Uzbudljiv život – uzbudljiva knjiga. „Matija – njim samim“ u kojoj je veliki pesnik, akademik, opisao svoj život u beležnicu Radovana Popovića, najboljeg biografa srpskih pisaca. U knjizi je sve – od dana kad se zaputio iz Sente, preko Rovaca, Kolašina, Valjeva, do Beograda. Svuda i uvek su ga pratila iznenađenja, muke, radosti, uzbuđenja. Raskošni pesnički dar pretočio je u tomove knjiga. Postao je najomiljeniji pesnik, najviše citiran, najčešće nagrađivan. Knjiga „Matija – njim samim“ je vrlo čitljiva, iskrena, bogata događajima, anegdotama i pesmama. Jedno novo i iskreno lice velikog pesnika.

Serbia i komentari za 1988/89 Zadužbina Miloša Crnjanskog Beograd, 1989 475 strana,mek povez,24cm, Stanje vrlo dobro, pečat bivšeg vlasnika.

Ognjem i mačem je istorijski fiktivni roman smešten u 17. vek. u poljsko-litvansku državnu zajednicu tokom Ustanka Bogdana Hmeljnickog. Stekao je ogromnu popularnost u Poljskoj, a do kraja 20. veka postao je jedna od najčitanijih poljskih knjiga u istoriji. U prvom delu Sjenkjevičeve trilogije, u koju spadaju i romani Potop i Pan Volodijovski , opisani su događaji pred veliki ustanak ukrajinskih kozaka i borba poljskog kraljevstva da održi jedinstvo pred seljačkon pobunom.

Odlično očuvana knjiga,sa bočne strane sitne tačkice,unutrašnjost čista. K120

Ognjem i mačem je istorijski fiktivni roman smešten i 17.vek u poljsko-litvansku državnu zajednicu tokom Ustanka Bogdana Hmeljnickog. Stekao je ogromnu popularnost u Poljskoj,a do kraja 20. veka postao je jedna od najčitanijih poljskih knjiga u istoriji.

Džek Keruak ili OTKRIVANJE POSLEDNJEG VELIKOG MITA POSLE MENE POTOP BIG SUR Izdavač: Gradac Godina: 2016 Broj strana: 200 Povez: mek Format: 24 x 18 cm

Izdavač: čigoja Godina: 2007 Broj strana: 653 Povez: tvrdi Format: 21 x 14 cm

Srpsko usmeno poetsko nasleđe Vojne Krajine - u zapisima 18,19 i 20 veka Izdavač: Čigoja Godina: 2008 Broj strana: 599 Povez: mek Format: 23 x 16 cm

Beograd, 2017. Tvrd povez, manji format, 96 strana. Nekorišćena, pri lagerovanju malo uprljana u donjem uglu spolja. Iza tog jednostavnog naslova krije se složen sadržaj koji govori o suštini srpskog pitanja u Hrvatskoj. Jer, pitanje naziva jezika u neposrednoj je vezi s pitanjem imena naroda, odnosno s pitanjem priznanja srpske nacionalne egzistencije u Trojednici. Profesor Krestić je zato morao da ukaže na ono što predstavlja esencijalni razlog diskriminacije Srba, a to je hrvatsko državno i istorijsko pravo.’’ Srpski jezik, hrvatski jezik...

BROJEVI 50,37,49,38,34,39 IZDAVAC KNJIZEVNI KLUB BRANKO COPIC BEOGRAD CASOPISI SU VEOMA DOBRO OCUVANI

Odlično očuvano oko 300 strana (250 + dodatak) 730 grama KSS1

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Književna zajednica Novog Sada - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 133 str. Milivoj Nenin je književni istoričar, kritičar i profesor. Rođen je 1956. godine u Loku, Šajkaška. Magistrirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odsjeku Jugoslovenske književnosti. Milivoj Nenin je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, od 2005. godine. U svom plodnom radu književnog istoričara i kritičara naviše se bazira na književnost 20. veka. Prva njegova autorska knjiga nosi naslov „ Slučajna knjiga - kolaž o Todoru Manojloviću“ . Njegova najpoznatija dela su: „ S-aveti kritike, s-okovi poezije“ , „ S merom i bez nje“ , „ Suočavanja“ , „ Stari lisac“ , „ Slatka knjiga“ , „ Slučajna knjiga“ , „ Stvari koje su prošle“ , „ Srpska pesnička moderna“ , „ Sitne knjige“ , „ Sedam beležaka“ , „ Savičenta“ , „ Sveti miris pamtiveka“ i „ Savić Milan“ . Nenin je dobitnik nagrade „ Dani Nikolaja Timčenka“ , 2016. godine. Zbirku naslova „ Između mašte i stvarnosti“ napisao je na osnovu pripovedaka više pisaca. Njegovo pisanje je uvod u savremenu jugoslovensku pripovetku. Knjiga „ Srpska pesnička moderna“ nudi prikaz modernističkog pesništva na početku 20. veka. Pisac ističe temu sećanja i života u prošlosti. Neninu je uručeno ugledno priznanje za književnu kritiku srbijanske knjige u vidu nagrade „ Milan Bogdanović“ . Kritika nosi naslov „ Odbrane Ljubomira Simovića“ , a objavljena je „ Beogradskom književnom časopisu“ . Kritika se odnosi na knjigu Ljubomira Simovića „ Titanik u akvarijumu“ , objavljene 2013. godine. Ovaj njegov nagrađeni rad je u isto vreme i kritika i esej. Nenin je izjavio: „ Imao sam prilike da mi, pre nego što počnem da pišem tekst, traže rezultate istraživanja. Odgovorio sam da ja, kada bih znao do čega će me pisanje dovesti, ne bih ni pisao“ . Nenin je osim kritičara knjige „ Titanik u akvarijumu“ bio i njen urednik. Međutim, kada je pisao o delu, izjašnjavao se kao kritičar, a ne kao urednik. Pisao je o pozadini polemike između Milana Bogdanovića i Miloša Crnjanskog. Crnjanski je pisao o tome kako srpska književnost postaje kolonija strane knjige. Nenin je izjavio da je on uvek na strani Crnjanskog. Priredio je za štampu knjigu književnih kritika Ilije Ivačkovića „ O srpskoj književnosti“ , 1998. godine. isto tako, priredio je za štampu „ Lirika Itake i druge pesme“ Miloša Crnjanskog, 2002. godine. Sabrane pesme Todora Manojlovića „ Pesme“ , priredio je zajedno sa Zoricom Hadžić, 2005. godine. Godine 2005. objavio izbor iz poezije Milete Jakšića „ Velika tišina“ , dok je sa Zoricom Hadžić priredio „ Sudari Mileta Jakšića“ . „ Stvari koje su prošle“ je knjiga eseja Milivoja Nenina iz 2003. godine, a koja je naslovljena po antologijskoj pesmi Mileta Jakšića. Priredio je „ Sabrana dela Jovana Popovića“ . Pisao je o poeziji mnogih pesnika kao što su: Jovan Sterija Popović, Vasko Popa, Milan Ćurčin, Dušan Radak, Nedeljko Mamula, Bogdan Mrvoš, Jovan Zivlak. Pisao je o Vasi Pavkoviću, putopisima Milorada Grujića, o Jovici Aćinu, o kritici Vujice Rešina Tucića, kao i o Raši Popovu. Radio je recenzije za neke knjige kao što je knjiga Gordane Đilas i Čurganova. Delo naslova „ Svi moji banatski pisci: prikaze i prikazi“ je izbor tekstova o srpskim piscima vezanih za Banat. Nakon studioznog proučavanja srpske književnosti Nenin je ciljano napisao knjigu o banatskim piscima. U knjigu su uključeni pisci Jovan Sterija Popović, Miloš Crnjanski, Vasko Popa, Mileta Jakšić, Todor Manojlović, Vasa Živković, Ilija Ivačković i drugi. ..

Boško Suvajdžić BESEDE I BESEDNICI 2008-2023. Centar za kulturu VUK KARADŽIĆ, Loznica. 2023. 302 strane, tvrd povez, A4 format. Завичајну медијатеку јубиларног 90. Вуковог сабора у Тршићу проширила је још једна књига –зборник “Беседе и беседници 2028 -2023“ аутора Бошка Сувајџића. Промовисана је у организацији лозничког Центра за културу када су се уз аутора-приређивача лозничкој публици у легату сликара Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић обратили рецензенти академик Светислав Божић и књижевник, управник Вукове задужбине Славко Веjиновић. – Сваки од тих беседника подиже спомен, колико Вуку, толико и себи, тачније у времену у коме живи. Саборске беседе су оплетени венци од слова којим беседници често покушавају да прикрију наша историјска лутања и странпутице, потру међусобице, истакао је др Бошко Сувајџић. Ово је јединствено штиво где су сабрани уметнички садржаји са централних свечаности Вукових сабора у Тршићу. За једну од највише цитираних слови она коју је више пута поновио и сам аутор Сувајџић када је на 87. Вуковом сабору 2020. године под насловом „Не да се, али ће се дати !“ чији је аутор био недавно преминули књижевник из нашег завичаја Јанко Вујиновић.

Naziv: Početni tečaj španskog jezika : sa rečnikom, 10. izmenjeno i dopunjeno izdanje Autor: Iskijerdo-Todorović, Silvija Godina izdanja: 2006. Izdavač: Naučna KMD, Beograd ISBN: 86-84153-66-9 Broj strana: 354 Fizički opis knjige: tvrd povez, 25 cm

Naziv: Pravci u lingvistici Autor: Ivić, Milka Godina izdanja: 1994. Izdavač: Biblioteka XX vek, Zemun ISBN: 86-81493-15-9 Broj strana: 327 Biblioteka: Posebna izdanja Fizički opis knjige: broširano, 23 cm

Naziv: Curso superior de español Autor: Moreno García, Concha Godina izdanja: 1991. Izdavač: S.G.E.L., Madrid ISBN: 978-8471434593 Broj strana: 276 Fizički opis knjige: broširano, 24 cm, 472 g

Jan Potocki Izdanje skz Tvrde korice.dobro ocuvane M-44

Nikola Strajnic - Poezija ili optimizam Branko Miljković - pjesnik tragicnog Revija Osjek, 1972. godine na 62. strane. Knjiga je odlicno ocuvana.

Dve knjige ekstra stanje

Narodne pjesme poslovice i slike iz života i običaja Srba na Kordunu Izdavač: Prosvjeta, Zagreb Sakupio i uredio: Stanko Opačić Ćanica Povez: tvrd sa srebrotiskom Broj strana: 445 Kompletan sadržaj priložen na slikama. Sa zalepljenom posvetom na predlistu, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Lirske i epske narodne pjesme - Poslovice, izreke i kletve - Slike iz života i običaja u Srba na Kordunu - Bilješke o autorima, kazivačima i načinu sakupljanja građe (K-152)

Reprint drugog izdanja iz 1938. godine Izdavač: Vajat, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 552 Odlično očuvana. Najznačajniji predratni udžbenik retorike u nas je delo komediografa i pravnika Branislava Nušića. Njegova `Retorika` je odmah stekla slavu - prvi put je objavljena 1934., a drugo izdanje je doživela već 1938. godine. Za razliku od Sterijinog, Nušićevo delo je udžbenik primenjenog besedništva. Budući da je nekoliko godina predavao retoriku na Vojnoj akademiji u Beogradu, on sastavlja sasvim praktičan priručnik, u koji unosi dosta sopstvenog pedagoškog iskustva: otud tekst nema pretenzija da predstavlja opštu teoriju proze. Glavna pitanja na koja autor obraća pažnju je analiziranje besede (njenih vrsta, osobina, funkcija, načina rastavljanja), besednika (koji mora ispunjavati određene spoljašnje uslove (izled, glas, korišćenje estikulacije, kao i unutrašnje uslove - etičku vrednost, ubeđenje,znanje, moć vladanja sobom) i auditorijum (koji deli na anonimni- masa i neanonimni homogeni i nehomogeni, kao i pozitivni, negativni i neodredjeni). Pri tom Nušić često u maniru public speaking instruktora, daje sasvim praktične savete u vezi sa ova tri osnovna elementa od kojih zavisi uspešan besednički nastup. Uz to, on ukratko izlaže istoriju besedništva i nudi bogat izbor primera najuspešnijih govora iz starog, srednjeg i novog veka. Mada su protekle mnoge decenije od jenog nastanka, Nušićeva `Retorika` još uvek predstavlja jedan od najboljih udžbenika besedništva na našem jeziku. (K-72)

Veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Autor - osoba Barthes, Roland, 1915-1980 = Bart, Rolan, 1915-1980 Naslov Sad, Furije, Lojola / Rolan Bart ; [prevod Ivan Čolović] Jedinstveni naslov Sade, Fourier, Loyola. scc Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić`, 1979 (Beograd : Kultura) Fizički opis 182 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Čolović, Ivan, 1938- = Čolović, Ivan, 1938- Zbirka ǂBiblioteka ǂZodijak ; knj. 44 (Broš.) Napomene Prevod dela: Sade, Fourier, Loyola / Roland Barthes. UZ OVU KNJIGU Savremeni francuski književni kritičar i proučavalac književnosti i kulture, Rolan Bart, za čije ime su vezane neke od najznačajnijih pojava u francuskom književnom i intelektualnom životu u protekle dve decenije (književni strukturalizam, „nova kritika“, semiologija) i čiji se uticaj oseća i u našoj književnoj kritici i teoriji, do sada je našoj publici predstavljen dvema knjigama: Književnost, mitologija, semiologija („Nolit“, 1971) i Zadovoljstva u tekstu („Gradina“, 1976). Prva od ove dve knjige predstavlja izbor Bartovih radova nastalih između 1935. i 1966, a druga je prevod Bartovog eseja iz 1973. godine. Dakle, može se reći da je našoj publici uglavnom ostao nepoznat Bartov rad iz poslednjih desetak godina, a u tom razdoblju on je objavio nekoliko značajnih knjiga, koje su privukle pažnju skoro koliko i njegovi najkontroverzniji spisi iz prethodnog perioda: Sistem mode (1967), S/Z (1970), Sad, Furije, Lojola (1971), Novi kritički eseji (1972), Bart o sebi (1975) i Odlomci jednog ljubavnog govora (1977). Knjiga Sad, Furije, Lojola sadrži dve studije o Sadu i po jednu studiju o Furijeu i Lojoli. Iako su tri od ove četiri studije objavljene posebno, Bart napominje da je „svaka od njih odmah bila zamišljena kao deo iste knjige“. I, doista, posle prvog iznenađenja (šta bi moglo biti zajedničko jednom prokaženom piscu, jednom socijalisti utopisti i jednom jezuitskom svecu?), čitalac uviđa da se Bartova knjiga o trojici međusobno veoma različitih autora ipak odlikuje visokim stepenom koherentnosti. Tačku konvergencije Bart nije tražio (niti bi je, po svemu sudeći, mogao naći) u ravni književno-istorijskih ili tematskih paralela između Sada, Furijea i Lojole, već u njihovom odnosu prema jeziku. To, na prvi pogled, ne obećava mnogo, ali Bart iz svog pristupa izvlači dalekosežne zaključke. Sva trojica su, kaže on, „logoteti, jezikotvorci“, i sva trojica u svom jezikotvomom radu pribegavaju istim operacijama. Bart je zato u prvom redu nameren na to da opiše te operacije i „jezike“ koje su Sad, Furije i Lojola stvorili. Treba napomenuti da se ovde misli na jezik u širem smislu, odnosno na njegovo semiološko određenje kao sistema znakova. (Na primer, Sad je tvorac svojevrsnog „erotskog jezika“ ili „erotskog koda“, koji se odlikuje dvostrukom artikulacijom i sintaksom i čije su jedinice erotske „poze“, „radnje“, „figure“ i „epizode“.) Dakle, nije reč o stilističkoj ili retoričkoj analizi Sadovog, Furijeovog i Lojolinog jezika, već o modernom postupku a tumačenju teksta koji se oslanja na tekovine strukturalne i poststrukturalne lingvistike i semiologije (koju Bart ovde, kao i u knjizi S/Z i nekim novijim radovima, povezuje s takozvanom „teorijom teksta“). Jezici koje stvaraju Sad, Furije i Lojola – piše Bart – „postaju dostupni samo ako se primeni semiološka definicija Teksta“. Međutim, pisac ove knjige ni u metodološkom ni u teorijskom pogledu ne zadovoljava se objektivnim odnosom prema „tekstu“, to jest, gledanjem na „tekst“ kao na „intelektualni predmet“. On nastoji da smanji razliku između čitanja i pisanja, između tumačenja i „proizvodnje teksta“. (Još bolji primer takvog nastojanja daje njegova knjiga Odlomci jednog ljubavnog govora.) Tako se kod Barta, na iznenađenje onih koji su u njemu videli pre svega predstavnika novog kritičkog pozitivizma, javlja tema subjektivnosti. Uprkos tome što je tekst „razbijač subjekta“, u njemu diskretno ostaje piščeva „razvejana“ subjektivnost. Zbog toga tekst podrazumeva „ko-egzistenciju“ pisca i čitaoca, pri čemu pisac „nije ličnost u građansko-moralnom smislu, već telo“. (Ovo gledište, u kome se prepoznaje uticaj Lakanovog nastojanja da poveže psihoanalizu i strukturalizam, Bart je posebno razvio u eseje Zadovoljstvo u tekstu.) S druge strane, Bart ni ovde ne zapostavlja ono što je ranije nazvao „moralom jezika“, a ovde „društvenom odgovornošću teksta“. To što se Sadom, Furijeom i Lojolom bavi nezavisno od religije, utopije i sadizma, ne znači da prenebregava pitanje socijalnog statusa njihovih spisa; on taj problem samo „premešta“. „Neki veruju“, kaže Bart, „da mogu sa sigurnošću da odrede mesto te odgovornosti: to bi bio autor, autor u svom vremenu, u svojoj istoriji, u svojoj klasi. Međutim, jedno drugo mesto ostaje zagonetno, još uvek izmiče svakom objašnjenju: čitanje.“ Zahvaljujući svom metodološkom i teorijskom bogatstvu (u kome je puno „tuđih bisera“, ali koje Bart niže u ogrlice koje nose pečat njegove originalne draguIjarske veštine), ova knjiga svakako je zanimljiva i za one čitaoce koji se posebno ne interesuju za njen nominalni predmet. Staviše, njena zanimljivost i vrednost ne mogu se svesti ni na konstataciju da je reč o delu koje dobro ilustruje neka od najoriginalnijih i najaktuelnijih stremljenja u savremenoj književno-kritičkoj misli. Jer Bart je, uz sve, ili, pre svega, pisac a Sad, Furije i Lojola je jedna od nekoliko njegovih knjiga čiji je književni kvalitet (što bi on radije nazvao „zadovoljstvom u tekstu“) bar ravan teorijskoj kompetenciji (koju on ne bi tako oštro razlikovao od zadovoljstva). I. Č. Rolan Žerar Bart (franc. Roland Gérard Barthes; Šerbur Oktevil, 12. novembar 1915 – Pariz 25. mart 1980) bio je francuski teoretičar književnosti, filozof, književni kritičar i semiotičar. Njegovo polje interesovanja bilo je široko. Izvršio je snažan uticaj na razvoj strukturalizma, semiotike, egzistencijalizma, marksizma, antropologije i poststrukturalizma. Biografija Bart je rođen 12. novembra 1915. u Šerburu u Normandiji kao sin Anrijete i Luja Barta, pomorskog oficira. Otac mu je poginuo 1916. na Severnome moru za vreme Prvog svetskog rata. Sa jedanaest godina zajedno sa majkom preselio se u Pariz, no uprkos preseljenju Bart je čitav život ostao vezan za svoj rodni kraj. Na pariskoj Sorboni, koju pohađa od 1935. do 1939, pokazuje se ambicioznim učenikom. U tom razdoblju bolovao je od raznoraznih bolesti, uključujući i tuberkulozu, zbog koje je mnogo vremena proveo u izolaciji sanatorijuma. Učestali zdravstveni problemi negativno su uticali na njegovu akademsku karijeru i polaganje ispita. Zbog lošeg zdravlja bio je oslobođen vojne službe. Od 1939. do 1948. radio je na dobijanju diplome iz gramatike i filologije, izdao je svoje prve akademske radove, sudelovao je u medicinskim studijima, ali se i dalje borio sa lošim zdravstvenim stanjem. Godine 1948. vratio se isključivo akademskome radu, te je dobio nekoliko kratkoročnih poslova na institutima u Francuskoj, Rumuniji i Egiptu. Istovremeno pisao je za pariski levičarski časopis Borba (Combat), a ti članci su vremenom izrasli u knjigu Le degré zéro de l`écriture (1953). Narednih sedam godina proveo je u Centre national de la recherche scientifique gde je studirao leksikologiju i sociologiju. Takođe, u tome periodu počeo je da piše popularni serijal eseja za časopis Les Lettres Nouvelles u kojima je pobijao mitove popularne kulture (kasnije su eseji okupljeni i objavljeni u zbirci Mitologije izdanoj 1957. godine). Poznavajući u izvesnoj meri engleski jezik, Bart je predavao na Midlberi koledžu 1957. godine i sprijateljio se sa budućim engleskim prevodiocem velikog dela njegovog rada, Ričardom Hauardom, tog leta u Njujorku. Rane šezdesete proveo je istražujući semiotiku i strukturalizam. Mnogi njegovi radovi su kritikovali postojeće tradicionalne akademske poglede književne kritike. Njegove ideje dovele su ga u javni sukob sa Romonom Pikarom, koji ga je napao u tekstu Nova kritika zbog navodnog nedostatka poštovanja prema francuskoj književnoj tradiciji. Bart mu je odgovorio u svome delu Kritika i istina iz 1966. gde je optužio staru građansku kritiku za manjak brige o nijansama i finoći jezika, te o selektivnoj neukosti u kritici dijalektičkih teorija (kao što je na primer marksizam). Do kasnih šezdesetih Bart je stekao veliki ugled. Putuje u SAD i Japan te održava prezentacije. Svoje najpoznatije delo, esej Smrt autora, koje služi kao jedan od osnovnih prelaznih radova u istraživanju logike strukturalističke misli, objavio je 1967. godine. Nastavio je da doprinosi zajedno sa Filipom Solerom avangardnom književnom časopisu Tel Quel, gde se razvijaju slične ideje Bartovim. Bart objavljuje knjigu S/Z 1970, u kojoj je analizirao Balzakovu pripovetku Sarazin. Tokom sedamdesetih nastavio je graditi književnu kritiku, te razvija pojmove tekstualnosti i književničke neutralnosti. 1971. gostuje kao predavač na univerzitetu u Ženevi. Godine 1976. bio je odabran za predavača na katedri za književnu semiologiju na Koležu de Frans u Parizu. Iste godine njegova majka Anrijeta Bart, sa kojom je živeo 60 godina umire. Njegovo poslednje veliko delo Mračna komora je delom esej o prirodi fotografije, a delom pomirenje sa smrću njegove majke. Dana 25. februara 1980. Barta je udario automobil, nakon što je napustio zabavu, koju je održao Fransoa Miteran. Mesec dana kasnije umro je od posledica povrede. MG135 (L)

m5 Delo istaknutog heleniste o epskom pesništvu, aleksandrijskom i rimskom veku helenske književnosti. Besednici, filozofi, komediografi, tragičari ... Književna ostavština stare Helade, nepresušno je vrelo za pravo književno obrazovanje sitno ostecenje na poledjini

Izdavač: geopoetika Godina: 1999 Broj strana: 182 Povez: mek Format: 20 x 13 cm

Istorija srpske književnosti - Jovan Deretić, knjiga je u vrlo dobrom stanju, omotnica je pohabana. Izdanje:Nolit Povez:tvrd Broj strana:706 Težina:920g k-46P