prelep,neznoroza ,pamucni ponco,kapuljaca postavljena pamucnom postavom na pruge,vezeni detalji ribe,dva kosa dzepica ,rezervno dugme sa utisnutim brendom,savrsen

duzina 514 cm sirina 42 cm

Prsluk vrlo topao, kao nov je bez ikakvih tragova nošenja.

Prele prsluk marke Here there za devojcice u vel 14-152.Predji deo odrdjjjjn od materijala koji deluje kao koza.Cerka ga obukla u dve prilike.Bukvalno nov.Odlicna kupovina.Nesto prel3epo.

prelep,kvalitetan perjani debelo punjen i debelo futrovan,unurasnjost od polara,modernog kroja,od zadi duzi,dosta dzepova na cicak i zip,na donjem delu zatezaci,odlicno ocuvan

Prsluk od vestackog krzna nov sa cirkonima

Prsluk,prsluce za decake sa medom,plavi,topao i suskav.Postava je pamucna. Uvoz iz Turske. Dimenzije: od 3 do 6 meseci Sirina-26cm Ramena-25cm Duzina bez kragne-29cm od 6 do 12 meseci Sirina-28cm Ramena-27cm Duzina bez kragne-33cm od 15 do 18 meseci Sirina-31cm Ramena-30cm Duzina bez kragne-36cm Ovde mozete pogledati sve nase artikle https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

Izuzetno topao dečji prsluk sa kapuljačom od debelog polara. Materijal je mešavina pamuka i poliamida. Veličina 12. Nedostaje učkur za zatezanje na donjoj ivici prsluka. Dimenzije: Širina ramena 44 cm Dužina leđa 62 cm Širina ispod ruku 55 cm

Atraktivan prsluk sa kapuljačom vel.M za uzrast 10-11 god. Veoma je topao. Dužina sredinom leđa 58.

prelep,kao nov futrovani ciklama,sa srebrnim zcezdama,uzrast 3 godine

Lep pulover.Dimenzije:duzina 54cm, sirina ramena 38cm,sirina od pazuha do pazuha45cm

U principu bez oštećenja jer je slabo i nošen, Poznat nemački brend Yigga http://www.ernstings-family.de/kat/jungenmode-kids-regenkleidung-winterkleidung.html Mere: pazuh 50 cm (mereno je sa spoljašnje strane) dužina (mereno bez kragne) 51 cm

Prsluk za decake, topao i suskav. Uvoz iz Turske.Sastav-100% poliester Dimenzije: 1 godina- Sirina-34cm Ramena-29cm Duzina bez kragne-38cm Sa kragnom-43 2 godine- Sirina-36cm Ramena-30cm Duzina bez kragne-39cm Sa kragnom-45 3 godine- Sirina-37cm Ramena-31cm Duzina bez kragne-42cm Sa kragnom-46

LETOPIS MATICE SRPSKE 487 / 2011, sv. 1-2 Matica srpska, Novi Sad, 2 0 1 1 OGLEDI Episkop JOVAN PURIĆ: PravoSlavlje i egoizam: 1.PravoSlavni opit ličnosti i `kultura egoizma`, 2.O problemu duhovne neOsetljivosti u savremenom svetu i među današnjim hrišćanima. VLADETA JEROTIĆ: Sa Heraklitom u 21. veku - kako tumačiti danas neke njegove fragmente SVEDOČANSTVA/ Jelena GUSKOVA: PovoDom knjige Karle del Ponto `Lov, ja i ratni zločinci` NEĐO ŠIPOVAC: Jedan čovjek-jedna knjiga i mali svjetski rat protiv Srba (Ričard Holbruk, `Završiti rat`) DRAGOLJUB PETROVIĆ: Arbanasi došli - s Kavkaza? VASILIJE KRESTIĆ: O srpskoj enciklopediji ZORAN KOVAČEVIĆ: Srpska enciklopedija - poduhvat više generacija OBRAD STANOJEVIĆ: Srpska enciklopedija - sveopšti zbornik znanja IVAN NEGRIŠORAC: Srpska enciklopedija: od uPotrebe do simboličke vrednosti ŽELJKO MILANOVIĆ: Trezvenjaci u pijanoj balkanskoj istoriji (Razgovor sa MIRKOM DEMIĆEM) KRITIKA Radoš LJUŠIĆ: Basarine istoriografske bahanalije (S.Basara, Početak bune protiv dahija) Ćirilica, 273 str

Prsluk za devojcice Leptirici, topao i suskav. Uvoz iz Turske. Sastav-100% poliester Dimenzije: 1 godina- Sirina-34cm Ramena-29cm Duzina bez kragne-38cm Sa kragnom-43 2 godine- Sirina-36cm Ramena-30cm Duzina bez kragne-39cm Sa kragnom-45

Prsluk za male princeze,odlican za predstojece toplije vreme.Odlicnog kvaliteta,pamucna je postava. Velicine od 6-9,9-12 i 15-18 meseci Pogledajte sve nase oglase u mom ducanu

CECA ZA FANOVE NASLOVNA STRANA CECA KAO KOŠTANA STR.30 I 31 TEKST NIT JE SOFKA NIT JE KOŠTANA SA DVE FOTKE (VIDI NA SLICI)

PAUL CELAN, FUGA SMRTI Gradina Str 371 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

Prsluk za bebu, veličina 0-3 meseci, vuna 50%, akril 50%, pranje ručno. Meko i toplo. Boje mleko bela i roze.

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Sineast broj 118 iz 2008. godine. Odlicno ocuvana knjiga 160 str. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 20022024K

K020 Nakon dvogodišnjih priprema, Kultura – interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka), objavio je u 165. broju (krajem 2019) veliki međunarodni temat od 20 tekstova Strip i identitet. Autori su pretežno glavni stručnjaci u svojim zemljama, a pola njih su i najviši svetski akademski autoriteti za strip, vizuelno pripovedanje, karikaturu, animaciju, dramske umetnosti, mediologiju, komunikologiju i srodne oblasti. Urednik temata Zoran Stefanović u uvodniku Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet tumači važnost vizuelnog pripovedanja za svetsku i nacionalne kulture, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970-ih, i ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije (www.usus.org.rs), kojom bi Srbija mogla postati međunarodni model. Stefanović kaže da „kad se razmotri spisak autora Kulture br. 165 – sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika – možemo konstatovati okupljanje relevantnih stručnjaka: neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali su izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog momenta prestonicom svetske stripologije. Želja nam je bila promovisati novu generaciju stručnjaka, najaviti buduća istraživanja i sva lica kulturnih politika koje će doći, ali i pokazati da je ravnoteža globalnog i lokalnog od osobite važnosti unutar stripske kulture i misli“. A među autorima su Džon Lent i Nik Suzenis (SAD), prof. Ditrih Grinevald (Nemačka), Benoa Peters (Francuska), Dženg Huangai (Kina), Aleksandar Kunjin, Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko (Rusija), Iztok Sitar (Slovenija), Goran Dujaković i Milan Milošević (BiH), kao i Žika Bogdanović, Anica Tucakov, prof. Irina Antanasijević, Marija Ristić i Branislav Miltojević iz Srbije. Istaknuto je i da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, Pegaz – revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu Kultura 1975. uredio prvi međunarodni temat o stripu u nekom državnom ak ademskom časopisu Istočne Evrope. Стрип и идентитет Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XVI–XX ВЕК) Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – PUNISHER Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ Стрип и идентитет - осврти и прикази Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА Истраживања Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОKРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧKОГ СИСТЕМА Maja Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ Љубица Винуловић ПOРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА Осврти и прикази Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА In Memoriam Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)

str. 8 urednik : ignjat sopron, zemun