ISBN: 9788661453038 Broj strana: 273 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Geopoetika "Kad u ovoj knjizi pišem o onome što boli Kinu, ja pišem o sopstvenom bolu, jer bol Kine je i moj bol." - Ju Hua U Kini u deset reči, Ju Hua nam pripoveda o trenucima iz sopstvene prošlosti ali i o momentima iz istorije svoje zemlje koji su u značajnoj meri definisali kinesku sadašnjost. Na sebi svojstven način, a ne treba zaboraviti da je reč o jednom od najvećih živih kineskih pisaca, Ju Hua u ovom delu dovodi u pitanje linearni istorijski razvoj i pripoveda o fragmentima stvarnosti iz različitih razdoblja koji se međusobno prepliću i određuju. Odabrane reči Ju Huau služe da makar delimično osvetli složeni kaleidoskop savremenog kineskog društva i ukaže na protivurečnosti koje su sa sobom donele ogromne društvene promene. Autor vešto spaja lične uspomene i razmišljanja sa sećanjima na ključne trenutke u istoriji cele nacije. Zahvaljujući tome što on uporno nastoji da, uprkos svim zabranama i cenzuri, oživi događaje koji su izbrisani iz kolektivnog sećanja, njegova dela ne predstavljaju samo vrhunska književna ostvarenja, već i hrabre rodoljubljem nadahnute činove koji ga izdvajaju od ostalih savremenih kineskih književnika. U najboljoj tradiciji rodonačelnika kineskog modernizma, velikog pisca Lu Sjuna, kojem je posvećeno i jedno od poglavlja Kine u deset reči, Ju Hua smatra da je dužnost pisca da govori o društvenim poremećajima i nepravdama, čak i ako zbog toga mora da ispašta. - Zoran Skrobanović Iz Pogovora

ISBN: 9788660811389 Broj strana: 368 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Albatros plus Knjigom „Drame o velikanima“ autora Miodraga Ilića obuhvaćeni su tekstovi o sedmorici velikih ličnosti dalje i bliže, srpske i svetske istorije. Istaknuti dramski pisac nudi slojevito pisana dela uzbudljivih zapleta, čvrste fabule, živoverno predstavljenih karaktera, namenjena ne samo pozorišnoj sceni i stručnoj javnosti, već i širokom čitalaštvu koje bi da se na zanimljiv način pobliže upozna sa psihologijom, intimnim doživljajima i dramatičnim sukobima u životu velikana, koji su zauvek obeležili svoju epohu. Oni su bili vinovnici i žrtve velikih lomova u politici, nauci i ličnim sudbinama. Ilićeve drame „Dušan Silni“ („Puč“), „Legenda o zemlji Lazarevoj“, „Kopernik“, „Jeretik“, „Vuk i Miloš“ i „Krik iz crne šume“, doživele su (ili će neke uskoro doživeti) izvođenja na pozorišnim scenama, a propraćene su nagradama i priznanjima kritike. Atraktivne kao štivo, ove drame sadrže mnoge poznate i nepoznate momente, zasnovane na istorijskim dokumentima, ali ujedno nose i pečat osobene stvaralačke imaginacije autora. Posebna vrednost je to što čine značajan doprinos umetničkom rasvetljavanju i tumačenju zasluga i moralnih struktura tako velikih ljudi kao što su Stefan Dušan Nemanjić, grandiozna vladajuća figura srednjevekovne Srbije; Lazar Hrebeljanović, knez male zemlje, žrtvovan za spas nacije; Nikola Kopernik, monumentalna ličnost svetske nauke; Baruh de Spinoza, filozof, mučenik za istinu o bogu i čoveku; Vuk Stefanović Karadžić i Miloš Obrenović, jezički reformator i osnivač moderne Srbije, sukobljeni, ali i međusobno zavisni, kao što su vazda inteligencija i vlast; i Martin Hajdeger, znameniti nemački filozof dvadesetog veka, koji je svoj genijalni um podredio ideologiji nacizma… Ova knjiga zaslužuje počasno mesto u svakoj javnoj i privatnoj biblioteci, a svakako je najbolji mogućni poklon – nagrada mladima, koji će uz dobru zabavu naučiti mnogo o etici, poštenju, ljudskim vrlinama, upornosti i doslednosti idealima, o vizijama harizmatičnih likova istorije, o njihovim ljubavima…

ISBN: 9788674941300 Broj strana: 328 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 16.3x23.5 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Zepter book Trenutna poplava knjiga neprijateljski nastrojenih prema religiji biće jednog dana zanimljiva tema neke sociološke analize. One dosledno sugerišu jedno viđenje religije koje bi, ako bi se ozbiljno shvatilo, obesmislilo i čitav niz drugih sistema značenja, pa i mnogo toga što bez razmišljanja smatramo naukom. Drugim rečima, one o veri govore maltene kao o nekom usamljenom zastranjivanju ljudskog razuma; kao o skupu nezasnovanih verovanja o opšte poznatim činjenicama koji – u najboljem slučaju – počiva na pogrešnim ili tankim argumentima. Autore tih knjiga obično ne zanima šta religiozni ljudi zaista rade i govore, kao ni opšte pitanje kako sistemi značenja ili „pogledi na svet“ funkcionišu. Sistemi značenja – životne filosofije, ako baš mora, iako ovaj izraz odmah zazvuči prilično ustajalo – funkcionišu tako što nam omogućavaju da pojave sagledamo kao povezane, a ne kao nasumične. Ovo, međutim, podrazumeva sposobnost da pojave sagledavamo u odnosu na druge pojave: to znači da napustimo ideju da postoji jedan osnovni i očigledan način gledanja na svet kojim svaka budala može da ovlada (a koji onda neki ljudi uporno hoće da nepotrebno zakomplikuju), i još, da shvatimo da je viđenje sveta i mogućnost da govorimo o tome što vidimo nešto što se uči, skup veština koje nam omogućavaju da povezujemo stvari i da neki događaj ili pojavu vidimo kroz prizmu nekog drugog. Na strogo pragmatičnom nivou, posledica toga je iskustveno uopštavanje koje je karakteristično za zakone; na jednom sasvim drugačijem, ali ništa manje važnom nivou, to nas uvodi u svet metafore. A da neko ne bi pomislio da su ta dva nivoa radikalno zasebna, imajmo u vidu da je i sam „zakon“ metafora u kontekstu prirodnih procesa... Metafora je sveprisutna, svakako u naučnom diskursu (sebični geni, kompjuterski modeli moždanih procesa, da i ne pominjemo veličanstvene ekstravagantnosti teorijske fizike), i ta sveprisutnost bi morala da nas odvrati od fikcije da postoji čist i očigledan jezik svake discipline. Nema nam druge do da koristimo reči koje imaju svoje istorije i obilje asocijacija; sagledati stvari u perspektivi široj od njihove neposredne pojavnosti znači koristiti jezik nad kojim nemamo punu kontrolu kako bismo odgovorili na okruženje u kome stvari zahtevaju da u njima vidimo više no što bilo koji pojedinačni sistem opažanja može da obuhvati. Što će reći, nijedan sistem percepcije i recepcije sveta ne može a da ne zavisi od imaginacije, sposobnosti da se sagleda svet koji se opire svakom konačnom određenju o tome kako će biti opisan; da se tom svetu obraća i da se iz njega progovara. Čak i oni opisi stvarnosti za koje se misli da su ponajviše redukcionistički još uvek posežu za metaforom, još uvek zavise od reči koje su naučene i koje je već neko koristio. Prema tome, nije teško uvideti manjkavost shvatanja po kome je intelektualni svet borba dve suparničke slike, utemeljenih i neutemeljenih načina da opišemo stvari, egzaktnih i nerealnih perspektiva, ili čak prirodnih i natprirodnih viđenja; da na duge staze takvo shvatanje preti da proždere samo sebe, ako je to za čim se traga goli apsolut. Kako ćemo kulturološku raspravu pokrenuti s mrtve tačke ako se polazi od toga da su religiozni pogledi na svet rđavi opisi nečega o čemu se bolje može govoriti jednostavnijim rečnikom? Ovo zahteva napor da se do kraja isprati šta je upravo to što jezik određene religiozne tradicije omogućava svojim vernicima da vide – odnosno, šta su njeni imaginativni resursi. Kada vernici, na način koji nevernici mogu prepoznati, učestvuju u društvenim zbivanjima, politici i umetnosti (što oni svakodnevno čine, ma šta o tome mislili kritičari vere), kako njihova tradicija konkretno i specifično oblikuje njihovo viđenje? Ne u formi imperativa koji navodno proizlaze iz njihove religije (neka izvine brojni novinski komentatori). Reč je o tome u kojim kategorijama oni vide pojave i ljude, koje su to metafore koje otkrivaju nove dimenzije u svetu koji oni nastanjuju zajedno sa nevernicima. Taj repertoar resursa odlikuje se – u svakoj religioznoj tradiciji – haotičnom raznovrsnošću, i ne svodi se samo na nekoliko glavnih ideja i učenja. On obuhvata vizuelnu i slušnu komponentu – ono što se peva i gleda, kao i ono što se govori. On obuhvata formativne prakse, obrede, koji ostavljaju svoje semantičke tragove na neočekivanim mestima. A obuhvata i manje ili više kompleksno nasleđe drugih koji su svetu pristupali na isti način. Formiranje kolektivnih misaonih struktura je nešto na čemu vernici i dalje manje-više svakodnevno rade, i mora se priznati da je to proces koji je neuporedivo kompleksniji od repetitivnog dogmatizma za koji se tako često misli da je jedina briga svih koji upotrebljavaju religiozni diskurs. Pokazati ovaj proces je isto što i izložiti šta on znači u praksi konkretnih ljudi; edicija (The Making of the Christian Imagination) u okviru koje se ova knjiga pojavila, pokušaj je da se prikaže kolektivna imaginacija na delu – i u procesu njenog daljeg oblikovanja i razvoja – i kako se ona pokazuje u različitim pojedinačnim stvaralačkim naporima. Budući da smo u opasnosti da podlegnemo razornoj kulturnoj amneziji, jer više ne znamo kako u praksi izgleda religiozno opredeljenje, ove knjige žele da pokažu da je verovanje „u praksi“ nešto mnogo više no sleđenje apstraktnih imperativa i opštih opredeljenja. One su posvećene stvaralačkim umovima koji se smatraju nosiocima nekih od najinovativnijih kulturnih tokova u istoriji Zapada (i ne samo Zapada), kako bi se pokazalo na koji način specifično hrišćanska imaginacija leži u osnovi njihovih stvaralačkih dostignuća. Čineći to, ove knjige upućuju izazov tome što je jedan veliki mislilac nazvao „uglađenim preziranjem“ hrišćanske vere: odbacujući hrišćansku veru, može li iole ozbiljan intelektualac pristati da mirne duše istovremeno odbaci i sve one pomake, širenja obzorja, sva bogatstva koja je ona pružila individualnoj i kolektivnoj imaginaciji? Kako bi, na kraju krajeva, izgledao naš svet ako bismo sebe ubedili da se treba ratosiljati nasleđa hrišćanske imaginacije? Autori ovih knjiga se nadaju da će odgovor na to pitanje biti konstruktivno zabrinjavajuć – možda dovoljno zabrinjavajuć da omogući ozbiljniju raspravu o veri u savremenoj kulturi. Izgleda da je postao običaj da se svako ko piše knjigu o Dostojevskom pravda za to što je dodaje već postojećoj ogromnoj biblioteci, ali ako su neke od ideja izraženih na stranicama koje slede – posebno one koje najviše duguju Mihailu Bahtinu – tačne, onda nijedna knjiga na tu temu neće biti potpuno izlišna, budući da je sam Dostojevski pretpostavljao da je ono glavno čemu pisanje teži upravo nastavak dijaloga. Stoga se neću pravdati; i zaista, pisanje ove knjige je bilo tako veliki podsticaj i zadovoljstvo da bih smatrao i nezahvalnošću i neistinom kad bih se zbog nje izvinjavao. Umesto izvinjenja, srećan sam što mogu da izrazim duboku zahvalnost svima onima koji su doprineli da rad na knjizi bude takvo zadovoljstvo. Stiven Prikit mi je prvi dao ideju da je napišem, a ja se nadam da zbog toga neće zažaliti. Građa za nju je postepeno prikupljana tokom dve godine, sve dok mi uprava Anglikanske crkve, saglasivši se da Arhiepiskop može povremeno dobiti studijsko odsustvo, nije omogućila da se u leto 2007. godine intezivno posvetim pisanju. Da nisam dobio tu priliku, završni rad na knjizi trajao bi kudikamo duže. Deo svog odsustva proveo sam u prijatnom okruženju univerziteta Džordžtaun, gde su mi predsednik Džon De Đoja i članovi tamošnje jezuitske zajednice, posebno Džon Lengan, rektor jezuitskog doma, pružili toplu dobrodošlicu. U posveti ove knjige izražavam zahvalnost svima koji su me tako ljubazno uključili u život svoje zajednice tokom nekoliko nedelja juna 2007. godine. Ja ni u kom slučaju nisam akademski stručnjak za rusku književnost, i sa zahvalnošću sam se oslanjao na pomoć nekoliko prijatelja koji su mi svojim sugestijama pomagali u izboru literature i razmišljanjima. Njima, i svima koji su tokom ovih godina delili, nadahnjivali i produbljivali moje interesovanje za ovu oblast, između ostalog i pozajmljujući ili poklanjajući mi relevantne knjige i članke, dugujem zahvalnost, a posebno Džonu Arnoldu, Denisu Bredliju, Rut Kouts, Katrioni Keli, Robinu Milneru-Galendu, Stjuartu Saderlendu i Džonatanu Satonu. Nisam pošao od toga da čitaoci ove knjige poznaju ruski jezik (iako sam u bibliografiji naveo dela na ruskom), te zato nisam navodio citate prema standardnom ruskom izdanju dela Dostojevskog. To me je dovelo do izvesnih nedoumica: naime, ne postoji nešto što bi bilo „standardni“ engleski prevod, a prednosti i mane različitih verzija na tržištu nije lako komparativno proceniti. Opredelio sam se da citiram iz verovatno najdostupnijih prevoda, a to su tekuća izdanja Penguin Classics, s izuzetkom Mladića, za koji sam koristio noviji prevod Ričarda Pevira i Larise Volohonski. Veoma retko, modifikovao sam tekst objavljenog prevoda ako nisam njime bio zadovoljan, ili ako bih primetio da prevod koji koristim nije uspeo da prenese određene dvoznačnosti originala. Rouen Vilijams Kenterberi, avgust 2007.

ISBN: 9788660811402 Broj strana: 186 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Albatros plus Životni put Nikole Tesle od Like do Amerike, njegove tajanstvene obdarenosti i epohalni pronalasci, pa i neobičan život učinile su Teslu zanimljivim znalcima nauke i tehnike, običnim ljudima koji su se divili velikanu svoga roda, ali i našim i stranim umetnicima. Pisci, skulptori, grafičari, crtači stripova, kovači novca, kompozitori, filmski i pozorišni stvaraoci su očarani Teslinim životom, sazdavali njegov lik, pronicali u njegovu ličnost, pripisujući mu ponekad nove crte i uloge mimo poznate biografije. Iako su Tesli posvećene mnoge knjige i članci, ova knjiga posvećena liku Tesle u umetnostima predstavlja prvi zbornik potpuno posvećen takvim viđenjima Nikole Tesle. Radovi autora zbornika, vrsnih poznavalaca različitih umetnosti - fotografija, usmenih pričanja, književnih dela, filma i muzike osvetlili su značajna i popularna dela o genijalnom pronalazaču.

ISBN: 978-86-519-1317-7 Broj strana: 264 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11.5x19.5 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Službeni glasnik Neobična, sarkastična, gorka, tužna... knjiga u kojoj jedan Poljak piše o Česima, kulturnom i društvenom nasleđu i sudbinama i životima ljudi koji su na sebi svojstven način obeležili Češku kulturu, u čitavom dvadesetom veku, zasigurno je najnagrađivanija knjiga u Evropi u protekloj deceniji.

ISBN: 9788652136681 Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 4. jun 2020. Izdavač: Laguna Priručnik bivšeg agenta FBI-a za brzo „čitanje“ ljudi Džo Navaro, bivši agent FBI-a i kontraobaveštajne službe i priznati stručnjak za neverbalnu komunikaciju u ovom fascinantnom pogledu na jezik tela pokazaće vam kako da „pročitate“ ljude, dekodirate osećanja i ponašanja, izbegnete zamke gestikulacije i prozrete eventualne obmane. Videćete i kako govor tela može da vam ukaže na ono što vaš šef, članovi porodice, prijatelji ili neznanci misle o vama. Istovremeno, autor nas upozorava da ne žurimo sa zaključcima i savetuje nam da tražimo nizove neverbalnih obrazaca koji će nam pomoći da odredimo da li naš sagovornik laže ili je samo pod stresom Otkrićete: • Drevne instinkte koji upravljaju našim telom. • Zašto je lice poslednje mesto na kojem treba tražiti znake iskrenih emocija. • Šta ruke, noge i očni kapci govore o raspoloženjima i motivima. • Ponašanja koja otkrivaju naša istinska osećanja i pokazuju koliko imamo samopouzdanja, • Jednostavne gestove koji odmah ulivaju poverenje, • Jednostavna neverbalna ponašanja koja odmah uspostavljaju autoritet.

Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 8. oktobar 2019. Izdavač: Laguna Odeljak Bibliografija možete da pronađete ovde. Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

Pismo: Latinica Godina izdanja: 2018. Izdavač: Udruženje Nezavisnih Pisaca SATIRIČNE VERTIKALE-regionalni časopis za humor i satiru. Glavni i odgovrni urednik Deana Sailović. Urednici regiona: Jovo Nikolić-BIH, Mile Đorđijoski - Makedonija, Vladislav Vlahović - Crna Gora i Jandre Drmić - Hrvatska. Časopis objavljuje autore iz celog regiona i rukovodi se isključivo kvalitetom. Trudimo se da damo prostor i satiričarima na početku karijere, kao i već afirmisanim autorima. Određeni prostor je namenjen i za karikaturu.

ISBN: 9788663910928 Broj strana: 146 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Mediterran publishing Esej o žrtvovanju Anrija Ibera i Marsela Mosa predstavlja dragulj časopisa Année, i govori o temi koja je od velikog značaja, temi koja je centralna u studijama komparativne religije. Pokušaji Robertsona Smita u evolucionim rekonstrukcijama bili su pomućeni greškama i pogrešnim predstavama. Međutim, nesumnjivo je bio u pravu u tvrdnjama da je sacrificium osnovni obred u antičkim (i primitivnim) religijama, kao i u tvrdnji da je, budući da je žrtvovanje tako opšta institucija, potrebno tražiti njeno opšte značenje u okvirima opštega objašnjenja. Literatura o žrtvovanju je bogata, ali sociološki i socioantropološki prilozi u njoj su malobrojni. Ovo je svakako jedan od najznačajnijih među njima. Smatram njegove zaključke o mističnom jedinstvu društvenih grupa – koji su jasno pod uticajem Robert­son Smitove ideje o semitskim bogovima kao odrazima, simbolima – poprilično neuverljivima; no kao studija strukture, može se čak reći i gramatike obreda žtrvovanja, Esej je izvanredan. Iako ne mogu da komentarišem detalje vedskih i jevrejskih žrtvovanja o kojima autori pišu, zamišljeno je da su oni generalno primenljivi na sve obrede žrtvovanja – ili barem na sva krvna žrtvovanja – svuda i uvek. Stoga po značaju prevazilaze ove dve kulture iz kojih su dati dokazi uzeti. E. E. Evans-Pričard

ISBN: 9788679961983 Broj strana: 107 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Clio Knjiga „Suština milosrđa“ otkriva put koji je majstor-reditelj trasirao režirajući Šekspirove drame. Ova zbirka eseja u kojima Bruk razmišlja o Šekspiru postavlja pitanja kao što su: ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikad ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu... Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su Kralj Lir, Tit Andronik i, naravno, San letnje noći, devedesetogodišnji Piter Bruk daje precizne odgovore. Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga daje unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Istovremeno, knjiga predstavlja i suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu. U svojim intrigantnim detaljima o pozorišnoj istoriji autor pruža veliko zadovoljstvo i zabavu budućem čitaocu. Brukov genije, odmerenost i duhovitost sjaje na svakoj stranici Suština milosrđa

Pismo: Ćirilica Izdavač: Udruženje Nezavisnih Pisaca

ISBN: 8600262049063 Broj strana: 112 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14 x 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Službeni glasnik Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovskog stereotipa. Ratko Božović Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu! Maja Herman Sekulić

Broj strana: 434 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2010. Izdavač: Plato Knjiga sabranih novinskih tekstova o Branimiru Džoniju Štuliću. Živeći u 21. veku i budući okruženi s jedne strane raznim blagodetima i tehničkim pomagalima, a s druge strane zlom, nasilnošću i prevarama, mi više nismo u stanju da odredimo ko smo, kakvi smo po našoj prirodi, a šta nas je nagnalo da postanemo ovakvi kakvi smo danas. Ovakva pitanja zaokupljaju svakog čoveka, a umetnik je taj koji stalno teži da pronađe i odgovor. Branimir Džoni Štulić je komponujući muziku i pišući pesme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka neprestano odgonetao i bolovao sudbinu čoveka, postavljao pitanja i tražio odgovore. Ti odgovori nikada nisu bili potpuni jer je stvarnost postajala sve okrutnija i neverovatnija. Odaslavši sebe u muzičku i umetničku ilegalu, Štulić je krenuo u jedno veliko putovanje s ciljem da pronađe odgovor na pitanja zašto smo ovakvi i gde smo pogrešili. To pitanje odvelo ga je na sam početak, do velikih, mahom zaboravljenih, mudraca naše civilizacije. Čitanjem i prevođenjem dela antičkih pisaca, istoričara i filozofa, Štulić je počeo da sklapa sopstveni mozaik čovečanstva. Ukazalo se da su svu istinu i sve odgovore već dali ovi veliki stvaraoci, ljudi koji su umeli da misle i da pričaju priče. Problem je nastao kada mi, kao potomci zajedno sa svim našim precima, nismo to umeli da razumemo i pročitamo. Deset knjiga antičke književnosti u Štulićevom prevodu, nastojanje su da se ta dela, neka ponovo, a neka prvi put, pročitaju, protumače i razumeju na pravi način, oslobođena svih dosadašnjih akademskih kočnica. Zajedno sa knjigama o Azri, i još dve knjige koje su Štulićeve refleksije na naše doba, naravi i prilike, ovo „četrnaestoknjižje" predstavlja portret čovečanstva i neprolaznog vremena iz vizure vanrednog umetnika širokog duha kakav je Branimir Džoni Štulić.

Broj strana: 516 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 22 cm Godina izdanja: 2014. Izdavač: Clio Tekstovi uvršteni u IZABRANA DJELA objavljivani su tokom posljednje četrdeset i tri godine. Pored novih tekstova, za ovu priliku autor je neke od objavljenih tekstova preradio i proširio. Sledeći osnovne oblasti svog interesovanja profesor Kecmanović je IZABRANA DJELA (na više od dve hiljade strana) podelio u četiri toma: ETNONACIONALIZAM je tema drugog toma, koji je tako i naslovljen, a tekstovi u njemu posvećeni su analizi nacionalnog karaktera.

Broj strana: 824 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14.5x22 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Službeni glasnik Vinaver je bio određen da piše o Lazi Kostiću. Da je vatra zaborava, nemarnosti ili ma kakve nesreće spalila ovu knjigu, naše siromaštvo bilo bi neizmerno veće, a mi toga ne bismo ni bili svesni. Kostić je Vinaverova kob, njegov veliki fatum, ali i više: on je za njega ono što je Gete bio za Tomasa Mana. Jedan mit duha i kulture kome treba služiti u skrušenosti, trudoljubivo, ali i sa zanosom i prkosom. U Kostiću je Vinaver naslutio, još u doba Skerlićevo, prethodnika moderne naše literature, novog našeg jezičkog stvaranja. Ali verovatno je da je u ovoj njegovoj upućenosti na Lazu Kostića, takođe, bio presudan – Bergson. On je, predavanjima koje je na Kolež de Fransu Vinaver slušao, zarazio Vinavera idejom da pesnik nije ukras, luksuz jedne epohe, već onaj koji je sudbonosan za nju, jer joj daje sudbonosna rešenja. - Rade Konstantinović Vinaverov magnum opus jesu Zanosi i prkosi Laze Kostića. Da je napisana na engleskom jeziku, jeziku na kome su napisane tolike sjajne biografije, ona bi, bez sumnje, bila smatrana jednom od velikih intelektualnih biografija koje čine čast tom žanru. U njoj nam se Vinaver pokazuje kao majstor koji delo i život jednog pisca ume da stavi u sve one kontekste u kojima će nam oni pokazati i svoje najskrivenije i najmanje očekivane vrednosti i značenja. - Jovan Hristić

Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik

ISBN: 9788660530792 Broj strana: 146 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 10X20 cm Godina izdanja: 2011 Izdavač: Agora Tekstovi iz knjige ogleda iz uporedne kritike, Stojana Đorđića SLIČNOSTI I RAZLIKE, baziraju se na svesti da književnost nastaje i postoji u veoma složenim relacijama, svakojakim semantičkim konotacijama i kontigencijama; tako da potpuno samostalno umetničko značenje, zapravo, nije mogućno. Otkrivanjem i saznavanjem tih sličnosti i razlika bavi se uporedna kritika, teorijski koncept koga Đorđić promoviše u ovom delu. Simboličnost naslova, SLIČNOSTI I RAZLIKE , odnosi se na sličnosti i razlika i po značenju, i po estetskim kvalitetima, i po ostalima vrednostima. Inovativnost ovako definisanog koncepta Đorđić, nakon teorijskog uvoda posvećenog zadacima književne kritike, praktično iskušava kroz niz relacija u kojima prati književne postupke i postiguća različitih pisaca i teoretičara kako iz naše savremenosti, tako i iz književnog kanona. Pred nama su uporedna čitanja viđena u sledećim relacijama: Miloš Crnjanski – Radovan Beli Marković, Ivo Andrić – Semjuel Hantington, Miloš Crnjanski – Tanasije Mladenović – Novica Tadić, Erih Koš – Alber Kami, Alek Vukadinović – Radosav Stojanović i Milorad Pavić – Radovan Beli Marković – Miroslav Josić Višnjić – Miro Vuksanović. Kao već istraživač i ocenjivač književnoumetničkih značenja i estetskog dometa, Đorđić uspeva ne samo da nam opravda smisao ovih relacija, već i da ostvari nove uvide.

Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Izdavač: Prometej, Novi Sad

Broj strana: 320 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11 x 18 cm Godina izdanja: 2012. Izdavač: Službeni glasnik Pristupivši Otkrovenju kao istinski modernom pesničkom ostvarenju, Sonja Čabrić je posebnu pažnju posvetila osvetljavanju podteksta ove pesničke knjige. Najvidljiviji sloj podteksta jeste onaj koji vodi ka Bibliji i koji je u Petrovićevoj poeziji aktiviran u nekoliko slojeva, od onog koji podrazumeva jedan tip slika i simbola do onog koji se odnosi na preuređivanje i tih slika, i simbola i njihovog značenja. Ukazujući i na okolnost da Rastko Petrović, baš na biblijskoj podlozi, gradi pesnički svet u kome slike tela i telesnog života imaju vrlo važnu ulogu, Sonja Čabrić nastoji da pokaže u kojoj meri je sam biblijski podtekst bio podesan za zasnivanje provokativnosti Petrovićeve poezije i za njenu inovativnost u kontekstu srpske književnosti dvadesetih godina XX veka. Prof. dr Radivoje Mikić

Pismo: Ćirilica Povez: Mek Izdavač: Službeni glasnik

Broj strana: 164 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13.5 x 20 cm Godina izdanja: 2010. Izdavač: Službeni glasnik Knjigu Pesnik tamnih stvari čine dve celine. Prva je „Pesma i mit o svetu“, a drugu obrazuju ogledi „Pesnik tamnih stvari“ i „Đavo i pesnički oblik“. Celina „Pesma i mit o svetu“ je prvi put, kao knjiga, objavljena 1989. godine u izdanju Jedinstva iz Prištine. Sticajem okolnosti, ova knjiga je ostala manje-više nepoznata. A kako je ona napisana 1988. godine kada je Novica Tadić imao tek šest objavljenih knjiga, i kako je ovaj pesnik od 1989. godine do danas objavio još devet knjiga pesama, javila se potreba da ta knjiga bude dopunjena. To je i učinjeno 2009. godine, kada su, povodom objavljivanja Tadićevih izabranih pesama u ediciji „Izbor“ Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, nastali ogledi „Pesnik tamnih stvari“ i „Đavo i pesnički oblik“. Sada se ove dve celine objavljuju zajedno i svedočanstvo su autorovog napora da iz jedinstvene perspektive osvetli pesničko delo Novice Tadića. Činjenica, da delove ove knjige razdvaja više od dvadeset godina, upućuje i na razlog za izvesna ponavljanja.

Broj strana: 117 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20,5 cm Izdavač: LOM Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga Moje nagrade pojavila se 2009. godine. Skoro svaka dodela književne nagrade Bernhardu okončava se skandalom...

Pismo: Latinica Povez: Tvrd Izdavač: Prometej, Novi Sad

Izdavač: Makart

ISBN: 9788660811099 Broj strana: 198 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Albatros plus Kao jedan od kritičara koji sistematično tumače prozu Radovana Belog Markovića, Radivoje Mikić u knjizi „Priča i mit o svetu“ nastoji da osvetli osnovne poetičke karakteristike ove proze i da ukaže na mesto Radovana Belog Markovića u savremenoj srpskoj književnosti. A pošto je reč o piscu koji gotovo podjednako menja i sam književni oblik i način na koji gradi sliku sveta u svojim pripovetkama i romanima, Radovan Beli Marković je bio dobar povod da se ukaže na pravce kojima se kretala evolucija proznih vrsta u srpskoj književnosti krajem XX i početkom XXI veka. Radovan Beli Marković je, u tumačenju Radivoja Mikića, postao pisac koji ima veoma važnu ulogu i visoko mesto u srpskoj književnosti.