O životu i delu Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja, Antona Čehova, Mihaila Bulgakova, Vladimira Majakovskog, Vladimira Nabokova i Danila Harmsa. Rođen u Moskvi, emigrirao u Berlin početkom devedesetih, Vladimir Kaminer je odrastao uz knjige Tolstoja i Dostojevskog, u školi se bavio Majakovskim i Čehovom, potajno je čitao Nabokova, javno recitovao Bulgakova, a sve do danas poštovalac je Danila Harmsa. Proslavljeni autor bestselera Ruski disko u ovoj knjizi na neponovljivo zabavan i duhovit način priča o životu i delu sedam velikih autora iz svoje domovine. Za njega Dostojevski, Tolstoj i ostali velikani ruske književnosti nisu apstraktni predmeti proučavanja, već ljudi od krvi i mesa. Oni su živeli i voleli, imali su neobične slabosti, čudne sklonosti i uvrnute živote, koji mnogo govore o svetu u kojem živimo. Knjiga Vladimira Kaminera izuzetno je živ i nadasve zabavan omaž sedmorici pisaca, koji čitaoca inspiriše da se upusti u vlastita istraživačka putovanja kroz književnost.

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Zov sa istoka Izvanredan pogled na istoriju krstaških ratova kroz prizmu Vizantije. Prema tradiciji, Prvi krstaški rat je počeo na podsticaj pape Urbana Drugog. No šta ako je pravi podstrekač bio mnogo istočnije od Rima? U ovoj knjizi Frankopan nam otkriva neispričanu istoriju Prvog krstaškog rata. On posmatra događaje s Istoka, posebno iz Konstantinopolja, sedišta Vizantijskog carstva. Ishod je pravo otkrovenje. Uviđamo da je istinski pokretač Prvog krstaškog rata bio car Aleksije Prvi Komnin, koji je 1095, kada mu se carstvo našlo pod nasrtajima Turaka i na ivici propasti, preklinjao papu za vojnu podršku. Autor zasniva svoju verziju na dugo zanemarivanim istočnim izvorima i pruža provokativno, krajnje originalno objašnjenje događaja izazvanih Prvim krstaškim ratom koji su promenili svet. Pobeda Vatikana učvrstila je papsku moć, dok se Konstantinopolj, srce i dalje živog Vizantijskog carstva, nikada nije oporavio. Zahvaljujući Frankopanovom revolucionarnom delu jasnije shvatamo kako je oslobođenje Jerusalima pripremilo teren za oblikovanje savremenog sveta i prevlast Zapadne Evrope, koja traje i danas. „Prvi krstaški rat pripoveda zamršenu priču, a političke mahinacije, kompromise i izdajstva predstavlja krajnje ubedljivo. Surova istina praktične politike.“ Washington Post „Prijatno je videti vizantijski pogled na Prvi krstaški rat osavremenjen stručno i s mnogo veštine.“ BBC History

Istorija sveta u deset carstava „Sažimajući pet hiljada godina svetske istorije u deset jezgrovitih poglavlja, knjiga pruža sveobuhvatno i podsticajno štivo koje će očarati sve ljubitelje istorije.“ Sunday Times Svako carstvo sadrži seme sopstvene propasti. Šta je onda društveni napredak? Ko od njega ima koristi, a ko ispašta? Uspon i pad nas podseća na to da se napredak čovečanstva zaodeva u mnoga ruha i da možda sistem koji mi danas prihvatamo kao nešto što se podrazumeva ni izdaleka nije ni jedini ni neizbežni put civilizacije u budućnosti. Priča započinje od Akadskog carstva na ogromnim prostranstvima drevne Mesopotamije, a nastavlja se divovskim Rimskim carstvom, od koga korene vodi čitav naš zapadni svet. Stratern zatim prikazuje kako se veliki deo klasične zapadne kulture razvio u Abasidskom i Omajadskom kalifatu. I dok se Evropa polako uzdizala iz kulturnog mrtvila, zahvatio ju je osvajački vihor sa Istoka – to je istorijski trenutak u kome se upoznajemo s vladarima Mongolskog carstva, najvećeg kopnenog carstva koje je svet ikada video, a koje je najkraće i trajalo. Kombinujući vrtoglavo širok raspon s maestralnom sažetošću, Pol Stratern prati veze koje tokom pet milenijuma spajale najvažnije ljudske civilizacije – od carstava Starog sveta i Kine pod dinastijom Juan, Asteka i Osmanlija, pa do najmlađih i najvećih imperija, britanske, ruske i američke – i obasjava ih novom svetlošću. „Izvanredno zanimljiv, znalački i pronicljiv pregled svetske istorije, sagledane kroz prizmu deset carstava.“ – Sol Dejvid

Beleške o startap kompanijama ili kako graditi budućnost. „Koncizna, promišljena i provokativna knjiga o preduzetništvu.“ The Times Autor ove knjige, legendarni preduzetnik i investitor Piter Til, ukazuje nam da zapravo živimo u vreme tehnološke stagnacije, ali nas naši zabavni i šareni mobilni telefoni sprečavaju da to primetimo. Informacione tehnologije se brzo razvijaju ali to ne znači da je napredak moguć jedino na tom polju već da nas velika dostignuća čekaju u svim granama industrije i svim oblastima uslužnih delatnosti. Najvažnije što svaki preduzetnik mora da zna jeste da razmišlja svojom glavom. Kada napravite nešto novo na polju gde već ima napretka, vi ste svet pomerili na jedan od nekog broja n. Ali kada napravite nešto potpuno novo vi ste ostvarili pomak od nule do jedan. Sledeći Bil Gejts neće osmisliti novi operativni sistem. Šampioni budućnosti neće to postati tako što se nemilosrdno bore na današnjem tržištu. Oni će umaći konkurenciji jer će njihovi poslovi biti jedinstveni i originalni. Knjiga Od nule do jedan predstavlja optimističan pogled u budućnost i novo promišljanje sveta inovacija: ona vas uči kako da sebi postavljate pitanja koja će vam omogućiti da pronađete vrednosti na neočekivanim mestima. „Piter Til je stvorio nekoliko izuzetnih kompanija, a knjiga Od nule do jedan pokazuje kako je to uradio.“ Ilon Mask, osnivač i CEO kompanija SpaceX i Tesla „Ova knjiga donosi potpuno nove, sveže ideje o tome kako stvoriti novu vrednost u današnjem svetu.“ Mark Zakerberg, osnivač i CEO kompanije Facebook

Zašto psuje Vedrana Rudan? Zato što time upućuje posebnu poruku svetu koji „u kurac šalje“. Zato što tako odbija da pasivno sedi, čuva unučiće, smeši se urbi et orbi i „čeka smrt da joj se najzad klinci u pedesetoj usele u gajbu“. Zato što je „ljudsko biće koje... smije pisati što mu padne na pamet“ ma šta drugi o njoj mislili (a misle ti drugi o njoj ionako svašta). Zato što je „u sukobu sa svijetom i samom sobom“. Zato što sve oko nje i nas ponekad kao da jedino psovku i zaslužuje. I konačno: zato što time iritira i provocira one koji je nerviraju a tih i takvih ima bogami podosta. Koga, dakle, psuje Vedrana Rudan? Vedrana Rudan psuje: žene, muškarce, roditelje, decu, prijatelje, neprijatelje, Hrvatsku, Srbiju, Ameriku, Evropu, Rusiju, Izrael, predsednike, premijere, ministre, službenike, građane i građanke, mazohiste i sadiste, lepe i ružne, mlade i stare, nasilnike i silovatelje, katolike, muslimane, pravoslavce, Jevreje, ateiste, nacionaliste i komuniste, magnate i novobogataše, Zagreb, Rijeku, Beograd, multinacionalne kompanije, banke, korporacije, ratove i elementarne nepogode, neoimperijalizam, neokolonijalizam, globalizaciju. (Lista je naprosto predugačka i praktično neiscrpna.) I, na kraju, kako psuje Vedrana Rudan? Sočno i duhovito. Bez imalo zadrške, otvoreno i pikantno. Uz neizostavnu žaoku, tako da joj je gotovo nemoguće u tome parirati. Ona psuje kao Katul, psuje gore nego Petronije Arbitar. Psuje kao Rable i Bukovski ujedno. Psuje kao Vlah, psuje kao Balkanac, kao luda i kao kočijaš. Ali pre svega ostalog, ona psuje kao dama. I dalje ne verujete? Pročitajte onda ovu knjigu Vedrane Rudan i uverićete se sami. Vladimir Arsenijević

Šta doživljava čovek koji brže od zvuka naglavačke leti u susret Zemlji? Kada je Austrijanac Feliks Baumgartner skočio iz stratosfere, celom svetu zastao je dah. Sada ovaj ekstremni sportista, koji je još kao dete sanjao o letenju, prvi put govori o onome što na televiziji nije moglo da se vidi: o svojim strahovima od neuspeha kada je osećao da nije dorastao izazovu, o svojoj borbi da se vrati u tim, o obmanama i prerušavanjima prilikom svojih prvih, uglavnom nelegalnih skokova, o putu koji je prešao od mehaničara za popravku motocikala do čoveka koji živi od proračunatog rizika – i o koferu koji pakuje pre svakog od svojih vratolomno hrabrih poduhvata. Knjiga sadrži dosad neobjavljene slike o misiji Red bul Stratos. Svet ima novog heroja. Štern

„Postoje priče koje Đuro prepričava samo bliskim prijateljima, priče o ludim žurkama u Sarajevu osamdesetih, o bliskim susretima sa smrću kojoj je jedva pobegao, o druženju sa slavnim ličnostima... Te priče su ispričane u ovoj knjizi. Mnoge od njih nikada nisu objavljivane, niti pominjane u intervjuima. Čitanje ove knjige pruža osećaj da sedite sa Đurom u njegovom dvorištu, sa otvorenom flašom vina i ćaskate kao stari prijatelji. Đuro plače i smeje se pričajući ove priče, i siguran sam da ćete i vi biti podjednako dirnuti. Nisu sve slavne ličnosti rade da podele svoj privatni život kao Đuro. Knjiga će vam pomoći da ga upoznate onakvog kakav zaista jeste: trodimenzionalna, kompleksna, otkačena, ponekad čudna, uvek simpatična, kreativna, duhovita i generalno zabavna osoba. Upoznajte mog dragog prijatelja...“ Dr Noa Černi, profesor i bestseler pisac

Pet stotina godina preljube, moći, suparništva i osvete. „Seksi, sočno i zabavno.“ New York Times Ona je bila kraljevska ljubavnica. Bila je spremna da duhovito ćaska s kraljem kad je umoran, da vodi ljubav s njim u svako doba, i da ispunjava svaki njegov hir. Nikad nije smela biti umorna, džangrizava niti tužna. Stotine žena se upinjalo da je svrgne ili gurne ka tragičnom kraju. Ali ona se često smejala poslednja, uživala u životu i bogatila se na plodovima svog „greha“. Seks sa kraljevima Elinor Herman vodi nas u prestone dvorane i spavaće sobe najmoćnijih vladara Evrope i žena koje su ih volele – od madam Pompadur, čuvene ljubavnice Luja XV, koja je taj položaj zadržala devetnaest godina uprkos svojoj frigidnosti, do savremene Kamile Parker Bouls, koja je ugrozila omiljenu princezu od Velsa, Dajanu. Zasnovana na detaljnom istraživanju dnevnika, ličnih pisama i diplomatske prepiske, puna živopisnih likova, smelog humora i dirljive dubine, knjiga Seks sa kraljevima „zadovoljiće čitaoce koji vole istoriju začinjenu glamurom i tračevima“ (Boston Globe). „Seks sa kraljevima je mnogo zabavniji od Danijele Stil i Dena Brauna.“ Washington Post Book World „Prefinjeno napisana sa smislom za melodramu, knjiga Seks sa kraljevima je korisna, golicava i poučna.“ Melbourne Age

Knjiga godine po izboru časopisa Daily Mail i Mail on Sunday. „Intimna ispovest. Neverovatno da je jedna čuvena holivudska glumica spremna na ovakvo samootkrivanje.“ – New York Times Čak i kad je postala najplaćenija holivudska glumica, Demi je bežala od svoje prošlosti. U najvažnijem trenutku svog života borila se protiv zavisnosti, nezadovoljstva svojim izgledom i trauma iz detinjstva koje su je neprekidno pratile – istovremeno vrtoglavom brzinom gradeći uspešnu karijeru. I dok je njen uspeh rastao, Demi se sve češće pitala da li uopšte pripada Holivudu, da li je dobra majka, dobra glumica – jednostavno, da li je bar u nečemu dovoljno dobra. U svojim duboko iskrenim memoarima Demi razmiče zavesu i otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. Lice i naličje je priča o opstanku, uspehu i predaji, o ogromnoj vitalnosti – portret jedne žene koja istovremeno vodi i običan i slavan život. „Demi Mur je iskrena kao retko koja moderna zvezda visokobudžetnih filmova. Dirljivo.“ – People „Čudno je to što u knjizi zapravo nisu najzanimljiviji tračevi, već prozor u osećajan, duboko unutrašnji život jedne žene.“ – New Yorker „Ona istovremeno priča i o nevoljama i o izdržljivosti, i to bez dlake na jeziku.“ – USA Today „Kakvo fantastično svedočanstvo o opstanku.“ – Hauard Stern

Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

Život rastrgan revolucijom i ratom Predstava Višnjik izvođena je u Hudožestvenom teatru na dan izbijanja revolucije, ali i prilikom proslave sovjetske pobede nad nacizmom maja 1945. Klanjajući se tada po završetku predstave Olga Kniper-Čehova, udovica Antona Čehova, skamenila se videvši u publici svoju rođaku i imenjakinju Olgu – zvezdu nacističkog filma, Hitlerovu i Gebelsovu ljubimicu – kako sedi u prvom redu, među sovjetskim oficirima. Olga je kao mlada pobegla iz boljševičke Moskve u Berlin još 1920. i tamo napravila uspešnu filmsku karijeru. Uvidevši njenu bliskost s nacističkom elitom, sovjetska tajna služba regrutovala ju je kao agenta dok je ostatak porodice u Moskvi strahovao da će ih pohapsiti zbog njenih mnogobrojnih fotografija s Firerom. Entoni Bivor donosi dokumentovanu povest o brojnom i zamršenom klanu Čehovih, o Stanislavskom i Hudožestvenom teatru, o opstanku jedne porodice i pozorišnih umetnika tokom Oktobarske revolucije, građanskog rata, Hitlerovog i Staljinovog uspona i nacističke invazije na Sovjetski Savez. Na osnovu novootkrivenih izvora, autor nam rasvetljava tajanstveni život žene kojoj se Hitler divio, a Staljin je poštovao i koja ih je obojicu nadživela. „Impresivna drama o izbeglištvu, umetnicima i obaveštajcima.“ Independent „Elegantno ispričana i često dirljiva društvena istorija darovite porodice za vreme revolucije, građanskog rata, diktature i svetskog sukoba.“ New Statesman „Ovu uzbudljivu i istinitu povest vredelo je izneti na svetlost dana.“ Observer „Opčinjujuća, izuzetno zanimljiva i temeljno istražena priča o špijunaži.“ Sajmon Sibag Montefjore, Evening Standard „Upečatljivo.“ Guardian

Što je istina? Sve je samo dojam. „Imam sedamdeset godina. Na naslovnici izgledam kao da imam sedamdeset. Kapci su mi otečeni jer me muči alergija. Oči su mi stalno crvene. Lice mi je mrtvački blijedo, kad ga dotakne sunce, ono ga pozdravi pjegama. Ne smijem se često, uglavnom buljim opsjednuta strahom od smrti. U knjizi sam se skinula do kraja. Povremeno se, oslobođena svake taštine, osjećam odlično u svojoj staroj, naboranoj, pjegavoj koži. Žena koja u vas gleda, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas.“ Vedrana Rudan U autobiografiji Ples oko Sunca, iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše: o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu. O tome zašto je u socijalizmu bilo nemoguće dobiti otkaz i kako je ona postala prva novinarka kojoj je to uspelo u novom hrvatskom demokratskom režimu. Konačno, Vedrana Rudan nam pokazuje zašto je u životu najvažnije i najteže bez stida pogledati sebi u oči.

„Vedra i zabavna istorija situacija u kojima su ljudi spektakularno grešili.“ Telegraph Uzbudljivo putovanje kroz najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nauka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No, iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula do kampanje protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama. Prema tome, kada sledeći put pomislite da ste se zaista negde opako izblamirali, neka vas ova knjiga podseti da je moglo biti mnogo gore. „U mračna vremena ohrabruje nas priča o tome da smo oduvek bili gomila neznalica i glupaka.“ Stjuart Heritidž „Ako gledate vesti i pitate se kako ljudska vrsta može neprestano toliko da greši, ova knjiga pruža veoma zabavan odgovor.“ Mark Votson, komičar „Ako je Hararijev Sapijens svedočanstvo ljudske mudrosti, ova istorija neuspeha nas podseća na to da smo mi ljudi uglavnom idioti.“ Greg Džener

Dobitnik nagrade The National Book Award „Mnogo mi se dopada.“ Elizabet Gilbert „Senzibilna i pronicljiva.“ Observer „Vrlo zabavno.“ Daily Telegraph Bestseler Sunday Timesa Ludo zabavna, ali ponekad i dirljiva do suza, posvećena izlaženju nakraj sa svim vrstama ljubavi koje vas usput snađu, vrcava, puna duha, topline i humora, Sve što znam o ljubavi prepliće lične ispovesti sa satiričnim zapažanjima, kratkim podsetnicima, receptima za slasna jela i raznim vinjetama u kojima će delić sebe prepoznati žene svih životnih doba – i pritom će se smejati sve dok ne padnu sa stolice. „Knjiga koju ćemo poklanjati svim prijateljicama da pročitaju i koja leči slomljena srca. Doli Olderton doživljavate ujedno kao najbolju drugaricu i stariju sestru, a stranice napisane njenom rukom obavijaju vas kao topli zagrljaj.“ Evening Standard „Ovo delo kipi od urnebesno smešnih opisa jednokratnog seksa, nepromišljeno naručenih taksija za međugradska putovanja usred noći, cimerovanja po oronulim kućerinama i lepoti ženskog prijateljstva, dok Doli Olderton plovi kroz burnu i pripitu treću deceniju svog života.“ Metro „Toliko mi se dopalo da sam htela da se ova knjiga nikada ne završi.“ Marijana Kiz, autorka romana Taj šarmantni gospodin „Vrlo, vrlo, vrlo zabavno. Nemojte da me mrzite kad vam kažem da je Sve što znam o ljubavi – Seks i grad za rođene osamdeset i neke prošlog veka, jer kažem to kao veliku pohvalu.“ Red „Ova knjiga je tako puna života i smeha da sam je progutala u dahu. Doli Olderton je iz komadića raznih počinjenih budalaština izgradila nešto lepo i istinito.“ Ejmi Liptrot

U jednom trenutku, dobro, ne baš u samo jednom, svoju sam djecu doživjela kao krpelje koji će mi piti krv dok budem živa. Očajna, napisala sam priču misleći da je to samo moja priča. Kad tamo... Krpelji svuda oko nas. U novoj zbirci kolumni Vedrana Rudan piše o muškarcima, ženama, a pre svega o svojim najdražim krvopijama – o deci. U svom prepoznatljivom stilu i na duhovit način, autorka nas suočava sa mnogobrojnim problemima koje nosi život u „krugu porodice“. Da li su sitna dečica samo budući krupni gadovi? Zašto smo zadovoljni kad od njih dobijemo još manje od ono malo što smo očekivali? I gde je granica između bezuslovne ljubavi i doživotne robije? Ovo su samo neka od pitanja koja postavlja Vedrana Rudan u svojoj novoj knjizi. U Životu bez krpelja oni kojima danas piju krv pronaći će olakšanje i utehu. Takođe, mnogi će se prepoznati i shvatiti da su ponekad i sami bili (i još uvek jesu) nepodnošljive krvopije. Bez obzira na to da li ste žrtva ili domaćin, ova knjiga će vas od srca nasmejati i pomoći vam da što bolje razumete sebe i sve one krpelje bez kojih se u životu ne može. I koje bezgranično volite.

Francuske tajne za negovanje ljubavi, radosti i onog posebnog je ne sais quoi. Pariska škola šarma nova je knjiga Džejmi Ket Kolan, poznate po naslovima Francuskinje ne spavaju same, Francuskinje i sreća i Francuskinje, ola-la! Džejmi nas ovog puta ljupko podučava kako da postanemo šarmantne kao Francuskinje, usavršimo umeće flertovanja, privučemo romantiku u život, budimo čežnju i strast i osvajamo muška srca. Međutim, ne zadržava se samo na tome. Ona nam mami osmehe primerima iz života svojih prijateljica i poznanica, dočarava vrevu pariskih bulevara, upoznaje nas s neophodnim veštinama u igri zavođenja, prenosi miris svežeg francuskog bageta, ukus francuskih vina, kremastu raskoš eklera i čak deli nekoliko odličnih recepata. Njen novi priručnik nas vodi kaldrmisanim pariskim ulicama, upoznaje nas sa skrivenim draguljima Grada svetlosti i daje odlične predloge za upoznavanje muškaraca na zanimljivim mestima. Pored toga što objašnjava kako da upecamo muškarca, Džejmi nam otkriva oprobane tajne Francuskinja kako da tog muškarca i zadržimo, kako da održimo radoznalost, vatru i igru u dugoj vezi i braku. Ukratko, Pariska škola šarma je neodoljiva knjiga o tome kako da istinski usvojimo joie de vivre i postanemo zaista neodoljive.

Za mene bi bilo mnogo bolje ne objašnjavati kakva je ovo knjiga. Ne bih htjela da pomislite kako ćete uz njenu pomoć naučiti kuhati puding od vanilije, pa kad shvatite da to nije to, krenuti nazad u Lagunu i tražiti povrat novca. Vedrana Rudan je zakuvala nesvakidašnju zbirku kolumni zbog koje će vam krenuti pena na usta. U svom prepoznatljivom stilu, sočno i pikantno, autorka piše o licemernim sveštenicima, korumpiranim političarima, obespravljenim ženama i životu u doba korone. Šta je to demokratski fašizam, zašto Marija nije abortirala, kako ubijati starce bez hiljadu zašto i kako je biti Evropljanka u Beogradu, samo su neka od pitanja koja postavlja Vedrana Rudan u svojoj novoj knjizi. Puding od vanilije je nezaobilazno štivo za sve ljubitelje Vedranine kuhinje i istinske čitaoce-gurmane. Upozorenje: Ovo nije knjiga za one s osetljivim želucem.

U ovom postapokaliptičnom rolerkosteru filozof Srećko Horvat nas poziva da razmotrimo apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“. On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje. Posle apokalipse je urgentan poziv da se izborimo za budućnost dok još možemo. „Kapitalisti misle o ratu, zemljotresima i pandemiji kao o prilikama za bogaćenje. Srećko Horvat, moj lični heroj, otkrio je njihovu novu sklonost: pretvaranje apokalipse u robu. Kraj sveta manje im je strašan od kraja kapitalizma.“ Janis Varufakis

I meni se često čini da smo u klopci, ali kada već nismo odlučili otići, a nismo, onda bi bilo pošteno da utakmicu igramo do kraja. Kad poznata ličnost bez zadrške govori o svojoj psihološkoj intimi, ne mareći za stigmu koja joj preti, to intrigira. Hrvatski TV voditelj regionalno popularne emisije Nedjeljom u 2 Aleksandar Stanković ogolio je depresiju uz dozu cinizma, samoironije, ali i objektivne spoznaje o prirodi ovog stanja. Nakon dva tjedna uznemirenost prerasta u bezvoljnost, nesanicu, pad koncentracije, gubitak teka i na kraju krajeva posljedično… gubitak na težini. Hrabro iskoračivši iz forme u kojoj se obično govori o depresiji, Stanković bespoštedno iznosi svoje iskustvo kako bi drugi koji pate od ove bolesti shvatili da nisu sami. Ako barem jednom čovjeku pomognem ovom knjigom da se lakše nosi s depresijom, ja sam sretan čovjek. * „Na prvi pogled ovo je knjiga o suočavanju sa bolešću, bolešću koja ne čini celi život ali ga u potpunosti prožima, od koje nema leka osim ako se do kraja ne pobedi, ako se tom strašnom zmaju ne probode srce. Priznanje da i slavni i poznati imaju strahove koji ih definišu, parališu i onespokojavaju. Suštinski, međutim, ovo je divna i inspirativna poetska zbirka, gde je svaka od šezdeset osam pesama jedna pobeda, ritualni čin trijumfa nad strahom od smrti i strahom od življenja.“ – Srđan Šaper