„Stvarni život najvećeg boksera svih vremena.“ – Džordž Forman Rahman Ali je mlađi brat Muhameda Alija. Bio je profesionalni bokser, Muhamedov telohranitelj i sparing-partner. Proveo je uz njega skoro ceo život. O Muhamedu Aliju se mnogo pisalo i nesumnjivo je bio jedan od najvoljenijih sportista na svetu. Kad je bio na vrhuncu slave znali su za njega u svakom kutku zemaljske kugle, a do sada još nismo čuli šta o njemu ima da kaže čovek koji ga je najbolje poznavao – njegov jedini brat, uz to i najbolji prijatelj, Rahman Ali. Dok su bili mali, Kasijus i Rudolf Arnet Klej, kako su se tada zvali, odrastali su zajedno, skupa počeli da treniraju boks, putovali na takmičenja, zajedno se tukli na ulici i boksovali u ringu. Rahman je bio sa svojim bratom i u trenucima uspeha i u krizama, viđao ga je u najboljim i najgorim izdanjima – kao nemilosrdnog šaljivdžiju i ljubomornog starijeg brata, borca za ljudska prava koji nije imao dlake na jeziku, kao muža i oca. U knjizi Moj brat Muhamed Ali on se vraća na neke dobro poznate događaje iz Alijevog života, sada iznete iz perspektive bliskog očevica, ali govori i o onome što dosad nikada nismo čuli, dočaravajući nam jednog ponositog i veoma kontroverznog, a ipak ranjivog čoveka. U ovim sjajnim i potresnim memoarima Rahman nam predočava mnogo krupniju i ličniju sliku od ijedne do sada ponuđene u knjigama o velikanu boksa. Ovo je poslednji i najvažniji element u mozaiku koji prikazuje možda najveću sportsku legendu prošlog veka. „Rahman je napisao vrlo zaokruženu biografiju svog pokojnog brata i ispričao nam pravu priču o Aliju.“ – Majk Tajson „Baš kao i čovek o kome govori, i ova knjiga je puna iznenađenja. Ljubitelji boksa ne treba da je propuste.“ – Sunday Times „Nežno, višeslojno i potresno. Zahvaljujući svom pripovedačkom daru, Rahman nam je pružio delo koje prevazilazi sve dosadašnje biografije Muhameda Alija.“ – Fox Sports

Prema mnogima, SAD imaju najjači destabilizujući uticaj na svetske događaje i stoga predstavljaju najveću pretnju svetskom miru. Svetska sila broj 1 nije slučajno stekla ovu tužnu vodeću poziciju. Nijedna država nije bombardovala toliko drugih zemalja kao Sjedinjene Američke Države od 1945. Nijedna država nije srušila toliko vlada i bila upletena u toliko otvorenih i prikrivenih sukoba kao SAD od 1945. Nijedna država na svetu nema vojne baze u toliko drugih zemalja, ne izvozi toliko oružja i ne održava tako visok budžet za naoružanje kao SAD. Danijele Ganzer analizira čitav spektar američkih globalnih težnji, uvek sa fokusom na strategije spoljne politike, i impresivno opisuje kako SAD vode politiku svetske moći u kojoj je nasilje centralni element. Njegova kritika Sjedinjenih Američkih Država nije jednodimenzionalna, već se rukovodi osnovnim načelima humanizma, naučne distance i, pre svega, polazi od zabrane upotrebe sile u međunarodnoj politici prema Povelji Ujedinjenih nacija, koja je doneta 1945. „Neki od nečuvenih činova američke politike opisanih u ovoj knjizi, posebno oni iz novijeg doba, poznati su široj svetskoj javnosti, ali o mnogima se gotovo ništa ne zna. Ganzer ne samo da svojim analizama sklapa nedvosmislen istorijski mozaik sa jasno prepoznatljivim obrascima već može potkrepiti i svaku svoju izjavu. Na taj način čitaocu se predstavlja više nego uznemirujuća slika o konstituisanju politički odgovornih krugova u SAD, zemlji koja se odavno od demokratije pretvorila u oligarhiju u kojoj superbogati određuju politiku širom sveta.“ – Der Freitag

ODELJAK BIBLIOGRAFIJA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE U svom čuvenom delu o Velikoj depresiji ekonomista Čalrs Kindlberger naglašava tri faktora koja neprekidno oblikuju globalna finansijska tržišta: paniku, moć zaraze i važnost hegemonije. Ponovo objavljeno na četrdesetogodišnjicu od prvog izdanja, uz novi predgovor koji su napisali Bari Ajkengrin i Dž. Bradford Delong, ovo remek-delo ekonomske istorije otkriće nam zbog čega se ministar finansija SAD Lorens Samers u najmračnijim trenucima globalne finansijske krize 2008. obratio za pomoć Kindlbergeru i njegovim kolegama. „Kindlberger je napisao možda najfiniji analitički prikaz zahuktavanja Velike depresije i ispratio delimično oporavljanje od krize i približavanje Drugog svetskog rata. Ovo je opomena vodećim glavama svetske ekonomije da razmisle o svakoj pojedinosti onoga što trenutno nameravaju da urade.“ – Times Literary Supplement „Kindlberger nas vodi kroz desetogodišnju depresiju godinu po godinu i analizira investicije, trgovinu, tržište novca i hartija od vrednosti, te kretanje vrednosti zlata u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi. Knjiga je puna oštroumnih uvida u vezi sa motivacijom glavnih aktera, koji se zasnivaju na autorovom sećanju, ali i radu istoričara ekonomije. U knjizi ne postoji ni jedna jedina jednačina, a grafikoni i tabele su dovoljno razumljivi i za one među nama koji mrze brojeve.“ – American Historical Review „Ne znam ni za jednu knjigu o Velikoj depresiji pre ove u kojoj se akcenat stavlja upravo na sagledavanje krize u čitavom svetu, što je karakteristično za savremene trgovačke i makroekonomske teorije.“ – Journal of Economic Literature

„Andriću Jugoslaviju nikada nisu oprostili. Presvlačivši identitetske šinjele, grube obvezujuće činovničke uniforme, gradio je strategiju pripadanja svima i nepripadanja nikome. Kada bi se baš morao odrediti, ili svoje izvanknjiževno djelovanje usmjeriti prema nečemu, to je bilo prema Jugoslaviji kao političkoj i društvenoj ideji. Možete je slobodno nazvati i utopijom jer znamo kako je završila. A nakon što je završila, s njome je prestala i postojati jugoslovenska književnost. Nekadašnji njeni pisci razvrstani su po nacionalnim čitankama. One koje nije htio niko, ostali su neraspodijeljeni. Andrić je među njima. Svoje nezadovoljstvo nekadašnjom državom, nacije su projicirale na Andrića. Tu i tamo se neko i dotakne same umjetnosti kada uzme u usta Andrića, ali rijetko. Zato nema prikladnijeg naslova za ovu knjigu od San zvani Jugoslavija. To je naslov u kojem je sadržano sve. Naše slabosti, naši strahovi; ono što nas sputava i ono što zbog opsežnosti ne možemo sagledati ili razumjeti. Teško je shvatiti da je identitet raznolik, da se tokom čovjekovog života mijenja, te da može biti sastavljen od različitih komponenata, pa se jedan te isti čovjek može nekada osjetiti Hrvatom, nekada Bosancem, nekada Srbinom, a nekada sve to skupa sklopiti u identitetski mozaik, pa ga, u nedostatku drugih rješenja, zaogrnuti Jugoslavijom.“ – Nebojša Lujanović „Martens je u ovoj novoj knjizi, putem intervjua, preko Ive Andrića ispričao na sažet način priču o europskom 20. stoljeću, na koji način su se velike europske turbulencije odrazile na ove prostore, ali je možemo promatrati i kao knjigu o stanju svijesti danas, nakon traumatičnih iskustava iz ratova vođenih 90-ih na ovim prostorima.“ – Josip Mlakić

Knjiga Poslednji dani Romanova obuhvata period kratkotrajnog zatočenja Romanova u tom gradu, a sva pažnja je usredsređena na poslednje dve nedelje i na sam gnusni čin ubistva. S jedne strane je porodica koja je izgubila sva carska obeležja – oni su sada samo roditelji i deca koji žele da žive spokojno – a s druge složena i haotična mašinerija boljševičkog rukovodstva. Osveta, vera u „istorijsku nužnost“, sumnjivi ideali i vlastoljublje pletu mrežu iz koje Romanovima neće biti bekstva. Knjiga Poslednji dani Romanova se od sličnih dela izdvaja zbog profila ubica, koje autorka slika kratkim i morbidno realističnim potezima. Svetska politika je spram te strašne slike samo odjek, zabluda održavana lažima novih ruskih vlastodržaca, a istina je tu, u podrumu-gubilištu, i u kabinetima onih koji su neprimetno vukli konce. Helen Rapaport ni na trenutak ne podleže senzacionalizmu; njena dela su strogo zasnovana na činjenicama, odmerena u ilustrovanju događaja, bez trunke neukusne krvožednosti. Ipak, Poslednji dani Romanova je po sebi jezivo realistična knjiga koja ne štedi čitaoca, jer je nemoguće drugačije predstaviti svu strahotu onog što se događalo u kući Ipatjeva u julu 1918. Zahvaljujući ovakvim delima, ta pripovest postaje mnogo jasnija, kao i njene posledice koje su znatno promenile sliku Evrope u XX veku. „Helen Rapaport je uspela da dočara frenetičan, zastrašujući period savremene istorije i da pokaže kako surov ali i čovečan vladar zajedno sa svojom porodicom postaje žrtva dugo gomilanog gneva naroda koji je godinama ugnjetavao.“ – Sunday Tribune „Autorka je ispričala jednu ljudsku priču i predstavila istinski strašnu sliku o tome šta je čovek u stanju da učini drugome.“ – Independent

Kako nadigrati konkurenciju Bojan Leković, osnivač KupujemProdajem: „U poslu, kao i u životu, svako od nas mora da se izbori za svoje mesto. Ova knjiga nam pokazuje kako da tu bitku ne vodimo laktovima nego pameću. Pravo je uživanje otkriti toliko inspirativnih primera iz stvarnog života koji potvrđuju uspeh stvaranja i praktične mudrosti.“ Na filozofiji kreativnog promišljanja, koje je provokativno nazvao predatorskim, Dejvid Trot je izgradio karijeru izuzetnog kopirajtera, kreativnog direktora i osnivača vanserijskih advertajzing agencije. Ovom knjigom obraća se širokoj publici. Anegdotskim pričama iz istorije biznisa, kulture, umetnosti, sporta, stvarnosti uopšteno, a pre svega iz svog ličnog i profesionalnog sveta, Trot je uspostavio kako istinski masterklas na temu nadmudrivanja konkurencije, tako i nadahnjujuću knjigu koja na kreativan način otkriva suštinu našeg postojanja u zajednici s drugima. „Ideje Dejva Trota su podjednako primenjive na pisanje romana, snimanje filma, lansiranje proizvoda, vođenje fudbalskog tima, uvođenje životnih promena i bilo koju aktivnost koju možete da zamislite. GENIJE.“ – Sandej tajms

Tokom života ispunjenog smislom i brojnim dostignućima Mišel Obama je postala ikona našeg doba. Kao prva dama Sjedinjenih Američkih Država – prva Afroamerikanka koja se našla u toj ulozi – doprinela je da Bela kuća postane otvorenija i gostoljubivija nego pre, a istovremeno se istakla kao uticajna zagovornica prava žena i devojčica u Americi i širom sveta, uticala da porodice usvoje zdravije i aktivnije životne navike i stajala uz supruga dok je predvodio Ameriku u teškim trenucima. Za to vreme nam je pokazala i svoju ljudsku stranu, bilo da uspešno pleše ili briljira u zabavnoj emisiji. No, pri svemu tome je pod neumoljivim medijskim reflektorima vaspitala dve ćerke koje stoje čvrsto na zemlji. U svojim memoarima, delu prožetom dubokim promišljanjima predstavljenim tečnim stilom koji čitaoca vuče da čita dalje, Mišel Obama nas polako, sigurnom rukom veštog pripovedača uvodi u svoj svet dok opisuje iskustva koja su je oblikovala – od detinjstva na Južnoj strani u Čikagu preko karijere izvršne direktorke koja žonglira između majičinstva i posla do života na najpoznatijoj adresi na svetu. S iskrenošću koja se prepoznaje već nakon prvih redova, živo i duhovito, ona govori o pobedama i razočaranjima, kako javnim tako i ličnim, dok nam iznosi priču svog života onako kako ju je živela – svojim rečima i pod svojim uslovima. Topla, pametna i otvorena, Moja priča je veoma lično svođenje računa žene koja se dušom i razumom stalno opirala očekivanjima – i koja nas nadahnjuje da uradimo isto.

Kako sam napisao, režirao i preživeo Vod, Ponoćni ekspres, Lice s ožiljkom i filmske igre u Holivudu Višestruki dobitnik Oskara za scenario i režiju. „Sjajno napisana priča o jednoj generaciji.“ – Pol Šreder Intimni memoari kontroverznog i rečitog, Oskarom nagrađivanog režisera i scenariste, ujedno i pravi insajderski pogled na sedamdesete i osamdesete godine u Holivudu. „U poteri za svetlom je duboka knjiga, prosvetljujuća i nemilosrdna proza u najboljem izdanju... Ono što je Oliver Stoun napisao trajaće, jer dosad nisam čitao ništa slično o tome na koji način posluje i radi filmska industrija.“ – Verner Hercog „Bez ikakve sumnje Stoun zna kako da snimi blokbaster koji će isprovocirati publiku, razgneviti kritičare i osvojiti mnoge nagrade. Takođe zna kako se pišu velike hrabre knjige.“ – New York Journal of Books „Narativ Olivera Stouna, njegova životna priča o lomovima, promašajima i na kraju o trijumfu pravi je holivudski film. On nam ponekad brutalno izlaže šta je sve bilo potrebno da uradi da bi postao uspešan scenarista i režiser u Holivudu. Težak je to bio put.“ – Spajk Li „U poteri za svetlom nam pokazuje čoveka koji i dalje juriša na rovove. Ovo je izvanredna knjiga, pitka, zabavna i uznemirujuća.“ – Sunday Times „Oliver Stoun je kolosalni provokator holivudskog filmskog sistema. Njegova autobiografija je zadivljujuće otkrivanje njegovog života, velike energije i genija koji su mu obezbedili mesto među najboljim svetskim filmskim stvaraocima.“ – Ser Entoni Hopkins „Stoun zna kako da zarobi pažnju bioskopske publike i čitalaca... Pored toga što je uspešan i ostvaren scenarista, on je i sjajan prozni pisac. Očekujemo nastavak.“ – Kirkus Reviews

Kako biti čovek u doba veštačke inteligencije „Originalno, pristupačno i provokativno... Prepustite se čitanju, a kad dođete do poslednje strane bolje ćete razumeti dokle ljudi mogu dovesti tehnologiju i sebe same u godinama pred nama.“ Science Uspon veštačke inteligencije ima potencijal da nam budućnost preobrazi više nego bilo koja druga tehnologija. Kako će veštačka inteligencija uticati na kriminal, rat, pravosuđe, zaposlenja, društvo i samu našu ljudsku bit? Kako da budemo još prosperitetniji kroz automatizaciju, a da ljudi ne ostanu bez prihoda ili svrhe? Kakve savete u vezi s karijerom da dajemo današnjoj deci? Kako da buduće VI sisteme učinimo robusnijim, tako da oni rade to što želimo od njih bez krahiranja, kvarova ili hakovanja? Treba li da strahujemo od trke u naoružavanju smrtonosnim autonomnim oružjem? Hoće li mašine na kraju da nas nadmaše u svim zadacima, zamenivši ljude na tržištu rada i možda u potpunosti? Da li će VI pomoći životu da cveta kao nikada pre ili će nam pružiti više moći nego što smo u stanju da kontrolišemo? Kakvu budućnost vi želite? Ova knjiga vam omogućava da pristupite možda najvažnijem razgovoru našeg doba. Ona ne uzmiče od punog raspona stanovišta niti od najkontroverznijih pitanja – od superinteligencije do smisla, svesti i krajnjih fizičkih granica života u kosmosu. „Ubedljivi vodič za izazove i izbore koji su pred nama u potrazi za velikom budućnošću života, inteligencije i svesti – na Zemlji i šire.“ Ilon Mask „Ovo je duboko promišljeni vodič za najvažniji razgovor našeg vremena, o tome kako da stvorimo benevolentnu buduću civilizaciju dok spajamo svoje biološko promišljanje sa još većom inteligencijom koju sami stvaramo.“ Rej Kurcvajl

Prva sveobuhvatna biografija našeg nobelovca! Naslov knjige U požaru svetova parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu“ jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri.“ Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno, i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u evropskim prestonicama i Trećem rajhu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića novoj vlasti posle oslobođenja posebno su intrigantan deo ove iscrpne i pouzdane biografske studije. „U pitanju je zadivljujuća biografija književnog genija u politički burnom vremenu, koji svoje moćno stvaralačko oruđe nije iskoristio kao patos akcije i oredeljenja nego kao doprinos dostojanstvu velike literature.“ Andreas Brajtenštajn „Knjiga U požaru svetova na mnogo će se načina čitati u zemlji i u zemljama iz kojih je Ivo Andrić potekao, ali nijedan neće biti sličan načinu na koji se čita u Njemačkoj, ili na koji će se čitati na drugim europskim jezicima na koje će biti prevedena. Veličina Martensove knjige u tome je što je uspio napisati tekst koji je moguće obuhvatiti iz kulturološki tako udaljenih perspektiva i iz toliko različitih interesa.“ Miljenko Jergović „Ivo Andrić bio je prvi koji se u svojim knjigama zapitao mogu li Evropa i Islam zajedno. Izvanredna Martensova biografija Ive Andrića čita se kao uzbudljiv roman XX veka.“ Volfgang Šnajder „Martensova knjiga o Andriću na svojevrstan način potvrđuje tezu da autori rođeni izvan jugoslovenskog istorijskog prostora, kojima srpski nije maternji, ali njime suvereno vladaju, mogu da napišu knjige koje našoj kulturi nedostaju.“ Muharem Bazdulj

Istina o tajnim planovima da se spase ruska carska porodica. Zbog čega Romanovi nisu spaseni i ko je za to odgovoran? Sedamnaestog jula 1918. streljana je cela ruska carska porodica – bivši car Nikolaj, njegova supruga Aleksandra i njihova deca Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej. Ovaj tragični događaj bio je očekivan, a njihovi evropski kraljevski rođaci, savezničke vlade i ruski monarhisti ipak ih nisu spasli… Ubistvo carske porodice i dalje privlači veliku pažnju, ali ono što nikada nije detaljno istraženo jesu zakulisni planovi i zavere za spas Romanova. Istoričarka Helen Rapaport otkriva okolnosti i događaje zbog kojih nije sprečeno njihovo smaknuće. Pitanje azila za cara i njegovu porodicu bilo je izuzetno komplikovano i predstavljalo je ogromne političke, logističke i geografske izazove u vreme dok je Evropa još uvek bila u ratu. U ovoj neverovatnoj istorijskoj detektivskoj priči Helen Rapaport crpi nove i nikad ranije obelodanjene izvore iz arhiva u SAD, Rusiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Kroz bezbroj preokreta, njena otkrića raskrinkavaju mnoge lažne tvrdnje i zavere, gorka rivalstva i razorne izdaje dok su Romanovi, zatvoreni, čekali svoju sudbinu. „Podrobno istraženo i elegantno napisano.“ Washington Post „Sjajna studija o različitim naporima da se spasu Romanovi. Rapaportova raskrinkava kontroverze i mitove stvorene oko smaknuća Romanova.“ Spectator „Pitanje zašto evropski kraljevski rođaci i savezničke vlade nisu uspele da spasu cara Nikolaja i njegovu porodicu istoričarka Helen Rapaport pretvara u triler prepun sočnih istorijskih detalja.“ Newsweek

„Iscrpna priča o čoveku koji bi mogao imati najveći uticaj na ljudski rod. Ukoliko Mask odvede čovečanstvo na Mars, ovo će biti osnivački dokument te planete.“ Bred Stoun Prvo mesto na listi poslovnih bestselera New York Timesa. Prvo mesto na Amazonovoj listi poslovnih i preduzetničkih bestselera. Amazonova knjiga godine (Poslovanje i investicije). Najbolja poslovna knjiga Wall Street Journala za 2015. godinu. U knjizi Ilon Mask: Tesla, SpaceX i potraga za fantastičnom budućnošću, tehnološki novinar Ešli Vens daje prvi insajderski pogled na izuzetan život i doba najneustrašivijeg preduzetnika iz Silicijumske doline - današnjeg amalgama legendarnih pronalazača i industrijalaca poput Tomasa Edisona, Henrija Forda, Hauarda Hjuza i Stiva Džobsa. Ekskluzivnim pristupom Maskovom privatnom životu, porodici i prijateljima, knjiga opisuje preduzetnikovo putovanje od teškog detinjstva u Južnoj Africi do samog vrha globalnog poslovnog sveta. Vens je u razgovorima sa Maskom proveo više od 30 sati i intervjuisao gotovo 300 ljudi kako bi predočio istoriju njegovih kompanija koje su promenile svet - Pejpal, Tesla motors, SpaceX, Solarsiti - i opisao čoveka koji je obnovio američku industriju, podstakao uspon do viših nivoa inovacija, i pritom stekao mnogo neprijatelja. „Masku se mora priznati: niko mu nije ni nalik.“ New York Times „Neodoljiva pripovest o tome kako su začete i rođene Ilonove revolucionarne zamisli, koje su sada u procvatu.“ dr Dž. Krejg Venter, pronalazač sekvence ljudskog genoma i tvorac sintetičkog života „Najbolja knjiga koju sam pročitao posle više godina.“ Don Grejam, izdavač Washington Posta „Fascinatno i vrhunski istraženo.“ Guardian

„Kompletna istorija Pink Flojda.“ Q Magazine Dopunjeno izdanje. Pink Flojd iz prve ruke. Izvrstan, veoma detaljan i važan pogled na istoriju grupe Pink Flojd. Kad svinje polete je prva kompletna biografija grupe Pink Flojd. Ovo prošireno izdanje istorije jedne od najvećih rok grupa svih vremena nastalo je nakon što je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Rodžerom Votersom, Ričardom Rajtom i Nikom Mejsonom, i intervjuisao ostale bivše članove grupe, producente, školske drugove, devojke, scenske tehničare, cimere, menadžere, prijatelje, neprijatelje i brojne druge ljude koji su imali uvid u živote članova grupe i njihov rad. Spajajući mišljenja i uspomene očevidaca, ova knjiga prati priču grupe počev od njenih korena u Kembridžu do globalnog uspeha albumom The Dark Side Of the Moon i gorkog raspada osamdesetih godina XX veka, od njihovog istorijskog okupljanja na „Lajv ejtu“ do smrti osnivača Sida Bareta 2006. i sve nakon toga. Precizna, uzbudljiva i ambiciozna poput svakog njihovog albuma, Kad svinje polete je proglašena za najpotpuniju biografiju Pink Flojda. „Biografija bogata anegdotama.“ – Classic Rock „Fascinantna priča o destruktivnom egu.“ – Sun

Jedina autorizovana biografija. „Dokument stoleća.“ Maršal Makluan Postoji samo jedna knjiga koja je istinski pronikla u Bitlse, a to je ova – ključni svetski bestseler čiji je značaj rastao s Bitlsima od prvog objavljivanja do danas. Hanter Dejvis je 1967. i 1968. uz Bitlse proveo osamnaest meseci kada su na vrhuncu moći definisali generaciju i promenili lice popularne muzike. Kao njihov jedini ozvaničeni biograf, imao je neponovljiv pristup ne samo Džonu, Polu, Džordžu i Ringu već i njihovim prijateljima, porodicama i saradnicima. Prisutan u presudnom trenutku, on je sakupio čitavo blago intimnog i razotkrivajućeg materijala koji ovu klasičnu knjigu o Bitlsima još uvek čini putokazom za sve druge biografe. Hanter Dejvis je ostao blizak sa članovima sastava i tako godinama imao pristup novim informacijama. U ovom izdanju, više od četrdest godina od prvog objavljivanja, sadržan je materijal koji nikada ranije nije objavljen, iz autorovih arhiva, ali i od samih Bitlsa, što omogućava novi uvid u legendu o njima.

Ekskluzivna biografija kreativnog vizionara koji je promenio savremeni svet. Napisana na osnovu više od četrdeset intervjua sa Stivom Džobsom, kao i na osnovu više od stotinu intervjua sa članovima porodice, prijateljima, suparnicima, konkurentima i kolegama – ova knjiga predstavlja hroniku burnog života i žestoke ličnosti kreativnog preduzetnika čija je strast prema savršenstvu i mahniti nagon za delanjem doneo revoluciju u šest privrednih grana: u personalnim računarima, animiranim filmovima, muzici, telefonima, tablet računarstvu i digitalnom izdavaštvu. U vreme kada društva širom sveta pokušavaju da stvore privredu za digitalno doba, Džobs je najistaknutija ikona inventivnosti i primenjene imaginacije. On je znao da se nova vrednost u dvadeset prvom veku najbolje može stvoriti spajanjem kreativnosti i tehnologije, pa je izgradio kompaniju u kojoj su stvaralački iskoraci bili kombinovani sa izvanrednim inženjerskim dostignućima. Iako je Džobs sarađivao u nastanku ove knjige, nije zahtevao da ima kontrolu nad onim što će biti napisano, pa čak ni pravo da to pročita pre nego što knjiga bude objavljena. Ništa nije zabranio, štaviše, podsticao je ljude koje je poznavao da govore iskreno. „Uradio sam mnogo stvari kojima se ne ponosim“, rekao je on. „Ali u mom ormaru nema takvog prljavog veša koji niko ne bi smeo da pronađe.“ Džobs je umeo da dovede ljude oko sebe do besa i očajanja. Ali njegova ličnost i proizvodi bili su isprepletani, baš kao što je to slučaj s „Eplovim“ hardverom i softverom. Njegova izuzetna priča, ispripovedana u ovoj majstorskoj biografiji, ispunjena je lekcijama o inovacijama, liderstvu i vrednostima.

Kit Ričards je s Rolingstounsima stvorio rifove, stihove i pesme koje su uzbudile ceo svet. Više od četiri decenije on je živeo pravim rokenrol životom: stavljao glavu na panj kad god je to želeo, govorio otvoreno šta misli, i prolazio s tim onako kako to nikome pre njega nije polazilo za rukom. Sada nam konačno on sam priča o svom životu izloženom unakrsnom uraganu. A kakav je to samo život. Slušao je opsesivno ploče Čaka Berija i Madija Votersa za vreme svog detinjstva u Kentu. Naučio je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Džegerom i Brajanom Džounsom. Usledila je prvobitna slava i uspeh Rolingstounsa kao grupe nevaljalaca. Zloglasna hapšenja zbog droge u njegovoj kući Redlands i potom niz sukoba s nervoznim establišmentom stvorili su trajnu sliku odmetnika i narodnog junaka. Stvarao je besmrtne rifove kao one u pesmama „Jumpin’ Jack Flash“, „Street Fighting Man“ i „Honky Tonk Women“. Zaljubio se u Anitu Palenberg, a onda je umro Brajan Džouns. Bio je poreski izgnanik u Francuskoj, odlazio na divlje turneje po Americi i sticao sve veću slavu, upadao u sve veću izolaciju i narkomaniju. Zaljubio se u Pati Hensen. Otuđio se od Mika Džegera, da bi se potom s njim pomirio. Brak, porodica, solo albumi, grupa X-Pensive Winos i put kom se kraj ne nazire. Glasom jedinstveno i intimno ličnim, razoružavajuće iskreno, što je oduvek i bilo karakteristično za njega, Kit Ričards nam iznosi važnu životnu priču našeg doba, nesputanu, neustrašivu i istinitu. „Zabavno... ludiranje kroz život čoveka koji je osetio sva uživanja, koji se ničega nije odricao, a nikada nije platio za to.“ Dejvid Remnik, New Yorker „Sveobuhvatni izveštaj o tome kako izgleda biti jedna od najšmekerskijih rok zvezda na svetu.“ Kevin Felon, Atlantic

Hronika borbi za vlast u kojima su se prijatelji pretvarali u neprijatelje nastala na osnovu višedecenijskog istraživanja i pogleda u dosad neotvorene arhive. „Jože Pirjevec je plodan istoričar. Za poslednjih trideset godina, pored brojnih rasprava, objavio je devet monografija u kojima se bavio slovenačkim i jugoslovenskim prostorima u XIX i XX veku. Pirjevčeva dela su prevođena i nagrađivana. U Sloveniji mu je dodeljeno zvanje ambasadora nauke. Tog zvanja bi on bio dostojan i da je napisao samo studiju Tito i drugovi. Ali ona je teško zamisliva bez one široke osnove koju je postavio svojim celokupnim delom. Bez znanja i kulture, bez filozofije istorije i umeća kazivanja, koje je u tu osnovu ugradio. [...] Pirjevec je godinama istraživao u međunarodnim i domaćim arhivima. Proučavao je različite izvore, među kojima prvi izvore diplomatske i obaveštajne provenijencije. Ostvario je uvid u veoma obimnu literaturu. Čitao je Titove savremenike: neprijatelje i saveznike u Drugom svetskom ratu, ideološke protivnike u zemlji i svetu, jeretike i revizioniste u komunističkom pokretu. Memoaristika u najširem obimu, sa mogućnošću upoređivanja i provere, u Pirjevčevoj studiji ima mesto jedinstvenog i nezaobilaznog izvora. Najzad, Pirjevec je čitao samog Tita, što većina savremenih autora o njemu smatra izlišnim.“ Iz predgovora Latinke Perović

„Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.“ Novo dopunjeno izdanje sa 23 neispričane priče i uvodnim tekstom Marine Vujčić. „Preda mnom je bilo nešto drukčije od svega što sam dotad pročitala. Nije roman, nije autobiografija, nije drama, nisu memoari, nije leksikon, nije poezija, nije scenarij, nije zbirka priča – a opet je sve to. Jedinstven način na koji je Rajko Grlić pišući pronalazio dodirne točke filma i života, kombinirajući nepredvidivu dramaturgiju stvarnosti s fikcijom potencijalnih filmova, učinio ga je pripovjedačem koji je, nakon toliko filmova koji su obilježili hrvatsku kinematografiju, ovaj put ʼizrežiraoʼ sjajnu knjigu. Bila je to knjiga vrijedna na mnogo razina: i kao sjajna proza koja se čita kao napeta fikcija čak i kad je u pitanju autentična faktografija, i kao autobiografija čovjeka koji je itekako zadužio hrvatsku kulturu, i kao dokument vremena nekoliko generacija koje nas se tiču, i kao filmski leksikon koji sugerira da prave filmske i prozne priče ne treba tražiti dalje od života samog.“ – Iz Uvoda Marine Vujčić

NAPOMENE I IZVORE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Vrhunska analiza jedne od najstrašnijih bitaka u istoriji sveta.“ – Irish Times Entoni Bivor, jedan od najpoznatijih vojnih istoričara današnjice, donosi nam napetu priču o konačnom sukobu Crvene armije i nacističkih snaga ispripovedanu većinom iz ugla običnih vojnika i građana. Koristivši u potpunosti pristup donedavno zapečaćenim sovjetskim arhivima, kao i nemačke, američke, britanske, francuske i švedske izvore, Bivor je rekonstruisao različita iskustva miliona ljudi zahvaćenih samrtnim ropcem Trećeg rajha. Berlin: Pad 1945. prikazuje ne samo surovost i očajanje grada pod opsadom nego i retke trenutke krajnje humanosti i herojstva. Ova knjiga sadrži takođe i nova otkrića o motivima koji su naveli Staljina na užurbani napad na grad. Knjiga će sigurno privući sve čitaoce zainteresovane za vojnu istoriju i Drugi svetski rat, a obrađuje temu na način koji u dogledno vreme neće biti nadmašen. „Bivor je stvorio sablasne slike poslednjih ratnih dana.“ – New York Times Book Review „Priča natopljena dramom i krvlju, herojstvom i kukavičlukom, odanošću i izdajom.“ – Washington Post „Neodoljiv način pripovedanja o događajima toliko strašnim da i posle mnogo decenija izazivaju čuđenje i strahopoštovanje.“ – Observer „Upečatljivo delo u kojem je vojničko shvatanje stvarnosti rata združeno s romanopiščevim okom za simbolične i emotivne pojedinosti.“ – Orlando Fajdžis, Sunday Times

„Izvanredna istorija prve supersile drevnog sveta.“ – All About History Veliki kraljevi Persije vladali su najvećim carstvom antike koje se prostiralo od Libije do stepa Azije i od Etiopije do Pakistana. U srcu tog carstva nalazio se Persepolis, bajkoviti grad-palata, u kojem su Ahemenidi imali dvor neuporedive raskoši. Tu su Kir Veliki, Darije, Kserks i njihovi naslednici donosili zakone, dizali vojske i vladali ogromnim carstvom. Ali tu su se Ahemenidi međusobno borili za vlast, supruge i naložnice kovale zavere da bi dovele svoje sinove na presto, a evnusi i dvorani se nadmetali radi uticaja i prestiža. Naši pojmovi o Persijskom carstvu tradicionalno potiču iz istorija koje su pisali Grci, kao što je Herodot – pa je tako već vekovima naš pogled na njega izvitoperen drevnim političkim i kulturnim agendama. Profesor Levelin-Džouns se, međutim, poziva na originalne ahemenidske izvore, među kojima su natpisi iz tog vremena, njihova umetnost i najnovija arheološka otkrića, i tako stvara autentičnu, persijsku verziju, te izvanredne prve velike antičke imperije – Doba velikih vladara. „Impresivno. Levelin-Džouns stručno osvetljava decentralizovanu, multikulturnu prirodu carstva Ahemenida.“ – Publishers Marketplace „Izvrsna, relevantna i neodoljiva, sveža istorija velikih kraljeva Persije, mešavina bujnog pripovedanja i izvanredne učenosti gorljivo oživljava svet iz doba Ahemenida.“ – Sajmon Sibag Montefjore „Ova knjiga nam donosi izvorni drevni glas Persije, prikazujući svu briljantnost i složenost ahemenidskog carstva.“ – Wall Street Journal

„Prekretnica, osveženje, revolucija. Potpuno novi pristup istoriji starog veka.“ Spectator Sveobuhvatna, majstorski napisana istorija Rimskog carstva iz pera vodećeg svetskog stručnjaka pokazuje zašto je Rim „važan ljudima mnogo vekova kasnije“ (Atlantic). U delu SPQR, koje je odmah po objavljivanju postalo klasik, Meri Bird iznosi istoriju Rima „sa strašću i bez monotonog stručnog žargona“ i pokazuje kako je od „pomalo neuglednog sela iz gvozdenog doba“ Rim postao „neosporni vladar Sredozemlja“ (Wall Street Journal). Kritičari su pozdravili ovu knjigu koja dočarava „široku sliku i intimne pojedinosti koje oživljavaju daleku prošlost“ (Economist). Obuhvatajući gotovo hiljadu godina istorije, ovo „vrlo informativno i vrlo čitljivo delo“ (Dallas Morning News) ne samo što istražuje način na koji razmišljamo o drevnom Rimu, nego i osporava ukorenjene istorijske stavove koji su vladali stolećima. Suptilnim skretanjem pažnje na staleže, borbu za demokratiju i živote čitavih društvenih grupa vekovima izostavljanih iz istorijske pripovesti, SPQR će u sledećim decenijama oblikovati naš pogled na Rim. „Prefinjeno i zavodljivo preispitivanje složenih i međusobno protivrečnih pisanih i materijalnih tragova rimskog sveta.“ Guardian „Vrhunska naučnica i smela rušiteljka mitova, Meri Bird poučava i zabavlja nimalo ne potcenjujući svoje čitaoce. SPQR je ozbiljno delo brzog tempa, važno i ikonoklastično.“ Independent „Ovo je prema svim merilima veličanstvena povest koju bi se malo koji sadašnji naučnik usudio da ponudi.“ History Today „Uzbudljivo, psihološki oštroumno, blagonaklono podozrivo.“ Sunday Times

Autorke bestselera Kako biti Parižanka gde god da si Šta pametne, izuzetne Francuskinje u četrdesetim misle, osećaju i savetuju o životu, ljubavi i svemu ostalom? Knjiga Starija, ali bolja, ali starija namenjena je četrdesetogodišnjim i starijim ženama koje su zbunjene promenama koje su ih zadesile. Autorke duhovito, toplo i prisno pričaju o svojim iskustvima sa starenjem i daju pregršt korisnih, originalnih i zanimljivih saveta. Suština je da treba dostojanstveno da prihvatimo normalne biološke promene, i da ih okrenemo u sopstvenu korist i uživamo u njima. Šarmantne Francuskinje se ne ustežu da pričaju o veoma intimnim stvarima kako bi naglasile da godine, kao i sve ostalo u životu, zavise od toga kako ih doživljavamo. Ulazak u petu deceniju nije razlog da se dame povuku od sveta, okače visoke potpetice o klin, zaborave na strast i romantiku, da postanu „tetke“. Naprotiv, iskustvo i mudrost koje smo stekle na trnovitom životnom putu konačno su nam pružili sve što nam je potrebno da zaista živimo ispunjenije. Samo nam nedostaje nekoliko šarmantnih pariskih caka da bismo se radovale svakom novom danu i dokazale drugima, a prvenstveno sebi, kako smo zapravo tek sad sofisticirane zavodnice. „Knjiga koju ćete čitati do kasno u noć, a onda kupiti svim prijateljicama. Prepuna je inspirativnih citata i komičnih anegdota.“ Vogue UK

Prema rečima Tomasa Mana, Zločin i kazna je „najveći kriminalistički roman svih vremena“. Život samog autora, obeležen spoljnim i unutrašnjim dramama, bio je, međutim, gotovo jednako uzbudljiv kao i njegovi romani. Kad je s dvadeset sedam godina uhapšen iz političkih razloga, Dostojevski je u poslednjem trenutku izbegao izvršenje smrtne presude. Posle deset godina provedenih u Sibiru vraća se kao potpuno drugi čovek i stupa ponovo na književnu scenu. Kasnije će od poverilaca bežati u inostranstvo, a od materijalne oskudice u kockarsku strast. Obračuni sa svetom njegovog doba učinili su ga „prorokom XX veka“, kako ga naziva Alber Kami. U svojim delima osvetlio je najtajnije zakutke ljudske duše, koliko prefinjeno toliko i nemilosrdno. Slavista Andreas Guski prati političke preobražaje Dostojevskog od pobunjenika do reakcionara, njegove pokušaje da zaradi za život kao profesionalni književnik i njegovu borbu za čitaoce. O životu Dostojevskog Guski pripoveda tako da pred nama izranja opipljiv lik, čovek od krvi i mesa, a njegov grandiozni opus smešten je u kontekst vremena u kojem je živeo.

„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu. Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka. U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse. Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

ZA ODELJAK SA NAPOMENAMA KLIKNITE OVDE Kraljica rokenrola, komplikovana buntovnica i muzička predvodnica koja je kršila pravila. Kompleksan portret izuzetne umetnice koja je konačno dobila biografiju kakvu zaslužuje. Prvi njen prestup bio je taj što je ona, kao mlada belkinja, rano uvidela snagu bluza, muzike koja se mogla naći samo na opskurnim pločama i u krčmama duž zalivske obale Teksasa i Luizijane. Ali i pre toga, ona se isticala u svom konzervativnom naftaškom rodnom gradu. Bila je muškobanjasta, intelektualno radoznala, s rasno progresivnim stavovima i afinitetom ka slikarstvu. Dženis Džoplin je ušla u legendu kao drska, strasna duša osuđena na propast i bol koji su od nje stvorili jedan od najizuzetnijih glasova u istoriji roka. Ali na ovim stranicama, Holi Džordž-Voren donosi jasan i dubok uvid u život žene koja nije bila definisana samo patnjom. Dženis je bila perfekcionista: strasna, obrazovana muzičarka koja je rođena sa talentom, ali je isto tako izvanredno marljivo radila na njegovom razvoju. Ona je bila žena koja je pomerala granice roda i seksualnosti mnogo pre nego što je to bilo društveno prihvatljivo. Bila je osetljiva i željna toga da se uda i skrasi – ali nije mogla, ili nije htela. Bila je Teksašanka koja je čeznula da umakne iz Teksasa, ali nikad nije bila u stanju da sasvim pobegne. „Baveći se njenim mnogostrukim talentima i protivrečnostima, Dženis spušta jednu od najistrajnijih legendi roka na zemlju dok je istovremeno dostojno obasjava novim svetlom.“ NPR.org „Ova biografija pripoveda priču Dženis Džoplin sa tonom i aromom dobrog romana.“ New York Times Book Review „Saosećajno i uzbudljivo. Kao istraživačka novinarka, Džordž-Vorenova je pronašla sve pojedinosti o Dženisinom detinjstvu i uticajima, i privrženo i brižno predstavila ovu genijalnu muzičarku.“ Kejt Pirson, B-52s