Tokom života ispunjenog smislom i brojnim dostignućima Mišel Obama je postala ikona našeg doba. Kao prva dama Sjedinjenih Američkih Država – prva Afroamerikanka koja se našla u toj ulozi – doprinela je da Bela kuća postane otvorenija i gostoljubivija nego pre, a istovremeno se istakla kao uticajna zagovornica prava žena i devojčica u Americi i širom sveta, uticala da porodice usvoje zdravije i aktivnije životne navike i stajala uz supruga dok je predvodio Ameriku u teškim trenucima. Za to vreme nam je pokazala i svoju ljudsku stranu, bilo da uspešno pleše ili briljira u zabavnoj emisiji. No, pri svemu tome je pod neumoljivim medijskim reflektorima vaspitala dve ćerke koje stoje čvrsto na zemlji. U svojim memoarima, delu prožetom dubokim promišljanjima predstavljenim tečnim stilom koji čitaoca vuče da čita dalje, Mišel Obama nas polako, sigurnom rukom veštog pripovedača uvodi u svoj svet dok opisuje iskustva koja su je oblikovala – od detinjstva na Južnoj strani u Čikagu preko karijere izvršne direktorke koja žonglira između majičinstva i posla do života na najpoznatijoj adresi na svetu. S iskrenošću koja se prepoznaje već nakon prvih redova, živo i duhovito, ona govori o pobedama i razočaranjima, kako javnim tako i ličnim, dok nam iznosi priču svog života onako kako ju je živela – svojim rečima i pod svojim uslovima. Topla, pametna i otvorena, Moja priča je veoma lično svođenje računa žene koja se dušom i razumom stalno opirala očekivanjima – i koja nas nadahnjuje da uradimo isto.

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Zov sa istoka Izvanredan pogled na istoriju krstaških ratova kroz prizmu Vizantije. Prema tradiciji, Prvi krstaški rat je počeo na podsticaj pape Urbana Drugog. No šta ako je pravi podstrekač bio mnogo istočnije od Rima? U ovoj knjizi Frankopan nam otkriva neispričanu istoriju Prvog krstaškog rata. On posmatra događaje s Istoka, posebno iz Konstantinopolja, sedišta Vizantijskog carstva. Ishod je pravo otkrovenje. Uviđamo da je istinski pokretač Prvog krstaškog rata bio car Aleksije Prvi Komnin, koji je 1095, kada mu se carstvo našlo pod nasrtajima Turaka i na ivici propasti, preklinjao papu za vojnu podršku. Autor zasniva svoju verziju na dugo zanemarivanim istočnim izvorima i pruža provokativno, krajnje originalno objašnjenje događaja izazvanih Prvim krstaškim ratom koji su promenili svet. Pobeda Vatikana učvrstila je papsku moć, dok se Konstantinopolj, srce i dalje živog Vizantijskog carstva, nikada nije oporavio. Zahvaljujući Frankopanovom revolucionarnom delu jasnije shvatamo kako je oslobođenje Jerusalima pripremilo teren za oblikovanje savremenog sveta i prevlast Zapadne Evrope, koja traje i danas. „Prvi krstaški rat pripoveda zamršenu priču, a političke mahinacije, kompromise i izdajstva predstavlja krajnje ubedljivo. Surova istina praktične politike.“ Washington Post „Prijatno je videti vizantijski pogled na Prvi krstaški rat osavremenjen stručno i s mnogo veštine.“ BBC History

Istorija sveta u deset carstava „Sažimajući pet hiljada godina svetske istorije u deset jezgrovitih poglavlja, knjiga pruža sveobuhvatno i podsticajno štivo koje će očarati sve ljubitelje istorije.“ Sunday Times Svako carstvo sadrži seme sopstvene propasti. Šta je onda društveni napredak? Ko od njega ima koristi, a ko ispašta? Uspon i pad nas podseća na to da se napredak čovečanstva zaodeva u mnoga ruha i da možda sistem koji mi danas prihvatamo kao nešto što se podrazumeva ni izdaleka nije ni jedini ni neizbežni put civilizacije u budućnosti. Priča započinje od Akadskog carstva na ogromnim prostranstvima drevne Mesopotamije, a nastavlja se divovskim Rimskim carstvom, od koga korene vodi čitav naš zapadni svet. Stratern zatim prikazuje kako se veliki deo klasične zapadne kulture razvio u Abasidskom i Omajadskom kalifatu. I dok se Evropa polako uzdizala iz kulturnog mrtvila, zahvatio ju je osvajački vihor sa Istoka – to je istorijski trenutak u kome se upoznajemo s vladarima Mongolskog carstva, najvećeg kopnenog carstva koje je svet ikada video, a koje je najkraće i trajalo. Kombinujući vrtoglavo širok raspon s maestralnom sažetošću, Pol Stratern prati veze koje tokom pet milenijuma spajale najvažnije ljudske civilizacije – od carstava Starog sveta i Kine pod dinastijom Juan, Asteka i Osmanlija, pa do najmlađih i najvećih imperija, britanske, ruske i američke – i obasjava ih novom svetlošću. „Izvanredno zanimljiv, znalački i pronicljiv pregled svetske istorije, sagledane kroz prizmu deset carstava.“ – Sol Dejvid

Kako sam napisao, režirao i preživeo Vod, Ponoćni ekspres, Lice s ožiljkom i filmske igre u Holivudu Višestruki dobitnik Oskara za scenario i režiju. „Sjajno napisana priča o jednoj generaciji.“ – Pol Šreder Intimni memoari kontroverznog i rečitog, Oskarom nagrađivanog režisera i scenariste, ujedno i pravi insajderski pogled na sedamdesete i osamdesete godine u Holivudu. „U poteri za svetlom je duboka knjiga, prosvetljujuća i nemilosrdna proza u najboljem izdanju... Ono što je Oliver Stoun napisao trajaće, jer dosad nisam čitao ništa slično o tome na koji način posluje i radi filmska industrija.“ – Verner Hercog „Bez ikakve sumnje Stoun zna kako da snimi blokbaster koji će isprovocirati publiku, razgneviti kritičare i osvojiti mnoge nagrade. Takođe zna kako se pišu velike hrabre knjige.“ – New York Journal of Books „Narativ Olivera Stouna, njegova životna priča o lomovima, promašajima i na kraju o trijumfu pravi je holivudski film. On nam ponekad brutalno izlaže šta je sve bilo potrebno da uradi da bi postao uspešan scenarista i režiser u Holivudu. Težak je to bio put.“ – Spajk Li „U poteri za svetlom nam pokazuje čoveka koji i dalje juriša na rovove. Ovo je izvanredna knjiga, pitka, zabavna i uznemirujuća.“ – Sunday Times „Oliver Stoun je kolosalni provokator holivudskog filmskog sistema. Njegova autobiografija je zadivljujuće otkrivanje njegovog života, velike energije i genija koji su mu obezbedili mesto među najboljim svetskim filmskim stvaraocima.“ – Ser Entoni Hopkins „Stoun zna kako da zarobi pažnju bioskopske publike i čitalaca... Pored toga što je uspešan i ostvaren scenarista, on je i sjajan prozni pisac. Očekujemo nastavak.“ – Kirkus Reviews

Iako istorija i nauka mogu da objasne gotovo sve što nas okružuje, postoje neobjašnjive misterije koje nas i sada zadivljuju u istoj meri kao što su i ljude u periodu u kojem su nastale. To su brojni zagonetni događaji poput izgradnje piramida u društvu koje je imalo samo osnovna tehnološka sredstva, strogo čuvane tajne kao što je lokacija Svetog grala ili Zavetnog kovčega, intrige koje su se odigrale na mestima poput Uskršnjeg ostrva ili mističnog Eldorada... Postoje pitanja koja muče ljude od davnina i na koja postoji hiljadu i jedan moguć odgovor... Ili možda nijedan? Postoji li čudovište u jezeru Loh Nes? Ko je u stvari bio Džek Trbosek? Da li je Atlantida postojala? Da li Sveti pokrov zaista otkriva pravo Hristovo lice? Možemo li se izgubiti u Bermudskom trouglu?