Prema rečima Tomasa Mana, Zločin i kazna je „najveći kriminalistički roman svih vremena“. Život samog autora, obeležen spoljnim i unutrašnjim dramama, bio je, međutim, gotovo jednako uzbudljiv kao i njegovi romani. Kad je s dvadeset sedam godina uhapšen iz političkih razloga, Dostojevski je u poslednjem trenutku izbegao izvršenje smrtne presude. Posle deset godina provedenih u Sibiru vraća se kao potpuno drugi čovek i stupa ponovo na književnu scenu. Kasnije će od poverilaca bežati u inostranstvo, a od materijalne oskudice u kockarsku strast. Obračuni sa svetom njegovog doba učinili su ga „prorokom XX veka“, kako ga naziva Alber Kami. U svojim delima osvetlio je najtajnije zakutke ljudske duše, koliko prefinjeno toliko i nemilosrdno. Slavista Andreas Guski prati političke preobražaje Dostojevskog od pobunjenika do reakcionara, njegove pokušaje da zaradi za život kao profesionalni književnik i njegovu borbu za čitaoce. O životu Dostojevskog Guski pripoveda tako da pred nama izranja opipljiv lik, čovek od krvi i mesa, a njegov grandiozni opus smešten je u kontekst vremena u kojem je živeo.

Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu. Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka. U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse. Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

„Svetla Levanta su se pogasila. Zatim su se tmine razastrle planetom. A, s moje tačke gledišta, to nije puka slučajnost.“ – Šta je nasleđe XX veka? Događa li nam se globalni brodolom koji će na dno poneti sve naše civilizacije? Analize Amina Malufa, velikog pisca, humaniste i vizionara, treba pažljivo čitati jer njegova predviđanja više no jednom pokazala su se tačna, a njegovi strahovi opravdani. Pre dvadeset godina brinuli su ga osnaženi Ubilački identiteti; pre deset Poremećenosti sveta. Danas je uveren da se bližimo pragu globalnog brodoloma, koji pogađa sve civilizacije. Amerika je i dalje jedina velesila, ali gubi svaku moralnu verodostojnost. Evropa, koja je svojim narodima i ostatku čovečanstva dala najambiciozniji projekat našeg vremena, upravo se rastače. Arapsko-muslimanski svet zaglibio se u duboku krizu i očajava, što ima pogubne posledice po celu planetu. Velike države u usponu ili preporodu, poput Kine, Indije i Rusije, izbijaju na svetsku pozornicu u štetnoj atmosferi u kojoj vlada pravilo „svako za sebe“ i zakon jačega. Nova trka u naoružanju čini se neizbežnom. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim pretnjama (klimatološkim, ekološkim, zdravstvenim) koje pritiskaju planetu i kojima bismo se mogli odupreti samo globalnom solidarnošću koja nam upravo nedostaje. Autor više od pola veka posmatra i obilazi svet. Bio je u Sajgonu pred kraj Vijetnamskog rata, u Teheranu za vreme nastanka Islamske Republike. U ovoj moćnoj knjizi širokog raspona, on deluje istovremeno kao angažovani gledalac i kao mislilac, uplićući priče i razmišljanja, ponekad prepričavajući velike događaje čiji je bio jedan od retkih očevidaca, a potom se izdižući kao istoričar iznad svog sopstvenog iskustva kako bi nam objasnio uzastopna zastranjivanja koja su dovela čovečanstvo na rub propasti.

ZA ODELJAK SA NAPOMENAMA KLIKNITE OVDE Kraljica rokenrola, komplikovana buntovnica i muzička predvodnica koja je kršila pravila. Kompleksan portret izuzetne umetnice koja je konačno dobila biografiju kakvu zaslužuje. Prvi njen prestup bio je taj što je ona, kao mlada belkinja, rano uvidela snagu bluza, muzike koja se mogla naći samo na opskurnim pločama i u krčmama duž zalivske obale Teksasa i Luizijane. Ali i pre toga, ona se isticala u svom konzervativnom naftaškom rodnom gradu. Bila je muškobanjasta, intelektualno radoznala, s rasno progresivnim stavovima i afinitetom ka slikarstvu. Dženis Džoplin je ušla u legendu kao drska, strasna duša osuđena na propast i bol koji su od nje stvorili jedan od najizuzetnijih glasova u istoriji roka. Ali na ovim stranicama, Holi Džordž-Voren donosi jasan i dubok uvid u život žene koja nije bila definisana samo patnjom. Dženis je bila perfekcionista: strasna, obrazovana muzičarka koja je rođena sa talentom, ali je isto tako izvanredno marljivo radila na njegovom razvoju. Ona je bila žena koja je pomerala granice roda i seksualnosti mnogo pre nego što je to bilo društveno prihvatljivo. Bila je osetljiva i željna toga da se uda i skrasi – ali nije mogla, ili nije htela. Bila je Teksašanka koja je čeznula da umakne iz Teksasa, ali nikad nije bila u stanju da sasvim pobegne. „Baveći se njenim mnogostrukim talentima i protivrečnostima, Dženis spušta jednu od najistrajnijih legendi roka na zemlju dok je istovremeno dostojno obasjava novim svetlom.“ NPR.org „Ova biografija pripoveda priču Dženis Džoplin sa tonom i aromom dobrog romana.“ New York Times Book Review „Saosećajno i uzbudljivo. Kao istraživačka novinarka, Džordž-Vorenova je pronašla sve pojedinosti o Dženisinom detinjstvu i uticajima, i privrženo i brižno predstavila ovu genijalnu muzičarku.“ Kejt Pirson, B-52s

Dragoslav Mihailović – život i delo Prva inostrana biografija velikana srpske književnosti Poznat nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca, osvrćući se i na njegova dela i na njegovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka. Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima. Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana Kad su cvetale tikve – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku, punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja... „Život Dragoslava Mihailovića je poput odiseje. Njegov put od Ćuprije, rodnog mesta, gde je rano ostao bez roditelja, preko Golog otoka, na kome je jedva izbegao smrt, do Beograda, gde je od siromašnog studenta, koji je morao stalno da radi, napredovao do književnog klasika Jugoslavije i Srbije – odražava istoriju jednog veka u njegovoj zemlji. Društvena i kulturna istorija u Mihailoviću dostiže individualni, živi oblik.“ (Iz predgovora Roberta Hodela)

Isključite gene koji upropašćavaju i vas i vaš vitak stas „Doktor Gandri je sastavio mudar program ishrane koji donosi izvanredne rezultate.“ Dr Mehmet Oz Vrhunski kardiohirug, doktor Gandri, u svojoj knjizi savetuje čitaoce da izbegnu i hiruške zahvate i gojaznost, visok holesterol i krvni pritisak, dijabetes pa čak i rak tako što će nadmudriti svoj genetski kod koji je bio podešen na vreme kad je hrane bilo malo i kad se mnogo snage trošilo da se do nje dođe. Naša kultura, tehnologija i stil života su se možda promenili, kaže Gandri, ali ne i naši geni. Cilj prvog dela ove trofazne dijete je savladavanje zavisnosti od hrane pune ugljenih hidrata i šećera. U drugoj i trećoj fazi čitaoci mogu donekle da prošire svoj plan ishrane, ali naglasak ostaje na niskokaloričnim i hranljivim namirnicama. Vežbe i plan obroka, kao i recepti za jela sjajno upotpunjuju ovaj originalni, sveobuhvatni pristup epidemiji bolesti povezanih sa gojaznošću. „Ova praktična i pitka knjiga kardiohirurga s impresivnom karijerom donosi savete za zdravo srce i sveukupni fizički boljitak. I mada ljudi ne mogu da biraju svoje genetske predispozicije, mogu da utiču na svoje gene i možda produže životni vek.“ Denton A. Kuli, načelnik hirurgije Teksaskog instituta za srce.

Ludvig van Betoven u ogledalu svojih najvažnijih dela Od Mesečeve sonate do Devete simfonije – šta šest najvažnijih dela Ludviga van Betovena govore o njemu kao čoveku od krvi i mesa Na osnovu detaljnog istraživanja, Kristina Ajhel priča zadivljujuću priču o nekonformisti. Ko je bio čovek koji je prekršio sve konvencije i čija nas muzika i danas snažno dira? Zašto se potukao sa svojim najvažnijim pokroviteljem i gađao pokvarenim jajima svog kuvara? Kakva je veza između njegovog bolnog detinjstva i njegove nove emotivne muzike? Kako su napredna politička uverenja uticala na njegov rad? Zašto mu je izmakla srećna ljubavna veza? Na osnovu šest kultnih dela i mnogih drugih kompozicija, autorka slika portret čoveka koji više ne želi da nudi muzičke usluge i tvrdoglavo se bori kroz život kao samostalni umetnik. Pronicljivo i istovremeno privlačno, ona opisuje Betovenov duhovni kosmos, izveštava o njegovim delikatnim ljubavnim aferama, neobičnim raspoloženjima, zloglasnim finansijskim problemima i britkom humoru. U knjizi Osetljivi titan na nov, uzbudljiv i opipljiv način upoznajemo Betovena kao čoveka mimo poznatih mitova.

„Najbolji memoari koje sam ikada pročitala.“ – Opra Vinfri „Neverovatno.“ – Idris Elba Vil Smit, jedan od najdinamičnijih ljudi iz sveta zabave otvoreno govori o svom životu u hrabroj i inspirativnoj knjizi u kojoj pripoveda o izuzetno uzbudljivom, nesvakidašnjem putovanju kroz svetove muzike i filma. Autobiografija Vil, napisana uz pomoć Marka Mansona, autora bestselera E, zabole me – Suptilna umetnost življenja kombinacija je mudrosti, potrage za univerzalnim vrednostima i izvanredne životne priče. Malo je nas koji znamo koliki pritisak donose nastupi na najvećim svetskim pozornicama sa najvećim ulozima, ali svi razumemo da gorivo koje deluje u jednoj fazi našeg putovanja mora da se promeni ukoliko želimo da stignemo sve do zvezda. „Hrabro, iskreno, živo i ubedljivo.“ – The Times „Autobiografija holivudske zvezde puna indiskretnih izleta. Ko bi mogao da traži više od toga?“ – Telegraph „Ne dešava se svaki dan da neko sa holivudske A-liste kao Vil Smit napiše priču o svom životu – tu su činjenice koje će vas zapanjiti.“ – Sun

Ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, organizovala je tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona је potisnuta iz istorijskog sećanja. Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.

Život rastrgan revolucijom i ratom Predstava Višnjik izvođena je u Hudožestvenom teatru na dan izbijanja revolucije, ali i prilikom proslave sovjetske pobede nad nacizmom maja 1945. Klanjajući se tada po završetku predstave Olga Kniper-Čehova, udovica Antona Čehova, skamenila se videvši u publici svoju rođaku i imenjakinju Olgu – zvezdu nacističkog filma, Hitlerovu i Gebelsovu ljubimicu – kako sedi u prvom redu, među sovjetskim oficirima. Olga je kao mlada pobegla iz boljševičke Moskve u Berlin još 1920. i tamo napravila uspešnu filmsku karijeru. Uvidevši njenu bliskost s nacističkom elitom, sovjetska tajna služba regrutovala ju je kao agenta dok je ostatak porodice u Moskvi strahovao da će ih pohapsiti zbog njenih mnogobrojnih fotografija s Firerom. Entoni Bivor donosi dokumentovanu povest o brojnom i zamršenom klanu Čehovih, o Stanislavskom i Hudožestvenom teatru, o opstanku jedne porodice i pozorišnih umetnika tokom Oktobarske revolucije, građanskog rata, Hitlerovog i Staljinovog uspona i nacističke invazije na Sovjetski Savez. Na osnovu novootkrivenih izvora, autor nam rasvetljava tajanstveni život žene kojoj se Hitler divio, a Staljin je poštovao i koja ih je obojicu nadživela. „Impresivna drama o izbeglištvu, umetnicima i obaveštajcima.“ Independent „Elegantno ispričana i često dirljiva društvena istorija darovite porodice za vreme revolucije, građanskog rata, diktature i svetskog sukoba.“ New Statesman „Ovu uzbudljivu i istinitu povest vredelo je izneti na svetlost dana.“ Observer „Opčinjujuća, izuzetno zanimljiva i temeljno istražena priča o špijunaži.“ Sajmon Sibag Montefjore, Evening Standard „Upečatljivo.“ Guardian

ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Jedna od najboljih knjiga po izboru listova: Time, Vogue, New York Times, Washington Post, Chicago Tribune, New York Post, Kirkus Reviews Saga o Čerčilu, porodici i otporu Na dan kad je Čerčil stupio na dužnost premijera, Adolf Hitler je napao Holandiju i Belgiju. Poljska i Čehoslovačka već su pale, a evakuacija iz Denkerka odigraće se dve sedmice kasnije. Sledećih dvanaest meseci Hitler je vodio nemilosrdnu kampanju bombardovanja u kojoj je poginulo 45.000 Britanaca. Čerčilov zadatak bio je da ujedini zemlju i nauči britanski narod „veštini neustrašivosti“. Ovo je priča o političkom riziku, ali i intimna drama smeštena na pozornice: Čekersa – Čerčilove premijerske kuće za odmor i ratnog utočišta, Dičlija – imanja na koje su se on i njegova svita povlačili kad je mesec najsjajniji, a pretnja od bombi najveća, i naravno, Dauning strita broj 10 – sedišta vlade. Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje – neki su otvoreni za javnost tek nedavno – Larson nam kroz novo sočivo pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima. „Larsonova knjiga pojavila se usred najveće međunarodne krize od Drugog svetskog rata, i čitaocima donela neizbrisivi portret nacije koja se ujedinila u otporu brutalnim vazdušnim napadima pod vođstvom vrlo mudrog, saosećajnog, oštroumnog – i, naravno, izuzetno duhovitog i šarmantnog Vinstona Čerčila.“ – Time „Vrhunska priča puna pripovedačkih obrta, heroja, zlikovaca i napetosti koji oblikuju bogate neodoljive istorijske slike.“ – Rolling Stone „Larsonova knjiga nudi nam slasnu krišku života poslednjeg velikog državnika sveta.“ – Wall Street Journal

Ernest Hemingvej i njegova poslednja muza. „Saga o željama, uspesima i preprekama tokom poslednjih produktivnih godina velikog pisca.“ The Times U jesen 1948. Hemingvej i njegova četvrta supruga putovali su prvi put u Veneciju. Poznatom piscu je ostalo godinu dana do pedesetog rođendana a nije objavio nijedan roman skoro čitavu deceniju. U lovu na patke upoznao je Adrijanu Ivančić, upečatljivu Venecijanku tek izašlu iz školske klupe. Hemingvej će iskoristiti Adrijanu kao model za Renatu u romanu Preko reke pa u šumu i nastaviće da je posećuje u Veneciji. Kada su Ivančići, na njegov poziv, otišli na Kubu, Adrijana je prisustvovala rađanju romana Starac i more, posle koje je Hemingvej dobio Nobelovu nagradu. Bila je njegova poslednja muza, i za to će platiti svoju cenu. „Jedna od najiščašenijih i najskandaloznijih ljubavnih priča u svim književnim biografijama koju Di Robilant rekonstruiše s upečatljivom preciznošću. Fino detaljna freska poslednje etape Hemingvejevog života.“ Il Piccolo „Sugestivna i zavodljiva priča o ljubavi i smrti... U vatrenim pismima Adrijani Hemingvej je pokazao svoju izuzetno strastvenu, velikodušnu i kontradiktornu prirodu.“ La Stampa

Višestruko nagrađivani novinar, analitičar i politički izveštač. Deset mapa koje vam govore sve što treba da znate o globalnoj politici. U jednoj od najboljih knjiga o geopolitici novinar Tim Maršal ispituje Rusiju, Kinu, Sjedinjene Američke Države, Zapadnu Evropu, Afriku, Bliski istok, Indiju i Pakistan, Koreju i Japan, Latinsku Ameriku, Arktik – klimu, mora, planine, reke, pustinje i granice – da bi nam obezbedio kontekst koji nam često nedostaje da bismo razumeli šta se događa u svetu. Objašnjava kako prirodne karakteristike ovih zemalja utiču na njihovu snagu i slabosti i na odluke koje donose njihovi lideri. Maršal daje pregled složenih geopolitičkih strategija koje oblikuju svet. Zašto je Putin toliko opsednut Krimom? Zašto su SAD bile predodređene da postanu svetska supersila? Zašto se kineski uticaj i dalje širi? Zašto Evropa nikada neće biti ujedinjena? Odgovore nudi geografija. „U svetu koji je sve složeniji, haotičniji i povezaniji, Zatočenici geografije su sažet i koristan uvod u geopolitiku“ (Newsweek) i kritički osvrt na jedan od odlučujućih faktora u svetskim poslovima. „Maršal nam pokazuje da geografija nema samo direktan uticaj na istoriju već je sudbinski određuje.“ Newsweek „Pronicljivi uvidi u uticaj geografije na odluke svetskih vođa.“ Gidion Rejčmen, Financial Times „Dok čitate Zatočenike geografije imate doživljaj da vam se ono što znate razbistrilo i razjasnilo. Maršal razmišlja jasno, lucidno i ima gotovo nestvarnu sposobnost da širu sliku učini pristupačnom i koherentnom.“ Evening Standard

Istinita priča o najsmrtonosnijem tajnom udruženju u istoriji Amerike. Uzbudljiva priča o kriminalu, predrasudama, žrtvovanju i časti u Americi na početku XX veka. U leto 1903. talas podmuklih zločina izazvao je paniku prvo u Njujorku, pa zatim u čitavoj Americi. Decu italijanskih doseljenika otimaju, a brojne žrtve nemilosrdno ubijaju. Bombe dižu u vazduh stambene zgrade. Sudije, senatori, bogati industrijalci, svi dobijaju pisma u kojima im se preti strašnom smrću. Jedini znak raspoznavanja počinilaca bio je simbol Crne ruke. Između američke javnosti i bezakonja Crne ruke stajao je Džozef Petrosino. Čovek koga su zvali italijanski Šerlok Holms bio je beskompromisni i talentovani detektiv i majstor prerušavanja. Kako su zločini postajali sve bizarniji, Petrosino i njegov odred, sačinjen isključivo od Italijana, pokušavali su da razbiju to tajno kriminalno društvo pre nego što mržnja prema svim doseljenicima ne eskalira u katastrofu. „Veoma zanimljivo istraživanje burne i malo poznate epizode iz američke prošlosti.“ Washington Post „Napeto, žustro i dinamično.“ Newsday

Što je istina? Sve je samo dojam. „Imam sedamdeset godina. Na naslovnici izgledam kao da imam sedamdeset. Kapci su mi otečeni jer me muči alergija. Oči su mi stalno crvene. Lice mi je mrtvački blijedo, kad ga dotakne sunce, ono ga pozdravi pjegama. Ne smijem se često, uglavnom buljim opsjednuta strahom od smrti. U knjizi sam se skinula do kraja. Povremeno se, oslobođena svake taštine, osjećam odlično u svojoj staroj, naboranoj, pjegavoj koži. Žena koja u vas gleda, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas.“ Vedrana Rudan U autobiografiji Ples oko Sunca, iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše: o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu. O tome zašto je u socijalizmu bilo nemoguće dobiti otkaz i kako je ona postala prva novinarka kojoj je to uspelo u novom hrvatskom demokratskom režimu. Konačno, Vedrana Rudan nam pokazuje zašto je u životu najvažnije i najteže bez stida pogledati sebi u oči.

„Vedra i zabavna istorija situacija u kojima su ljudi spektakularno grešili.“ Telegraph Uzbudljivo putovanje kroz najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nauka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No, iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula do kampanje protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama. Prema tome, kada sledeći put pomislite da ste se zaista negde opako izblamirali, neka vas ova knjiga podseti da je moglo biti mnogo gore. „U mračna vremena ohrabruje nas priča o tome da smo oduvek bili gomila neznalica i glupaka.“ Stjuart Heritidž „Ako gledate vesti i pitate se kako ljudska vrsta može neprestano toliko da greši, ova knjiga pruža veoma zabavan odgovor.“ Mark Votson, komičar „Ako je Hararijev Sapijens svedočanstvo ljudske mudrosti, ova istorija neuspeha nas podseća na to da smo mi ljudi uglavnom idioti.“ Greg Džener

Razmišljanja o očinstvu. Mateo Busola je ilustrator i crtač stripova koji živi u Veroni sa svojom suprugom Paolom, njihove tri kćerke, Virđinijom, Đinevrom i Melanijom (starim devet, pet i tri godine) i njihova dva psa. Dve godine je na Fejsbuku pisao objave kojima je opisivao lepotu običnih trenutaka u svojoj porodici. Besane noći i poljupci za doručak je knjiga uspomena nastala iz tih zapisa. Podeljena na zimu, proleće, leto i jesen, knjiga prati različita doba roditeljstva i života. Ponekad dirljivi, često veoma zabavni, ovi zapisi podsećaju ljude da uživaju u trenutku i da cene jednostavne stvari u životu. Kao što Mateo kaže: „Virđinija, Đinevra i Melanija su sočivo kroz koje posmatram svet... Kćerke me obogaćuju i podsećaju da biti otac znači živeti u sivoj zoni između odgovornosti i bezbrižnosti, snage i mekoće.“ Besane noći i poljupci za doručak sastoje se od iskrenih i toplih priča darovitog pripovedača. „Šarmantne i duhovite priče o očinstvu.“ Publishers Weekley „Savršeno letnje štivo koje će omogućiti roditeljima, a posebno očevima, da razmišljaju o sopstvenim iskustvima u podizanju dece.“ Library Journal „Busola je napisao očaravajuću zbirku vinjeta o svom kosmopolitskom životu u Veroni, sa ženom i tri male kćerke. Projekat koji je započeo kao niz beleški na Fejsbuku postao je veliki bestseler u Italiji. Pripovedačke veštine koje je usavršio kao uspešan crtač stripova veoma vešto koristi kao pisac.“ Booklist „Simpatični... i duhoviti, kratki uvidi u svakodnevni život jednog oca.“ Kirkus Reviews

„Ono što je sjajno u rokenrolu jeste činjenica da neko poput mene može postati zvezda.“ Elton Džon „Knjiga koja pomera granice. Film Roketmen je tačna ali skromna skica koja nije ni zagrebala površinu onoga što obuhvataju ovi memoari. Ovo nije knjiga o šokantnim detaljima koji su dospevali na naslovne stranice magazine već o mukotrpnom putu do spoznaje o svom životu.“ New York Times

Knjiga koja će pomeriti vaše shvatanje muzike! Ako ste muzički fanatik, imate izgrađen muzički ukus i definisan stav po pitanju muzike, poznajete žanrove, izvođače i znate mnoštvo trivija o njihovim životima i karijerama, volite i umete da slušate muziku – onda je ovo knjiga za vas! Vrhunska poslastica za muzičke znalce i sladokusce iz pera Simora Stajna, teškaša muzičke industrije, lovca na talente koji je pomogao usponu velikog broja zvezda od Smitsa i Hedsa, preko Madone do Sila i Ajs Tija! „Simor ima zlatno uvo. Taj čovek je u svoj rad uneo enciklopedijsko znanje o muzici i boemsku radost življenja uspevajući da pronađe nove talente tamo gde ih niko drugi ne bi tražio.“ Kej Di Leng „Iako svetski poznat diskograf, Simor Stajn je živeo luđe od većine muzičara sa kojima je sarađivao. Hvala bogu što je poživeo da nam ispriča svoju bogatu životnu priču!“ Kris Franc i Tina Vejmut „Simor Stajn mi je, vezano za rep muziku, jednom rekao: ’Ne kapiram do kraja to što radiš, ali shvatam koliko je važno.’ Tada sam shvatio da pametni ljudi razumeju neke stvari čak i kada nisu do kraja upoznati sa njima. To ’nešto’ što je on osetio poguralo je moju karijeru.“ Ajs Ti „Cilj mi je bio da Smitsi potpišu za Sire Records. Želeli smo da se svrstamo među naše idole, ali smo i više od toga želeli da sarađujemo sa Simorom Stajnom. Slušao sam o svemu što je on uradio za muziku i želeo sam da i mi budemo deo tog nasleđa.“ Džoni Mar, Smits

Dobitnik nagrade The National Book Award „Mnogo mi se dopada.“ Elizabet Gilbert „Senzibilna i pronicljiva.“ Observer „Vrlo zabavno.“ Daily Telegraph Bestseler Sunday Timesa Ludo zabavna, ali ponekad i dirljiva do suza, posvećena izlaženju nakraj sa svim vrstama ljubavi koje vas usput snađu, vrcava, puna duha, topline i humora, Sve što znam o ljubavi prepliće lične ispovesti sa satiričnim zapažanjima, kratkim podsetnicima, receptima za slasna jela i raznim vinjetama u kojima će delić sebe prepoznati žene svih životnih doba – i pritom će se smejati sve dok ne padnu sa stolice. „Knjiga koju ćemo poklanjati svim prijateljicama da pročitaju i koja leči slomljena srca. Doli Olderton doživljavate ujedno kao najbolju drugaricu i stariju sestru, a stranice napisane njenom rukom obavijaju vas kao topli zagrljaj.“ Evening Standard „Ovo delo kipi od urnebesno smešnih opisa jednokratnog seksa, nepromišljeno naručenih taksija za međugradska putovanja usred noći, cimerovanja po oronulim kućerinama i lepoti ženskog prijateljstva, dok Doli Olderton plovi kroz burnu i pripitu treću deceniju svog života.“ Metro „Toliko mi se dopalo da sam htela da se ova knjiga nikada ne završi.“ Marijana Kiz, autorka romana Taj šarmantni gospodin „Vrlo, vrlo, vrlo zabavno. Nemojte da me mrzite kad vam kažem da je Sve što znam o ljubavi – Seks i grad za rođene osamdeset i neke prošlog veka, jer kažem to kao veliku pohvalu.“ Red „Ova knjiga je tako puna života i smeha da sam je progutala u dahu. Doli Olderton je iz komadića raznih počinjenih budalaština izgradila nešto lepo i istinito.“ Ejmi Liptrot

99 književnih vinjeta iz XX veka Dvadeseti vek je bio doba kada je kulminirao broj književnika koji su preživeli državni teror i čistke, propraćene svim mogućim moralnim i političkim ambivalencijama. Kako se to odvijalo? Da li su bili isuviše nepokolebljivi da bi kapitulirali pred silom? Da li su opstanak dugovali ličnoj dalekovidosti ili inteligenciji, svojim vezama ili taktičkom umeću? Da li su to bili srećni slučajevi koji su se graničili sa čudom, zahvaljujući kojima su izbegli logor i smrt, ili su bile posredi strategije od ulizivanja do kamuflaže? Ko bi to tako jasno mogao da razluči! ...Sve je to bilo davno, reći će mlađi. Stvarno? Da li su prilagođavanje, srećne slučajnosti, kompromisi i dvosmislene odluke izašli iz mode? Zar se iz toga ne može ništa naučiti? Hamsun • Gorki • Žid • Bunjin • Kolet • Stajn • Deblin • Muzil • Hašek • Paund • Broh • Pesoa • Ahmatova • Kokto • Pasternak • Bulgakov • Andrić • Falada • Selin • Jinger • Breton • Malaparte • Breht • Mandeljštam • Singer • Keno • Neruda • Sartr • Moravija • Jonesko • Žene • Miloš • Sioran • Paz • Škvorecki • Markes • Kertes • Kiš • Brodski... Hans Magnus Encensberger nam u 99 književnih vinjeta dočarava biografije i strategije preživljavanja svetskih pisaca XX veka, ali i objektivne razloge zbog kojih im je pošlo za rukom da prežive „doba ekstrema“ – uprkos neprijateljski nastrojenom društvu i autoritarnoj vlasti. „Oda književnosti bez trunke patetike. Čitaocu se nudi ogromno blago spoznaje... Kakav omaž, kakva knjiga!“ Deutschlandfunk Kultur

Od Julija Cezara do Angele Merkel Savremena, poučna i koncizna istorija, s više od sto mapa i slika, koja objašnjava Nemačku – evropsku zemlju kojoj se dive i koje se plaše. Populisti po celoj Evropi nariču da su imigracija i globalizacija delo opakog Sistema, koji vode nevidljivi gospodari bez nacionalne pripadnosti. Na čijoj strani su Nemci? To pitanje je proganjalo Evropu još otkad je Julije Cezar osvojio germanske zemlje 58. pre nove ere. Koliko je Germanija zaista postala rimska? Jesu li Germani razorili kulturu Rima ili su je nasledii? Kada su prvi put pošli na istok i jesu li ikada stvarno tamo vladali? Kako je Nemačka vekovima bila vlada bez centralne moći u srcu Evrope? Kako je rođena Pruska? Da li je Bizmark ujedinio Nemačku ili ju je pokorio? Gde su koreni Trećeg rajha Adolfa Hitlera? Kakvim čudom se iz ruševina podigla bolja Nemačka? Da li je danas Nemačka poslednji bastion industrijskog napretka i racionalne politike? Ili su EU i evro tek fasada nove nemačke hegemonije? „Džejms Hoz zna o čemu govori i njegovi zaključci su odmereni. Pretpostavlja jasnu prozu suvoparnom akademizmu. Ima smisla za humor i oštro oko za sličnosti iz prošlosti i sadašnjosti.“ Spectator „Izvanredan uvod u poznavanje i razumevanje najznačajnije zemlje današnje Evrope. Sjajno štivo i idealan bukvar.“ Tribune magazine

Žan-Žak Ruso • Persi Biš Šeli • Karl Marks • Henrik Ibzen • Lav Tolstoj • Ernest Hemingvej • Bertolt Breht • Bertrand Rasel • Žan-Pol Sartr • Džordž Orvel • Rajner Verner Fasbinder • Noam Čomski Otkako su, u vreme prosvetiteljstva, intelektualci preuzeli od crkve ulogu pokazivanja smera – kako u moralnom smislu tako i u ljudskom ponašanju – postavljaju se pitanja: Jesu li se odgovorno poneli s preuzetom moći i u kojoj meri su mogli da budu prikladne osobe za taj zadatak? Koliko su vodeći intelektualci raznih epoha, koji su držali pridike čovečanstvu i često mu određivali sudbinu, poštovali istinu? Kako su se odnosili prema novcu? Kako su se ophodili prema članovima porodice, prema prijateljima, ljubavnim partnerima, a onda i jedni prema drugima? Može li njihov privatni život da posluži kao primer spram merila koja su postavili pred ceo svet? Pol Džonson, čuveni konzervativni engleski istoričar i novinar, s ovim pitanjima nemilosrdno suočava intelektualce koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji. On ne osporava njihove intelektualne zasluge, već nam predstavlja njihovu ljudsku i moralnu stranu, koje često nisu u skladu sa uzvišenim idejama ovih velikih ljudi.