Taj neobicni svet...-Dzen Pejn.Izdavac Dereta,2010 godine.Tvrd povez,255 str.Veoma dobro ocuvana.VF

Autori: Igor Kolarov, Svetislav Paunović, Branko Stevanović Ilustrovala Ana Petrović. Format: 13x20 cm Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. oktobar 2015. Nagrada Neven za najbolju knjigu iz oblasti popularne nauke u 2015. Eksperimenti i trikovi. Ako spadate u one koji su greškom otvorili ovu knjigu (dobili ste je na poklon; bilo vam je dosadno; nemate nijednu drugu knjigu; mislili ste da se u njoj radi o ljubavnom životu nemačkih žaba; zgrabili ste je žureći u toalet), najozbiljnije se pridržavajte ovog upozorenja: BEŽITE! URNEBESNA FIZIKA VAM MOŽE POMUTITI MOZAK I NATERATI VAS DA SE POTPUNO ZALJUBITE U NJU! Knjiga za one koji su ludi za fizikom! I za one koji bi radije vukli krokodila za rep nego izučavali fiziku!

Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO - MONO I MANJANA Napisana sa smelošću i ljupkošću ravnom onoj što je krasila životinje i vladare koje prikazuje, ova zanosna panorama Marine Belozerske baca novo svetlo na jednu od najiskonskijih ljudskih opsesija. Egzotične životinje odavno očaravaju i nadahnjuju ljude. Vekovima su služile kao sredstvo u diplomatiji i ratu, oblikovale način vladavine, podsticale saznanja i plenile maštu. Medičijeva žirafa razmatra ovu temu kroz niz priča, koje počinju u antičkoj Aleksandriji, putuju preko Rima u doba republike, renesansne Firence, astečkog Meksika, Praga u vreme baroka, Napoleonove Francuske, američkih kapitalista u fazi surovog prvobitnog sticanja kapitala, pa sve do današnjih dana, kad su dva para divovskih panda uspela – potpuno same kako se čini – da odmrznu odnose između dveju supersila. Pismo Latinica Povez Broš Godina 2007 Format 14,5x20,5 Strana 383 B4

M.Čangalović, V.Manojlović, V.Baltić DISKRETNE MATEMATIČKE STRUKTURE, FON, Beograd 2014. godine, format 24 cm, meki povez, ilustrovano, ĆIRILICA, strana 182. Ima manjih podvlačenja! Priložen SADRŽAJ knjige!

Godina izdanja: 2017 Oblast: Astronomija Jezik: Srpski Autor: Strani Astro fizika Astrofizika za ljude kojima se žuri Nil de Gras Tajson Iz 2017 god. 158 str. Veliki prasak? Crne rupe? Tamna materija? Tamna energija? Kvazari? Neutronske zvezde? Galaktička jata i kosmičko pozadinsko zračenje? Mehanika, kvantna i nebeska? Fotoni, protoni, kvarkovi, muoni i gluoni? Ako vam je dozlogrdilo da ne razumete o čemu se tu radi, ako želite da se uhvatite u koštac sa najnovijim idejama o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, ako ste spremni da zasenite svoje društvo poznavanjem vrhunskih dometa savremene astrofizike, profesor Nil DeGras Tajson, jedan od najživopisnijih popularizatora nauke današnjice, povešće vas na uzbudljivo putovanje od početka univerzuma do njegovog neumitnog kraja, od najsitnijih delića materije do najvećih objekata u poznatom kosmosu, jasnim rečnikom čineći i najsloženija pitanja prijemčivim svakome od nas, u kratkim i sažetim dozama za koje može da se nađe vremena čak i u užurbanom ritmu savremenog života… po.st.lev.2

Autor:: Dragoljub Antić Žanrovi:: Istorija, Popularna nauka Izdavač:: Ganeša Godina izdanja:: 2016. Broj strana: 143 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“. Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan. Trp biv fri

odlično očuvane IQ

Collected Stories & Drawings Izdavač: STORY PEOPLE, Decorah 71 str. : ilustr. ; 15 x 23 cm / Mek povez

Antologija `Devet boja Banata` svojevrsna je lična karta pesničkog Banata koju čini izbor iz stvaralaštva devet banatskih autora: Todora Manojlovića (rođenog u Velikom Bečkereku), Žarka Vasiljevića (rođenog u Beloj Crkvi), Miloša Crnjanskog (rođenog u Čongradu), Dušana Vasiljeva (rođenog u Kikindi), Bogdana Čiplića (rođenog u Novom Bečeju), Vaska Pope (rođenog u Grebencu), Miroslava Antića (rođenog u Mokrinu), Vujice Rešina Tucića (rođenog u Melencima) i Vojislava Despotova (rođenog u Zrenjaninu). Izbor, prema rečima priređivača Draška Ređepa, nije nastao pukim povezivanjem autora koji su rođenjem u vezi sa istim geografskim podnebljem, Banatom, već je nastao prepoznavanjem lokalnog kolorita u njihovom stvaralaštvu: Banat govori i oseti se u njihovom stvaralaštvu, iako su svojim delom nadmašili lokalne okvire i zauzeli najviša mesta u modernoj srpskoj književnosti. ✰Agora, 2014., tvrdi povez, 350 strana, nepodvlačena, bez posvete, malo oštećenje prednje korice, skoro nova, težina 540 grama.

Autor:: Karol Befa, Sedrik Vilani Žanrovi:: Popularna nauka Izdavač:: Centar za promociju nauke Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 184 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Kako i odakle dolaze ideje? Da li su kreativnoj slobodi potrebna ograničenja? Kakvu ulogu imaju rituali u razvoju misli? Karol Befa i Sedrik Vilani odgovaraju na ova, ali i druga pitanja u autentičnom dijalogu koji govori o stvaranju u njihovim svojstvenim disciplinama, matematici i muzici, kroz njihovu dugogodišnju saradnju i prijateljstvo. Kroz razgovor se ocrtavaju portreti dvojice velikih umova, koji nam pomažu da razumemo njihove ličnosti, njihov rad i njihov jedinstven put. Kako postati matematičar ili kompozitor? Kako izgleda tipičan dan u njihovim profesijama? Iza kulisa stvaralaštva otkriva susrete koji rađaju ideje, kao i način na koji te ideje pokreću stvaranje i povezuju ljude. Kompozitor i pijanista Karol Befa proglašen je za najboljeg kompozitora 2013. godine na dodeli nagrada Victoires de la Musique, šef je Katedre za umetničko stvaralaštvo na Koledžu Francuske i profesor na Visokoj normalnoj školi. Godine 2015. stekao je habilitaciju za vođenje istraživanja. Sedrik Vilani je francuski matematičar, jedan je od najtalentovanijih mladih matematičara današnjice i dobitnik Fildsove medalje za 2010, najvećeg priznanja u svetu matematike. Profesor je na Univerzitetu „Klod Bernar”, Lion 1, i član Francuske akademije nauka. Trp biv fri

ZBIRKA ISPITNIH ZADATAKA IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICININSKOG FAKULTETA Autori: Zorana Vujović, N. Avramović, V. Dragutinović, Ksenija Stojanović, V. Vujić-Redžić, Kristina Gopčević, B. Radosavljević, Svetlana Šljivar-Broćić, Ljiljana Zindović, Ivanka Karadžić Izdavač: Conit, Beograd Godina izdanja: 2000 Broj strana: 156 Povez: Mek Knjiga je odlično očuvana, samo su redni brojevi većine zadataka (bili) zaokruženi - stanje možete videti na fotografijama. s

Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 22. i 23. juna 1993. Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga LXXVIII Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga 6 Grupa autora. Povez: broširan Broj strana: 203 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. (K-143)

Beograd 2019. Mek povez, 408 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R1 Velika istorija svega. „Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“ Bil Gejts Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje. Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja? Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili. Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive. „Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena „Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN „Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“ Washington Post

Horizonti moderne astronomije Autor (i): Zoran Zivkovic Format: 22x12 cm Broj strana: 221 Izdavač: Svetlost Kragujevac Godina izdanja: 1979 Povez: Tvrd Zastitni omot Zastitni omot na krajevima malo iskrzan, na par mesta malo zacepljen. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati slike. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

prekoričena odlično očuvana JUN.21/12

Ruski disko - Vladimir Kaminer Iz 2005. 165 str. Moja majka svetski putnik Prvih 6o godina svoga života moja majka je provela u Sovjetskom Savezu. Ni jedan jedini put nije prešla granicu svoje domovine, iako se njena najbolja prijateljica 1982. godine udala za Nijemca koji je bio stacioniran u Moskvi i s njim se preselila u Karl-Marks-Štat, odakle je više puta pozivala moju majku u goste. Partijski sekretar Instituta za mašinogradnju, u kom je majka radila, trebalo je da napiše mišljenje, pošto se bez njega nikud nije moglo mrdnuti, ali on to nikako nije htio da učini. Putovanje u inostranstvo je častan i odgovoran korak, govorio je mojoj majci. Vi se. međutim, niste pokazali na polju društveno-političkog rada, gospođo Kaminer. Iz toga zaključujem da još niste zreli za takvo jedno putovanje. Moja majka sazrela je za putovanje tek nakon raspada Sovjetskog Saveza, 1991. godine, kad je emigrirala u Njemačku. Brzo je otkrila jednu od najvećih sloboda demokratije, slobodu kretanja. Sada je svuda mogla da putuje. Ali, koliko daleko treba putovati i koliko veliki smije da bude svijet? Odgovor na to pitanje došao je takoreći automatski kad se majka upoznala s ponudom turističke agencije Roland, koja organizuje jeftina putovanja autobusom. Autobusom, doduše, ne možete stići baš do Amerike, Australije ili Indije, ali se makar možete vozati do mile volje. Imate utisak da ste na dugom putovanju, ali istovremeno ostajete nekako blizu kuće. Em je praktično, em je povoljno I zabavno. Iako se popularno ture s agencijom Roland često otkazuju zbog malog broja učesnika, majka je u međuvremenu već bila na dvadesetak putovanja i obišla mnoga mjesta. Od Španije na jugu do Danske na sjeveru. U Kopenhagenu je slikala morsku sirenu, kojoj je neko bap tada ponovo bio skinuo glavu. U Beču je dama koja je bila turistički vodič objasnila da se bečke kobasice tamo zovu frankfurtske, da se pristojna kafa može dobiti samo u restoranu ispred Gradske skupštine I da je Stapo skraćenica za policiju. U Parizu vozač autobusa nije mogao da ubode parking, pa su cijeli dan kružili oko Ajfelove kule. Na Volfgangovom jezeru moja majka je kupila prave Mocartove kugle, najokruglije čokoladne bombone na svijetu, koje od tada stalno dobijam za Božić. U Pragu se na Karlovom mostu zamalo nisu sudarili s autobusom drugog organizatora. U Amsterdamu je kraljica slavila rođendan, i mnogo tamnoputih građana je igralo od radosti na ulicama u trenutku kad je autobus agencije Roland stigao tamo s mojom majkom. U Veroni je posjetila spomenik Šekspirovoj Juliji, čija se lijeva dojka već sasvim smanjila i usijala od ruku mnogih turista. U London majka nije mogla ići, jer Engleska nije potpisnica Šengenskog sporazuma, a ona je tek u Kaleu primijetila da joj je za Englesku potrebna posebna viza. Zato je te noći slikala svaku drugu kuću u Kaleu. Sledećeg dana autobus se vraćao kući i moja majka se vratila njim – nazad u Berlin. Činjenica da se nije čak ni primakla Big Benu i Tauer Bridžu nije je mnogo uzbuđvala. U međuvremenu je postala iskusan putnik autobusom, za kojeg nije toliko bitan cilj, koliko put do njega. Vrlo dobro očuvana knjiga, posveta na 1. predlistu. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 11022022knj

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Duše i priključenija Izdaje Evro-Giunti Beograd Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila. Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira... Stanje knjige kao na slikama Mek povez 291.strana

Izdaje Stubovi kulture Beograd Nova pripovedačka knjiga Jovice Aćina (objavio 9 knjiga pripovedaka, 7 esejističkih knjiga, veći broj knjiga prevedenih sa francuskog i nemačkog jezika) sadrži prozu koja na formalnom planu pokriva raspon od kratke priče do razvijenijih „klasičnih“ priča/pripovedaka. Zbirka Pročitano u tvojim očima tematski se naslanja na tri prethodne Aćinove prozne knjige (Ko hoće da voli, mora da umre, Mali erotski rečnik srpskog jezika, Dnevnik izgnane duše) jer se i u njoj motivski raznoliko sagledavaju aspekti erotskog, polnog, seksualnog u životima piščevih likova, kroz vrlo samosvojno i već prepoznatljivo imaginativnoludističko poetičko pismo ovog autora. Jovica Aćin je za knjigu Pročitano u tvojim očima dobio Vitalovu nagradu za 2006. godinu Stanje knjige kao na slikama Mek povez 172.strana ima posvetu

Izdavač: Rende Jezički bogate, vešto napisane i što je najvažnije čitljive, priče Berislava Blagojevića vraćaju nadu u opstanak i budućnost kratke prozne forme. Njegova proza je neodoljiva, velikodušna, istovremeno vedra i surova, duhovita, ponekad apsurdna i pogađa pravo u srce. Ove priče se bave običnim ljudima i tzv. večnim temama, ljubavlju, slobodom, ali i nemogućnošću da se ta sloboda ili ljubav ostvare, odlikuje ih blagi humor, svestan ironijski otklon, ponekad ljuta satira i utisak gorčine u ustima. Radnje priča se dogadjaju na različitim geografskim prostorima (Filipini, Nagorno-Karabah, Damask, Boston...), junaci nose različita imena a mogu se zvati bilo kako, jer su njegovi junaci isti, obični, mali, pošteni ljudi koji zbog poremećenih društvenih, socijalnih i moralnih vrednosti nemaju mogućnost da se u potpunosti ostvare već skrušeno i pomirljivo prihvataju ulogu marginalnih likova na ivici života. Berislav Blagojević kritički ali jednostavno i nenametljivo, često kroz vizuru ličnog i proživljenog, posmatra i prikazuje ljude i svet, sa željom da problem učini vidljivim i jasnim ali bez želje da donosi zaključke ili da nudi rešenja. Svaka od ovih priča mogla bi da se završi znakom pitanja ili sa tri tačke i da nas ostavi u dubokom promišljanju. nova ROOM.9

Nenapisane price Danilo Jokanovic Gramatiik, Beograd, 2009. Mek povez sa klapnama, format: 12x20 cm, 104 strane, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra bez tragova koriscenja. Kompaktna. ktj-62 0307232

Nema boga u susedgradu - Robert Perišić Izdanje LOM, Beograd 2006. „Nema boga u susedgradu“ izbor je priča Roberta Perišića jednog od najaktuelnijih hrvatskih pisaca. Nazivi priča: Šta tražite ovdje? Prigušeno svjetlo, prava atmosfera Vijagritis Zero na tulumu Utjerivači Rekonovalescent Evo da van se javin sa par rići Strangers in the Night Nema boga u Susedgradu

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2

Matematicki problemi iekspozicije - Mitrinovic ; Keckic Naucna knjiga, Beograd