Klasik političke filozofije Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč. Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju. Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli. „Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“ – Jugana Stojanović

Mitološko-filozofska zavođenja. Sjajan dijalog između književnosti i filozofije, čudesno štivo za razmišljanje i pravo čitalačko uživanje. Ko sam ja? Šta znači sloboda? Šta je lepota? U životu se stalno susrećemo sa suštinskim pitanjima i tragamo za odgovorima u književnosti i filozofiji. Mihael Kelmajer je veliki pripovedač, a Konrad Paul Lisman briljantan filozof koji ume da se izrazi vrlo slikovito. U pričama nadahnutim antičkim i biblijskim mitovima Mihael Kelmajer izlaže dvanaest ključnih pojmova, a zatim ih Konrad Paul Lisman filozofski tumači i otkriva nam kako još možemo da ih razumemo i šta nam to govori o savremenom svetu. Bilo da je posredi priča o Adamu i Evi, o Jovu, ili mitu o takmičenju Apolona sa satirom Marsijem, Kelmajer pripoveda tako što kanonske tekstove uvek obogaćuje i apokrifnim dodacima. „Ništa nije tako zavodljivo kao susret književnosti i filozofije.“ Deutschlandradio Kultur