BEZLIČNI LJUDI - Martina Kol Autor: Martina Kol Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Godina izdanja: 2002. Broj strana: 529 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 22x13 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Pre jedanaest godina Meri Karter je osuđena zbog ubistva dve najbolje prijateljice. Sada je puštena iz zatvora. Ali, život se promenio i Meri više nije imala gde da se vrati. Roditelji su je se odrekli; prijatelji su je napustili; čak ni njena deca nisu htela da znaju za nju. Eksplozivan roman o nasilju i korupciji.

STARI PREKRŠAJI - Tami Hog Autor: Tami Hog Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Godina izdanja: 2006. Broj strana: 365 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 22x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Kako je magazin People rekao Tami Hog je jedno od najsjajnijih imena u svetu pisaca saspensa. Nama je ona poznata po romanima Tiha voda i U prah ćeš se pretvoriti. Novi roman Stari prekršaj prati slavni detektivski par policajaca iz Mineapolisa, na njihovom zadatku da sačuvaju život čuvenoj sutkinji.

očuvan, kao na fotografijama

Mek povez. Izdanje Svjetlost, Sarajevo, 1964. godine. Džepna knjiga. Broj 328. Veoma dobro očuvana knjiga, 175. strana. vera, vuleta kačarevića, 2023.

JUŽNA MORA - Manuel Vaskez Montalban Autor: Manuel Vaskez Montalban Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Godina izdanja: 2005. Broj strana: 243 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 22x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Barselona, 1979. godina. Privatni detektiv Pepe Karvalo, uoči opštinskih izbora, treba da istraži jedan misteriozan zločin. Jedan veoma bitan čovek, pod imenom Stjuart Pedrel, nađen je mrtav, izboden nožem u jednom predgrađu, iako se skoro godinu dana pretpostavljalo da se on nalazi na putu po Polineziji. Karvalo istražujući ubistvo, počinje da saznaje sve više o samom Stjuartu. On otkriva da je Pedrel želeo da sledi Gogenov put i ode na Južna mora koja su u ovom romanu simbol životne punoće o kojoj se sanja, ali koja je neostvariva. Pisac u ovom romanu stvara snažnu sliku likova i abijenta u kojem se ogledaju lični i kolektivni konflikti tadašnje Španije.

Prodajem knjigu ,,Ulaznica za pakao” M. Nikolića, iz edicije Džepna knjiga, izdavač ,,Svjetlost” Sarajevo - 1964. godina.

Stanje: dosta dobro Izdavač:Delta press, Beograd 1988 Korica:meka Pismo: latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje provrite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi -----BIN----

HAROLD ROBINS KUDA LJUBAV ODE Tvrdi povez

kao na fotografijama

Nekorišćena knjiga

Stanje ko na slici odlicno ocuvana

3, 190

Artur Konan Dojl

Artur Konan Dojl

MILA JANKOVIC

Agata Kristi - Čovek u smedjem odelu IZDAVAC NARODNA KNJIGA, ALFA 1998. 212 STR. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspirov opus premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Herkul Poaro je odlučio da otkrije istinu o slučaju koji je i nakon petnaest godina ostao nerešen. Slavni detektiv stoji na litici kraj mora. Tu se, pre mnogo godina, dogodila nesreća sa smrtnim ishodom, a ubrzo zatim su otkrivena još dva tela – muža i žene, ubijenih iz revolvera. Ko je ubio koga? Da li je to bio zločin iz strasti? Ili sporazumno samoubistvo? Ili hladnokrvno ubistvo? Poaro se vraća u prošlost i otkriva da stari gresi bacaju dugačke senke. „Slonovi pamte, ali mi smo ljudska bića i velika je milost što ljudska bića zaboravljaju.“ Arijadna Oliver, Slonovi pamte Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”. --------------- 21.8.20.AK.B

bigz manji format lepo očuvana stranice po ivicama požutele

manji format odlično očuvana

manji format odlično očuvana

manji format lepo očuvana

manji format odlično očuvana

manji format lepo očuvana, trag savijanja na ćošku prednje korice i prvih par listova

En Rajs - Vreme anđela Očuvana, stranice sa spoljašnje strane požutele i imaju malo bledih flekica Sadašnji trenutak, Tobi O`Der, ubica po pozivu, dobio je zadatak da ubije još jednom. On, mrtav čovek koji hoda, živi sakriven iza lažnih imena - trenutno je Talični Lisac - i prima naređenja od Pravog Čoveka. U O`Dereov svet pun noćnim mora, samoće i smrtonosnih misija dolazi misteriozni stranac, serafim, koji mu nudi šansu da spase svoju dušu. O`Der, koji je nekada davno maštao da postane sveštenik, ali je umesto toga postao samo opasnost za druge, dobio je šansu. Sada se vraća u prošlost do Engleske XIII veka, do mračnog kraljevstva u kojem su vršena ritualna ubistva Jevrejam gde su deca iznenada umirala ili nestajala... En Rajs, jedna od najčitanijih autora u Americi, poznata je po preplitanju stvarnog i onostranog u epskim pričama koje zabavljaju i provociraju. Njene knjige su prožete istorijom, verom, filozofijom, religijom, i karakterima punim iskušenja koje istražuju šire naš svet van granica percepsije. En Rajs živi i radi u Kalifoniji. Autor je 29 knjiga. Njena prva knjiga Intervju sa vampirom, adaptirana je za scenario istoimenog filma Nila Džordana.

PROŽDRLJIVAC - Lorenca Gineli Očuvana, listovisa spoljašnje strane i po ivicama požuteli Kada Pjetro, autistični četrnaestogodišnji dečak, ne znajući kako drugačije da ispriča šta je video, nacrta ono čemu je prisustvovao, niko mu ne veruje. Samo se njegova vaspitačica setila nestanka jedne devojčice iz svog detinjstva… Tada je jedno dete, ne mogući više da podnese bol i usamljenost, sklopilo pakt s jednim čudovištem…

Mek povez, 291 strana, format 17 cm, dobro očuvana Izdavač Evro book 2018 Metju KOstelo i Nil Ričards u serijalu Čeringamske misterije u dva naslova : Telo u jezeru i Snežno slepilo Ako ste voleli romane Agate Kristi i „Ubistva u Midsomeru“, spremite se za prvu knjigu edicije „Čeringamske misterije“, u kojoj su dve priče, „Ubistvo na Temzi“ i „Tajna kuće Mogdon“. Radnje se odvijaju u oblasti Kotsvold, u izmišljenom Čeringamu, ljupkom engleskom seocetu. Glavni likovi su bivši inspektor njujorške policije Džek Brenan i veb-dizajnerka Sara Edvards. Njih dvoje sticajem okolnosti pokreću neformalnu istragu o smrti Sarine prijateljice iz mladosti. Malo-pomalo, zbližavaju se (strogo prijateljski, da se zna!) i nastavljaju da rešavaju slučajeve. Usput, naravno, upoznajemo žitelje Čeringama, zabavne tipične likove.