O životu i delu Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja, Antona Čehova, Mihaila Bulgakova, Vladimira Majakovskog, Vladimira Nabokova i Danila Harmsa. Rođen u Moskvi, emigrirao u Berlin početkom devedesetih, Vladimir Kaminer je odrastao uz knjige Tolstoja i Dostojevskog, u školi se bavio Majakovskim i Čehovom, potajno je čitao Nabokova, javno recitovao Bulgakova, a sve do danas poštovalac je Danila Harmsa. Proslavljeni autor bestselera Ruski disko u ovoj knjizi na neponovljivo zabavan i duhovit način priča o životu i delu sedam velikih autora iz svoje domovine. Za njega Dostojevski, Tolstoj i ostali velikani ruske književnosti nisu apstraktni predmeti proučavanja, već ljudi od krvi i mesa. Oni su živeli i voleli, imali su neobične slabosti, čudne sklonosti i uvrnute živote, koji mnogo govore o svetu u kojem živimo. Knjiga Vladimira Kaminera izuzetno je živ i nadasve zabavan omaž sedmorici pisaca, koji čitaoca inspiriše da se upusti u vlastita istraživačka putovanja kroz književnost.

Istorija sveta u deset carstava „Sažimajući pet hiljada godina svetske istorije u deset jezgrovitih poglavlja, knjiga pruža sveobuhvatno i podsticajno štivo koje će očarati sve ljubitelje istorije.“ Sunday Times Svako carstvo sadrži seme sopstvene propasti. Šta je onda društveni napredak? Ko od njega ima koristi, a ko ispašta? Uspon i pad nas podseća na to da se napredak čovečanstva zaodeva u mnoga ruha i da možda sistem koji mi danas prihvatamo kao nešto što se podrazumeva ni izdaleka nije ni jedini ni neizbežni put civilizacije u budućnosti. Priča započinje od Akadskog carstva na ogromnim prostranstvima drevne Mesopotamije, a nastavlja se divovskim Rimskim carstvom, od koga korene vodi čitav naš zapadni svet. Stratern zatim prikazuje kako se veliki deo klasične zapadne kulture razvio u Abasidskom i Omajadskom kalifatu. I dok se Evropa polako uzdizala iz kulturnog mrtvila, zahvatio ju je osvajački vihor sa Istoka – to je istorijski trenutak u kome se upoznajemo s vladarima Mongolskog carstva, najvećeg kopnenog carstva koje je svet ikada video, a koje je najkraće i trajalo. Kombinujući vrtoglavo širok raspon s maestralnom sažetošću, Pol Stratern prati veze koje tokom pet milenijuma spajale najvažnije ljudske civilizacije – od carstava Starog sveta i Kine pod dinastijom Juan, Asteka i Osmanlija, pa do najmlađih i najvećih imperija, britanske, ruske i američke – i obasjava ih novom svetlošću. „Izvanredno zanimljiv, znalački i pronicljiv pregled svetske istorije, sagledane kroz prizmu deset carstava.“ – Sol Dejvid

Beleške o startap kompanijama ili kako graditi budućnost. „Koncizna, promišljena i provokativna knjiga o preduzetništvu.“ The Times Autor ove knjige, legendarni preduzetnik i investitor Piter Til, ukazuje nam da zapravo živimo u vreme tehnološke stagnacije, ali nas naši zabavni i šareni mobilni telefoni sprečavaju da to primetimo. Informacione tehnologije se brzo razvijaju ali to ne znači da je napredak moguć jedino na tom polju već da nas velika dostignuća čekaju u svim granama industrije i svim oblastima uslužnih delatnosti. Najvažnije što svaki preduzetnik mora da zna jeste da razmišlja svojom glavom. Kada napravite nešto novo na polju gde već ima napretka, vi ste svet pomerili na jedan od nekog broja n. Ali kada napravite nešto potpuno novo vi ste ostvarili pomak od nule do jedan. Sledeći Bil Gejts neće osmisliti novi operativni sistem. Šampioni budućnosti neće to postati tako što se nemilosrdno bore na današnjem tržištu. Oni će umaći konkurenciji jer će njihovi poslovi biti jedinstveni i originalni. Knjiga Od nule do jedan predstavlja optimističan pogled u budućnost i novo promišljanje sveta inovacija: ona vas uči kako da sebi postavljate pitanja koja će vam omogućiti da pronađete vrednosti na neočekivanim mestima. „Piter Til je stvorio nekoliko izuzetnih kompanija, a knjiga Od nule do jedan pokazuje kako je to uradio.“ Ilon Mask, osnivač i CEO kompanija SpaceX i Tesla „Ova knjiga donosi potpuno nove, sveže ideje o tome kako stvoriti novu vrednost u današnjem svetu.“ Mark Zakerberg, osnivač i CEO kompanije Facebook

„Postoje priče koje Đuro prepričava samo bliskim prijateljima, priče o ludim žurkama u Sarajevu osamdesetih, o bliskim susretima sa smrću kojoj je jedva pobegao, o druženju sa slavnim ličnostima... Te priče su ispričane u ovoj knjizi. Mnoge od njih nikada nisu objavljivane, niti pominjane u intervjuima. Čitanje ove knjige pruža osećaj da sedite sa Đurom u njegovom dvorištu, sa otvorenom flašom vina i ćaskate kao stari prijatelji. Đuro plače i smeje se pričajući ove priče, i siguran sam da ćete i vi biti podjednako dirnuti. Nisu sve slavne ličnosti rade da podele svoj privatni život kao Đuro. Knjiga će vam pomoći da ga upoznate onakvog kakav zaista jeste: trodimenzionalna, kompleksna, otkačena, ponekad čudna, uvek simpatična, kreativna, duhovita i generalno zabavna osoba. Upoznajte mog dragog prijatelja...“ Dr Noa Černi, profesor i bestseler pisac

Knjiga godine po izboru časopisa Daily Mail i Mail on Sunday. „Intimna ispovest. Neverovatno da je jedna čuvena holivudska glumica spremna na ovakvo samootkrivanje.“ – New York Times Čak i kad je postala najplaćenija holivudska glumica, Demi je bežala od svoje prošlosti. U najvažnijem trenutku svog života borila se protiv zavisnosti, nezadovoljstva svojim izgledom i trauma iz detinjstva koje su je neprekidno pratile – istovremeno vrtoglavom brzinom gradeći uspešnu karijeru. I dok je njen uspeh rastao, Demi se sve češće pitala da li uopšte pripada Holivudu, da li je dobra majka, dobra glumica – jednostavno, da li je bar u nečemu dovoljno dobra. U svojim duboko iskrenim memoarima Demi razmiče zavesu i otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. Lice i naličje je priča o opstanku, uspehu i predaji, o ogromnoj vitalnosti – portret jedne žene koja istovremeno vodi i običan i slavan život. „Demi Mur je iskrena kao retko koja moderna zvezda visokobudžetnih filmova. Dirljivo.“ – People „Čudno je to što u knjizi zapravo nisu najzanimljiviji tračevi, već prozor u osećajan, duboko unutrašnji život jedne žene.“ – New Yorker „Ona istovremeno priča i o nevoljama i o izdržljivosti, i to bez dlake na jeziku.“ – USA Today „Kakvo fantastično svedočanstvo o opstanku.“ – Hauard Stern

Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

Život rastrgan revolucijom i ratom Predstava Višnjik izvođena je u Hudožestvenom teatru na dan izbijanja revolucije, ali i prilikom proslave sovjetske pobede nad nacizmom maja 1945. Klanjajući se tada po završetku predstave Olga Kniper-Čehova, udovica Antona Čehova, skamenila se videvši u publici svoju rođaku i imenjakinju Olgu – zvezdu nacističkog filma, Hitlerovu i Gebelsovu ljubimicu – kako sedi u prvom redu, među sovjetskim oficirima. Olga je kao mlada pobegla iz boljševičke Moskve u Berlin još 1920. i tamo napravila uspešnu filmsku karijeru. Uvidevši njenu bliskost s nacističkom elitom, sovjetska tajna služba regrutovala ju je kao agenta dok je ostatak porodice u Moskvi strahovao da će ih pohapsiti zbog njenih mnogobrojnih fotografija s Firerom. Entoni Bivor donosi dokumentovanu povest o brojnom i zamršenom klanu Čehovih, o Stanislavskom i Hudožestvenom teatru, o opstanku jedne porodice i pozorišnih umetnika tokom Oktobarske revolucije, građanskog rata, Hitlerovog i Staljinovog uspona i nacističke invazije na Sovjetski Savez. Na osnovu novootkrivenih izvora, autor nam rasvetljava tajanstveni život žene kojoj se Hitler divio, a Staljin je poštovao i koja ih je obojicu nadživela. „Impresivna drama o izbeglištvu, umetnicima i obaveštajcima.“ Independent „Elegantno ispričana i često dirljiva društvena istorija darovite porodice za vreme revolucije, građanskog rata, diktature i svetskog sukoba.“ New Statesman „Ovu uzbudljivu i istinitu povest vredelo je izneti na svetlost dana.“ Observer „Opčinjujuća, izuzetno zanimljiva i temeljno istražena priča o špijunaži.“ Sajmon Sibag Montefjore, Evening Standard „Upečatljivo.“ Guardian

„Vedra i zabavna istorija situacija u kojima su ljudi spektakularno grešili.“ Telegraph Uzbudljivo putovanje kroz najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nauka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No, iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula do kampanje protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama. Prema tome, kada sledeći put pomislite da ste se zaista negde opako izblamirali, neka vas ova knjiga podseti da je moglo biti mnogo gore. „U mračna vremena ohrabruje nas priča o tome da smo oduvek bili gomila neznalica i glupaka.“ Stjuart Heritidž „Ako gledate vesti i pitate se kako ljudska vrsta može neprestano toliko da greši, ova knjiga pruža veoma zabavan odgovor.“ Mark Votson, komičar „Ako je Hararijev Sapijens svedočanstvo ljudske mudrosti, ova istorija neuspeha nas podseća na to da smo mi ljudi uglavnom idioti.“ Greg Džener

U ovom postapokaliptičnom rolerkosteru filozof Srećko Horvat nas poziva da razmotrimo apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“. On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje. Posle apokalipse je urgentan poziv da se izborimo za budućnost dok još možemo. „Kapitalisti misle o ratu, zemljotresima i pandemiji kao o prilikama za bogaćenje. Srećko Horvat, moj lični heroj, otkrio je njihovu novu sklonost: pretvaranje apokalipse u robu. Kraj sveta manje im je strašan od kraja kapitalizma.“ Janis Varufakis

I meni se često čini da smo u klopci, ali kada već nismo odlučili otići, a nismo, onda bi bilo pošteno da utakmicu igramo do kraja. Kad poznata ličnost bez zadrške govori o svojoj psihološkoj intimi, ne mareći za stigmu koja joj preti, to intrigira. Hrvatski TV voditelj regionalno popularne emisije Nedjeljom u 2 Aleksandar Stanković ogolio je depresiju uz dozu cinizma, samoironije, ali i objektivne spoznaje o prirodi ovog stanja. Nakon dva tjedna uznemirenost prerasta u bezvoljnost, nesanicu, pad koncentracije, gubitak teka i na kraju krajeva posljedično… gubitak na težini. Hrabro iskoračivši iz forme u kojoj se obično govori o depresiji, Stanković bespoštedno iznosi svoje iskustvo kako bi drugi koji pate od ove bolesti shvatili da nisu sami. Ako barem jednom čovjeku pomognem ovom knjigom da se lakše nosi s depresijom, ja sam sretan čovjek. * „Na prvi pogled ovo je knjiga o suočavanju sa bolešću, bolešću koja ne čini celi život ali ga u potpunosti prožima, od koje nema leka osim ako se do kraja ne pobedi, ako se tom strašnom zmaju ne probode srce. Priznanje da i slavni i poznati imaju strahove koji ih definišu, parališu i onespokojavaju. Suštinski, međutim, ovo je divna i inspirativna poetska zbirka, gde je svaka od šezdeset osam pesama jedna pobeda, ritualni čin trijumfa nad strahom od smrti i strahom od življenja.“ – Srđan Šaper