ISBN: 978-86-7549-795-0 Broj strana: 275 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Radovan Popović je najvredniji i najznačajniji pisac srpske književne biografistike. I nije nimalo slučajno to što su njegove biografije, posvećene najvećim poslenicima srpske književne umetnosti i kulture, bile i ostale svojevrsni bestseleri koji se čitaju s naročitim uzbuđenjem jer su ispisivani s takvom istraživačkom strašću kakve u tom poslu skoro da i nema u našoj kulturi. Za Radovana Popovića, najvećeg srpskog biografa, svaka činjenica, pa i najmanja, jeste svojevrsna priča. Životi bez laži je stvaralačka sinteza Radovana Popovića, knjiga satkana od uzbudljivih, katkad čudesnih i neverovatnih fragmenata mozaičke strukture. Kao veliki majstor biografskog pričanja, istovremeno i izvrstan znalac književnog i kulturnog života, daruje nam još jedan biser iz svoje nepresušne i najinventivnije stvaralačke radionice. Sve je u ovoj jedinstvenoj knjizi u funkciji priče i pričanja o Popovićevim stalnim junacima: i kazivanja, i feljtonski zapisi, čarobne reportaže, pisma, intervjui, dnevnici, arhivske pikanterije, fotografije, crteži, posvete itd. Knjigu Životi bez laži čitaćete kao zbirku najlepših priča.

Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: Jun, 2010 Izdavač: Geopoetika „Ekolozi nam stalno dokazuju da neki leptir, pašnjak, šuma i vododerina imaju nezamenljivu ulogu u velikoj mreži života, bez obzira na to da li imaju neku vrednost na tržištu. Isto važi i za divlje livade imaginacije - časovi provedeni tamo ne računaju se u radno vreme, ali su ipak neophodni da um ne bi zapao u učmalost, jalovost, mrtvilo. Borba za slobodan prostor - za očuvanje divljine i javnog prostora - mora se voditi uporedo s borbom za slobodno vreme, za časove koji se mogu provesti lutajući tim prostorom. U suprotnom će lična imaginacija biti sravnjena sa zemljom da bi se napravile parcele i sagradile prodavnice s robom za jednokratnu upotrebu i lanci restorana sa brzom hranom, da bi se zadovoljila glad potrošača za tračevima sa estrade i pikanterijama iz crne hronike..." Istorija hodanja stara je koliko i istorija ljudskog roda i, po svojoj tematici, zalazi u polje anatomije, antropologije, arhitekture, baštovanstva, geografije, političke i kulturne istorije, književnosti i seksualnosti, religijskih studija. Uz portrete nekih od najznačajnijih šetača u istoriji i prozi, Rebeka Solnit se, u ovoj svojoj ličnoj istoriji hodača, sa strašću zauzima za očuvanje mesta i vremena po kojem se može hodati, u ovom ubrzanom svetu koji uglavnom koristi prevozna sredstva. Ona prati preobražaj kulture hodanja: od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih šetnji parkovima i vrtovima, usamljeničkih lutanja, hodočašća, pa sve do protesta i političkog delovanja. Poredeći sa zlatnim dobom hodanja, čiji je vrhunac bio na prelasku iz XIX u XX vek, hodanje se danas, sa drastičnim ubrzanjem života, pretvorilo u jedinicu utrošenog vremena, fizičkog napora i mehaničkog kretanja na traci za trčanje, jer prostor - kao krajolik, teren, prizor, iskustvo - više ne postoji. Čovek je usavršio prevozna sredstva, ali, izgubivši kontakt sa prostorom, više u njima nije putnik, već paket u tim projektilima koji potpuno menjaju njegovu percepciju. Iako se hodanje svelo na naizmenično pokretanje donjih ekstremiteta, autorka ubedljivo pokazuje da hodanje i dalje može biti subverzivan čin, koji makar podriva model društva baziran na apsolutnoj privatizaciji prostora i kontroli građana, pored toga što je oblik zabave u kojoj se ništa ne konzumira niti troši. Značajan deo u ovoj knjizi posvećen je hodanju kao umetnosti i tu je, razume se, najviše pažnje zauzeo čuveni performans Marine Abramović i Ulaja koji su prepešačili ceo Kineski zid. „Rebeka Solnit vrlo ubedljivo gradi ovo impresivno istraživanje kojim podupire svoju strast prema hodanju kao kreativnosti koja oslobađa i humanizuje." Daily Telegraph „...posmatrajući hodanje kao protest, hodočašće, terapiju i vežbu, Rebeka Solnit je napisala uzbudljivu knjigu koja nas primorava da se zamislimo." Scotland on Sunday

ISBN: 978-86-7549-773-8 Broj strana: 163 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Studija o apsurdu u pesničkoj umetnosti velikog pesnika svetskog formata, dakle o pesniku koji u svojoj poeziji manifestuje sve bitne osobine književnosti i filozofije apsurda a istovremeno taj poetički model obogaćuje specifičnim rezultatima u svetu lirike.

ISBN: 9788675497813 Broj strana: 358 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Izvrsnu studiju Vesne Cidilko čine sledeće celine: 1. Uvod (O problematici i metodološkom principu; Pedesete godine u novijoj srpskoj lirici i moderna jugoslovenska lirika; Vasko Popa: o biografiji, delu i stanju njegove proučenosti); 2. Teme, motivi i formalna struktura ciklusa pesama Vaska Pope (analiza svih osam pesničkih zbirki po ciklusima); 3. O poetici Vaska Pope ("Spoljna" forma i strofika; Ritam i metričke osnove poezije Vaska Pope; Jezičke strukture; Retoričko profilisanje teksta; Stilska sredstva i retoričke figure; Simbol kao stilsko i kompozicijsko sredstvo; O tektonici ciklusa pesama Vaska Pope; Tematika i motivika; Barokni elementi u poeziji Vaska Pope; Heraldičke i emblematske konstrukcije kao elemenat kompozicijske strukture u pesništvu Vaska Pope i Narodna književnost, folklor i pesništvo Vaska Pope); 4. Rezime i Literatura. Studija je, dakle, posvećena pesničkom delu Vaska Pope, jednom od najvećih srpskih pesnika 20. veka. Ono što se na samome početku može reći, Vesna Cidilko je posao analize obavila na izuzetan način, i nije nimalo slučajno što je i sam pesnik Popa za života tvrdio da je to najprodornija, najsvestranija i najinspirativnija interpretacija njegovih veoma složenih poetskih struktura.

ISBN: 9788675498452 Broj strana: 105 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Zna Marić, čitalac posebnog kova, da su svi grčki junaci postali građa mnogim dramskim delima, ali znaju, često, da se jave i kao motiv, na primer, tiranije ili romantičarskog buntovnika, ali mu nijednom nije palo na pamet da izvorno zameni s izmenjenim. Takvom istraživaču najvažniji je osnovni postupak, dakle, onaj u grčkoj književnosti. ? Mirjana D. Stefanović

ISBN: 9788651902980 Broj strana: 273 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Originalna, dragocena, uzbudljiva istraživanja marginalizovanih fenomena književne umetnosti.

ISBN: 978-86-519-0128-0 Broj strana: 225 Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Šteta je da je Kvinsi prvenstveno poznat kao autor Ispovesti uživaoca opijuma. Postoji drugačiji Kvinsi, istančaniji, satiričniji i često sa subverzivnijom inteligencijom.To je pisac kome su se divili pesnici poput Kolridža i Vordsvorta. Pisac bez koga nije mogao Horhe Luis Borhes, pa ga je i često citirao, smatrajući da se u njemu koncentriše gotovo beskrajan svet književnosti. Sa ovom knjigom, evo konačno među nama tog pisca.

ISBN: 9788651903291 Broj strana: 386 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Različite tradicije živele su kao daleki odjeci reči u doživljajima, sećanjima i maštanjima pisaca o kojima je reč u ovoj knjizi. Te tradicije, kao kulturno nasleđe koje se ogleda u jeziku, bile su tim piscima raznoliki ključevi za razumevanje ličnog iskustva i stvaralačkih potreba, a često su rasvetljavale i smisao njihovog ličnog, neposrednog iskustva - kako kod Njegoša, Sterije i Kočića, tako i kod Andrića, Ćopića, Boška Petrovića, Oldosa Hakslija, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića, T. S. Eliota, Matije Bećkovića, Rajka Petrova Noga, Miroslava Maksimovića, "đorđa Sladoja i drugih. Stoga je umetnička reč tih pisaca u znaku dijaloga sadašnjosti s prošlošću i budućnošću, a zahvaljujući prostorima jezika, kao drevne „postojbine i utočišta lepote i smisla" u tim dijalozima mrtvi razgovaraju sa živima, a živi s nerođenima.

ISBN: 9788675499855 Broj strana: 273 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Tin Ujević je u tri navrata boravio u Beogradu – 1912. kao izgnanik iz Hrvatske, odnosno Austro- -Ugarske, zatim od početka 1920. do sredine novembra 1925, i na kraju od jula 1926. do sredine novembra 1929 – ukupno nepunih deset godina. Uzbudljiva priča o jednom od najvećih hrvatskih i jugoslovenskih književnika – zašto ne reći i srpskih (u krugu modernista s kojima je stvarao književnu i intelektualnu klimu Beograda) jer je u kontekstu ove literature stvorio veoma zamašan i izuzetan opus (Lelek sebra, Kolajna), ogroman broj raznolikih književnih radova rasutih po mnogobrojnim beogradskim listovima i časopisima. Beogradske godine Tina Ujevića sadrže dve različite priče: prva je veoma plodna i izrazito podsticajna modernistička stvaralačka magija, druga je obeležena ekstremnim boemstvom. Ovo je otkrivalačka, inspirativna, dobro sklopljena priča o jednom velikanu a i kralju beogradske boemije. Čita se kao uzbudljiv avanturistički roman...

ISBN: 9788651902997 Broj strana: 236 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Ideju da književnost ne može bez književnosti Mihajlo Pantić pomno je obrazlagao u mnogim svojim prethodnim radovima, da bi u knjizi indikativnog naslova Neizgubljeno vreme dodatno pokazao kako se u srpskoj književnosti XX veka konstituiše modernost i svest o modernosti.

ISBN: 9788675499626 Broj strana: 197 Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik Naoko nepretenciozna, duhovita i pronicljiva, Bajarova studija predstavlja ako ne baš pravu pohvalu nečitanju, a ono bar prilog raskrinkavanju fame o čitanju i sveznajućem čitaocu kao neprikosnovenoj jedinici obrazovanog i kulturnog sistema. Dakle, Bajar ne pita „Može li se govoriti o knjigama koje nismo pročitali?“, već odgovara na pitanje „Kako govoriti o njima?“ Njegova teza je tim ozbiljnija, jer stiže od strane uglednog univerzitetskog profesora književnosti, dakle nekog prilično upućenog u temu (istina, sa naročitom sklonošću za uočavanje i analizu paradoksa unutar književnosti). Način na koji je svoju ideju proveo u delo, učinio je njegovu knjigu bestselerom, prevedenim na dvadesetak jezika.

ISBN: 86-84497-14-7 Broj strana: 682 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Izdavač: Informatika Knjiga Grigorija Čhartišvilija (svetski poznatog danas pod pseudonimom Boris Akunjin) posvećena je istraživanju jednog od najdramatičnijih problema čovečanstva - fenomenu samoubistva. Istražujući istorijski, pravni, religiozni, etički, filozofski, kao i druge aspekte „najgoreg od svih grehova", knjiga naročitu pažnju posvečuje sudbinama pisaca-samoubica - ne samo zato što pisce svrstava u takozvanu grupu „povećanog suicidalnog rizika", već i zato što je homoscribens najpogodniji za opis odlika homo sapiensa. Poslednji deo knjige - Enciklopedija literaturicida sadrži 363 biografske odrednice o piscima koji su dobrovoljno napustili život. Za srpsko izdanje knjige u Enciklopediju je dodato trinaest odrednica o srpskim piscima (autor Jovan Pejčić). ODLOMCI IZ UVODA ZA MONOGRAFIJU Pisac i samoubistvo Samoubistvo je događaj koji je mnogo više raprostranjen i uobičajen nego što se to mnogima od nas čini. Verovatno svako od čitalaca ima rođaka, prijatelja ili makar poznanika koji je dobrovoljno napustio život. Svakodnevno se oko 1200 stanovnika Zemlje ubije, a još sedam i po hiljada pokuša da to uradi. U statistici smrti razvijenih zemalja suicid je ispred ubistva i malo zaostaje za saobraćajnim nesrećama... Jedno od nedavnih sociopsiholoških istraživanja čitavo čovečanstvo deli na pet suicidoloških kategorija: * ljudi koji nikada ne pomišljaju na samoubistvo; * ljudi koji ponekad razmišljaju o samoubistvu; * ljudi koji prete da će izvršiti samoubistvo; * ljudi koji pokušavaju da izvrše samoubistvo; * ljudi koji izvršavaju samoubistvo. Ne nadam se da ću srećnike koji pripadaju prvoj kategoriji zainteresovati za ovu knjigu. Ona je posvećena svima ostalima koji čine četiri petine čovečanstva. Naziv ove knjige može čitaoca dovesti u zabludu. Na prvom mestu stoji «pisac», «samoubistvo» je na drugom, iako, u stvari, autora pre svega zanima upravo samoubistvo... Književnici su uzeti kao izdvojen primer homo sapiens-a, prilično kompaktan, lak za identifikovanje, a, uz to, najzgodniji za proučavanje. Uopšte, ovo nije knjiga o piscu-samoubici, već o čoveku-samoubici. Od običnog čoveka pisac se razlikuje time što zbog svoje egzibicionističke profesije izlaže dušu na opšte posmatranje, te znamo šta je unutra... On najbolje razume motive svojih postupaka i, u svakom slučaju, ume najbolje da ih verbalizuje. Ako književnik izvrši samoubistvo, obično ne moramo da lupamo glavu oko toga zašto je izvršio taj postupak: pisac unapred daje odgovor, ili direktno (pismom, beleškom u dnevniku, oproštajnom pesmom), ili indirektno - svojim delom, pa čak i samim svojim životom. Ljudi stvaralačkih profesija spadaju u takozvanu grupu visokog suicidalnog rizika. To se objašnjava ogoljenošću nerava, naročitom emocionalnom nezaštićenošću, a uz to - opasnom bogohulnošću zanata koji su odabrali. Čovekovo stvaralaštvo je na izvestan način svetogrdno; jer, sa stanovišta većine religija, Tvorac je samo jedan, a zemaljski tvorci su - uzurpatori koji uzimaju na sebe prerogative Više Sile. To se pre svega odnosi upravo na pisce koji stvaraju sopstveni kosmos. Što je pisac talentovaniji to je njegova papirnata vasiona istinitija i životnija. Ali pisac nije Bog, i breme koje on na sebe tovari, ponekad izgleda preveliko. Postojala su dva razloga za pisanje ove knjige - subjektivni i objektivni ili, ako hoćete, privatni i javni. Unutrašnji razlog, koji je proces rada na knjizi učinio korisnim za autora - davna je i s godinama sve upornija potreba da se razjasni problem koji su mnogi postavljali. Da li je samoubistvo dopustivo, nije li ono kršenje pravila «časne igre» u kojoj učestvuju svi živi? Svako ima svoj odgovor, drugačije ne može ni biti, jer se tu sukobljavaju dve sasvim različite vrste argumentacije: moralna i racionalna. Problem dodatno komplikuje i to što autorov pogled na svet, kao i pogled na svet većine njegovih sunarodnika iste generacije, predstavlja potpuno pagansku mešavinu materijalističkog vaspitanja, elementarnog poštovanja hrišćanstva, filosofskih teorija i ličnih pretpostavki. Složiti u jednu celinu sve te informacije prema zadatoj temi, odmeriti argumente «za» i «protiv» - to je bila subjektivna motivacija ovog istraživanja. A spoljni razlog koji će, ako smem da se nadam, ovu knjigu učiniti korisnom čitaocu, jeste sledeći: tema samoubistva, jedna od najvažnijih za čoveka (kao što je poznato, A. Kami ju je smatrao najvažnijom)...

Broj strana: 200 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 13x20 cm Godina izdanja: 4. septembar 2015. Izdavač: Laguna Svi putevi vode na isto mesto. Ali ti izaberi svoj, i idi do kraja – ne pokušavaj da slediš sve puteve. Tokom godinu dana saradnje sa brazilskim listom Novine Sao Paola, Koeljo je napisao niz priča i parabola, nadahnutih različitim izvorima i folklornim nasleđem koji objedinjuju mudrost različitih kultura. Prema rečima samog pisca, „Maktub nije knjiga saveta, već razmena iskustava“, a uistinu prava prilika da svaki čovek razmisli i suoči se sa samim sobom. „Ova knjiga istovremeno zabavlja, zasmejava, ali i podstiče na razmišljanje i prosvetljuje.“ Fans of Books

ISBN: 9788686245236 Broj strana: 214 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Komshe A collection of assorted strangeness as observed and undergone by one American living in Belgrade for many years. Grumpy in Belgrade contains original works as well as blogs, columns, and essays which have previously appeared on his B92 VIP blog, in Politika, on http://www.livinginbelgrade.com, and in the bi-weekly newspaper, Belgrade Insight, among others.

ISBN: 9788660811389 Broj strana: 368 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Albatros plus Knjigom „Drame o velikanima“ autora Miodraga Ilića obuhvaćeni su tekstovi o sedmorici velikih ličnosti dalje i bliže, srpske i svetske istorije. Istaknuti dramski pisac nudi slojevito pisana dela uzbudljivih zapleta, čvrste fabule, živoverno predstavljenih karaktera, namenjena ne samo pozorišnoj sceni i stručnoj javnosti, već i širokom čitalaštvu koje bi da se na zanimljiv način pobliže upozna sa psihologijom, intimnim doživljajima i dramatičnim sukobima u životu velikana, koji su zauvek obeležili svoju epohu. Oni su bili vinovnici i žrtve velikih lomova u politici, nauci i ličnim sudbinama. Ilićeve drame „Dušan Silni“ („Puč“), „Legenda o zemlji Lazarevoj“, „Kopernik“, „Jeretik“, „Vuk i Miloš“ i „Krik iz crne šume“, doživele su (ili će neke uskoro doživeti) izvođenja na pozorišnim scenama, a propraćene su nagradama i priznanjima kritike. Atraktivne kao štivo, ove drame sadrže mnoge poznate i nepoznate momente, zasnovane na istorijskim dokumentima, ali ujedno nose i pečat osobene stvaralačke imaginacije autora. Posebna vrednost je to što čine značajan doprinos umetničkom rasvetljavanju i tumačenju zasluga i moralnih struktura tako velikih ljudi kao što su Stefan Dušan Nemanjić, grandiozna vladajuća figura srednjevekovne Srbije; Lazar Hrebeljanović, knez male zemlje, žrtvovan za spas nacije; Nikola Kopernik, monumentalna ličnost svetske nauke; Baruh de Spinoza, filozof, mučenik za istinu o bogu i čoveku; Vuk Stefanović Karadžić i Miloš Obrenović, jezički reformator i osnivač moderne Srbije, sukobljeni, ali i međusobno zavisni, kao što su vazda inteligencija i vlast; i Martin Hajdeger, znameniti nemački filozof dvadesetog veka, koji je svoj genijalni um podredio ideologiji nacizma… Ova knjiga zaslužuje počasno mesto u svakoj javnoj i privatnoj biblioteci, a svakako je najbolji mogućni poklon – nagrada mladima, koji će uz dobru zabavu naučiti mnogo o etici, poštenju, ljudskim vrlinama, upornosti i doslednosti idealima, o vizijama harizmatičnih likova istorije, o njihovim ljubavima…

ISBN: 9788674941300 Broj strana: 328 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 16.3x23.5 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Zepter book Trenutna poplava knjiga neprijateljski nastrojenih prema religiji biće jednog dana zanimljiva tema neke sociološke analize. One dosledno sugerišu jedno viđenje religije koje bi, ako bi se ozbiljno shvatilo, obesmislilo i čitav niz drugih sistema značenja, pa i mnogo toga što bez razmišljanja smatramo naukom. Drugim rečima, one o veri govore maltene kao o nekom usamljenom zastranjivanju ljudskog razuma; kao o skupu nezasnovanih verovanja o opšte poznatim činjenicama koji – u najboljem slučaju – počiva na pogrešnim ili tankim argumentima. Autore tih knjiga obično ne zanima šta religiozni ljudi zaista rade i govore, kao ni opšte pitanje kako sistemi značenja ili „pogledi na svet“ funkcionišu. Sistemi značenja – životne filosofije, ako baš mora, iako ovaj izraz odmah zazvuči prilično ustajalo – funkcionišu tako što nam omogućavaju da pojave sagledamo kao povezane, a ne kao nasumične. Ovo, međutim, podrazumeva sposobnost da pojave sagledavamo u odnosu na druge pojave: to znači da napustimo ideju da postoji jedan osnovni i očigledan način gledanja na svet kojim svaka budala može da ovlada (a koji onda neki ljudi uporno hoće da nepotrebno zakomplikuju), i još, da shvatimo da je viđenje sveta i mogućnost da govorimo o tome što vidimo nešto što se uči, skup veština koje nam omogućavaju da povezujemo stvari i da neki događaj ili pojavu vidimo kroz prizmu nekog drugog. Na strogo pragmatičnom nivou, posledica toga je iskustveno uopštavanje koje je karakteristično za zakone; na jednom sasvim drugačijem, ali ništa manje važnom nivou, to nas uvodi u svet metafore. A da neko ne bi pomislio da su ta dva nivoa radikalno zasebna, imajmo u vidu da je i sam „zakon“ metafora u kontekstu prirodnih procesa... Metafora je sveprisutna, svakako u naučnom diskursu (sebični geni, kompjuterski modeli moždanih procesa, da i ne pominjemo veličanstvene ekstravagantnosti teorijske fizike), i ta sveprisutnost bi morala da nas odvrati od fikcije da postoji čist i očigledan jezik svake discipline. Nema nam druge do da koristimo reči koje imaju svoje istorije i obilje asocijacija; sagledati stvari u perspektivi široj od njihove neposredne pojavnosti znači koristiti jezik nad kojim nemamo punu kontrolu kako bismo odgovorili na okruženje u kome stvari zahtevaju da u njima vidimo više no što bilo koji pojedinačni sistem opažanja može da obuhvati. Što će reći, nijedan sistem percepcije i recepcije sveta ne može a da ne zavisi od imaginacije, sposobnosti da se sagleda svet koji se opire svakom konačnom određenju o tome kako će biti opisan; da se tom svetu obraća i da se iz njega progovara. Čak i oni opisi stvarnosti za koje se misli da su ponajviše redukcionistički još uvek posežu za metaforom, još uvek zavise od reči koje su naučene i koje je već neko koristio. Prema tome, nije teško uvideti manjkavost shvatanja po kome je intelektualni svet borba dve suparničke slike, utemeljenih i neutemeljenih načina da opišemo stvari, egzaktnih i nerealnih perspektiva, ili čak prirodnih i natprirodnih viđenja; da na duge staze takvo shvatanje preti da proždere samo sebe, ako je to za čim se traga goli apsolut. Kako ćemo kulturološku raspravu pokrenuti s mrtve tačke ako se polazi od toga da su religiozni pogledi na svet rđavi opisi nečega o čemu se bolje može govoriti jednostavnijim rečnikom? Ovo zahteva napor da se do kraja isprati šta je upravo to što jezik određene religiozne tradicije omogućava svojim vernicima da vide – odnosno, šta su njeni imaginativni resursi. Kada vernici, na način koji nevernici mogu prepoznati, učestvuju u društvenim zbivanjima, politici i umetnosti (što oni svakodnevno čine, ma šta o tome mislili kritičari vere), kako njihova tradicija konkretno i specifično oblikuje njihovo viđenje? Ne u formi imperativa koji navodno proizlaze iz njihove religije (neka izvine brojni novinski komentatori). Reč je o tome u kojim kategorijama oni vide pojave i ljude, koje su to metafore koje otkrivaju nove dimenzije u svetu koji oni nastanjuju zajedno sa nevernicima. Taj repertoar resursa odlikuje se – u svakoj religioznoj tradiciji – haotičnom raznovrsnošću, i ne svodi se samo na nekoliko glavnih ideja i učenja. On obuhvata vizuelnu i slušnu komponentu – ono što se peva i gleda, kao i ono što se govori. On obuhvata formativne prakse, obrede, koji ostavljaju svoje semantičke tragove na neočekivanim mestima. A obuhvata i manje ili više kompleksno nasleđe drugih koji su svetu pristupali na isti način. Formiranje kolektivnih misaonih struktura je nešto na čemu vernici i dalje manje-više svakodnevno rade, i mora se priznati da je to proces koji je neuporedivo kompleksniji od repetitivnog dogmatizma za koji se tako često misli da je jedina briga svih koji upotrebljavaju religiozni diskurs. Pokazati ovaj proces je isto što i izložiti šta on znači u praksi konkretnih ljudi; edicija (The Making of the Christian Imagination) u okviru koje se ova knjiga pojavila, pokušaj je da se prikaže kolektivna imaginacija na delu – i u procesu njenog daljeg oblikovanja i razvoja – i kako se ona pokazuje u različitim pojedinačnim stvaralačkim naporima. Budući da smo u opasnosti da podlegnemo razornoj kulturnoj amneziji, jer više ne znamo kako u praksi izgleda religiozno opredeljenje, ove knjige žele da pokažu da je verovanje „u praksi“ nešto mnogo više no sleđenje apstraktnih imperativa i opštih opredeljenja. One su posvećene stvaralačkim umovima koji se smatraju nosiocima nekih od najinovativnijih kulturnih tokova u istoriji Zapada (i ne samo Zapada), kako bi se pokazalo na koji način specifično hrišćanska imaginacija leži u osnovi njihovih stvaralačkih dostignuća. Čineći to, ove knjige upućuju izazov tome što je jedan veliki mislilac nazvao „uglađenim preziranjem“ hrišćanske vere: odbacujući hrišćansku veru, može li iole ozbiljan intelektualac pristati da mirne duše istovremeno odbaci i sve one pomake, širenja obzorja, sva bogatstva koja je ona pružila individualnoj i kolektivnoj imaginaciji? Kako bi, na kraju krajeva, izgledao naš svet ako bismo sebe ubedili da se treba ratosiljati nasleđa hrišćanske imaginacije? Autori ovih knjiga se nadaju da će odgovor na to pitanje biti konstruktivno zabrinjavajuć – možda dovoljno zabrinjavajuć da omogući ozbiljniju raspravu o veri u savremenoj kulturi. Izgleda da je postao običaj da se svako ko piše knjigu o Dostojevskom pravda za to što je dodaje već postojećoj ogromnoj biblioteci, ali ako su neke od ideja izraženih na stranicama koje slede – posebno one koje najviše duguju Mihailu Bahtinu – tačne, onda nijedna knjiga na tu temu neće biti potpuno izlišna, budući da je sam Dostojevski pretpostavljao da je ono glavno čemu pisanje teži upravo nastavak dijaloga. Stoga se neću pravdati; i zaista, pisanje ove knjige je bilo tako veliki podsticaj i zadovoljstvo da bih smatrao i nezahvalnošću i neistinom kad bih se zbog nje izvinjavao. Umesto izvinjenja, srećan sam što mogu da izrazim duboku zahvalnost svima onima koji su doprineli da rad na knjizi bude takvo zadovoljstvo. Stiven Prikit mi je prvi dao ideju da je napišem, a ja se nadam da zbog toga neće zažaliti. Građa za nju je postepeno prikupljana tokom dve godine, sve dok mi uprava Anglikanske crkve, saglasivši se da Arhiepiskop može povremeno dobiti studijsko odsustvo, nije omogućila da se u leto 2007. godine intezivno posvetim pisanju. Da nisam dobio tu priliku, završni rad na knjizi trajao bi kudikamo duže. Deo svog odsustva proveo sam u prijatnom okruženju univerziteta Džordžtaun, gde su mi predsednik Džon De Đoja i članovi tamošnje jezuitske zajednice, posebno Džon Lengan, rektor jezuitskog doma, pružili toplu dobrodošlicu. U posveti ove knjige izražavam zahvalnost svima koji su me tako ljubazno uključili u život svoje zajednice tokom nekoliko nedelja juna 2007. godine. Ja ni u kom slučaju nisam akademski stručnjak za rusku književnost, i sa zahvalnošću sam se oslanjao na pomoć nekoliko prijatelja koji su mi svojim sugestijama pomagali u izboru literature i razmišljanjima. Njima, i svima koji su tokom ovih godina delili, nadahnjivali i produbljivali moje interesovanje za ovu oblast, između ostalog i pozajmljujući ili poklanjajući mi relevantne knjige i članke, dugujem zahvalnost, a posebno Džonu Arnoldu, Denisu Bredliju, Rut Kouts, Katrioni Keli, Robinu Milneru-Galendu, Stjuartu Saderlendu i Džonatanu Satonu. Nisam pošao od toga da čitaoci ove knjige poznaju ruski jezik (iako sam u bibliografiji naveo dela na ruskom), te zato nisam navodio citate prema standardnom ruskom izdanju dela Dostojevskog. To me je dovelo do izvesnih nedoumica: naime, ne postoji nešto što bi bilo „standardni“ engleski prevod, a prednosti i mane različitih verzija na tržištu nije lako komparativno proceniti. Opredelio sam se da citiram iz verovatno najdostupnijih prevoda, a to su tekuća izdanja Penguin Classics, s izuzetkom Mladića, za koji sam koristio noviji prevod Ričarda Pevira i Larise Volohonski. Veoma retko, modifikovao sam tekst objavljenog prevoda ako nisam njime bio zadovoljan, ili ako bih primetio da prevod koji koristim nije uspeo da prenese određene dvoznačnosti originala. Rouen Vilijams Kenterberi, avgust 2007.

ISBN: 9788660811402 Broj strana: 186 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Albatros plus Životni put Nikole Tesle od Like do Amerike, njegove tajanstvene obdarenosti i epohalni pronalasci, pa i neobičan život učinile su Teslu zanimljivim znalcima nauke i tehnike, običnim ljudima koji su se divili velikanu svoga roda, ali i našim i stranim umetnicima. Pisci, skulptori, grafičari, crtači stripova, kovači novca, kompozitori, filmski i pozorišni stvaraoci su očarani Teslinim životom, sazdavali njegov lik, pronicali u njegovu ličnost, pripisujući mu ponekad nove crte i uloge mimo poznate biografije. Iako su Tesli posvećene mnoge knjige i članci, ova knjiga posvećena liku Tesle u umetnostima predstavlja prvi zbornik potpuno posvećen takvim viđenjima Nikole Tesle. Radovi autora zbornika, vrsnih poznavalaca različitih umetnosti - fotografija, usmenih pričanja, književnih dela, filma i muzike osvetlili su značajna i popularna dela o genijalnom pronalazaču.

ISBN: 978-86-519-1317-7 Broj strana: 264 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11.5x19.5 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Službeni glasnik Neobična, sarkastična, gorka, tužna... knjiga u kojoj jedan Poljak piše o Česima, kulturnom i društvenom nasleđu i sudbinama i životima ljudi koji su na sebi svojstven način obeležili Češku kulturu, u čitavom dvadesetom veku, zasigurno je najnagrađivanija knjiga u Evropi u protekloj deceniji.

ISBN: 9788652136681 Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 4. jun 2020. Izdavač: Laguna Priručnik bivšeg agenta FBI-a za brzo „čitanje“ ljudi Džo Navaro, bivši agent FBI-a i kontraobaveštajne službe i priznati stručnjak za neverbalnu komunikaciju u ovom fascinantnom pogledu na jezik tela pokazaće vam kako da „pročitate“ ljude, dekodirate osećanja i ponašanja, izbegnete zamke gestikulacije i prozrete eventualne obmane. Videćete i kako govor tela može da vam ukaže na ono što vaš šef, članovi porodice, prijatelji ili neznanci misle o vama. Istovremeno, autor nas upozorava da ne žurimo sa zaključcima i savetuje nam da tražimo nizove neverbalnih obrazaca koji će nam pomoći da odredimo da li naš sagovornik laže ili je samo pod stresom Otkrićete: • Drevne instinkte koji upravljaju našim telom. • Zašto je lice poslednje mesto na kojem treba tražiti znake iskrenih emocija. • Šta ruke, noge i očni kapci govore o raspoloženjima i motivima. • Ponašanja koja otkrivaju naša istinska osećanja i pokazuju koliko imamo samopouzdanja, • Jednostavne gestove koji odmah ulivaju poverenje, • Jednostavna neverbalna ponašanja koja odmah uspostavljaju autoritet.

Pismo: Latinica Godina izdanja: 2018. Izdavač: Udruženje Nezavisnih Pisaca SATIRIČNE VERTIKALE-regionalni časopis za humor i satiru. Glavni i odgovrni urednik Deana Sailović. Urednici regiona: Jovo Nikolić-BIH, Mile Đorđijoski - Makedonija, Vladislav Vlahović - Crna Gora i Jandre Drmić - Hrvatska. Časopis objavljuje autore iz celog regiona i rukovodi se isključivo kvalitetom. Trudimo se da damo prostor i satiričarima na početku karijere, kao i već afirmisanim autorima. Određeni prostor je namenjen i za karikaturu.

ISBN: 9788663910928 Broj strana: 146 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Mediterran publishing Esej o žrtvovanju Anrija Ibera i Marsela Mosa predstavlja dragulj časopisa Année, i govori o temi koja je od velikog značaja, temi koja je centralna u studijama komparativne religije. Pokušaji Robertsona Smita u evolucionim rekonstrukcijama bili su pomućeni greškama i pogrešnim predstavama. Međutim, nesumnjivo je bio u pravu u tvrdnjama da je sacrificium osnovni obred u antičkim (i primitivnim) religijama, kao i u tvrdnji da je, budući da je žrtvovanje tako opšta institucija, potrebno tražiti njeno opšte značenje u okvirima opštega objašnjenja. Literatura o žrtvovanju je bogata, ali sociološki i socioantropološki prilozi u njoj su malobrojni. Ovo je svakako jedan od najznačajnijih među njima. Smatram njegove zaključke o mističnom jedinstvu društvenih grupa – koji su jasno pod uticajem Robert­son Smitove ideje o semitskim bogovima kao odrazima, simbolima – poprilično neuverljivima; no kao studija strukture, može se čak reći i gramatike obreda žtrvovanja, Esej je izvanredan. Iako ne mogu da komentarišem detalje vedskih i jevrejskih žrtvovanja o kojima autori pišu, zamišljeno je da su oni generalno primenljivi na sve obrede žrtvovanja – ili barem na sva krvna žrtvovanja – svuda i uvek. Stoga po značaju prevazilaze ove dve kulture iz kojih su dati dokazi uzeti. E. E. Evans-Pričard

ISBN: 9788679961983 Broj strana: 107 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Clio Knjiga „Suština milosrđa“ otkriva put koji je majstor-reditelj trasirao režirajući Šekspirove drame. Ova zbirka eseja u kojima Bruk razmišlja o Šekspiru postavlja pitanja kao što su: ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikad ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu... Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su Kralj Lir, Tit Andronik i, naravno, San letnje noći, devedesetogodišnji Piter Bruk daje precizne odgovore. Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga daje unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Istovremeno, knjiga predstavlja i suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu. U svojim intrigantnim detaljima o pozorišnoj istoriji autor pruža veliko zadovoljstvo i zabavu budućem čitaocu. Brukov genije, odmerenost i duhovitost sjaje na svakoj stranici Suština milosrđa

Pismo: Ćirilica Izdavač: Udruženje Nezavisnih Pisaca

Broj strana: 434 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2010. Izdavač: Plato Knjiga sabranih novinskih tekstova o Branimiru Džoniju Štuliću. Živeći u 21. veku i budući okruženi s jedne strane raznim blagodetima i tehničkim pomagalima, a s druge strane zlom, nasilnošću i prevarama, mi više nismo u stanju da odredimo ko smo, kakvi smo po našoj prirodi, a šta nas je nagnalo da postanemo ovakvi kakvi smo danas. Ovakva pitanja zaokupljaju svakog čoveka, a umetnik je taj koji stalno teži da pronađe i odgovor. Branimir Džoni Štulić je komponujući muziku i pišući pesme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka neprestano odgonetao i bolovao sudbinu čoveka, postavljao pitanja i tražio odgovore. Ti odgovori nikada nisu bili potpuni jer je stvarnost postajala sve okrutnija i neverovatnija. Odaslavši sebe u muzičku i umetničku ilegalu, Štulić je krenuo u jedno veliko putovanje s ciljem da pronađe odgovor na pitanja zašto smo ovakvi i gde smo pogrešili. To pitanje odvelo ga je na sam početak, do velikih, mahom zaboravljenih, mudraca naše civilizacije. Čitanjem i prevođenjem dela antičkih pisaca, istoričara i filozofa, Štulić je počeo da sklapa sopstveni mozaik čovečanstva. Ukazalo se da su svu istinu i sve odgovore već dali ovi veliki stvaraoci, ljudi koji su umeli da misle i da pričaju priče. Problem je nastao kada mi, kao potomci zajedno sa svim našim precima, nismo to umeli da razumemo i pročitamo. Deset knjiga antičke književnosti u Štulićevom prevodu, nastojanje su da se ta dela, neka ponovo, a neka prvi put, pročitaju, protumače i razumeju na pravi način, oslobođena svih dosadašnjih akademskih kočnica. Zajedno sa knjigama o Azri, i još dve knjige koje su Štulićeve refleksije na naše doba, naravi i prilike, ovo „četrnaestoknjižje" predstavlja portret čovečanstva i neprolaznog vremena iz vizure vanrednog umetnika širokog duha kakav je Branimir Džoni Štulić.

Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik