Kako je izgledao život najboljih muzičara 20. veka? Nezaobilazna dela za fanove Bitlsa, Erika Kleptona i Brusa Springstina. Erik Klepton – autobiografija Otkrio sam model u svom ponašanju koji se ponavlja godinama, možda i decenijama. Loši izbori postali su moja specijalnost, a ako bi se pojavilo nešto iskreno i pristojno, ja bih se postideo i pobegao na drugu stranu. Uz iznenađujuću prisnost i otvorenost, u ovoj dirljivoj i iskrenoj autobiografiji Erik Klepton priča povest svog života, nadahnjujućeg i punog događaja. Erik Klepton je više od rok zvezde. On je prava ikona, živo otelotvorenje istorije rok muzike. Poznat po svojoj povučenosti u poslu prepunom samoreklamerstva, šminke i obmana, Klepton ovde prvi put daje hronologiju izuzetnog ličnog i profesionalnog putovanja. Ova autobiografija je snažno napisana povest čoveka koji je preživeo uprkos brojnim ličnim demonima i dostigao vrtoglavi uspeh. To je jedno od najubedljivijih memoarskih štiva našeg vremena. Za više imformacija posetite internetsku stranicu ericclapton.com, koja sadrži i EC Acess za zvanični fan klub. www.ericclapton.com www.broadwaybooks.com Biti Džon Lenon Život bez spokoja. Biografija jednog od najvećih i najopevanijih muzičara dvadesetog veka. Kako je izgledalo biti Džon Lenon – odbačeno dete, školsko spadalo, dečko srednje klase iz predgrađa, koji je glumio heroja radničke klase? Kakav je bio osećaj imati jedan od najprepoznatljivijih glasova svetske muzike, ali koji vam se toliko ne dopada da ga uvek želite zamaskirati? Knjiga Biti Džon Lenon ne daje ulepšanu sliku „Princa Mira“ iz legende o pesmi Imagine, jer je to bio samo mali deo njegove ličnosti. Džon Lenon opisan na ovim stranicama je daleko višeslojnija ličnost, ponekad gotovo sudar različitih karaktera. On je bio duhovit, često urnebesan... Ali pre svega, imao je svoj stav, svoju drskost, koja je oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. Umeo je i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh svog vremena na najupečatljiviji način. „Dramatična, temeljita biografija Džona Lenona. Živopisan portret neizmerno kreativnog umetnika.“ – Publishers Weekly Born to Run Čudno je pisati o sebi... Ipak, u ovakvom poduhvatu, pisac daje jedno obećanje: da će čitaocu razotkriti svoje misli. To sam pokušao da uradim na ovim stranicama. Brus Springstin i I strit bend nastupili su 2009. u poluvremenu Superboula. Ovo iskustvo bilo je toliko inspirativno da je odlučio da piše o tome. Tokom narednih sedam godina posvetio se ispisivanju priče o svom životu, unoseći u nju iskrenost, humor i posebnost, kojima odišu i njegove pesme. On opisuje odrastanje u katoličkoj sredini gradića Frihold u Nju Džerziju, sazrevanje uz poeziju, opasnosti i mračne misli koje su ispunjavale njegovu maštu, sve do trenutka koji on naziva „Veliki prasak“, kada je video prvi nastup Elvisa Preslija u emisiji Eda Salivena. Priseća se svog poriva da postane muzičar, klupske scene Nju Džerzija i uspona I strit benda. Razoružavajuće iskreno, Springstin prvi put saopštava priču o ličnim mukama koje su nadahnule njegova najbolja ostvarenja i pokazuje nam zašto pesma „Born to Run“ otkriva više nego što smo to ranije mislili. Mnogo više od ispovesti legendarne rok zvezde, ovo je knjiga za svakoga ko je ikad poželeo da se krsti u svetoj vodi rokenrola. Bar u dva segmenta zalazi dublje od mnogih drugih pisaca memoara. Prvi je odnos sa problematičnim ocem i pokušaj izmirenja s njim, a drugi iskreno svedočenje o decenijama borbe sa depresijom i anksioznošću. „Knjiga je poput Springstinovog koncerta: duga, ekstatična, iscrpna, prepuna uspona i padova.“ The New York Times „U ovim podsticajnim sećanjima, Bos skida zavesu sa mašinerije koja stvara mitove… Tu su zanimljivi likovi, neprijatni detalji i poenta nakon svake kulminacije u priči.“ The Los Angeles Review of Books

Evropa, mere štednje i pretnja globalnoj stabilnosti. Kriza u Evropi nije završena. Ona se zapravo sve više produbljuje. U ovoj dramatičnoj pripovesti o ekonomskom rastu Evrope i njenom spektakularnom padu, Janis Varufakis ukazuje na to da se koreni skorašnjeg kolapsa nalaze mnogo dublje nego što su naši lideri spremni da priznaju – i da do sada nije učinjeno ništa kako bi se stanje popravilo. Prikazujući period od kraja Drugog svetskog rata do danas, Varufakis objašnjava kako evrozona nije izgrađena na način koji bi vodio do zajedničkog blagostanja, već kao piramidalna shema dugova na čijem se dnu nalaze zemlje kao što su Grčka, Irska, Portugalija i Španija. Potpomognuta bankarskim bumom, struktura evrozone je ustrojena sa toliko manjkavosti da je dovela do neizbežnog i katastrofalnog kolapsa. U trenutku kada je nastupio uragan lideri Evrope su, da bi se s njim suočili, izabrali koktel koji se sastojao od još više duga i surovih mera štednje umesto neophodnih reformi, što je imalo za posledicu da najsiromašniji građani najsiromašnijih nacija plate cenu za greške bankara, pri čemu evropski lideri nisu učinili ništa da spreče predstojeću imploziju. Oslanjajući se na lično iskustvo, stečeno u procesu pregovora s finansijerima evrozone, i nudeći konkretne strategije i mogućnosti, Varufakis pruža objašnjenje o tome kako smo se našli u ovoj nevolji i kako možemo iz nje da se izvučemo. „Reč je o veoma pametnom čoveku i smatram da su sasvim na mestu argumenti koje koristi da bi opisao šta se događa u Evropi.“ Martin Volf, glavni ekonomski komentator Financial Timesa „Malo je ministara finansija koji imaju takav talenat za ekonomiju kakav ima Janis Varufakis.“ Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju

Zašto moramo da srušimo nehumani svetski poredak. Promeni svet: njemu je to potrebno! – glasi Brehtov zahtev. Ratovi su se vratili. Glad i beda su čak i u Evropi ponovo deo svakodnevice. Prvi put u svojoj istoriji svet raspolaže resursima koji mogu da poraze glad, epidemije i tiraniju. Pa ipak, borba za raspoloživa dobra nečovečno se nastavlja, svirepije nego ikada. Žan Cigler, jedan od najznačajnijih svetskih sociologa koji već decenijama osuđuje nepravdu i ugnjetavanje, u ovoj knjizi postavlja suštinsko pitanje: zašto čovek u zapadnom potrošačkom društvu ne uspeva da zbaci lance koji ga sputavaju da slobodno misli i dela? Svetski poredak u kojem živimo je nečovečan. Jedan procenat najbogatijih ljudi danas poseduje isto onoliko imovine koliko i svi ostali stanovnici Zemlje. Cigler nas poziva da promenimo svet i doprinesemo stvaranju socijalnog poretka koji se ne zasniva na tiraniji i izrabljivanju. „U knjizi Promeni svet! Žan Cigler govori o najvažnijim globalnim temama i kao sociolog iznosi na videlo sve ono što društvo često svesno pokušava da sakrije.“ – Huffington Post „Žan Cigler nikada ne okoliša. Svoju borbu protiv siromaštva, tlačenja i gladi vodi provokativnim tvrdnjama, oštroumnim argumentima i nedvosmislenim predlozima kako da promenimo svet.“ – Süddeutsche Zeitung

Sve dok postoji želja za političkom moći, postojaće i špijunaža. Volfgang Kriger, jedan od najboljih poznavalaca tajnih službi, u ovoj knjizi zanimljivo i stručno opisuje njihov način delovanja i razvoj tokom tri hiljade godina, počev od starog Egipta pa do današnjih dana. Ulogu špijuna u doba Aleksandra Velikog teško možemo da uporedimo sa radom savremenih obaveštajaca koji se oslanjaju na satelite i kompjutere. Međutim, osnovni principi politike i vojnog delovanja nisu se mnogo promenili. Nepoverenje i osećaj ugroženosti od unutrašnjeg i spoljnjeg neprijatelja - bilo da su uzrokovani stvarnom pretnjom ili su puki proizvod političke paranoje - osnovna su oruđa državne vlasti. Potreba za uhođenjem potencijalnog protivnika radi otkrivanja njegovih namera, planova i sposobnosti posledica je upravo te vrste nesigurnosti. Na takvom političko-psihološkom temelju nicale su tajne službe i razvijale se u svim epohama. Otkrića Edvarda Snoudena izmenila su način na koji javnost opaža i doživljava tajne službe. Danas je internet njihovo novo bojno polje, a činjenica da obaveštajne službe svakodnevno narušavaj ljudska i građanska prava gotovo da se više i ne prikriva... „Ova izuzetno važna i uzbudljiva knjiga znalački nas upoznaje sa istorijom obaveštajnih službi i pomaže nam da razumemo njihovu ulogu u strukturama moći.“ Sehepunkte

Duhovito, naučno dokazano, sa receptima koje je autor lično isprobao. Razvoj i napredak vrste pod uticajem alkohola, droge, muzike, seksa i svega ostalog što su ljudi koristili da bi im ovaj svet bio lepši. Do sada ste čitali istorije u kojima su glavni junaci bili veliki vladari i još veće bitke koje su vodili. Da, bilo je tu i bolesti i kraljevskih brakova, revolucija i mnogo skinutih glava. Nije bilo piva, iako su još stari Sumerci uživali u njemu, a pivo je odgovorno i za uspon i pad prvog južnoameričkog carstva. Nisu vas ponudili ni kafom, a o duvanu da ne govorimo. Drogu pored ratova i dinastija niko i ne pominje jer opojne materije nikada nisu bile miljenice istoričara, što ne znači da ih nisu koristili još i pećinski ljudi. Ovde vas nećemo zamarati datumima i imenima, ali ćete između ostalog saznati: – zašto je „jebivetar“ veliki srpski doprinos napretku civilizacije – šta leči izuzetna mešavina kuvanih listova duvana i sitno iseckanog belog luka – kako da se legalno „uradite“ kao grčki filozofi – zbog čega je Stounhendž preteča dens festivala – da li je bolja rakija od slovenačkih daždevnjaka ili srpske šljive? A to je samo deo obilja duhovitih, veselih i proverenih informacija, korisnih recepata i činjenica o istoriji svih poroka koji su nam pomogli da stvorimo civilizaciju i preživimo do današnjeg dana. Uzdravlje!

Istina o jednoj uspešnoj dinastiji. Patricija Guči, ćerka Paola Gučija i praunuka Guča Gučija, osnivača čuvene modne marke, prvi put iznosi kroz svoja sećanja pravu priču o kompaniji. Otkako je Gučo Guči osnovao firmu u Firenci 1921, njeni proizvodi su privlačili najpoznatije muškarce i žene. Sa svojom neponovljivom kombinacijom raskoši, velikog zanatskog umeća i savremenog glamura, Guči predstavlja ono najbolje što nosi oznaku Made in Italy. Patricija u ovoj knjizi govori o privatnom životu porodice Guči od rođenja brenda do uspeha jedne od najpoznatijih italijanskih modnih kompanija u svetu, evocirajući i sećanja na složene odnose između članova porodice. Autorka priča o svom detinjstvu u babinoj i dedinoj velikoj kući, ranoj mladosti i nastanku prvih torbi; govori o radu kompanije u Firenci i širom sveta, modnim revijama kojima prisustvuju slavne ličnosti pedesetih godina XX veka, ali i razočaranjima, porodičnim nesuglasicama i napetim odnosima između rođaka. Ova lična priča otkriva istrinu o porodici koja je tolike godine vodila jednu od najvećih i najznačajnijih međunarodnih modnih kompanija, koja je i danas simbol italijanske elegancije i smisla za biznis.

O izbeglicama, terorizmu i drugim nevoljama sa bližnjima. Da li je moguće očuvati evropske vrednosti i evropski način života u zajednici koja Drugog vidi kao pretnju? Evropska Unija je na prekretnici. Teroristički napadi i izbeglička kriza stavljaju je pred dilemu: da li širom otvoriti vrata izbeglicama ili srušiti svaki prilaz Tvrđavi Evropi? Žižek pokazuje zbog čega su oba rešenja loša i deo iste ideološke ucene. Jedna stvar je jasna: ni islamski terorizam ni talasi migracije nisu naprosto politički motivisani; oni su, pre svega, simptom globalnog kapitalizma i posledica nove klasne borbe. Otuda je jedini način da se u korenu zahvate najveći problemi sa kojima se danas suočava Evropa insistiranje na njenom redefinisanju. „Nema tog mislioca koji bolje ukazuje na protivrečnosti savremenog kapitalizma od Žižeka… Jednog od najpoznatijih svetskih intelektualaca.“ The New York Review of Books „Najopasniji filozof na Zapadu.“ The New Republic

Dobro došli u uvrnut i prekrasan svet umetnika Kerbija Rosanesa u kom se neobična stvorenja i predmeti transformišu u čudesne životinje. Čekaju vas detaljne slike da ih obojite ili docrtate i dopunite. Animorfija je čudnovata i nesvakidašnja bojanka, crtanka i skrivalica.

„Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.“ Ovako Rajko Grlić, proslavljeni hrvatski reditelj svetskog glasa, u uvodu svojih Neispričanih priča objašnjava motive za nastanak ove knjige. U formi leksikona filmskih termina autor je u ovoj izuzetnoj ličnoj povesti izneo svoj pogled ne samo na svoju porodicu i svoju karijeru, nego i na zajedničku nekadašnju zemlju, prijatelje, kolege i događaje na jugoslovenskim prostorima u prelomnim vremenima za poslednjih pedesetak godina. Svaki filmski termin, pritom, sadrži kratku definiciju i značenje date filmske pojave, a onda Grlić u tom tematskom ključu, na veoma duhovit, dirljiv, a ponekad i gorak način, priča neku od epizoda ili iz svog života ili iz scenarija nekog od svojih nerealizovanih filmova. Od porodičnih nevolja i strahota tokom i posle Drugog svetskog rata, preko studiranja u praškoj školi filmskih umetnosti u vreme dramatičnih događaja sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968, do najnovijih, postjugoslovenskih vremena kada se preselio u SAD i nastavio filmsku karijeru na relaciji Zagreb – Athens (Ohajo), Grlić sa nesumnjivim darom i za književni izraz ispreda uzbudljive priče koja će pogoditi svakoga ljubitelja dobre priče i poklonika iskrene i nepatvorene lične ispovesti o zajedničkoj nedavnoj prošlosti.

Čudno je pisati o sebi... Ipak, u ovakvom poduhvatu, pisac daje jedno obećanje: da će čitaocu razotkriti svoje misli. To sam pokušao da uradim na ovim stranicama. Brus Springstin i I strit bend nastupili su 2009. u poluvremenu Superboula. Ovo iskustvo bilo je toliko inspirativno da je odlučio da piše o tome. Tokom narednih sedam godina posvetio se ispisivanju priče o svom životu, unoseći u nju iskrenost, humor i posebnost, kojima odišu i njegove pesme. On opisuje odrastanje u katoličkoj sredini gradića Frihold u Nju Džerziju, sazrevanje uz poeziju, opasnosti i mračne misli koje su ispunjavale njegovu maštu, sve do trenutka koji on naziva „Veliki prasak“, kada je video prvi nastup Elvisa Preslija u emisiji Eda Salivena. Priseća se svog poriva da postane muzičar, klupske scene Nju Džerzija i uspona I strit benda. Razoružavajuće iskreno, Springstin prvi put saopštava priču o ličnim mukama koje su nadahnule njegova najbolja ostvarenja i pokazuje nam zašto pesma „Born to Run“ otkriva više nego što smo to ranije mislili. Mnogo više od ispovesti legendarne rok zvezde, ovo je knjiga za svakoga ko je ikad poželeo da se krsti u svetoj vodi rokenrola. Bar u dva segmenta zalazi dublje od mnogih drugih pisaca memoara. Prvi je odnos sa problematičnim ocem i pokušaj izmirenja s njim, a drugi iskreno svedočenje o decenijama borbe sa depresijom i anksioznošću. „Knjiga je poput Springstinovog koncerta: duga, ekstatična, iscrpna, prepuna uspona i padova.“ The New York Times „U ovim podsticajnim sećanjima, Bos skida zavesu sa mašinerije koja stvara mitove… Tu su zanimljivi likovi, neprijatni detalji i poenta nakon svake kulminacije u priči.“ The Los Angeles Review of Books

Bitkoin i dosad neispričana priča o čudacima i milionerima koji menjaju lice novca. Kako funkcioniše novac, ko iz njega izvlači korist i kako bi sve to moglo izgledati ubuduće. Bitkoin, revolucionarna digitalna valuta i finansijska tehnologija, predstavlja začetak jednog globalnog društvenog pokreta utopijskih stremljenja. Ideja nove valute, koju održavaju personalni računari širom sveta, bila je predmet brojnih šala, ali to je nije sprečilo da preraste u tehnologiju vrednu više milijardi dolara, tehnologiju s mnoštvom sledbenika, koji je smatraju najvažnijim novim izumom još od stvaranja interneta. Poklonici bitkoina, od Pekinga do Buenos Ajresa, u njemu vide mogućnost postojanja finansijskog sistema bez uticaja vlade ili banaka, novu globalnu valutu digitalne ere. Digitalno zlato je neobična priča o jednom grupnom izumu, pripovest o ličnostima koje su stvorile bitkoin, uključujući i jednog finskog studenta, argentinskog milionera, kineskog preduzetnika, Tajlera i Kamerona Vinklvosa, tajanstvenog tvorca bitkoina Satošija Nakamota, kao i Rosa Ulbrihta, osnivača Silk rouda, tržišta narkotika na internetu. „Sjajna priča. Bitkoin će preobraziti i finansijski svet i našu upotrebu interneta, a ova izuzetno zanimljiva knjiga predstavlja hroniku njegovog neverovatnog nastanka. Poperova priča se ne ispušta iz ruke, puna je živopisnih izumitelja, i predstavlja ključno štivo za svakoga ko želi da razume budućnost.“ Volter Ajzakson, autor knjige Stiv Džobs „Bitkoin je možda tekovina informatičkih nauka, ali priča o njemu je priča o ljudima. Ovaj nadsve zabavan istorijat podseća nas da istina može biti čudnija od književnosti, i ponekad je spektar stvarnih ličnosti još neobičniji i zanimljiviji od književnih.“ Lari Samers, bivši ministar finansija SAD

Šta je psihologija i šta može a šta ne može da objasni? Koliko dostignuća ove nauke utiču na naše razmišljanje, obrazovanje, inteligenciju, emocije i odnose sa drugim ljudima? Svi se mi često ponašamo kao psiholozi amateri, pokušavajući da objasnimo šta drugi ljudi misle, osećaju ili rade. Ali kakva je naučna osnova na kojoj psiholozi grade svoje tvrdnje? Ovaj sažeti priručnik metodološki istražuje vodeće ideje i dostignuća u psihologiji, kao i njihovu praktičnu primenu, koja i vama može biti od koristi. Zahvaljujući tehnologiji, naša saznanja o radu mozga su postala mnogo šira. Sada lakše možemo da shvatimo njegovu strukturu i način funkcionisanja, možemo da posmatramo i analiziramo njegove aktivnosti. Uz osvrt na nove prodore u okviru ove nauke, od evolucione psihologije, svega što prati adolescenciju i agresivnost, pa do kognitivne psihologije, socijalne psihologije i psihologije abnormalnog – ovaj priručnik predstavlja podsticajan uvod za sve one koji su zainteresovani da shvate ljudski um. O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost.

Šta su zapadni političari uradili na Orijentu „Svako ko želi da sazna šta se događa na Bliskom Istoku, kako su SAD uticale na nastanak talibana i Islamske države, mora da pročita Lidgersovu knjigu Ko seje vetar.“ Focus Ko seje vetar, žanje oluju! Lidersov bestseler, koji je za kratko vreme doživeo 17 izdanja, iznosi na videlo način na koji Zapad iznova sam sebi stvara neprijatelje. Ne možemo razumeti odnos Irana prema Zapadu ako ne uzmemo u obzir činjenicu da su CIA i MI6 1953. godine organizovali rušenje demokratski izabaranog premijera Irana Mohameda Mosadika. Ne možemo razumeti ni uspeh Islamske države ako ne sagledamo istorijske događaje koji su prethodili: rat protiv Iraka i političke poteze Zapada prema Asadu u Siriji. Orijentalista Mihael Liders opisuje političke i vojne intervencije zapadnih zemalja na Bliskom i Srednjem Istoku počev od doba kolonijalizma i objašnjava pozadinu današnje političke situacije. „Lidersova knjiga uzbudljivija je od najnapetijeg trilera – samo što nažalost govori o našoj stvarnosti.“ Hessische Allgemeine „Jedna od najinteligentnijih knjiga koje su napisane o ovoj temi.“ Die Abendzeitung „Podsticajna knjiga koja se ne dodvorava medijsiko-političkom mejnstrimu.“ Stuttgarter Zeitung

Zadivljujuća nova bojanka za odrasle Džohane Basford vodi čitaoce u šaroliku potragu za onim što se krije u zamku usred Začarane šume. Osim crteža koji čekaju da ih obojite i ulepšate, u knjizi se kriju životinje i čarobni predmeti koje treba da pronađete, uključujući i devet posebnih simbola. Pronađite sve simbole kako biste otključali vrata zamka i otkrili šta se tamo krije! Džohana Basford je ilustratorka i vatrena pobornica crtanja rukom koja stvara složene ilustracije inspirisane florom i faunom koja okružuje njen dom u unutrašnjosti Škotske. Džohanina prva knjiga Tajni vrt postala je bestseler i dosad je prevedena na 14 jezika.

Bestseler New York Timesa i Wall Street Journala. Putovanje na tamnu stranu tehnologije – i kako ga preživeti. Sve je povezano. Svi su na meti. Kako da se zaštitimo? Tehnološki napredak je neizmerno koristio našem svetu, ali on ima i zlokobnu stranu. Zločinci su često oni koji među prvima, i na najinovativnije načine, prihvataju nove tehnologije, pa su moderna vremena dovela i do modernih zločina. Danas kriminalci kradu identitete, prazne bankovne račune i brišu servere. Uznemirujuće je lako špijunirati porodicu pomoću bebi-monitora, pejsmejkeri se mogu hakovati tako da izvrše smrtonosni strujni udar, a lopovi analiziraju vaše aktivnosti na društvenim mrežama kako bi ustanovili kada je najbolje da vam provale u kuću. U međuvremenu, 3D štampači proizvode kalašnjikove, bioteroristi mogu da daunlouduju recept za virus ebole, dok karteli za krijumčarenje droge koriste jata dronova. Ovo je samo početak cunamija tehnoloških pretnji koji nam se primiče. U Zločinima budućnosti, Mark Gudmen otvara svoju arhivu sa stotinama stvarnih slučajeva kako bi nam iz prve ruke ukazao na predstojeće opasnosti. „Zločini budućnosti čitaju se kao zbirka neobično inventivnih i zastrašujućih priča koje je iznedrio najmaštovitiji pisac naučne fantastike… Jedino što se gotovo sve te priče upravo sada obistinjuju svuda oko nas.“ Džejn Mekgonigal „Tehnologija je oduvek bila mač sa dve oštrice – vatra koja nas greje, ali i koja spaljuje naša sela. Mark Gudmen pruža duboko oštrouman uvid u vatre 21. veka.“ Rej Kerzvajl „Ovo se mora pročitati!“ Lari King Napomene o knjizi možete pročitati ovde.

Knjiga o pesmama. Kao i sve knjige o muzici, i ova vas pre svega želi navesti da je još više i dublje slušate. Zato u prozu polazi od pesama. Pokazalo se da su one – evo očekivane metafore – tek haustor kojim se ulazi u mnogo veću priču o ljudima i vremenima. Kroz nju se protežu Rundekovi intimni, poetski zapisi u prvom licu koji bolje od bilo kakve biografske fikcije ocrtavaju čoveka i njegov rad. Uz glasove saradnika i saputnika, dokumente, sećanja i neke fantastične priče iz života, filma, knjiga i muzike, dovršili smo rutu ovog putovanja. Ako čitajući otkrijete prozor s nekim novim pogledom na Rundekovu poeziju i sve lepe zvuke što nad njom vijore, nismo uzalud dizali jedra.

„Definitivna istorija. Ovo je Drugi svetski rat kako bi ga Tolstoj opisao.“ Washington Post Drugi svetski rat počeo je avgusta 1939. na granici Mandžurije, a tačno šest godina kasnije tamo se i završio sovjetskom invazijom na severnu Kinu. Rat u Evropi deluje potpuno odvojeno od rata na Pacifiku i u Kini, ali događaji na suprotnim stranama sveta imali su međusobno duboke posledice. Služeći se najsavremenijim naučnim otkrićima i izvorima i pišući jasno i saosećajno, Entoni Bivor sklapa ogroman mozaik koji obuhvata sve od severnoafričke pustinje preko snegom okovanih stepa do džungli Burme, od esesovskih specijalnih odreda preko zatočenika Gulaga regrutovanih u kaznene bataljone do neizrecivih zverstava na kineskom ratištu. „Svojom jedinstvenom sposobnošću da velike istorijske događaje učini pristupačnima širokoj publici Bivor staje rame uz rame s velikanima zlatnog doba britanske istorije kao što su Gibon, Makoli i Karlajl.“ The Independent „Ova knjiga je savršena mešavina svetske istorije i ljudskog iskustva, nepristrasna i izuzetno čitljiva.“ The Journal „Kao što se i očekuje od velikog majstora, Bivor izuzetno koristi svedočanstva očevidaca da nam pokaže koliko je ljudska vrsta sposobna i za užasnu svirepost i za zapanjujuću hrabrost.“ The Observer

Od dobitnika Nobelove nagrade za mir. „Moj cilj je bio da likvidiram komunizam i diktaturu nad celim narodom“. - Mihail Gorbačov „Čovek koji je prestrojio sebe i svet“ možda je najbolji opis autora ove knjige, poslednjeg sovjetskog predsednika, ruskog državnika koji je okončao Hladni rat, tvorca perestrojke i glasnosti. Ispisujući uzbudljivu i pitku povest o svom životu (od dečačkih dana, siromaštva u jednom zakavkaskom selu, teških godina Staljinovog terora i herojskog otpora njegovih sunarodnika nemačkom agresoru, do vremena studija prava u Moskvi i napredovanja na lestvici sovjetske komunističke nomenklature do samog vrha vlasti sredinom 1980-ih godina), Mihail Gorbačov je istovremeno odao i dužno poštovanje svojoj generaciji i svojim istomišljenicima koji su se, iznutra, opirali staljinističkom nasleđu. Posvećena Gorbačovljevoj životnoj saputnici Raisi Maksimovnoj, ova autobiografija čita se gotovo kao avanturistički roman o jednom ogromnom i neprekidnom životnom naporu da se bez krvi preuredi i promeni okoštali, nefunkcionalni i neproduktivni sistem vlasti u Sovjetskom Savezu, koji je već bio na izdisaju, i predstavlja jedinstveno svedočanstvo o autentičnim demokratskim snagama koje su se rađale u vreme stvaranja, razvoja i najzad raspada Istočnog bloka i sovjetske imperije u drugoj polovini XX veka. „Mi nemamo moćnu liberalnu istorijsku tradiciju, ali smo imali perestrojku. Imali smo Staljina, ali smo imali i antistaljina – Gorbačova, čija je epoha za tradicionalnu svest epoha ’raspada’ i ’najveće geopolitičke katastrofe’, a za novu demokratsku svest epoha osvajanja slobode i stvarne veličine Rusije.“ - Dmitrij Furman

Ovo je provokativna, snažna i izuzetno važna knjiga, kapitalno delo jednog od mogućih pristupa istoriji. Ta se 'narodna istorija' kloni navodno prelomnih datuma, jubileja i mitskih ličnosti već se usredsređuje na ono što srednjostrujaška istoriografija po pravilu zanemaruje: permanentni konflikt između izrabljivača i izrabljenih, elita i onih izvlaštenih i obespravljenih. Dominantne priče američke, ali i najvećeg dela ostalih nacionalnih istoriografija – one o 'nacionalnom jedinstvu' i 'progresu' – Zin dekonstruiše te, širokim potezom ali uz mnogo detalja, raskrinkava kao jeftinu masku za klasni konflikt između elita i eksploatisanih. Isti se sukob, pokazuje Zin, nalazi u samom temelju američkog projekta i kapitalističkog uređenja uopšte, a s obzirom na potrebe isti se u pojedinim razdobljima u većoj ili manjoj meri izmešta u rasni, verski ili neki sličan manjinsko/identitetni spor. Osim što je, uz izuzetan korpus citirane literature i opsežno istraživanje arhivske građe, ponudio alternativnu, mnogo opipljiviju verziju istorije onih ućutkanih devedeset i devet posto, Zin je napisao vrhunski ispripovedanu, emfatičku anatomiju narodnog otpora –hrestomatiju dokaza da prava ne dolaze sama od sebe, nego se za njih valja izboriti. Narodna istorija SAD-a iz dana u dan je sve aktuelnija, a modelski je i te kako od koristi za razumevanje naših različitih 'istorija' – pogotovo one koju nam s katedri često prezentuju kao našu i jedinu, a mi nemamo zapravo ništa s njom.

Dosad najobuhvatnija, istorijski pouzdana knjiga o nekad najmoćnijem narodu svoga vremena izvan granica nekadašnjeg Rimskog carstva! Nove i uzbudljive činjenice s kojima nas u ovoj knjizi upoznaje Arnulf Krauze, jedan od najvećih poznavalaca čudesnog sveta Vikinga, promeniće naše viđenje ovog naroda. Sama pomisao na Vikinge izazivala je u srednjem veku strah i užas. S druge strane, vikinška kultura je u velikoj meri idealizovana i romantizovana. Nordijski mitovi o junacima i bogovima, njihove rune i Ede snažno su sve do danas uticale na brojna umetnička i književna dela, pa i na razne ezoterijske i političke ideje. U svakom slučaju, predstava o divljem narodu sa severa koji se u svojim brzim brodovima iznenada pojavljivao na morima i rekama da bi pljačkao i uništavao, veoma je jednostrana. Vikinzi su, zapravo, bili hrabri istraživači novih predela, spretne zanatlije i dobri trgovci, zemljoradnici, ratnici i političari koji su veoma vešto umeli da iskoriste prilike koje su im se pružale. Jedna od tajni njihovog uspeha bili su brzi brodovi, legendarni drakari. Ta tehnička prednost i spretnost Vikinga napravili su od njih najmoćniju moreplovačku silu svog doba. Vikinzi su svakako narod koji je ostavio vrlo dubok pečat na taj istorijski period. Stoga je istorija Vikinga u stvari uzbudljiv prikaz ranog srednjeg veka. Može se s pravom reći čak da je ovaj severnjački narod odigrao izuzetno važnu ulogu u političkoj i kulturnoj istoriji Evrope, pa i šire. Njihov uticaj prostirao se od Severne Amerike do Centralne Azije, od Grenlanda do Severne Afrike…

OD ANTIČKIH VREMENA DO DANAS VELIKI LIDERI za sobom ostavljaju traga: stavljaju na probu uverenja i menjaju način delovanja; oblikuju tok istorije. Neki su rođeni kao vođe, a ogromna većina su vođe postali. Većina dostiže slavu i priznanje za života; nekolicina umire nepriznata, ostavljajući zaveštanje koje će svetleti i posle njihove smrti. Da bi postali velike vođe svi oni morali su biti posebni, nisu svi bili vrli, neki su i činili greške, ali su svi menjali svet u kojem živimo; ljudi su ih sledili ponekad u dobru, a ponekad u zlu. Od osnivača religija do reformatora i istraživača, državnika i vojskovođa, revolucionara i poslovnih ljudi, ovo su priče o odlučnosti i hrabrosti, sebičnosti i samopožrtvovanju, poniznosti i egoizmu, pohlepi i velikodušnosti, genijalnosti i sreći, mašti i inovaciji, osobine koje su ovih stotinu ljudi preobrazili u velike vođe.

Kakav je bio čovek koji se od siromašnog gruzijskog dečaka uzdigao do Vođe i zavladao ruskim carstvom? Ko su bili njegovi Himler, Gering, Gebels? Kako je živelo „prvih deset porodica“? Ova istorija Staljinovog carskog dvora blistavo oživljava strah i izdaju, povlastice i razvrat, porodični život i surova ubistva. Drugi deo knjige govori o vremenu od 1941. do 1953. „Mislio sam da ne mogu saznati ništa novo o Staljinu. Pogrešio sam.“ Henri Kisindžer „Ova knjiga pomoći će da nestane i poslednji trag nostalgije za Sovjetskim Savezom.“ Ajriš tajms „Izuzetna, do sada neispričana priča o muškarcima i ženama koji su preko trideset godina održavali Staljina na vlasti.“ Sandej tajms

„Zagonetka Mona Lizinog osmeha dostojna je zagonetke životne sile njenoga tvorca.“ Knjiga Leonardo da Vinči Šervina Nulanda (za čije delo Tajm tvrdi da „uliva strahopoštovanje“) rezultat je dvadesetogodišnjeg istraživanja života ovog neškolovanog čoveka koji je bio slikar, arhitekta, inženjer, filozof, matematičar i naučnik. Šta je to podsticalo Leonardovu nezajažljivu radoznalost? Kako je mogao istovremeno biti naivan kao dete i trezven kao mudrac? Nuland traga za odgovorima u Leonardovoj umetnosti, odnosima i izučavanjima – kao i rukopisima koji su privukli pažnju na aukciji na kojoj ih je kupio Bil Gejts. Nuland otkriva pesmu sirena koja je ovog velikog umetnika tako često vukla u zagrljaj nauke – njegovu opsednutost anatomijom, pre svega kao osnovom njegovih slika, a zatim i ključnom komponentom njegovih napora da sistematizuje sva znanja o prirodi. Učevan i strastven, Nulandov Leonardo da Vinči vodi nas duboko u tajne prvog istinski modernog empirijskog uma, koji je išao vekovima ispred svog vremena.

Napoleon je knjiga za sve one koji su spremni da istoriju sagledaju kroz prizmu novih i prilično radikalnih ideja. Pol Džonson prikazuje Napoleona kakvog nećete sresti u klasičnim istorijskim udžbenicima i poziva vas da ponovo razmislite o tome kako istorija može da se tumači. Napoleon i Francuzi su iz sasvim praktičnih razloga nagovestili užase dvadesetog veka. Napoleon je izumeo apsolutnu tiraniju zasnovanu na ideji prava da više intelektualne elite nametnu demokratske standarde prostim ljudima, dok su Francuzi giljotinom sprovodili „duh revolucije“. Pol Džonson ukratko ističe Napoleonov vojni genije na kojem su mu zavideli svi potonji generali, ali ga ipak možda usavršili Grant, Romel i Paton, dok sa druge strane ruši legendu navodeći primere Napoleonovih velikih strateških promašaja i previda.

„Istorija života u domaćinstvu nije tek istorija kreveta, sofa i šporeta, kao što sam nekako pretpostavljao, već istorija skorbuta, ptičjeg izmeta, Ajfelove kule, stenica, krađe leševa i manje-više svega ostalog što se ikada dogodilo. Kuće nisu utočišta od istorije. One su mesta na kojima istorija završi.“ Bilu Brajsonu je jednog dana pala na pamet misao o tome kako mnogo više vremena posvećujemo proučavanju istorijskih bitaka i ratova nego razmišljanju o tome od čega se istorija zaista sastoji: od vekova u kojima su ljudi mirno obavljali svoje svakodnevne poslove – jeli, spavali i prosto se trudili da žive što udobnije. Takođe je pomislio kako se većina ključnih otkrića za čovečanstvo može naći u samom ustrojstvu kuća u kojima živimo. To ga je navelo da započne putovanje po sopstvenoj kući, starom parohijskom domu u Norfoku, cunjajući od sobe do sobe i razmišljajući o tome kako su nastale stvari u običnom životu. Pritom je obavio iscrpno istraživanje istorije svega i svačega, od arhitekture do elektriciteta, od očuvanja hrane do epidemija, od trgovine začinima do Ajfelove kule, od krinolina do klozeta; isto tako i istraživanje povezano s često ekscentričnim umovima koji iza svega toga stoje. Jedna od najzabavnijih i najpronicljivijih knjiga koje su ikada napisane o tome kako živimo.