Šta je psihologija i šta može a šta ne može da objasni? Koliko dostignuća ove nauke utiču na naše razmišljanje, obrazovanje, inteligenciju, emocije i odnose sa drugim ljudima? Svi se mi često ponašamo kao psiholozi amateri, pokušavajući da objasnimo šta drugi ljudi misle, osećaju ili rade. Ali kakva je naučna osnova na kojoj psiholozi grade svoje tvrdnje? Ovaj sažeti priručnik metodološki istražuje vodeće ideje i dostignuća u psihologiji, kao i njihovu praktičnu primenu, koja i vama može biti od koristi. Zahvaljujući tehnologiji, naša saznanja o radu mozga su postala mnogo šira. Sada lakše možemo da shvatimo njegovu strukturu i način funkcionisanja, možemo da posmatramo i analiziramo njegove aktivnosti. Uz osvrt na nove prodore u okviru ove nauke, od evolucione psihologije, svega što prati adolescenciju i agresivnost, pa do kognitivne psihologije, socijalne psihologije i psihologije abnormalnog – ovaj priručnik predstavlja podsticajan uvod za sve one koji su zainteresovani da shvate ljudski um. O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost.

Šta je kapitalizam? Da li je kapitalizam svuda isti? Postoji li alternativa ovom sistemu? Reč „kapitalizam“ je često u upotrebi, ali šta ta reč zaista opisuje i šta znači? Ovaj sažeti priručnik počinje odgovorima na pitanja poput onog „šta je kapital“. Potom prikazuje istoriju i razvitak kapitalizma kroz analize različitih pojava u okviru ovog sistema, kao što su: trgovinski rat lalama u 17. veku u Holandiji i velika depresija tridesetih godina prošlog veka pa sve do uticaja globalne finansijske krize 2008. godine na današnji svet. Džejms Falčer analizira različite oblike kapitalizma i pravce njegovog razvoja u Britaniji, Japanu, Švedskoj i Sjedinjenim Državama, istražujući ujedno i da li je zaista kapitalizam postao globalan i izašao iz nacionalnih okvira. Svoj izuzetan prikaz autor završava razmatrajući budućnost ovog sistema i moguće alternative kapitalizmu, s osvrtom na socijalizam, komune i zadružne eksperimente, kao i na rešenja koja predlažu oni koji se zalažu za očuvanje životne sredine. O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost.

Lake i jednostavne vežbe za zdravlje, vitalnost i snagu. Drevna mudrost u službi savremenog čoveka. Pet Tibetanaca je sistem jednostavnih, lakih vežbi za koje nisu potrebni naročiti uslovi niti posebna fizička sprema. Njihova vrednost se ogleda u povećanoj energiji, boljoj kondiciji, i obnavljanju sveukupne prirodne vitalnosti organizma, bez obzira na pol, godine ili fizičko stanje onoga koji vežba. Najvažnije je napomenuti da vežbe mogu da rade kako oni najmlađi tako i oni najstariji. Nastale na Himalajima, poznate i pod imenom Pet obreda podmlađivanja, vežbe su na Zapad stigle početkom XX veka. Pet Tibetanaca oduzimaju minimum vremena i truda u toku dana, ali zato mogu dramatično da povećaju fizičku snagu i gipkost, kao i psihičku oštrinu, vraćajući vitalnost, dobru fizičku kondiciju i osećaj zadovoljstva. Pet Tibetanaca imaju oslobađajuće dejstvo na urođenu energetsku snagu ljudskog tela i uma. Redovno vežbanje ublažava mišićnu napetost i stres, poboljšava disanje i varenje, koristi kardiovaskularnom sistemu i dovodi do dubokog opuštanja i sveukupno dobrog stanja.

Šta je zaista islam? Kako je nastala, razvijala se i na koji način danas funkcioniše ova religija? Šta znače pojmovi džihad, šerijat ili vehabije i zašto ih na Zapadu često pogrešno tumače? Islam je sve prisutniji u medijima, najčešće u svom ekstremnom, militantnom obliku, što kvari sliku o suštini ove svetske religije jer malo onih koji žive u nemuslimanskim zemljama shvata pravu prirodu islama. Sažeti priručnik Maliza Rivena nudi uvid u nastanak, strukturu, običaje i osnove muslimanske vere i odgovara na aktuelna pitanja koja se islamu nameću u vreme globalizacije. Autor nam uspešno prikazuje dubinu ove vere, ali objašnjava i razlike između sunita i šiita. Govori o islamu i njegovom značaju u prošlosti, ali ukazuje i na izazove današnjeg vremena, na prava muslimanskih žena, razvitak demokratije i koncept globalizovanog islama. Ovo je knjiga koja pomaže ljudima da bolje razumeju jedni druge i da poštuju pripadnike druge vere. O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost.

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima. U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima. Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture. Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.