni studentski pokret Glavni članak: Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu Milovan Đilas u beogradskom tramvaju 1930-ih. Posle svršetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu 1932. godine. Tada se povezuje da ilegalnom Skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a u septembru 1932. Za vreme svojih studija, aktivno je radio i kao Skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Bio je jedan od organizatora revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas od aprila 1933. pristupio KPJ. Iste godine je stekao diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[10] Robija u Sremskoj Mitrovici Milovan Đilas na robiji u Sremskoj Mitrovici 1933. godine. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započene štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala, prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Za vreme svog boravljenja u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira. jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov `Izgubljeni raj`, za koji je 1989. dobio nagradu “Miloš N. Đurić”. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograd. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939. Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na Partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje srpskih dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet KPJ. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmartnoj Gori kao delegat iz Srbije. Početkom 1940. Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka `Za čistoću i boljševizaciju Partije`, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: `Naša Stvarnost`, `Sodobnost` `Književni Savremenik`, `Mlada Kultura` itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beogradu da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na SSSR, učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Oslobodilački rat i revolucija Ustanak u Crnoj Gori 1941. Glavni članak: Ustanak u Crnoj Gori 1941. Od 13. jula do 9. avgusta oslobođeno 6 srezova: Bijelo Polje, Kolašin, Berane, Andrijevica, Danilovgrad i Šavnik. Bili opsednuti Cetinje, Podgorica i Nikšić. Po 15 dana bili slobodni Petrovac i Vir Pazar. Ustanak organizovali đeneralštabni kapetan Arso Jovanović i profesor Milovan Đilas.[11] — Izveštaj britanske misije jugoslovenskoj vladi od septembra 1941. Đilas je bio upućen u julu 1941. u Crnu Goru radi pripremanja i pokretanja borbe protiv italijanskih okupatora. Na njega se prenose izvanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja lokalnog rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog Štaba NOVJ. U Crnoj Gori zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizuje ustanak koji je bio opštenarodni, veliki delovi Crne Gore su oslobođeni i kod ustanika nije bilo ozbiljnijih podela i sukoba izmedju komunista i nekomunista. Prvo naređenje koje je Đilas izdao 9 dana posle izbijanja ustanka u Crnoj Gori zagarantovalo je ličnu slobodu, nepovredivost stana i vlasništva, slobodu vere i veroispovesti, slobodu misli i govora, slobodu organizovanja, sastajanja i razmene mišljenja.[12] Isto naređenje je legalizovalo sve demokratske političke partije, dalo opšte pravo glasa (žene tada prvi put u Crnoj Gori mogu da biraju i budu birane), uvelo obavezno izvođenje optuženih pred sud najdalje 48 časova posle hapšenja i uz obavezno angažovanje advokata.[13] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju koju je predvodio kapetan Dvejn Hadson u Petrovcu na moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni Štab u Užicu. Slom ustanka u Srbiji Đilas u novembru 1941. stiže u oslobođeno Užice i preuzima rad u listu `Borba`, glavnom partijskom glasilu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazi s Vrhovnim štabom u Sandžaku gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle sloma ustanka u Srbiji, Đilas sprovodi mere na održavanju discipline i morala boraca, uključujući i mere streljanja. Posle odstupanja glavnine partizana u Bosnu, Đilas ostaje u Novoj Varoši, na granici Srbije i Crne Gore, odakle se usred zime i u teškim okolnostima povlači s jedinicama pod njegovom komandom i pridružuje Vrhovnom štabu. Streljanja u Crnoj Gori 1942. Glavni članci: Četničko-partizanski sukob i Leva skretanja Wikiquote „Streljati nekoga to je tehničko pitanje, kako kaže drug Crni, ali je osnovno ubediti masu u neophodnost toga streljanja.[14]“ (Pismo Milovana Đilasa CK KPJ od 27. marta 1942.) Dok je Đilas bio odsutan, u Crnoj Gori je došlo do pojave levih skretanja i `pasjih grobalja` za ideološke protivnike.[7] U martu 1942. godine Đilas se vraća u Crnu Goru, gde se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički sukob. Momčilo Cemović smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce. Đilas u to vreme piše Centralnom komitetu KPJ kako se „kulački elementi` po selima plaše da će komunisti sve komunizirati, da će uskoro kod nas biti sovjeti, da su NOO škola za sovjete, da je objavljen rat londonskoj vladi i da sve to unosi paniku u srednje seljaštvo; da se „tutnjavom o revoluciji` zaboravlja na fašizam i borbu protiv njega.[14] U aprilu 1942. godine, Milovan Đilas je učestvovao u donošenju presude o streljanju četvoro mladih partizana iz porodice Tadića, braće poznatog filozofa Ljubomira Tadića, koji je `jedini izbegao streljanje, jer smo ga smatrali premladim da bismo ga ubili`.[15] Prema Đilasovoj verziji, oni su streljani jer je Tadija Tadić, politički komesar bataljona, upozorio svog strica Spasoja, koji je bio u četnicima, da ga partizani traže da ga ubiju, što je proglašeno izdajom.[16] Prema verziji Ljube Tadića, njihova krivica je izmišljena, a ubijeni su za odmazdu `posle blamaže i neuspeha`, nakon što je partizanska potera nastradala od starog komite Spasoja Tadića. Tadić navodi da su oni streljani jer su odbili da lično likvidiraju svog strica.[17] Hapšenja partizana iz porodice Tadića je izvršeno na prevaru, tako što su pozvani na razgovor o prekomandovanju.[17] Pored braće Tadića, ubijeni su još neki mladići koji su se stavili na njihovu stranu. Neki od streljanih u Gornjem Polju nisu imali više od osamnaest godina.[17] U posleratnoj prepisci sa profesorom Ljubom Tadićem, Đilas je odgovorio kako bi ponovo učinio isto[17], odnosno `ne bi drukčije postupio ni s rođenom braćom`.[18] Wikiquote „Pohapšene Tadiće su sproveli u Gornje Polje. Istragu su vodili Dakić i Sava Kovačević, ali smo i Milutinović i ja bili u toku i odobrili presudu.[17]“ (Milovan Đilas) Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, smatra da je profesor Tadić bio obmanut `policijskim dezinformacijama`, koje su plasirane protiv Đilasa nakon rata. Prema njegovim rečima, profesor Tadić i Milovan Đilas su nakon prepiske postali prijatelji.[19] Prelazak u Bosnu Radio je na uređivanju partijskog lista `Borba` koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Drinićima. Radio je i na uređivanju organa CK `Proletera`, izrađivao je `biltene Vrhovnog štaba`, radio je na radio-stanici `Slobodna Jugoslavija` , na rasturanju članka `Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe` po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji.

Knjiga odlično ocuvana G1

Nolit 1981 112 str

Vojislav V. Jovanović: DVOGLAVA KORNJAČA - Izabrane i nove priče, Filip Višnjić 1996, str. 154. Očuvanost 4. Vojislav V. Jovanović rođen je 28. juna 1940, u Niškoj Banji. Objavio je 28 knjiga proze i poezije. Objavljivao je prozu i poeziju u časopisima i novinama: Književna reč, Književne novine, Književni list, Književni magazin, Reč, Politika, Priča, Beogradski književni časopis, Gradina, Narodne novine, Gradac, Poezija, Polja, Letopis Matice srpske, Raška, Slava i druge. Bio je član uredništva Književnih novina od 1984. do 2000. godine. Njegova proza i poezija zastupljene su u antologijama srpske književnosti. Prevođen je na engleski, francuski, holandski, rumunski i katalonski jezik. Nije dobitnik nijedne književne nagrade. Preminuo je u Beogradu 5. marta 2018. godine.

BIGZ 1990 328 strana očuvanost 5-

Dobro očuvana ali ima posvetu 322 strane 375 grama , retko stan

ANDREJ NIKOLAIDIS MALA ENCIKLOPEDIJA LUDILA Izdavač - Levo krilo, Beograd Godina - 2013 100 strana 21 cm Edicija - Podzemna struja ISBN - 978-86-89225-07-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Tijela Promjena Mraz katedrala u Kotoru Divni i užasni život Miraša Varvarina Mesar Tako mnogo vremena za tako malo stvari Odlaganje Bio je strašan tip MALA ENCIKLOPEDIJA LUDILA Pristojnost Sestre Gepard Knut Kuća Osmanagića Očna klinika Policija Katedrala u Kelnu Red i mir Radovan Karadžić Biciklista Estervezovi Rješenje `Iz ranijih knjiga poznati apokaliptični stil Andreja Nikolaidisa u zbirci priča Mala enciklopedija ludila čitamo u mikro izdanju, kao bernhardovske slike nepodnošljivog koje su uglavnom sa naših prostora. Kratkoća ovih slučajeva efektna je jer nas postavlja pred zid neizrecivog, traumatskog, dakle poetskog, što svaki život jeste čim se malo zagrebe po njegovoj površini. To upravo i radi ovaj autor. U dužim pričama knjige čitamo životne storije promašenih ljudi, sa fatalnim obrtima. Nikolaidis razlaže epohu varirajući motive kojima se opsesivno vraća: korumpiranost crkve i policije, raspad braka i porodice, suicid, ludilo, otuđenost i nemoć pojedinca, maltretiranje i ponižava- nje žrtava genocida, pervertirane intelektualne i moralne dileme, bizarnost i začudnost života, nerazumevanje generacija, smrt bliskih osoba. Parodija, ironija, persiflaža, mračna duhovitost, opravdana i vesela morbidnost ostavljaju jak utisak u suverenom rukopisu ovog autora. Neman, nakaza, osmi putnik, ratno zlo koje je potopilo svaki kutak posttranzicijskih društava u kojima živimo pokazuje svoje bezbrojne pipke u svakom segmentu života. Bolest društva je metastazirala i pi-tanje je da li ćemo ikada ponovo biti ljudi dostojni da pogledamo jedni drugima u oči. Zato govor o takvoj stvarnosti koja je postala skoro čista fikcija jer je nepojamno užasna i ujedno banalna, oblači u delima nekih pisaca sa ex-yu prostora - kao što su Andrej Nikolaidis, Dragan Radulović ili Miloš Živanović - fantazmagorično i distopijsko ruho. Potrebna je imaginativna distanca ne bi li se tek naslutila snaga i ubitačnost našeg vremena. U najdužoj pripovesti knjige, Divni i užasni život Miraša Varvarina, Nikolaidis briljantno opisuje našu predratnu, ratnu, predpolitičku i kvazidemokratsku društvenu situaciju kroz fantastični životopis savremenih junaka. Koliko je sličnih junaka prodefilovalo našim životima ovih godina? Oni još uvek marširaju i ubeđuju nas u svoju dobrotu, maltene svetost, dok mi slutimo samo okrutnost, hladnu proračunatost i svirepost. Na kraju, u poslednjoj priči, sasvim primereno duhu čitave knjige, autor daje i ironično rešenje šta bi to bila prava demokratija, ponovo pokazujući da je humor jedno od poslednjih utočišta duha, koje nas bar u fikciji izbavlja od stvarnosti u kojoj živimo.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Secanja i doznanja Dobrivoje Gavovic Cajetina, 2015. Mek povez, format: 15x21 cm, 133 strane, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Kompaktna. ktj-53 190424

POLJUBAC U DOBA KULIRANJA - Zorica Tomić tvrd povez,omot lepo očuvana ima posvetu

LJUDI STAROGA KOVA Milorad Popović Šapčanin BRATSTVO-JEDINSTVO, NOVI SAD, 1987. TVRD POVEZ sa zlatotiskom 243 STRANE K.S.N. O. 4. POL.1

Laguna 2016, mek povez, odlićno stanje osim posvete na predlistu, 359 strana, težina oko 310 gr

Posveta