str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

1932/33 U NAVEDENOM RASPONU(151-196) NEDOSTAJU BROJEVI 153,169,188,191,192,193 i 195. KOD BROJA 173 OŠTEĆENA 2 LISTA(5/6,7/8) KOD BROJA 186 OŠTEĆEN ZADNJI LIST

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

K020 Nakon dvogodišnjih priprema, Kultura – interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka), objavio je u 165. broju (krajem 2019) veliki međunarodni temat od 20 tekstova Strip i identitet. Autori su pretežno glavni stručnjaci u svojim zemljama, a pola njih su i najviši svetski akademski autoriteti za strip, vizuelno pripovedanje, karikaturu, animaciju, dramske umetnosti, mediologiju, komunikologiju i srodne oblasti. Urednik temata Zoran Stefanović u uvodniku Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet tumači važnost vizuelnog pripovedanja za svetsku i nacionalne kulture, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970-ih, i ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije (www.usus.org.rs), kojom bi Srbija mogla postati međunarodni model. Stefanović kaže da „kad se razmotri spisak autora Kulture br. 165 – sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika – možemo konstatovati okupljanje relevantnih stručnjaka: neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali su izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog momenta prestonicom svetske stripologije. Želja nam je bila promovisati novu generaciju stručnjaka, najaviti buduća istraživanja i sva lica kulturnih politika koje će doći, ali i pokazati da je ravnoteža globalnog i lokalnog od osobite važnosti unutar stripske kulture i misli“. A među autorima su Džon Lent i Nik Suzenis (SAD), prof. Ditrih Grinevald (Nemačka), Benoa Peters (Francuska), Dženg Huangai (Kina), Aleksandar Kunjin, Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko (Rusija), Iztok Sitar (Slovenija), Goran Dujaković i Milan Milošević (BiH), kao i Žika Bogdanović, Anica Tucakov, prof. Irina Antanasijević, Marija Ristić i Branislav Miltojević iz Srbije. Istaknuto je i da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, Pegaz – revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu Kultura 1975. uredio prvi međunarodni temat o stripu u nekom državnom ak ademskom časopisu Istočne Evrope. Стрип и идентитет Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XVI–XX ВЕК) Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – PUNISHER Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ Стрип и идентитет - осврти и прикази Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА Истраживања Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОKРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧKОГ СИСТЕМА Maja Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ Љубица Винуловић ПOРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА Осврти и прикази Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА In Memoriam Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)

str. 8 urednik : ignjat sopron, zemun

str. 8 urednik : ignjat sopron, zemun

str. 48, stanje LOSE urednik : petar curcic Srbadija. Časopis za zabavu i pouku je bio srpski periodični časopis koji je izlazio u Beogradu (1881—1883) jednom mesečno, svakog 15. dana u mesecu, u sveskama u 6 tabaka u kvart formatu. Časopis su pokrenuli braća Ćurčić (Petar i Stevan), da bi posle dvogodišnjeg izlaženja uređivanje preuzeli Đorđe Popović-Daničar i Dragutin Ilić. Prema Veliboru Gligoriću, Srbadija je imala potencirano obeležje patriotskog, nacionalističkog lista posvećenog Srpstvu. Počela je izlaziti u vremenu obeleženom po veoma bogatoj izdavačkoj delatnosti u periodici, od koje vredi istaći Letopis, Javor, Otadžbinu, Srpsku zoru, Srpske ilustrovane novine, Pobratimstvo, Večernjaču i dr.Međutim, kako ističe Dušan Ivanić, to je ujedno i vreme malaksavanja srpskih periodičnih izdanja u Beču i brzog gašenja nekih od novopokrenutih glasila. Kako ukazuje Dimitrije Vučenov, Srbadija je zauzimala posebno mesto među pomenutim časopisima, jer je bila donekle povezana sa srpskom književnom periodikom u Beču i Novom Sadu. Tu povezanost pomenuti objašnjava ličnošću glavnog urednika Stevana Ćurčića i njegovog naslednika Đorđa Popovića-Daničara. Iza obojice je stajalo iskustvo stečeno uređivanjem istoimene periodike iz Beča Srbadije, odnosno novosadskog časopisa Danice (po kojoj je, inače, Popović dobio svoj nadimak). Otuda potiče i ta dvojnost u beogradskom časopisu, mešavina tradicionalnoga i novoga, koju su iz pomenutih sredina unela ova dvojica urednika. Prema tome, kako zaključuje Vučenov, Srbadija predstavlja časopis prelaznog karaktera i književne toleranicije, ali isto tako zauzima nejasno i nedovoljno određeno mesto u opredeljivanju prema književnim školama i pravcima, idejama i shvatanjima. Srbadija je krenula sa izlaženjem početkom 1881. godine. Te godine je izašlo 12 svezaka na ukupno 588 strana. Prema Vučenovu, neizvesno je šta je prethodilo pokretanju časopisa jer nisu sačuvana nikakva svedočanstva o tome. On pretpostavlja da je Ćurčić po svom dolasku u Beograd bio pun uredničkih ambicija.[5] Za razliku od njega, na jednom mestu kod Vase Stajića stoji da je Ćurčić preneo Srbadiju iz Beča u Novi Sad tokom 1880. godine i da je kao obrazloženje za taj postupak naveo da kulturni centar treba da bude tamo gde i politički. Časopis je najavljen u somborskom nedeljniku Rodoljubu kao „produženje one Srbadije koja je pre 6 godina izlazila sa slikama u Beču”. Između ostalog, u ovom pozivu urednik Ćurčić poručio je publici sledeće: Srbadija, koju evo ponovo pokrećemo, neće kao pređe biti ilustrovan list, jer takav već postoji u Beču, nego će biti časopis za zabavu i pouku — i to jeftin list, pristupačan svima i svakome. Naša je namera da damo publici u ruke časopis, koji će je zabavljati i poučavati, a u toj celji donosiće Srbadija pesme, pripovetke i priče iz narodnog života, putničke crte, novele, romane i razne poučne članke... Mi nećemo žaliti ni truda ni troška da Srbadija u svakom pogledu bude što uglednije, a nadamo se da će se Srbi i Srpkinje svojski odazvati našem časopisu, koji je namenjem najširem krugu — svoj Srbadiji Međutim, kako ističe Vučenov, časopis je i pored nacionalno-romantičnog prizvuka bio osuđen da bude prolazna pojava u srpskom književnom životu. Za razliku od, na primer Otadžbine koja je imala svog donatora, ili Letopisa koji je imao čitavu ustanovu iza sebe — Maticu srpsku, Srbadija je bila prinuđena da se oslanja samo na pretplatu i pretplatnike, kao i na „poček” u štampariji. Pretpostavka da će časopis moći da se održi putem pretplate nije bila, kako ističe Vučenov, svojstvena samo pokretaču Srbadije, već i mnogima drugima. Osim toga, časopis je težio da prodre i do srpskih čitalaca u Austrougarskoj. Ipak, kako ocenjuje Vučenov, ni to nije pomoglo da se on održi, a kao razlog za to navodi konkurenciju (postojanje devet književnih časopisa) i relativno tanak sloj čitalačke publike. Po Vučenovu, život časopisa Srbadije može se podeliti na dve etape: na etapu braće Ćurčić, koja je trajala tokom 1881. i 1882. godine te za vreme koje je Stevan delovao kao urednik i odgovorni urednik, a Petar kao vlasnik i izdavač na etapu novih urednika — Đorđa Popovića-Daničara, a zatim i Dragutina J. Ilića —, i novog vlasnika i izdavača — Svetozara Nikolića —, koja je trajala tokom 1883. godine

Odlicno ocuvan casopis o bejzbol timu Detroit Tigersa u 1978.godini.Na engleskom jeziku,broj strana 64. K87

EKSTREMNO RETKO! Četiri biltena `Novi Šestar` (vidi slike). stanje: ODLIČNO. Prodaju se isključivo u kompletu i navedena cena je za sva 4 komada. Troškove slanja snosi kupac, a ako ima nekih pitanja, tu sam da odgovorim.

SAVREMENA ŠKOLA časopis za pedagogiju 1931. godina komplet 1931. godina bez broja 9, broj 7 fali dve strane Zagreb 1931. mek povez, solidno očuvani primerci

LOT od tri DŽUBOKS muzička časopisa iz 1983. godine II tura 1. Br. 161 - 11. april 1983. godine - Bob Dylan 2. Br. 162 - 18. april 1983. godine - Pink Floyd (odsečen kupon i nagradna igra) 3. Br. 170 - 24. jun 1983. godine - Duran Duran Svi časopisi/novine su korektno očuvani 4 Ne bih da prodajem na komad jer su mi duplikati, i gde slati jednu novinu samo, zbog poštarine. U ovim brojevima novina/časopisa: 1. Bob Dylan, Bonie Tyler, Xenia, Thin Lizzy, Janis Joplin 2. Pink Floyd, Stadionski Rock, (Van Halen, Rush, Journey, Def Leppard, Ozzy Osbourne), Janis Joplin, China Crisis, Heaven 17, The Animatori, Partibrejkersi 3. Duran Duran, David Bowie, Janis Joplin, Du-Du-A, Balkan, KajaGooGoo, Yello, Lou Reed, Tunel.

Časopis Mercedes SLR Club Magazine produzeni A4,92 str. eng./nem.

16 casopisa Art&Decoration iz 2004,2005,2006,2007,2012(slika 3).Na francuskom jeziku,ne prodaju se pojedinacno.

PLAYBOY БРОЈ 42 / ЈУЛ 2007 ИЗДАЊЕ ЗА СРБИЈУ Р е ф е р е н ц е БРУС ВИЛИС ВУДИ АЛЕН ФИДЕЛ КАСТРО ЗОРАН МИЛИВОЈЕВИЋ СВЕ СРПСКЕ СТАРЛЕТЕ ВОЈВОЂАНСКИ САЛАШИ НАЈБОЉИ ХОТЕЛИ НА СВЕТУ МЛЕВЕНИ ОРГАЗАМ СВЕТСКЕ ТЕНИСЕРКЕ ДРАГАН ЈАЋИМОВИЋ, први Србин на Монт Евересту! DICK LONG - NAPLATA ............................................................. ФОТОГРАФИЈЕ (ПРВОКЛАСНЕ) У БОЈИ БРОШ ЋИРИЛИЦА 136 СТРАНА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!!!!! db67

vidi slike, dobro stanje

PLAYBOY ИЗДАЊЕ ЗА СРБИЈУ БРОЈ 41 / ЈУН 2007 ЕКСКЛУЗИВНО: СВЕТИСЛАВ БАСАРА, бивши амбасадор у Никозији: МИЛИЈАРДАМА С КИПРА КУПУЈУ СРБИЈУ ......................................................... Фотографије у боји Ћирилица 1 2 8 страница ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК ***** КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2007.

DEČJE NOVINE - U Spomen Desanki Maksimovic - Poster Van Dam Veoma retko i raritetno izdanje iz 1993. godine posveceno Desanki Maksimovic. Teme: Zbogom, draga nasa Desanka. Pisma Desanki. Na vest o Smrti velike psenikinje ; Ljubivoje Rsumovic, Mira Aleckovic, Branko Radicevic, Rajko Petrov Nogo, Ljubomir Simovic. Kroz vreme- Kroz svet. Odabrane price, pesme p Stevan Raickovic, Bajka o belom konju. Zak Prever. Koreni: Madjarske teznje prema Balkanu. Sce o starom novcu i nunizmatici. Sve, sve ali zanat. Poster Zan Klod Van Dam. Srpske Zemlje posle beckog kongresa. Dodatak tik-tak prava dama poezije Desanka Maksimovic - jacko doba, rastanak sa zavicajem, prve objavljene pesme intervju. Krvava Bajka zivotna i pesnicka istina. U francuskoj sa Brankom Copicem. Pesme Desankine: Strepnja, i nisi i jesi, Krvava bajka, nemam vise vremena, opomena, sreca. bajka o divljoj krusci, predosecanje, verujem, blizi se blizi leto, prolecna pesma, zmija, po rastanku, zao mi je coveka, molba mladosti. Skoloskop. Spomenak. Stubac Zaljubac. Talicno Tom pravednik mini strip. Enigma i zabava eureka. Perfektno ocuvan primerak.

Katalog o Maerklin novim modelima zeleznice HO,2006.nem.eng.,72 strane,30 cm.

PLAYBOY БРОЈ 69 ОКТОБАР 2009 ИЗДАЊЕ ЗА СРБИЈУ Пажња !!! ДЕЈВИД ЛИНЧ, култни амерички режисер ексклузивно за српски Playboy! ................................................................ Брош ЋИРИЛИЦА 112 страница Одличан примерак

AUTOR: grupa autora NASLOV: Ishrana u prirodi, II izdanje IZDAVAC: Vojnoizdavački zavod GODINA: 1977. POVEZ: tvrd (KB:165)

Večiti fenomeni br.2 i 3 iz 1998, časopis sa granica nauke. Kolekcionarski primerci odlično očuvani iako su stari skoro 25 godina. Cena je za obadva primerka.

PLAYBOY БРОЈ 72 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2010 ИЗДАЊЕ ЗА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ Р е ф е р е н ц е ЛИОНЕЛ МЕСИ МОО КАПОР ХЈУ ГРАНТ Брош Ћирилица 112 страница ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК

Republika, Glavni i odgovorni urednik Nebojša Popov Beograd Godina X (1998) Glasilo građanskog samooslobađanja Protiv stihije straha, mržnje i nasilja Broj 186 1-15. april. 1998. Skriveni delovi istorije Izložba povodom 10.godine Republike HIDDEN PARTS OF HISTORY Exhibition commemorating the 10th anniversary of Republika strana 80, Veliki format,ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Kompletnih 12 brojeva casopisa Uradi sam iz 1984.-te godine! Lepo ocuvano!!!