„Oni koji žele da upoznaju Ludog Konja onako kako ga znaju Lakote neće pronaći bolju priču od Maršalove.“ – San Francisco Chronicle Kao legendarni ratni vođa na čelu Lakota, starosedelačkog naroda koji su neprijatelji zvali pogrdnim imenom Sijuksi, Ludi Konj jedna je od legendarnih ličnosti američkog Zapada. Iako se njegovom liku dive već više od jednog i po veka, Ludi Konj do sada nije bio dovoljno zastupljen u istorijskim izvorima. Na bojnom polju, kao ratni poglavica, naneo je težak poraz Kasterovom Sedmom konjičkom puku i bacio američku vojsku na kolena, ali tek danas, zahvaljujući čuvenom istoričaru Džozefu Maršalu, konačno imamo priliku da upoznamo Ludog Konja onako kako su ga znali njegovi saplemenici, Lakota Indijanci. Na osnovu temeljnih istraživanja i bogatog usmenog predanja s kojim je šira javnost retko u prilici da se upozna, Maršal – i sâm pripadnik naroda Lakota – slika živopisan portret tog čoveka, vremena u kome je živeo i njegovog nasleđa. Od moćne vizije koja ga je podstakla na borbu do žene koju je voleo ali izgubio, od prvih koraka „svetlokosog“, kako su ga još zvali, do sramne izdaje njegovih ubica, ovo je uzbudljiva priča koja slavi jednu kulturu, mukotrpan život i nezaboravnog heroja koji ostaje legenda u duhu starosedelaca severnoameričkog kontinenta. „Maršalov izuzetno poetičan i sveobuhvatan letopis predstavlja nam novi žanr američke istorije... Izuzetno delo.“ – Piter Nabokov

Dodatne Informacije Slavija: 500m Tasmajdanski park: 200m

Natural scented candle, 330g The freshness of a bucket of jasmine and sweetness of lilac and magnolia combined together, make us wonder in our early childhood. It creates an inviting atmosphere that will suit any season.

Natural scented candle, 330g

Natural scented candle, 330g Character is built upon the foundational commitment of the love, honesty and compassion. Your character defines who you are by the actions you take.

Opulence Candle

Klasik političke filozofije Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč. Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju. Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli. „Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“ – Jugana Stojanović

„Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.“ Novo dopunjeno izdanje sa 23 neispričane priče i uvodnim tekstom Marine Vujčić. „Preda mnom je bilo nešto drukčije od svega što sam dotad pročitala. Nije roman, nije autobiografija, nije drama, nisu memoari, nije leksikon, nije poezija, nije scenarij, nije zbirka priča – a opet je sve to. Jedinstven način na koji je Rajko Grlić pišući pronalazio dodirne točke filma i života, kombinirajući nepredvidivu dramaturgiju stvarnosti s fikcijom potencijalnih filmova, učinio ga je pripovjedačem koji je, nakon toliko filmova koji su obilježili hrvatsku kinematografiju, ovaj put ʼizrežiraoʼ sjajnu knjigu. Bila je to knjiga vrijedna na mnogo razina: i kao sjajna proza koja se čita kao napeta fikcija čak i kad je u pitanju autentična faktografija, i kao autobiografija čovjeka koji je itekako zadužio hrvatsku kulturu, i kao dokument vremena nekoliko generacija koje nas se tiču, i kao filmski leksikon koji sugerira da prave filmske i prozne priče ne treba tražiti dalje od života samog.“ – Iz Uvoda Marine Vujčić

NAPOMENE I IZVORE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Vrhunska analiza jedne od najstrašnijih bitaka u istoriji sveta.“ – Irish Times Entoni Bivor, jedan od najpoznatijih vojnih istoričara današnjice, donosi nam napetu priču o konačnom sukobu Crvene armije i nacističkih snaga ispripovedanu većinom iz ugla običnih vojnika i građana. Koristivši u potpunosti pristup donedavno zapečaćenim sovjetskim arhivima, kao i nemačke, američke, britanske, francuske i švedske izvore, Bivor je rekonstruisao različita iskustva miliona ljudi zahvaćenih samrtnim ropcem Trećeg rajha. Berlin: Pad 1945. prikazuje ne samo surovost i očajanje grada pod opsadom nego i retke trenutke krajnje humanosti i herojstva. Ova knjiga sadrži takođe i nova otkrića o motivima koji su naveli Staljina na užurbani napad na grad. Knjiga će sigurno privući sve čitaoce zainteresovane za vojnu istoriju i Drugi svetski rat, a obrađuje temu na način koji u dogledno vreme neće biti nadmašen. „Bivor je stvorio sablasne slike poslednjih ratnih dana.“ – New York Times Book Review „Priča natopljena dramom i krvlju, herojstvom i kukavičlukom, odanošću i izdajom.“ – Washington Post „Neodoljiv način pripovedanja o događajima toliko strašnim da i posle mnogo decenija izazivaju čuđenje i strahopoštovanje.“ – Observer „Upečatljivo delo u kojem je vojničko shvatanje stvarnosti rata združeno s romanopiščevim okom za simbolične i emotivne pojedinosti.“ – Orlando Fajdžis, Sunday Times

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima. U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima. Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture. Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.

Žena u meni je hrabra i neobično potresna priča o slobodi, slavi, majčinstvu, preživljavanju, veri i nadi. U junu 2021. godine ceo svet je slušao obraćanje Britni Spirs sudu. Kada je konačno progovorila i iznela istinu, neosporno je ostavila dubok utisak i time promenila svoj život i živote bezbroj drugih ljudi. U knjizi Žena u meni ona prvi put iznosi pojedinosti o neverovatnom putu koji je prevalila – i snazi koja leži u srži ličnosti jedne od najvećih zvezda u istoriji pop muzike. Revolucionarna autobiografija, neobično iskreno i duhovito napisana, predočava nam večnu moć muzike i ljubavi – i pokazuje koliko je važno da jedna žena konačno ispriča sopstvenu priču onako kako sama želi. „U ovim memoarima očiglednije je nego ikada ranije koliko je Britni Spirs snažna osoba.“ – New York Times „Moćno.“ – Los Angeles Times „Potresno.“ – Time „Knjiga svedoči o suštinskoj snazi njenog duha, koji naprosto zrači iz ovih stranica.“ – Telegraph

„Izvanredna istorija prve supersile drevnog sveta.“ – All About History Veliki kraljevi Persije vladali su najvećim carstvom antike koje se prostiralo od Libije do stepa Azije i od Etiopije do Pakistana. U srcu tog carstva nalazio se Persepolis, bajkoviti grad-palata, u kojem su Ahemenidi imali dvor neuporedive raskoši. Tu su Kir Veliki, Darije, Kserks i njihovi naslednici donosili zakone, dizali vojske i vladali ogromnim carstvom. Ali tu su se Ahemenidi međusobno borili za vlast, supruge i naložnice kovale zavere da bi dovele svoje sinove na presto, a evnusi i dvorani se nadmetali radi uticaja i prestiža. Naši pojmovi o Persijskom carstvu tradicionalno potiču iz istorija koje su pisali Grci, kao što je Herodot – pa je tako već vekovima naš pogled na njega izvitoperen drevnim političkim i kulturnim agendama. Profesor Levelin-Džouns se, međutim, poziva na originalne ahemenidske izvore, među kojima su natpisi iz tog vremena, njihova umetnost i najnovija arheološka otkrića, i tako stvara autentičnu, persijsku verziju, te izvanredne prve velike antičke imperije – Doba velikih vladara. „Impresivno. Levelin-Džouns stručno osvetljava decentralizovanu, multikulturnu prirodu carstva Ahemenida.“ – Publishers Marketplace „Izvrsna, relevantna i neodoljiva, sveža istorija velikih kraljeva Persije, mešavina bujnog pripovedanja i izvanredne učenosti gorljivo oživljava svet iz doba Ahemenida.“ – Sajmon Sibag Montefjore „Ova knjiga nam donosi izvorni drevni glas Persije, prikazujući svu briljantnost i složenost ahemenidskog carstva.“ – Wall Street Journal

„Knjiga otkrovenja. Čitajući ove priče, ne znaš da li si pozvan u njegov um ili u njegovu dušu.“ – Raj Loriga „Ovo je nešto poput fragmentarne autobiografije, nepotpune, pomalo i tajanstvene. Ali verujem da će čitaocu pružiti maksimum informacija o meni kao sineasti, kao pripovedaču (piscu), i na koji se način sve to prožima s mojim životom.“ Ovako svoju knjigu opisuje Pedro Almodovar u uvodnom delu, ujedno predstavljajući i svaku od dvanaest pripovedaka od kojih se sastoji. One obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, a pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz intimnih opsesija kao što su: mračno doba školovanja, neprijatne strane popularnosti ili eksperimentisanje sa žanrovima. Svojom blagom i pronicljivom pažnjom Almodovar se u knjizi trudi da ljudske strasti sjedini s nedokučivom logikom života pa razmatra celokupni spektar boja naše duše: bol, tugu, ljubav, čežnju, ushićenje, nemir, neobuzdan poriv za komuniciranjem, i izbezumljenost ćutanjem. „Almodovarova proza vešto je napisana i duhovita, baš kao i njegovi filmovi. On je poput žestokog Vorhola.“ – Times „Majstor pripovedanja neobuzdanih i smelih priča“. – Le Quotidien du Cinéma

Život i smrt Džimija Hendriksa Džimi je bio gitarista u Njujorku i oslanjao se na podršku svojih ljubavnica dok je pokušavao da oponaša svog idola Boba Dilana. Crnac koji svira belačku rok muziku – želeo je da pokaže da je muzika univerzalna. Kad je stigao u Englesku, očarao je raskalašni London. Ne zato što je Džimi umeo da svira zubima ili držeći gitaru iza leđa, već zato što je zaista umeo da svira. Putujući kroz ljubičastu izmaglicu idealizma i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks je bio muzičar zbog koga je Erik Klepton pomišljao da odustane, koji je nezaboravno obradio pesmu All Along the Watchtower Boba Dilana, i čije je izvođenje pesme Star Spangled Banner definisalo Vudstok. A kad se njegova sjajna zvezda prerano ugasila, legenda je nastavila da živi u muzici i u intrigama koje su pratile njegovu smrt. Dva su jahača prilazila je psihodelično i kaleidoskopsko istraživanje života i smrti Džimija Hendriksa – i putovanje u mračno srce šezdesetih. Dok su grupi devojke stajale u redu, droga je bila sve jača, a san šezdesetih je izgarao u vatri i krvi Vijetnamskog rata, ubistva Martina Lutera Kinga i izbora Ričarda Niksona za predsednika. Mik Vol, autor knjige Kada su divovi hodali Zemljom, oslanjao se na vlastite intervjue i iscrpna istraživanja kako bi ispričao ovu priču o Bogu gitare.

„Prekretnica, osveženje, revolucija. Potpuno novi pristup istoriji starog veka.“ Spectator Sveobuhvatna, majstorski napisana istorija Rimskog carstva iz pera vodećeg svetskog stručnjaka pokazuje zašto je Rim „važan ljudima mnogo vekova kasnije“ (Atlantic). U delu SPQR, koje je odmah po objavljivanju postalo klasik, Meri Bird iznosi istoriju Rima „sa strašću i bez monotonog stručnog žargona“ i pokazuje kako je od „pomalo neuglednog sela iz gvozdenog doba“ Rim postao „neosporni vladar Sredozemlja“ (Wall Street Journal). Kritičari su pozdravili ovu knjigu koja dočarava „široku sliku i intimne pojedinosti koje oživljavaju daleku prošlost“ (Economist). Obuhvatajući gotovo hiljadu godina istorije, ovo „vrlo informativno i vrlo čitljivo delo“ (Dallas Morning News) ne samo što istražuje način na koji razmišljamo o drevnom Rimu, nego i osporava ukorenjene istorijske stavove koji su vladali stolećima. Suptilnim skretanjem pažnje na staleže, borbu za demokratiju i živote čitavih društvenih grupa vekovima izostavljanih iz istorijske pripovesti, SPQR će u sledećim decenijama oblikovati naš pogled na Rim. „Prefinjeno i zavodljivo preispitivanje složenih i međusobno protivrečnih pisanih i materijalnih tragova rimskog sveta.“ Guardian „Vrhunska naučnica i smela rušiteljka mitova, Meri Bird poučava i zabavlja nimalo ne potcenjujući svoje čitaoce. SPQR je ozbiljno delo brzog tempa, važno i ikonoklastično.“ Independent „Ovo je prema svim merilima veličanstvena povest koju bi se malo koji sadašnji naučnik usudio da ponudi.“ History Today „Uzbudljivo, psihološki oštroumno, blagonaklono podozrivo.“ Sunday Times

Autorke bestselera Kako biti Parižanka gde god da si Šta pametne, izuzetne Francuskinje u četrdesetim misle, osećaju i savetuju o životu, ljubavi i svemu ostalom? Knjiga Starija, ali bolja, ali starija namenjena je četrdesetogodišnjim i starijim ženama koje su zbunjene promenama koje su ih zadesile. Autorke duhovito, toplo i prisno pričaju o svojim iskustvima sa starenjem i daju pregršt korisnih, originalnih i zanimljivih saveta. Suština je da treba dostojanstveno da prihvatimo normalne biološke promene, i da ih okrenemo u sopstvenu korist i uživamo u njima. Šarmantne Francuskinje se ne ustežu da pričaju o veoma intimnim stvarima kako bi naglasile da godine, kao i sve ostalo u životu, zavise od toga kako ih doživljavamo. Ulazak u petu deceniju nije razlog da se dame povuku od sveta, okače visoke potpetice o klin, zaborave na strast i romantiku, da postanu „tetke“. Naprotiv, iskustvo i mudrost koje smo stekle na trnovitom životnom putu konačno su nam pružili sve što nam je potrebno da zaista živimo ispunjenije. Samo nam nedostaje nekoliko šarmantnih pariskih caka da bismo se radovale svakom novom danu i dokazale drugima, a prvenstveno sebi, kako smo zapravo tek sad sofisticirane zavodnice. „Knjiga koju ćete čitati do kasno u noć, a onda kupiti svim prijateljicama. Prepuna je inspirativnih citata i komičnih anegdota.“ Vogue UK

Knjiga godine po izboru časopisa Daily Mail i Mail on Sunday. „Intimna ispovest. Neverovatno da je jedna čuvena holivudska glumica spremna na ovakvo samootkrivanje.“ – New York Times Čak i kad je postala najplaćenija holivudska glumica, Demi je bežala od svoje prošlosti. U najvažnijem trenutku svog života borila se protiv zavisnosti, nezadovoljstva svojim izgledom i trauma iz detinjstva koje su je neprekidno pratile – istovremeno vrtoglavom brzinom gradeći uspešnu karijeru. I dok je njen uspeh rastao, Demi se sve češće pitala da li uopšte pripada Holivudu, da li je dobra majka, dobra glumica – jednostavno, da li je bar u nečemu dovoljno dobra. U svojim duboko iskrenim memoarima Demi razmiče zavesu i otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. Lice i naličje je priča o opstanku, uspehu i predaji, o ogromnoj vitalnosti – portret jedne žene koja istovremeno vodi i običan i slavan život. „Demi Mur je iskrena kao retko koja moderna zvezda visokobudžetnih filmova. Dirljivo.“ – People „Čudno je to što u knjizi zapravo nisu najzanimljiviji tračevi, već prozor u osećajan, duboko unutrašnji život jedne žene.“ – New Yorker „Ona istovremeno priča i o nevoljama i o izdržljivosti, i to bez dlake na jeziku.“ – USA Today „Kakvo fantastično svedočanstvo o opstanku.“ – Hauard Stern

ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Zabavno putovanje kroz najčudnovatije i najdomišljatije laži koje su ljudi izgovarali i ispisivali vekovima, iz pera autora knjige Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli. Ova knjiga govori o istini i svim domišljatim načinima na koje je ljudska vrsta kroz istoriju uspevala da je izbegne. To nije ništa novo. Nije nam oduvek bio neophodan Tviter da širimo neproverene i netačne glasine od usta do usta. Odvajkada je bilo pojedinaca spremnih da kreativno barataju činjenicama kako bi iz toga izvukli neku korist. Mi svakodnevno plivamo u moru besmislica, poluistina i bezočnih laži. Lažemo i lagali smo. Naš društveni život zasniva se na postojanom protoku sitnih dobronamernih laži. Redovno nas varaju političari, mediji, prodavci i drugi, a prava nevolja je u tome što to deluje: vrlo lako nasedamo na dobro oblikovanu laž, a možda su najbrojnije laži one koje govorimo sebi. Gde god da se osvrnete, videćete zloslutna upozorenja da živimo u dobu „postistine“. Političari sve nemarnije izvrću istinu i lažu. Javnosti su, samouvereno nam je rečeno, „stručnjaci dojadili“. Internet je pretvorio naš društveni život u bojno polje pogrešnih informacija, do te mere da više nismo sigurni da li je naš teča stvarna osoba, deo svetske zavere ili nečiji bot. No, da li je ikada postojalo zlatno doba istinoljubivosti? Ili su ljudi lagali, izmišljali i petljali od pamtiveka? Prava istina o lažima čeka vas na stranicama ove knjige (ako ste dovoljno naivni da u to poverujete). „Filips je napisao najbolju knjigu svih vremena.“ – Zapis nepoznatog autora na sumerskim pločicama 3500. g. p. n. e. „Nikada nisam ništa bolje pročitao.“ – Šekspir „Autora lično predlažem za nagradu koja nosi moje ime.“ – Alfred Nobel „Drag mi je Platon, ali mi je Filipsova Istina draža.“ – Aristotel