Broj strana: 478 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2019. SADRŽAJ Sećanje na oca (Milica Arsenijević-Krakov) Uvodna reč (Stanislav Krakov) PRVI DEO: KROZ RATOVE I Kralj i kraljica su ubijeni II Kroz artiljerijsku vatru III Bekstvo iz pakla kolere IV Akademski građanin V Novi front VI Le jour de glorie VII I istorija je napustila Srbiju VIII Smrt sa svih strana IX Moj susret sa „ubicom kraljeva“ X Zaklao sam čoveka XI Kota 2525 – planina slave XII Kraj 17. puka XIII Apis na gubilištu XIV Paskal na Rovovskoj kosi XV Poslednji juriš XVI Na plamenom bregu XVII Cveće šafrana je znak pobede XVIII Jedna armija kapitulira XIX Hvala, moj mrtvi neprijatelju! XX Na rukama devojaka XXI Impossible XXII Srušeni most XXIII Tri pitanja XXIV Smrt nije došla na sastanak DRUGI DEO: KROZ AUSTRIJU I Izvan zakona II Spaljena prošlost III Jedna mala kapela u noći KO JE BIO KRAKOV (Gojko Tešić)

ISBN: 9789958306075 Broj strana: 187 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2021. “Andriću Jugoslaviju nikada nisu oprostili. Presvlačivši identitetske šinjele, grube obvezujuće činovničke uniforme, gradio je strategiju pripadanja svima i nepripadanja nikome. Kada bi se baš morao odrediti, ili svoje izvanknjiževno djelovanje usmjeriti prema nečemu, to je bilo prema Jugoslaviji kao političkoj i društvenoj ideji. Možete je slobodno nazvati i utopijom jer znamo kako je završila. A nakon što je završila, s njome je prestala i postojati jugoslovenska književnost. Nekadašnji njeni pisci razvrstani su po nacionalnim čitankama. One koje nije htio niko, ostali su neraspodijeljeni. Andrić je među njima. Svoje nezadovoljstvo nekadašnjom državom, nacije su projicirale na Andrića. Tu i tamo se neko i dotakne same umjetnosti kada uzme u usta Andrića, ali rijetko. Zato nema prikladnijeg naslova za ovu knjigu od San zvani Jugoslavija. To je naslov u kojem je sadržano sve. Naše slabosti, naši strahovi; ono što nas sputava i ono što zbog opsežnosti ne možemo sagledati ili razumjeti. Teško je shvatiti da je identitet raznolik, da se tokom čovjekovog života mijenja, te da može biti sastavljen od različitih komponenata, pa se jedan te isti čovjek može nekada osjetiti Hrvatom, nekada Bosancem, nekada Srbinom, a nekada sve to skupa sklopiti u identitetski mozaik, paga, u nedostatku drugih rješenja, zaogrnuti Jugoslavijom.” Nebojša Lujanović “Martens je u ovoj novoj knjizi, putem intervjua, preko Ive Andrića ispričao na sažet način priču o europskom 20. stoljeću, na koji način su se velike europske turbulencije odrazile na ove prostore, ali je možemo promatrati i kao knjigu o stanju svijesti danas, nakon traumatičnih iskustava iz ratova vođenih 90-ih na ovim prostorima.” Josip Mlakić

Broj strana: 317 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Knjiga komerc Belgrade author and painter Momo Kapor has spent many years studying the mentality of his countrymen. The fruit of this literary research is this book, a book that will help you grasp the essence of the Serbian people and their way of life. This longtime columnist for the distinguished Serbian daily Politika and the monthly magazine JAT Review, published by JAT Airways, has compiled the best and most interesting of his articles for this book, which is richly illustrated with his own drawings. This book’s readers will learn, through a self-ironic and humorous tone typical of books by George Mikesh, Efraim Kishon and Art Buchwald, what Serbs like and dislike, whom they admire and despise, what they eat and what they drink, how they spend their free time, what they dream about and what they believe; in a word, book is about what constitutes a Serb from the inside.

Broj strana: 404 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Službeni glasnik Knjiga je posvećena izgnanstvima, proganjanjima i logorima. Reč je o monumentalnom, jedinstvenom, fascinantnom delu koje u istoriji srpske duhovnosti, kulture i umetničke prakse zauzima ključno mesto. Gatanja po pepelu jeste delo jedinstveno po mnogo čemu i u znatno širem, evropskom kontekstu (dokumentarnost, strukturna složenost, istorijska utemeljenost, majstorstvo oblikovanja priče...), stvaralački projekat koji je obeležio srpsku književnu misao o zlu, stradanju i mučeništvu, o paklu logora u kojima su mnogi spasli svoju dušu bežeći u pisanje. Gatanja po pepelu jeste knjiga koja obeležava epohu, ali i delo koje je Aćinov nemerljivi dar srpskoj književnosti i kulturi uopšte. Gojko Tešić Umesto saučesništva u zločinu, Aćinova ponuda je, s Gatanjima po pepelu, izgleda da se radije govori o onom drugom, o svojevrsnom, ako se tako sme reći, nemilosrdnom sa-učešću sa žrtvom. Preciznije, o tome da se uputi ili iznova uputi „izazov nemogućnosti opstanka“, da se piše iz onog unutrašnjeg iskustva zatočenika koje govori da izlaza neće biti, da je logorski svet jedini postojeći. „Pisanje je tu naučiti da se, bez ikakvog pribežišta, misli sam samcit, oči u oči s nemogućnošću da se bude sam i da se opstane.“ To pisanje možda i ne omogućava preživljavanje, ali je jedino uporište života u carstvu smrti; možda i ne štiti od neposrednih opasnosti, ali nas, „budući i sâmo opasnost, podstiče da izdržimo u bezgraničnim mukama i na beznadežnost odgovaramo sopstvenim opitima, zagonetnom pozvanošću niotkuda, ponekad i s cinizmom, čak lakrdijanjem, uprkos tragičnosti ljudskog opstanka“. Pisanje je tu jedan neponovljivi doživljaj koji čitanje valja stopu po stopu da ponovi: da se iznova „usred pune obuzetosti užasom, misli istina njegovih prizora“. Tu se pisanje o užasima logorskog sveta neminovno pretače u pisanje iz njih. Predrag Krstić

ISBN: 978-86-521-4387-0 Broj strana: 416 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 26. februar 2022. Izdavač: Laguna Dobitnik Pulicerove nagrade. „Lirski izraz Frenka Mekorta može se porediti sa Džojsovim. Tako je zavodljiv, tako veseo.“; – Meri Kar „Očaravajući prikaz detinjstva u kome se neosetno smenjuju duboka tuga i humor nastao iz očajanja. Delo trajne lepote.“; – Philadelphia Inquirer „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“; Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. „Izvrsna autobiografija ispunjena i humorom i praštanjem.“; – People „Spomenik neiscrpnoj snazi ljudskog duha. Sjajan primer verodostojne, iskrene i upečatljive autobiografije.“; – Miami Herald „Život Frenka Mekorta i oštrina sa kojom o njemu pripoveda sasvim su dovoljni da bismo znali šta znači biti čovek.“; – Detroit Free Press „Klasična savremena autobiografija. Fenomenalna.“; – New York Times

ISBN: 978-86-10-04036-4 Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Broš Format: 14,5x20,5 Godina izdanja: 2021 Izdavač: Vulkan izdavaštvo Sve stranice ove knjige obojene su Ruždijevom prepoznatljivom duhovitošću i blistavim glasom, predočavajući autorove prodorne analitičke poglede na evoluciju književnosti i kulture, zahvaljujući kojima nas vodi na uzbudljivi put svoje bujne i neustrašive mašte. Udaljujući se od pukih tradicionalnih ili utilitarnih razloga – ma koliko oni bili važni – Ruždi naglašava to da su svetovi stvarnog i zamišljenog neraskidivo povezani. Ujedinjujući radove napisane u periodu od 2003. i 2020. godine, knjiga Istina je na svim jezicima ista beleži Ruždijev intelektualni angažman u periodu značajnih kulturnih promena. Pronicljivi i inspirativni eseji, kritike i govori koji se fokusiraju na njegov odnos prema pisanoj reči utemeljuju njegovo mesto kao jednog od najoriginalnijih mislilaca našeg vremena. Uvodeći čitaoca u širok spektar tema, on se udubljuje i u prirodu pripovedanja kao ljudske potrebe, a rezultat toga jeste višestruki omaž samoj književnosti. Ruždi ispituje šta za njega znače dela Šekspira, Servantesa, Beketa, Judore Velti, Toni Morison i mnogih drugih – bilo na književnom bilo ličnom planu. On duboko zadire u prirodu istine, uživajući u treptavoj prilagodljivosti jezika i pitanjima koja mogu objediniti umetnost i život, te iznova tematizuje migracije, multikulturalizam i cenzuru.

ISBN: 9788651518488 Broj strana: 130 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 22 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Prometej, Novi Sad Prvo veruj porodici, zatim rođacima, potom Sicilijancima, a sve ostale iza njih – zaboravi! Kultura kuhinje, koja u sebi sadrži tipična jela, odnosno za trpezom i okolnosti u kojima se jede neizbirisivi je čuvar identiteta Sicilijanaca, ma gde se oni nastanili. Većina emigranata sa Sicilije koja se useljavala u Ameriku bila je iz siromašnih porodica. Zato su i krenuli u „obećanu zemlju“! Međutim, i pored stvarnog siromaštva, znali su šta je dobra sicilijanska kuhinja i ostali su joj verni. Poslednje čega bi se jedan Sicilijanac odrekao jeste veliko uživanje u jelima – ukusu i mirisu hrane, koja ga direktno podseća na to – ko je i odakle je poreklom. Imati raznovrsnu i bogatu trpezu bio je znak stvarnog, ali i teatralnog statusnog uspeha. Kuhinja je bila i ostala pitanje ponosa i čuvar tradicije.

Broj strana: 803 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2011. Izdavač: Beogradska knjiga

ISBN: 978-86-521-4570-6 Broj strana: 344 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Laguna Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića Panonski admiral je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama. Panonski admiral je naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu. Sa kolekcijom ekskluzivnih i nekih do sada neobjavljenih fotografija.

ISBN: 9788651921530 Broj strana: 239 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Službeni glasnik Kad se kaže da se Anton Popovič bavio književnom komparatistikom, teorijom umetničkog prevoda i problematikom estetske metakomunikacije, to su veoma šturi podaci o aktivnostima ovog prerano umrlog naučnog radnika. Bio je neumoran organizator naučnog života i uz svog profesora i kasnije kolegu Františeka Mike ima najviše zasluga što je Njitra postala jedno od najpoznatijih središta naučnog istraživanja ne samo u Slovačkoj i Čehoslovačkoj već i šire. Anton Popovič i ceo Kabinet za književnu komunikaciju i eksperimentalnu metodiku počeli su sa radom u Njitri u slobodnijoj društvenoj atmosferi šezdesetih godina prošlog veka kada nisu bile obavezne norme socijalistickog realizma i marksizma u nauci o književnosti. „Bratska pomoć“ koja je na tenkovima došla u avgustu 1968. rezultirala je i u tzv. normalizaciji koja je bila u znaku ponovnog uspostavljanja tih normi. Kabinet je u određenom smislu bio „pošteđen“ normalizacije. Miko, Popovič i ostali i u mučnim sedamdesetim godinama nastavljali su svoja teorijska istraživanja i objavljivali knjige bez značajnije marksističke kritike i samokritike. Kad je u sedamdesetim godinama postala skoro obavezna kritika strukturalizma, a mislilo se pre svega na zapadnu teorijsku misao, ali i na mlađi naraštaj čeških strukturalista, od kojih je većina otišla u emigraciju, i Anton Popovič je uputio neke kritičke opaske na strukturalizam, ali to je bilo u težnji čvršćeg zasnivanja književne teorije na komunikacionoj i semiotičkoj osnovi. Tome je on sam mnogo doprineo i već pod senkom i pretnjom teške bolesti užurbano je razvijao teoriju metatekstova, što je bila dobra osnova za kasniju teoriju intertekstualnosti. Njegovi saradnici iz tog vremena, a među njih spadaju i priređivač i prevodilac ove knjige, i urednik ove edicije, pamtiće ga kao neumornog organizatora naučnog života i svesrdnog propagatora književnonaučne škole iz Njitre. Mihal Harpanj

Broj strana: 389 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Izdavač: Službeni glasnik Izuzev u stručnim krugovima, ime Astolfa Luj-Leonora, markiza De Kistina, bezmalo je nepoznato našoj javnosti. Razume se, ništa bolje nije ni sa njegovim glavnim delom Rusija 1839. Posle senzacionalnog uspeha kod čitalaca, koji je 1843. doživelo prvo izdanje, knjiga i njen pisac su potom, izuzev časnih izuzetaka, bili izloženi osudi, osporavanju, blaćenju i progonu, da bi decenijama zatim potonuli u zaborav. Staljinistički teror, a potom hladni rat neočekivano su izvukli Kistinovo delo iz zaborava.

Pismo: Latinica Povez: Tvrd Izdavač: Službeni glasnik

Izdavač: Algoritam media

ISBN: 9788671023757 Broj strana: 176 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 25 cm Izdavač: Clio Najnovija knjiga Florans Dipon, Aristotel ili vampir zapadnog pozorišta (2007), ima provokativnu snagu njenih ranijih dela: njena je namera da dekostruiše Aristotelovu Poetiku i njene kategorije (sveto trojstvo: katarza, mimeza i mit, preimenovan u fabulu) i pokaže do koje je mere jedan teorijski spis, plod jednog pojedinačnog sistema misli, postao vanvremena realnost koja do dana današnjeg oblikuje pozorišne scene sveta i onemogućuje promene. Ova izuzetno značajna knjiga, koja razbija teorijske klišee, istovremeno je jedna nekonvencijalna istorija najvažnijih etapa u istoriji zapadnog pozorišta, pisana, pored ostalog, i s namerom da se pomogne izlasku iz savremenog aristotelizma "kako se gledalac više ne bi dosađivao u pozorištu". U isti mah visoko eruditna i jednostavna, pisana pre kao esej no kao univerzitetska studija, knjiga Florans Dipon naći će širok krug čitalaca među teatrolozima, pozorišnim praktičarima, studentima opšte književnosti i studentima klasičnih jezika i književnosti, ali i među običnim čitaocima koji bi u njoj mogli pronaći razloge zanimanju za pozorište pa i nadu da se u njemu neće dosađivati.

Broj strana: 424 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 16.5 x 24 cm Godina izdanja: 2009. Izdavač: Prometej, Novi Sad Memoari Dejana Medakovića, poslednje 2 knjige koje pokrivaju period 2001.-2008. Ovo je uzbudljiva knjiga. Ona govori o ljubavi i mržnji srpskih intelektualaca na jedan gospodstven način, o događajima koji su potresali drugu polovinu prošlog veka. Piscu su se nametala prisećanja, opservacije na ljude i događaje iz prošlosti, i u tome on nema premca u dnevničkoj literaturi u nas. On piše filigranski, sa poznavanjem prilika, prijatelja i neprijatelja, a sve to `dočarava miris epohe`.

Broj strana: 486 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 15.7 x 23 cm Godina izdanja: 2010. Izdavač: Službeni glasnik Sistematizujući svoj pogled na književnoteorijske probleme i pojmove, čak i kad je u osnovi strukturalistički, za Zdenka Lešića ne završava se razmišljanjem isključivosti jednog pristupa; čak ni jezičku strukturu ne posmatra jednostrano, već je dovodi u vezu s funkcijom književnog dela. Ovaj priručnik iz pera jednog od najboljih teoretičara književnosti na južnoslovenskom prostoru, pisan jasno i pregledno, istovremeno je i naučni izazov pitanjima kao što su priroda književnosti i definisanje pojedinačnih žanrovskih pojmova...

ISBN: 9788651501879 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Izdavač: Prometej, Novi Sad

Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: Jun, 2010 Izdavač: Geopoetika „Ekolozi nam stalno dokazuju da neki leptir, pašnjak, šuma i vododerina imaju nezamenljivu ulogu u velikoj mreži života, bez obzira na to da li imaju neku vrednost na tržištu. Isto važi i za divlje livade imaginacije - časovi provedeni tamo ne računaju se u radno vreme, ali su ipak neophodni da um ne bi zapao u učmalost, jalovost, mrtvilo. Borba za slobodan prostor - za očuvanje divljine i javnog prostora - mora se voditi uporedo s borbom za slobodno vreme, za časove koji se mogu provesti lutajući tim prostorom. U suprotnom će lična imaginacija biti sravnjena sa zemljom da bi se napravile parcele i sagradile prodavnice s robom za jednokratnu upotrebu i lanci restorana sa brzom hranom, da bi se zadovoljila glad potrošača za tračevima sa estrade i pikanterijama iz crne hronike..." Istorija hodanja stara je koliko i istorija ljudskog roda i, po svojoj tematici, zalazi u polje anatomije, antropologije, arhitekture, baštovanstva, geografije, političke i kulturne istorije, književnosti i seksualnosti, religijskih studija. Uz portrete nekih od najznačajnijih šetača u istoriji i prozi, Rebeka Solnit se, u ovoj svojoj ličnoj istoriji hodača, sa strašću zauzima za očuvanje mesta i vremena po kojem se može hodati, u ovom ubrzanom svetu koji uglavnom koristi prevozna sredstva. Ona prati preobražaj kulture hodanja: od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih šetnji parkovima i vrtovima, usamljeničkih lutanja, hodočašća, pa sve do protesta i političkog delovanja. Poredeći sa zlatnim dobom hodanja, čiji je vrhunac bio na prelasku iz XIX u XX vek, hodanje se danas, sa drastičnim ubrzanjem života, pretvorilo u jedinicu utrošenog vremena, fizičkog napora i mehaničkog kretanja na traci za trčanje, jer prostor - kao krajolik, teren, prizor, iskustvo - više ne postoji. Čovek je usavršio prevozna sredstva, ali, izgubivši kontakt sa prostorom, više u njima nije putnik, već paket u tim projektilima koji potpuno menjaju njegovu percepciju. Iako se hodanje svelo na naizmenično pokretanje donjih ekstremiteta, autorka ubedljivo pokazuje da hodanje i dalje može biti subverzivan čin, koji makar podriva model društva baziran na apsolutnoj privatizaciji prostora i kontroli građana, pored toga što je oblik zabave u kojoj se ništa ne konzumira niti troši. Značajan deo u ovoj knjizi posvećen je hodanju kao umetnosti i tu je, razume se, najviše pažnje zauzeo čuveni performans Marine Abramović i Ulaja koji su prepešačili ceo Kineski zid. „Rebeka Solnit vrlo ubedljivo gradi ovo impresivno istraživanje kojim podupire svoju strast prema hodanju kao kreativnosti koja oslobađa i humanizuje." Daily Telegraph „...posmatrajući hodanje kao protest, hodočašće, terapiju i vežbu, Rebeka Solnit je napisala uzbudljivu knjigu koja nas primorava da se zamislimo." Scotland on Sunday

ISBN: 9788686245236 Broj strana: 214 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Komshe A collection of assorted strangeness as observed and undergone by one American living in Belgrade for many years. Grumpy in Belgrade contains original works as well as blogs, columns, and essays which have previously appeared on his B92 VIP blog, in Politika, on http://www.livinginbelgrade.com, and in the bi-weekly newspaper, Belgrade Insight, among others.

ISBN: 9788674941300 Broj strana: 328 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 16.3x23.5 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Zepter book Trenutna poplava knjiga neprijateljski nastrojenih prema religiji biće jednog dana zanimljiva tema neke sociološke analize. One dosledno sugerišu jedno viđenje religije koje bi, ako bi se ozbiljno shvatilo, obesmislilo i čitav niz drugih sistema značenja, pa i mnogo toga što bez razmišljanja smatramo naukom. Drugim rečima, one o veri govore maltene kao o nekom usamljenom zastranjivanju ljudskog razuma; kao o skupu nezasnovanih verovanja o opšte poznatim činjenicama koji – u najboljem slučaju – počiva na pogrešnim ili tankim argumentima. Autore tih knjiga obično ne zanima šta religiozni ljudi zaista rade i govore, kao ni opšte pitanje kako sistemi značenja ili „pogledi na svet“ funkcionišu. Sistemi značenja – životne filosofije, ako baš mora, iako ovaj izraz odmah zazvuči prilično ustajalo – funkcionišu tako što nam omogućavaju da pojave sagledamo kao povezane, a ne kao nasumične. Ovo, međutim, podrazumeva sposobnost da pojave sagledavamo u odnosu na druge pojave: to znači da napustimo ideju da postoji jedan osnovni i očigledan način gledanja na svet kojim svaka budala može da ovlada (a koji onda neki ljudi uporno hoće da nepotrebno zakomplikuju), i još, da shvatimo da je viđenje sveta i mogućnost da govorimo o tome što vidimo nešto što se uči, skup veština koje nam omogućavaju da povezujemo stvari i da neki događaj ili pojavu vidimo kroz prizmu nekog drugog. Na strogo pragmatičnom nivou, posledica toga je iskustveno uopštavanje koje je karakteristično za zakone; na jednom sasvim drugačijem, ali ništa manje važnom nivou, to nas uvodi u svet metafore. A da neko ne bi pomislio da su ta dva nivoa radikalno zasebna, imajmo u vidu da je i sam „zakon“ metafora u kontekstu prirodnih procesa... Metafora je sveprisutna, svakako u naučnom diskursu (sebični geni, kompjuterski modeli moždanih procesa, da i ne pominjemo veličanstvene ekstravagantnosti teorijske fizike), i ta sveprisutnost bi morala da nas odvrati od fikcije da postoji čist i očigledan jezik svake discipline. Nema nam druge do da koristimo reči koje imaju svoje istorije i obilje asocijacija; sagledati stvari u perspektivi široj od njihove neposredne pojavnosti znači koristiti jezik nad kojim nemamo punu kontrolu kako bismo odgovorili na okruženje u kome stvari zahtevaju da u njima vidimo više no što bilo koji pojedinačni sistem opažanja može da obuhvati. Što će reći, nijedan sistem percepcije i recepcije sveta ne može a da ne zavisi od imaginacije, sposobnosti da se sagleda svet koji se opire svakom konačnom određenju o tome kako će biti opisan; da se tom svetu obraća i da se iz njega progovara. Čak i oni opisi stvarnosti za koje se misli da su ponajviše redukcionistički još uvek posežu za metaforom, još uvek zavise od reči koje su naučene i koje je već neko koristio. Prema tome, nije teško uvideti manjkavost shvatanja po kome je intelektualni svet borba dve suparničke slike, utemeljenih i neutemeljenih načina da opišemo stvari, egzaktnih i nerealnih perspektiva, ili čak prirodnih i natprirodnih viđenja; da na duge staze takvo shvatanje preti da proždere samo sebe, ako je to za čim se traga goli apsolut. Kako ćemo kulturološku raspravu pokrenuti s mrtve tačke ako se polazi od toga da su religiozni pogledi na svet rđavi opisi nečega o čemu se bolje može govoriti jednostavnijim rečnikom? Ovo zahteva napor da se do kraja isprati šta je upravo to što jezik određene religiozne tradicije omogućava svojim vernicima da vide – odnosno, šta su njeni imaginativni resursi. Kada vernici, na način koji nevernici mogu prepoznati, učestvuju u društvenim zbivanjima, politici i umetnosti (što oni svakodnevno čine, ma šta o tome mislili kritičari vere), kako njihova tradicija konkretno i specifično oblikuje njihovo viđenje? Ne u formi imperativa koji navodno proizlaze iz njihove religije (neka izvine brojni novinski komentatori). Reč je o tome u kojim kategorijama oni vide pojave i ljude, koje su to metafore koje otkrivaju nove dimenzije u svetu koji oni nastanjuju zajedno sa nevernicima. Taj repertoar resursa odlikuje se – u svakoj religioznoj tradiciji – haotičnom raznovrsnošću, i ne svodi se samo na nekoliko glavnih ideja i učenja. On obuhvata vizuelnu i slušnu komponentu – ono što se peva i gleda, kao i ono što se govori. On obuhvata formativne prakse, obrede, koji ostavljaju svoje semantičke tragove na neočekivanim mestima. A obuhvata i manje ili više kompleksno nasleđe drugih koji su svetu pristupali na isti način. Formiranje kolektivnih misaonih struktura je nešto na čemu vernici i dalje manje-više svakodnevno rade, i mora se priznati da je to proces koji je neuporedivo kompleksniji od repetitivnog dogmatizma za koji se tako često misli da je jedina briga svih koji upotrebljavaju religiozni diskurs. Pokazati ovaj proces je isto što i izložiti šta on znači u praksi konkretnih ljudi; edicija (The Making of the Christian Imagination) u okviru koje se ova knjiga pojavila, pokušaj je da se prikaže kolektivna imaginacija na delu – i u procesu njenog daljeg oblikovanja i razvoja – i kako se ona pokazuje u različitim pojedinačnim stvaralačkim naporima. Budući da smo u opasnosti da podlegnemo razornoj kulturnoj amneziji, jer više ne znamo kako u praksi izgleda religiozno opredeljenje, ove knjige žele da pokažu da je verovanje „u praksi“ nešto mnogo više no sleđenje apstraktnih imperativa i opštih opredeljenja. One su posvećene stvaralačkim umovima koji se smatraju nosiocima nekih od najinovativnijih kulturnih tokova u istoriji Zapada (i ne samo Zapada), kako bi se pokazalo na koji način specifično hrišćanska imaginacija leži u osnovi njihovih stvaralačkih dostignuća. Čineći to, ove knjige upućuju izazov tome što je jedan veliki mislilac nazvao „uglađenim preziranjem“ hrišćanske vere: odbacujući hrišćansku veru, može li iole ozbiljan intelektualac pristati da mirne duše istovremeno odbaci i sve one pomake, širenja obzorja, sva bogatstva koja je ona pružila individualnoj i kolektivnoj imaginaciji? Kako bi, na kraju krajeva, izgledao naš svet ako bismo sebe ubedili da se treba ratosiljati nasleđa hrišćanske imaginacije? Autori ovih knjiga se nadaju da će odgovor na to pitanje biti konstruktivno zabrinjavajuć – možda dovoljno zabrinjavajuć da omogući ozbiljniju raspravu o veri u savremenoj kulturi. Izgleda da je postao običaj da se svako ko piše knjigu o Dostojevskom pravda za to što je dodaje već postojećoj ogromnoj biblioteci, ali ako su neke od ideja izraženih na stranicama koje slede – posebno one koje najviše duguju Mihailu Bahtinu – tačne, onda nijedna knjiga na tu temu neće biti potpuno izlišna, budući da je sam Dostojevski pretpostavljao da je ono glavno čemu pisanje teži upravo nastavak dijaloga. Stoga se neću pravdati; i zaista, pisanje ove knjige je bilo tako veliki podsticaj i zadovoljstvo da bih smatrao i nezahvalnošću i neistinom kad bih se zbog nje izvinjavao. Umesto izvinjenja, srećan sam što mogu da izrazim duboku zahvalnost svima onima koji su doprineli da rad na knjizi bude takvo zadovoljstvo. Stiven Prikit mi je prvi dao ideju da je napišem, a ja se nadam da zbog toga neće zažaliti. Građa za nju je postepeno prikupljana tokom dve godine, sve dok mi uprava Anglikanske crkve, saglasivši se da Arhiepiskop može povremeno dobiti studijsko odsustvo, nije omogućila da se u leto 2007. godine intezivno posvetim pisanju. Da nisam dobio tu priliku, završni rad na knjizi trajao bi kudikamo duže. Deo svog odsustva proveo sam u prijatnom okruženju univerziteta Džordžtaun, gde su mi predsednik Džon De Đoja i članovi tamošnje jezuitske zajednice, posebno Džon Lengan, rektor jezuitskog doma, pružili toplu dobrodošlicu. U posveti ove knjige izražavam zahvalnost svima koji su me tako ljubazno uključili u život svoje zajednice tokom nekoliko nedelja juna 2007. godine. Ja ni u kom slučaju nisam akademski stručnjak za rusku književnost, i sa zahvalnošću sam se oslanjao na pomoć nekoliko prijatelja koji su mi svojim sugestijama pomagali u izboru literature i razmišljanjima. Njima, i svima koji su tokom ovih godina delili, nadahnjivali i produbljivali moje interesovanje za ovu oblast, između ostalog i pozajmljujući ili poklanjajući mi relevantne knjige i članke, dugujem zahvalnost, a posebno Džonu Arnoldu, Denisu Bredliju, Rut Kouts, Katrioni Keli, Robinu Milneru-Galendu, Stjuartu Saderlendu i Džonatanu Satonu. Nisam pošao od toga da čitaoci ove knjige poznaju ruski jezik (iako sam u bibliografiji naveo dela na ruskom), te zato nisam navodio citate prema standardnom ruskom izdanju dela Dostojevskog. To me je dovelo do izvesnih nedoumica: naime, ne postoji nešto što bi bilo „standardni“ engleski prevod, a prednosti i mane različitih verzija na tržištu nije lako komparativno proceniti. Opredelio sam se da citiram iz verovatno najdostupnijih prevoda, a to su tekuća izdanja Penguin Classics, s izuzetkom Mladića, za koji sam koristio noviji prevod Ričarda Pevira i Larise Volohonski. Veoma retko, modifikovao sam tekst objavljenog prevoda ako nisam njime bio zadovoljan, ili ako bih primetio da prevod koji koristim nije uspeo da prenese određene dvoznačnosti originala. Rouen Vilijams Kenterberi, avgust 2007.

Broj strana: 516 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 19 cm Godina izdanja: 2009 Izdavač: Jasen Knjigu čine dnevnički spisi srpskog novinara i putopisca koji živi i radi u Berlinu. Od prvog dana dolaska u novu zemlju, Nemačku, Živković je u svesku unosio sve što mu se činilo zanimljivim: susrete sa ljudima, doživljaje grada, utiske o pročitanim knjigama, kao i lične trenutke radosti i tuge, razočaranja i ushićenja…

Broj strana: 708 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Izdavač: Geopoetika Knjiga Carstva reči, široko obrazovanog lingviste Nikolasa Ostlera, prva je koja sabira u zajedničke korice storije različitih vrsta: začuđujuće inovacije u obrazovanju, kulturi i diplomatiji koje su izmislili Sumeri i njihovi naslednici na Bliskom istoku, ali i Arapi danas; izuzetnu otpornost kineskog jezika dugu dvadeset vekova iskušavanja; očaravajući napredak sanskrta od severne Indije do Jave i Japana; samopoštovanje grčkog; borbe koje su izrodile jezike savremene Evrope, kao i globalno širenje engleskog jezika. Pored epskih uspeha, jednako su uzbudljive i propasti jezika: Zašto je nemački zaostao za nekim drugim jezicima? Zašto je egipatski, koji je preživeo preko tri hiljade godina strane dominacije, ustuknuo pred arapskim? Zašto (kolonijalni) holandski više nije znan u modernoj Indoneziji kao što je engleski poznat u Indiji? Kao što ova knjiga na divan i autoritativan način otkriva, istorija svetskih jezika vrlo jasno pokazuje karaktere naroda ponaosob i da, i pored momentalnog tehničkog gospodarenja engleskog jezika, ništa ne garantuje nadmoć pojedinog jezika na duge staze. Budućnost jezika, kao i jezička prošlost, biće puna iznenađenja. "Izvrsno! Samo nekoliko knjiga iz lingvistike odgovara na pitanja koja ljudi upućuju lingvistima kao što je ovo: zašto neke jezike govore milioni ljudi, a neke druge samo njih nekoliko stotina? Ostlerova knjiga pokazuje kako su neki jezici imali sreću da se pridruže čovečanstvu u njegovom širenju po svetu dok su mnogi potpuno nestali bez traga, a jedan od njih - pogodite koji? - momentalno vlada planetom." Džon Makhorter, autor knjige Snaga Vavilona: Prirodna istorija jezika "Ambiciozna i ozbiljno istraživačka knjiga... puna anegdota i zanimljivih činjenica... Ostler je veoma svestan pritisaka sa kojima se jezici suočavaju i kako brzo mogu da presahnu. Njegova knjiga se bavi upravo svim ovim pitanjima." Nju Stejtment

Broj strana: 548 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 15.5 x 22 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Službeni glasnik Od 1986. počeo sam da objavljujem tekstove o Draincu, zasnovane na obavljenim istraživanjima, među kojima je bilo i nekoliko feljtona, kratkih i obimnijih, kao: „Bekstva i skitnje Rada Drainca“ (Politika ekspres, 1989), „Tajanstvena ljubav Rada Drainca“ (TV novosti, 1989), „Crna Gora i Crnogorci u reportažama Rada [a ne Radeta!] Drainca“ (Pobjeda, 1990)... a više podataka o Drainčevom (nezavršenom) školovanju u Francuskoj saopštio sam u dužem feljtonu „Naši đaci u Francuskoj (1916–1919)“, objavljenom u Politici 1987. (...) Uz objavljivanje ovih radova počeo sam da pišem knjigu Nepoznati Drainac, kojom sam, saglasno odabranom naslovu, u prvom redu hteo da, služeći se uglavnom biografskom metodom, obznanim šta se sve dotad nije znalo i šta još nije razjašnjeno u vezi s Drainčevim životom i delom. (Nedeljko Ješić)

ISBN: 9788687107090 Broj strana: 407 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije - FMK Ovaj zbornik nastoji da naznači neke tačke na karti teorijskog promišljanja savremenog sveta čije osnovne obrise danas ocrtavaju različiti i stalno promenljivi sklopovi masovnih i/ili novih medija i moći. Ideja ovog zbornika je da ukaže na mnoštvo različitih, neprebrojivih i ponekad nepojmljivih pogleda na ono što danas podrazumevaju kritičke studije tih hibridnih sklopova medija i moći. Tako neke veoma udaljene tačke na ovoj karti mogu u drugačijim čitanjima da se povežu i tako učine vidljivim promene unutar polja moći.

ISBN: 978-86-7590-222-5 Broj strana: 280 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2008. Izdavač: Beogradska knjiga Obe­ća­na ze­mlja či­ni ce­li­nu s ra­ni­je ob­ja­vlje­nim knji­ga­ma u ko­ji­ma se, kao i u njoj, go­vo­ri o zbi­va­nji­ma u na­šoj ze­mlji u no­vi­jim vre­me­ni­ma. Si­mo­vi­će­vi is­ka­zi, i u ovoj knji­zi kao i u pret­hod­nim, mo­gu nam pri­po­mo­ći da bo­lje raz­u­me­mo nje­gov te­melj­ni stva­ra­lač­ki pri­stup, ko­ji se mo­že sve­sti u sin­tag­mu „pa­žljiv po­sma­trač“, iz ko­jeg na­sta­ju sve for­me nje­go­vog knji­žev­nog iz­ra­za. Si­mo­vić je vi­še ne­go ube­dljiv ka­da sa­gle­da­va op­šti­je dru­štve­ne to­ko­ve i at­mos­fe­ru, ili ka­da iz tih to­ko­va iz­vla­či ka­rak­te­ri­stič­ne po­ja­ve. Oni­ma ko­ji su pri­vr­že­ni­ci pe­snič­kog po­zi­va Lju­bo­mi­ra Si­mo­vi­ća po­seb­no će u ovoj knji­zi bi­ti za­ni­mlji­vi nje­go­vi za­pi­si o pe­sni­ci­ma, pret­hod­ni­ci­ma i sa­vre­me­ni­ci­ma. Tu je na de­lu du­bin­sko raz­u­me­va­nje i pre­po­zna­va­nje ono­ga što je pe­sni­ci­ma op­šte­pri­pad­no, ali i uno­še­nje onih pe­sni­ku-či­ta­ču svoj­stve­nih cr­ta i vi­zu­ra u opis ne­či­je po­e­zi­je.