O životu i delu Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja, Antona Čehova, Mihaila Bulgakova, Vladimira Majakovskog, Vladimira Nabokova i Danila Harmsa. Rođen u Moskvi, emigrirao u Berlin početkom devedesetih, Vladimir Kaminer je odrastao uz knjige Tolstoja i Dostojevskog, u školi se bavio Majakovskim i Čehovom, potajno je čitao Nabokova, javno recitovao Bulgakova, a sve do danas poštovalac je Danila Harmsa. Proslavljeni autor bestselera Ruski disko u ovoj knjizi na neponovljivo zabavan i duhovit način priča o životu i delu sedam velikih autora iz svoje domovine. Za njega Dostojevski, Tolstoj i ostali velikani ruske književnosti nisu apstraktni predmeti proučavanja, već ljudi od krvi i mesa. Oni su živeli i voleli, imali su neobične slabosti, čudne sklonosti i uvrnute živote, koji mnogo govore o svetu u kojem živimo. Knjiga Vladimira Kaminera izuzetno je živ i nadasve zabavan omaž sedmorici pisaca, koji čitaoca inspiriše da se upusti u vlastita istraživačka putovanja kroz književnost.

Istorija sveta u deset carstava „Sažimajući pet hiljada godina svetske istorije u deset jezgrovitih poglavlja, knjiga pruža sveobuhvatno i podsticajno štivo koje će očarati sve ljubitelje istorije.“ Sunday Times Svako carstvo sadrži seme sopstvene propasti. Šta je onda društveni napredak? Ko od njega ima koristi, a ko ispašta? Uspon i pad nas podseća na to da se napredak čovečanstva zaodeva u mnoga ruha i da možda sistem koji mi danas prihvatamo kao nešto što se podrazumeva ni izdaleka nije ni jedini ni neizbežni put civilizacije u budućnosti. Priča započinje od Akadskog carstva na ogromnim prostranstvima drevne Mesopotamije, a nastavlja se divovskim Rimskim carstvom, od koga korene vodi čitav naš zapadni svet. Stratern zatim prikazuje kako se veliki deo klasične zapadne kulture razvio u Abasidskom i Omajadskom kalifatu. I dok se Evropa polako uzdizala iz kulturnog mrtvila, zahvatio ju je osvajački vihor sa Istoka – to je istorijski trenutak u kome se upoznajemo s vladarima Mongolskog carstva, najvećeg kopnenog carstva koje je svet ikada video, a koje je najkraće i trajalo. Kombinujući vrtoglavo širok raspon s maestralnom sažetošću, Pol Stratern prati veze koje tokom pet milenijuma spajale najvažnije ljudske civilizacije – od carstava Starog sveta i Kine pod dinastijom Juan, Asteka i Osmanlija, pa do najmlađih i najvećih imperija, britanske, ruske i američke – i obasjava ih novom svetlošću. „Izvanredno zanimljiv, znalački i pronicljiv pregled svetske istorije, sagledane kroz prizmu deset carstava.“ – Sol Dejvid

Ispisujući priču o životu kralja Milana, svog savremenika, nepoznati nemački autor s početka XX veka, pozivajući se na autobiografske zapise samoga kralja u koje je imao uvid, obračunava se sa kraljevim neprijateljima i istovremeno ukazuje na njegove slabosti i vrline, i to samo godinu dana posle Milanove smrti. Knjiga objavljena na nemačkom 1902. više od sto godina ostala je neprimećena u našoj istoriografiji i, uprkos nekim nepreciznostima i spornim sudovima o srpskoj istoriji, predstavlja dragocenu građu i sliku vremena iz epohe poslednjih Obrenovića. Pred čitaocem se ređaju mnoga nepoznata pisma, dokumenta, svedočanstva i uzbudljive epizode iz života prvog novovekovnog srpskog kralja, u deset poglavlja: ● Milanovo detinjstvo na dvoru rumunskog kneza Kuze ● Događaji u vreme ubistva kneza Mihaila 1868 ● Kralj Milan i kraljica Natalija ● Artemiza Hristić ● Vladareve avanture u inostranstvu ● Godine posle abdikacije 1889 ● Otac i sin – o odnosu dva poslednja Obrenovića ● Draga Mašin, buduća kraljica Srbije ● Milan kao političar ● Milanov politički testament Knjiga je snabdevena predgovorom istoričara Nebojše Jovanovića i osnovnim podacima o istorijskim ličnostima koje se pominju u memoarima. * U ediciji „Savremenici“ objavljujemo značajna dela srpskih pisaca ili poznatih delatnika na prelazu iz XIX u XX vek, koja su ostala nezasluženo zaboravljena ili dosad nikad nisu bila objavljena, kako bi se prevrednovala dela izmakla iz našeg kulturnog pamćenja.

Beleške o startap kompanijama ili kako graditi budućnost. „Koncizna, promišljena i provokativna knjiga o preduzetništvu.“ The Times Autor ove knjige, legendarni preduzetnik i investitor Piter Til, ukazuje nam da zapravo živimo u vreme tehnološke stagnacije, ali nas naši zabavni i šareni mobilni telefoni sprečavaju da to primetimo. Informacione tehnologije se brzo razvijaju ali to ne znači da je napredak moguć jedino na tom polju već da nas velika dostignuća čekaju u svim granama industrije i svim oblastima uslužnih delatnosti. Najvažnije što svaki preduzetnik mora da zna jeste da razmišlja svojom glavom. Kada napravite nešto novo na polju gde već ima napretka, vi ste svet pomerili na jedan od nekog broja n. Ali kada napravite nešto potpuno novo vi ste ostvarili pomak od nule do jedan. Sledeći Bil Gejts neće osmisliti novi operativni sistem. Šampioni budućnosti neće to postati tako što se nemilosrdno bore na današnjem tržištu. Oni će umaći konkurenciji jer će njihovi poslovi biti jedinstveni i originalni. Knjiga Od nule do jedan predstavlja optimističan pogled u budućnost i novo promišljanje sveta inovacija: ona vas uči kako da sebi postavljate pitanja koja će vam omogućiti da pronađete vrednosti na neočekivanim mestima. „Piter Til je stvorio nekoliko izuzetnih kompanija, a knjiga Od nule do jedan pokazuje kako je to uradio.“ Ilon Mask, osnivač i CEO kompanija SpaceX i Tesla „Ova knjiga donosi potpuno nove, sveže ideje o tome kako stvoriti novu vrednost u današnjem svetu.“ Mark Zakerberg, osnivač i CEO kompanije Facebook

Knjiga dvojice poznatih ruskih novinara, koji su dugo izveštavali i službovali na Balkanu, baca novo svetlo na političko delovanje Milana Panića u vreme jugoslovenskih sukoba i izolacije Srbije 90-ih godina prošlog veka. Glavni junak ove knjige, Milan Panić, imao je jedinstvenu sudbinu: bio je pripadnik antifašističkog pokreta kao dečak krajem Drugog svetskog rata, zatim kao biciklista pobednik mnogih međunarodnih takmičenja, iselio se u Ameriku i postao ugledan poslovni čovek u svetskim razmerama, najzad premijer Jugoslavije na početku i inicijator okupljanja opozicije na kraju Miloševićeve diktature. I danas Milan Panić igra važnu ulogu ne samo u svojoj domovini, nego i u SAD, Rusiji i Kini. U knjizi su po prvi put iznesene neke pojedinosti njegovog političkog delovanja koje je uticalo na svetsku politiku.

„Postoje priče koje Đuro prepričava samo bliskim prijateljima, priče o ludim žurkama u Sarajevu osamdesetih, o bliskim susretima sa smrću kojoj je jedva pobegao, o druženju sa slavnim ličnostima... Te priče su ispričane u ovoj knjizi. Mnoge od njih nikada nisu objavljivane, niti pominjane u intervjuima. Čitanje ove knjige pruža osećaj da sedite sa Đurom u njegovom dvorištu, sa otvorenom flašom vina i ćaskate kao stari prijatelji. Đuro plače i smeje se pričajući ove priče, i siguran sam da ćete i vi biti podjednako dirnuti. Nisu sve slavne ličnosti rade da podele svoj privatni život kao Đuro. Knjiga će vam pomoći da ga upoznate onakvog kakav zaista jeste: trodimenzionalna, kompleksna, otkačena, ponekad čudna, uvek simpatična, kreativna, duhovita i generalno zabavna osoba. Upoznajte mog dragog prijatelja...“ Dr Noa Černi, profesor i bestseler pisac

Od autora romana Koliba, koji je prodat u više od dvadeset miliona primeraka, i bestselera New York Timesa: Raskršća i Eva, stiže nam nova, izuzetna knjiga o pogrešnim idejama o Bogu koje ponekad imamo i delimo s drugima. Vilijema Pola Janga su često nazivali jeretikom jer je veoma živopisno i originalno prikazivao Božju ljubav u svojim romanima. Ovde on govori o dvadeset i osam naših naizgled bezazlenih predstava o Bogu. Jang ih razotkriva kao laži koje nas sprečavaju da s Tvorcem uspostavimo odnos ispunjen ljubavlju. Uz anegdote iz sopstvenog života, deleći s nama duboko saosećanje prisutno kod Tate u Kolibi, Pol nas ohrabruje da razmišljamo o važnim pitanjima koja uključuju greh, religiju, pakao, politiku, identitet, stvaranje, ljudska prava i pomaže nam da otkrijemo duboku Božju ljubav. Dvadeset osam majstorski napisanih vinjeta pruža nam nove načine gledanja na uobičajena uverenja o prirodi i karakteru Boga. Umesto da se bavi teologijom, autor nas ohrabruje da istražujemo, nastojeći da nas dovede u bliži, prisniji odnos s Bogom.

Saznajte sve o „sistemu“ koji upravlja životima pola milijarde ljudi. Kako funkcioniše najmoćnija birokratija na svetu. Kada se govori o Briselu kao o „gradu greha“, ne misli se na drogu, prostituciju ili mafiju. Misli se na grehove prema sjajno zamišljenom projektu, koji se pretvorio u Evropsku uniju. Nakon dvadeset i tri godine rada u izdavaštvu i novinarstvu, baveći se unutrašnjim problemima Unije, autor je osetio da se njegova nada u bolje sutra povlači pred moćnim silama unutar struktura Evropske unije, koje nagrizaju same temelje ove organizacije. Taj birokratski centar razobličen je na stranicama ove knjige kao svojevrsna država u državi, koja postaje sve jača i moćnija. Knjiga je namenjena svim onim čitaocima koji žele da steknu uvid u stvarni način funkcionisanja Evropske unije i svih njenih struktura, a to im je dato kroz obilje materijala i primera iz bogate prakse Vasilisa A. Koronakisa. „Jedanaest malih skandala“ prikazanih u ovoj knjizi otvoriće vam oči i pokazati ne samo zašto već i kako funkcioniše „sistem“ unutar ove moćne organizacije. Ovaj svojevrsni priručnik, napisan gotovo kao triler, obraća se onima koji misle da ponešto znaju o Uniji.

„Nora Efron ima sjajnu sposobnost da zvuči kao vaša najbolja drugarica.“ – New York Times Ima svakakvih knjiga za starije žene. One su, koliko mogu da primetim, pune optimizma i otrcanih fraza i beseda o tome kako je život prijatan nakon što se oslobodite svih dosadnih obaveza oko dece, menstruacije, i u nekim slučajevima, punog radnog vremena. Mislim da su te knjige potpuno beskorisne, baš kao što su i one koje sam nekad čitala o menopauzi. Zašto ljudi pišu knjige u kojima se kaže da je bolje biti stariji nego mlađi? Nije bolje. Razoružavajućim tonom koji vam odmah postane blizak i podvuče se pod kožu, duhovito i sa dozom samoironije, Nora Efron beleži crtice o opsesivnom kuvanju, životu u velikom gradu i roditeljstvu. Iskreno, dirljivo i istinito, ova zbirka kolumni svedoči o tome da smo sve u istom sosu, gde god da živimo i čime god da se bavimo. Smejaćete se naglas i klimati glavom jer ćete se nesumnjivo prepoznati u ovim urnebesnim ispovestima žene koja savesno ispunjava sve svoje uloge – majke, pisca, ćerke, zakupca stana u koji je zaljubljena – i glasno nas podseća da nikada ne potcenjujemo svoju mladost i lepotu. Od autorke scenarija za filmove Besani u Sijetlu, Kad je Hari sreo Sali i Oženih se vešticom, ova knjiga se od trenutka pojavljivanja momentalno našla na prvom mestu liste bestselera New York Timesa i postala nacionalni bestseler i omiljena knjiga čitateljkama širom sveta. „Inteligentno podrugljivo i fantastično zabavno.“ – Washington Post Book World „Žene koje imaju prvu boru na licu već će na osnovu naslova shvatiti o čemu je ovde reč.“ – Los Angeles Times „Ovu knjigu uvek kupujem u dva primerka: prvi poklonim drugaricama za rođendan, a drugi da utvrde gradivo.“ – Doli Olderton

Klasik političke filozofije Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč. Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju. Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli. „Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“ – Jugana Stojanović

Knjiga godine po izboru časopisa Daily Mail i Mail on Sunday. „Intimna ispovest. Neverovatno da je jedna čuvena holivudska glumica spremna na ovakvo samootkrivanje.“ – New York Times Čak i kad je postala najplaćenija holivudska glumica, Demi je bežala od svoje prošlosti. U najvažnijem trenutku svog života borila se protiv zavisnosti, nezadovoljstva svojim izgledom i trauma iz detinjstva koje su je neprekidno pratile – istovremeno vrtoglavom brzinom gradeći uspešnu karijeru. I dok je njen uspeh rastao, Demi se sve češće pitala da li uopšte pripada Holivudu, da li je dobra majka, dobra glumica – jednostavno, da li je bar u nečemu dovoljno dobra. U svojim duboko iskrenim memoarima Demi razmiče zavesu i otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. Lice i naličje je priča o opstanku, uspehu i predaji, o ogromnoj vitalnosti – portret jedne žene koja istovremeno vodi i običan i slavan život. „Demi Mur je iskrena kao retko koja moderna zvezda visokobudžetnih filmova. Dirljivo.“ – People „Čudno je to što u knjizi zapravo nisu najzanimljiviji tračevi, već prozor u osećajan, duboko unutrašnji život jedne žene.“ – New Yorker „Ona istovremeno priča i o nevoljama i o izdržljivosti, i to bez dlake na jeziku.“ – USA Today „Kakvo fantastično svedočanstvo o opstanku.“ – Hauard Stern

ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Zabavno putovanje kroz najčudnovatije i najdomišljatije laži koje su ljudi izgovarali i ispisivali vekovima, iz pera autora knjige Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli. Ova knjiga govori o istini i svim domišljatim načinima na koje je ljudska vrsta kroz istoriju uspevala da je izbegne. To nije ništa novo. Nije nam oduvek bio neophodan Tviter da širimo neproverene i netačne glasine od usta do usta. Odvajkada je bilo pojedinaca spremnih da kreativno barataju činjenicama kako bi iz toga izvukli neku korist. Mi svakodnevno plivamo u moru besmislica, poluistina i bezočnih laži. Lažemo i lagali smo. Naš društveni život zasniva se na postojanom protoku sitnih dobronamernih laži. Redovno nas varaju političari, mediji, prodavci i drugi, a prava nevolja je u tome što to deluje: vrlo lako nasedamo na dobro oblikovanu laž, a možda su najbrojnije laži one koje govorimo sebi. Gde god da se osvrnete, videćete zloslutna upozorenja da živimo u dobu „postistine“. Političari sve nemarnije izvrću istinu i lažu. Javnosti su, samouvereno nam je rečeno, „stručnjaci dojadili“. Internet je pretvorio naš društveni život u bojno polje pogrešnih informacija, do te mere da više nismo sigurni da li je naš teča stvarna osoba, deo svetske zavere ili nečiji bot. No, da li je ikada postojalo zlatno doba istinoljubivosti? Ili su ljudi lagali, izmišljali i petljali od pamtiveka? Prava istina o lažima čeka vas na stranicama ove knjige (ako ste dovoljno naivni da u to poverujete). „Filips je napisao najbolju knjigu svih vremena.“ – Zapis nepoznatog autora na sumerskim pločicama 3500. g. p. n. e. „Nikada nisam ništa bolje pročitao.“ – Šekspir „Autora lično predlažem za nagradu koja nosi moje ime.“ – Alfred Nobel „Drag mi je Platon, ali mi je Filipsova Istina draža.“ – Aristotel

Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

„Svetla Levanta su se pogasila. Zatim su se tmine razastrle planetom. A, s moje tačke gledišta, to nije puka slučajnost.“ – Šta je nasleđe XX veka? Događa li nam se globalni brodolom koji će na dno poneti sve naše civilizacije? Analize Amina Malufa, velikog pisca, humaniste i vizionara, treba pažljivo čitati jer njegova predviđanja više no jednom pokazala su se tačna, a njegovi strahovi opravdani. Pre dvadeset godina brinuli su ga osnaženi Ubilački identiteti; pre deset Poremećenosti sveta. Danas je uveren da se bližimo pragu globalnog brodoloma, koji pogađa sve civilizacije. Amerika je i dalje jedina velesila, ali gubi svaku moralnu verodostojnost. Evropa, koja je svojim narodima i ostatku čovečanstva dala najambiciozniji projekat našeg vremena, upravo se rastače. Arapsko-muslimanski svet zaglibio se u duboku krizu i očajava, što ima pogubne posledice po celu planetu. Velike države u usponu ili preporodu, poput Kine, Indije i Rusije, izbijaju na svetsku pozornicu u štetnoj atmosferi u kojoj vlada pravilo „svako za sebe“ i zakon jačega. Nova trka u naoružanju čini se neizbežnom. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim pretnjama (klimatološkim, ekološkim, zdravstvenim) koje pritiskaju planetu i kojima bismo se mogli odupreti samo globalnom solidarnošću koja nam upravo nedostaje. Autor više od pola veka posmatra i obilazi svet. Bio je u Sajgonu pred kraj Vijetnamskog rata, u Teheranu za vreme nastanka Islamske Republike. U ovoj moćnoj knjizi širokog raspona, on deluje istovremeno kao angažovani gledalac i kao mislilac, uplićući priče i razmišljanja, ponekad prepričavajući velike događaje čiji je bio jedan od retkih očevidaca, a potom se izdižući kao istoričar iznad svog sopstvenog iskustva kako bi nam objasnio uzastopna zastranjivanja koja su dovela čovečanstvo na rub propasti.

Dragoslav Mihailović – život i delo Prva inostrana biografija velikana srpske književnosti Poznat nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca, osvrćući se i na njegova dela i na njegovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka. Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima. Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana Kad su cvetale tikve – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku, punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja... „Život Dragoslava Mihailovića je poput odiseje. Njegov put od Ćuprije, rodnog mesta, gde je rano ostao bez roditelja, preko Golog otoka, na kome je jedva izbegao smrt, do Beograda, gde je od siromašnog studenta, koji je morao stalno da radi, napredovao do književnog klasika Jugoslavije i Srbije – odražava istoriju jednog veka u njegovoj zemlji. Društvena i kulturna istorija u Mihailoviću dostiže individualni, živi oblik.“ (Iz predgovora Roberta Hodela)

Život rastrgan revolucijom i ratom Predstava Višnjik izvođena je u Hudožestvenom teatru na dan izbijanja revolucije, ali i prilikom proslave sovjetske pobede nad nacizmom maja 1945. Klanjajući se tada po završetku predstave Olga Kniper-Čehova, udovica Antona Čehova, skamenila se videvši u publici svoju rođaku i imenjakinju Olgu – zvezdu nacističkog filma, Hitlerovu i Gebelsovu ljubimicu – kako sedi u prvom redu, među sovjetskim oficirima. Olga je kao mlada pobegla iz boljševičke Moskve u Berlin još 1920. i tamo napravila uspešnu filmsku karijeru. Uvidevši njenu bliskost s nacističkom elitom, sovjetska tajna služba regrutovala ju je kao agenta dok je ostatak porodice u Moskvi strahovao da će ih pohapsiti zbog njenih mnogobrojnih fotografija s Firerom. Entoni Bivor donosi dokumentovanu povest o brojnom i zamršenom klanu Čehovih, o Stanislavskom i Hudožestvenom teatru, o opstanku jedne porodice i pozorišnih umetnika tokom Oktobarske revolucije, građanskog rata, Hitlerovog i Staljinovog uspona i nacističke invazije na Sovjetski Savez. Na osnovu novootkrivenih izvora, autor nam rasvetljava tajanstveni život žene kojoj se Hitler divio, a Staljin je poštovao i koja ih je obojicu nadživela. „Impresivna drama o izbeglištvu, umetnicima i obaveštajcima.“ Independent „Elegantno ispričana i često dirljiva društvena istorija darovite porodice za vreme revolucije, građanskog rata, diktature i svetskog sukoba.“ New Statesman „Ovu uzbudljivu i istinitu povest vredelo je izneti na svetlost dana.“ Observer „Opčinjujuća, izuzetno zanimljiva i temeljno istražena priča o špijunaži.“ Sajmon Sibag Montefjore, Evening Standard „Upečatljivo.“ Guardian

„Vedra i zabavna istorija situacija u kojima su ljudi spektakularno grešili.“ Telegraph Uzbudljivo putovanje kroz najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nauka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No, iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula do kampanje protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama. Prema tome, kada sledeći put pomislite da ste se zaista negde opako izblamirali, neka vas ova knjiga podseti da je moglo biti mnogo gore. „U mračna vremena ohrabruje nas priča o tome da smo oduvek bili gomila neznalica i glupaka.“ Stjuart Heritidž „Ako gledate vesti i pitate se kako ljudska vrsta može neprestano toliko da greši, ova knjiga pruža veoma zabavan odgovor.“ Mark Votson, komičar „Ako je Hararijev Sapijens svedočanstvo ljudske mudrosti, ova istorija neuspeha nas podseća na to da smo mi ljudi uglavnom idioti.“ Greg Džener

Razmišljanja o očinstvu. Mateo Busola je ilustrator i crtač stripova koji živi u Veroni sa svojom suprugom Paolom, njihove tri kćerke, Virđinijom, Đinevrom i Melanijom (starim devet, pet i tri godine) i njihova dva psa. Dve godine je na Fejsbuku pisao objave kojima je opisivao lepotu običnih trenutaka u svojoj porodici. Besane noći i poljupci za doručak je knjiga uspomena nastala iz tih zapisa. Podeljena na zimu, proleće, leto i jesen, knjiga prati različita doba roditeljstva i života. Ponekad dirljivi, često veoma zabavni, ovi zapisi podsećaju ljude da uživaju u trenutku i da cene jednostavne stvari u životu. Kao što Mateo kaže: „Virđinija, Đinevra i Melanija su sočivo kroz koje posmatram svet... Kćerke me obogaćuju i podsećaju da biti otac znači živeti u sivoj zoni između odgovornosti i bezbrižnosti, snage i mekoće.“ Besane noći i poljupci za doručak sastoje se od iskrenih i toplih priča darovitog pripovedača. „Šarmantne i duhovite priče o očinstvu.“ Publishers Weekley „Savršeno letnje štivo koje će omogućiti roditeljima, a posebno očevima, da razmišljaju o sopstvenim iskustvima u podizanju dece.“ Library Journal „Busola je napisao očaravajuću zbirku vinjeta o svom kosmopolitskom životu u Veroni, sa ženom i tri male kćerke. Projekat koji je započeo kao niz beleški na Fejsbuku postao je veliki bestseler u Italiji. Pripovedačke veštine koje je usavršio kao uspešan crtač stripova veoma vešto koristi kao pisac.“ Booklist „Simpatični... i duhoviti, kratki uvidi u svakodnevni život jednog oca.“ Kirkus Reviews

Od Julija Cezara do Angele Merkel Savremena, poučna i koncizna istorija, s više od sto mapa i slika, koja objašnjava Nemačku – evropsku zemlju kojoj se dive i koje se plaše. Populisti po celoj Evropi nariču da su imigracija i globalizacija delo opakog Sistema, koji vode nevidljivi gospodari bez nacionalne pripadnosti. Na čijoj strani su Nemci? To pitanje je proganjalo Evropu još otkad je Julije Cezar osvojio germanske zemlje 58. pre nove ere. Koliko je Germanija zaista postala rimska? Jesu li Germani razorili kulturu Rima ili su je nasledii? Kada su prvi put pošli na istok i jesu li ikada stvarno tamo vladali? Kako je Nemačka vekovima bila vlada bez centralne moći u srcu Evrope? Kako je rođena Pruska? Da li je Bizmark ujedinio Nemačku ili ju je pokorio? Gde su koreni Trećeg rajha Adolfa Hitlera? Kakvim čudom se iz ruševina podigla bolja Nemačka? Da li je danas Nemačka poslednji bastion industrijskog napretka i racionalne politike? Ili su EU i evro tek fasada nove nemačke hegemonije? „Džejms Hoz zna o čemu govori i njegovi zaključci su odmereni. Pretpostavlja jasnu prozu suvoparnom akademizmu. Ima smisla za humor i oštro oko za sličnosti iz prošlosti i sadašnjosti.“ Spectator „Izvanredan uvod u poznavanje i razumevanje najznačajnije zemlje današnje Evrope. Sjajno štivo i idealan bukvar.“ Tribune magazine

Autor bestselera Zašto skačem. Izvanredan i potresan autoportret mladića koji boluje od autizma. Ova knjiga je prozor u svet izvanrednog mladog čoveka koji se sa svakim svojim izazovom hvata ukoštac odlučno i sa mnogo humora. Bez obzira na to koliko često pada, on ponovo ustaje. Naoki Higašida imao je samo trinaest godina kada je napisao Zašto skačem – jedinstven uvid u život, misli i osećanja autističnog deteta. Njegovi zapisi dosegli su svetski uspeh i pobudili pažnju i interesovanje svih koji o autizmu nisu znali mnogo ili su imali brojne predrasude. U svojoj novoj knjizi Padnem sedam puta, a ustanem osam sa nama deli svoje misli i iskustva mladog čoveka koji se svakodnevno susreće sa poteškoćama izazvanim autizmom. Govori nam o izazovu školovanja, o uspomenama, porodičnim odnosima, oduševljenju kada putuje i problemima sa govorom. Svojim opažanjima on nas ujedno podseća na svakodnevne trenutke koje uzimamo zdravo za gotovo, a koji za njega predstavljaju niz mentalnih koraka – na primer opažanje da je napolju počela kiša. Svestan toga koliko njegovo ponašanje može biti čudno drugim ljudima, on nastoji da nam pomogne da bolje shvatimo autizam i da podstakne društvo da ljude koji imaju posebne potrebe vidi kao ljude, a ne kao problem. „Mudra i komična knjiga koja nam otkriva misterije neverbalnog autizma. Higašidina razmišljanja u nama pokreću more emocija, a njegova samosvest je podsticajna.“ Financial Times „Prosvetljujuće iskustvo. Higašida piše samopouzdano o svojim brojnim interesovanjima i ’rigidnoj lepoti autizma’ zbog koje voli svoju različitost.“ Kirkus Reviews

Mitološko-filozofska zavođenja. Sjajan dijalog između književnosti i filozofije, čudesno štivo za razmišljanje i pravo čitalačko uživanje. Ko sam ja? Šta znači sloboda? Šta je lepota? U životu se stalno susrećemo sa suštinskim pitanjima i tragamo za odgovorima u književnosti i filozofiji. Mihael Kelmajer je veliki pripovedač, a Konrad Paul Lisman briljantan filozof koji ume da se izrazi vrlo slikovito. U pričama nadahnutim antičkim i biblijskim mitovima Mihael Kelmajer izlaže dvanaest ključnih pojmova, a zatim ih Konrad Paul Lisman filozofski tumači i otkriva nam kako još možemo da ih razumemo i šta nam to govori o savremenom svetu. Bilo da je posredi priča o Adamu i Evi, o Jovu, ili mitu o takmičenju Apolona sa satirom Marsijem, Kelmajer pripoveda tako što kanonske tekstove uvek obogaćuje i apokrifnim dodacima. „Ništa nije tako zavodljivo kao susret književnosti i filozofije.“ Deutschlandradio Kultur

U ovom postapokaliptičnom rolerkosteru filozof Srećko Horvat nas poziva da razmotrimo apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“. On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje. Posle apokalipse je urgentan poziv da se izborimo za budućnost dok još možemo. „Kapitalisti misle o ratu, zemljotresima i pandemiji kao o prilikama za bogaćenje. Srećko Horvat, moj lični heroj, otkrio je njihovu novu sklonost: pretvaranje apokalipse u robu. Kraj sveta manje im je strašan od kraja kapitalizma.“ Janis Varufakis

I meni se često čini da smo u klopci, ali kada već nismo odlučili otići, a nismo, onda bi bilo pošteno da utakmicu igramo do kraja. Kad poznata ličnost bez zadrške govori o svojoj psihološkoj intimi, ne mareći za stigmu koja joj preti, to intrigira. Hrvatski TV voditelj regionalno popularne emisije Nedjeljom u 2 Aleksandar Stanković ogolio je depresiju uz dozu cinizma, samoironije, ali i objektivne spoznaje o prirodi ovog stanja. Nakon dva tjedna uznemirenost prerasta u bezvoljnost, nesanicu, pad koncentracije, gubitak teka i na kraju krajeva posljedično… gubitak na težini. Hrabro iskoračivši iz forme u kojoj se obično govori o depresiji, Stanković bespoštedno iznosi svoje iskustvo kako bi drugi koji pate od ove bolesti shvatili da nisu sami. Ako barem jednom čovjeku pomognem ovom knjigom da se lakše nosi s depresijom, ja sam sretan čovjek. * „Na prvi pogled ovo je knjiga o suočavanju sa bolešću, bolešću koja ne čini celi život ali ga u potpunosti prožima, od koje nema leka osim ako se do kraja ne pobedi, ako se tom strašnom zmaju ne probode srce. Priznanje da i slavni i poznati imaju strahove koji ih definišu, parališu i onespokojavaju. Suštinski, međutim, ovo je divna i inspirativna poetska zbirka, gde je svaka od šezdeset osam pesama jedna pobeda, ritualni čin trijumfa nad strahom od smrti i strahom od življenja.“ – Srđan Šaper