Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
251-275 od 49821 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Zemljopis Kraljevine Jugoslavije za III razred osnovne škole i za IV razred osnovne škole. Autor - Ljubomir J. Radojičić Izdavač - Geca Kon Sem korica koje su malo požutele, sve ostalo je u perfektnom stanju, uključujući mape. Mek povez. Format: 15.5x23 cm Godina izdanja: 1939. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.
Nigde nisam video da se prodaje ova knjiga, druga iz serijala. Ne bi bilo loše da se ukoriči. Ima ponešto i podvučeno unutra. Mek povez. Format: 13x19.5 cm Broj stranica: 414 Godina izdanja: 1923. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.
Korektno stanje za svoje godine. Serijal sadrži: 1. Aleksa Šantić I 2. Svetolik P. Ranković III 3. Đura Jakšić III 4. Svetozar Ćorović I 5. Jovan Sterija Popović I 6. Simo Matavulj I Tvrd povez. Format: 13x19 cm Godina izdanja: međuratni period S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.
Naslov: Mihovil Pavlinović i narodni preporod u Dalmaciji od godine 1848. - 1887. u svijetlu nepoznatih izvora Autor: Marin Pavlinović Izdavač: Vlastita naklada pisca, tiskara `Unitas`, Zagreb Godina izdanja: 1938. Obim strana: 208 Format: 15 x 23 cm Povez: Tvrdi U ponudi je izuzetno retko izdanje o hrvatskom književniku i političaru Mihovilu Pavlinoviću koji je živeo u XIX veku. Knjiga je odlično očuvana za svoje godine. Na uvodnoj strani postoji pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić
Danica Marković - Trenuci i raspoloženja Štamparija Mlada Srbija Anđelkovića, 1930, mek povez, 15 x 21 cm, 208 strana. Zbirka poezije naše značajne pesnikinje iz Čačka. Korice knjige su iskrzane, stranice su požutele (pogledajte fotografiju). Neke stranice nisu rasečene, što znači da nisu nikada ni otvarane. Inicijali u gornjem delu prve stranice. * Даница Марковић – НОЋНА ИДИЛА И брда, и поља, све околом спава, Тек жубор потока тишину пресеца И капање росе што у ноћи јеца. А кроз облачиће месец просијава. То с висине луна баца светлост бледу На висока дрва у дугачком реду. Измаглица сјајна уздигла се горе, Крадећи се у вис кроз мирну долину, Па тананим велом обвила планину И на њеном врху порушене дворе. А друм се беласа пут наших корака Као горостасна, избледела трака. Из првих цветића љубичице скромне Уздиже се химна ведроме пролећу, И са овим другим акорди се сплећу Из предела даљних природе огромне. И ту, сред лепота што се кругом роје, Ударе срдаца слушамо нас двоје.
AUTOR - Miloš Moskovljević Izdavač - Prosveta Mesto izdanja - Beograd Godina izdanja - 1949. Format - 14,5cm x 20cm Povez - tvrd Broj strana - 440 Lepo očuvana knjiga, potpis pređašnjeg vlasnika. POGLEDAJTE I OSTALE MOJE AUKCIJE: http://www.limundo.com/Clan/SasaYU/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/SasaYU/SpisakPredmeta AKO JOŠ NISTE ČLAN LIMUNDA I KUPINDA, REGISTRUJTE SE PUTEM LINKA: http://www.limundo.com/ref/SasaYU
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Onore Domije (franc. Honoré Daumier; Marsej, 26. februar 1808 — Valmandoa, 10. februar 1879) bio je francuski grafičar, slikar, vajar i najznačajniji karikaturista 19. veka. Osnivač je satiričnih nedeljnika “La Charicature” i “Le Charivarim” u kojima je nekoliko decenija objavljivao britke karikature kritikujući političko-socijalnu stvarnost i društvene događaje u Francuskoj. Većinu života proveo je stvarajući u Parizu, a kao slikar i vajar bio je samouk, što ga nije sprečilo da postane jedan od vodećih umetnika realizma. Biografija Domije je rođen u Marseju kao sin Žan-Batist Luj Domijea i Sesil Katrin Filip. Porodica se 1816. preselila u Pariz. Mladi Domije je u mladosti pokazivao neodoljivu težnju umetničkoj profesiji, koju je njegov otac želeo da potisne pa ga je zaposlio kao svog potrčka, a kasnije knjižara. 1823. godine je primljen u Švajcarsku akademiju, a usput se bavio litografijom. Godine 1822. počeo je obrazovanje kod jednog od učenika Žaka Luja Davida. Nakon kratkotrajnog bavljenja delima Rubensa i Ticijana, Domije se pretežno posvetio novoj tehnici litografije koja je bila njegovo glavno izražajno sredstvo. Prvu pažnju javnosti skrenuo je svojim karikaturama za satirične časopise La Caricature (zabranjen 1837) i Le Charivari. Za Le Charivari je izradio oko 3.400 litografija i mnogobrojne duboreze, kao i društvene satire na račun političkog i malograđanskog života. Njegova zasluga je u tome što je karikaturu uzdigao u rang samostalne umetničke forme. Njegove slike i plastike govore o političkoj i sudskoj korupciji. Međutim, on je prikazivao i svakodnevicu ljudi, kao i biblijske motive i motive iz književnosti (uglavnom iz dela Molijera). Slabljenje vida koje je od 1872. vodilo ka slepilu omelo je njegovo stvaralaštvo, ali su se o njemu starali njegovi prijatelji iz Barbizonske škole. Dela Domije je bio samouki slikar i većinom je slikao manje formate negujući likovni izraz koji je primereniji njegovim litografijama, a u slikama se pokazao kao inovativan i progresivan. U krajnjoj redukciji likovnog izraza, škrtom paletom, kontrastima tamnih i svetlih masa, slikao je dirljive scene patnji pučkih likova ili likova po književnim predlošcima, istorijskih ili društvenih događaja. U istom maniru modelovao je ekspresivne, često polihromirane, karikature političara i portrete francuskih književnika (Balzak). Predstavio je Luja Filipa , tadašnjeg vladara kao krušku (Luj Filip bio je bezobzirni, debeli tiranin). Domije je radi tog crteža proveo nekoliko meseci u zatvoru. Slika Vagon treće klase je njegovo najpoznatije delo. Tada su vozovi bili jako važni, mada spori i bučni. Domije prikazuje nekvalifikovanu radnu snagu, putnike u vozu. Tu su radnici, prevaranti, ali u prvom planu je starica sa korpom sa pijace, dečak i mlada žena sa bebom. Divna celina koja nas asocira na Bogorodicu sa svetom Anom, prilagodio je ovu ikonografsku scenu. Gradio je finu piramidu od likova, u nekoliko planova (različito okrenuti ljudi). Pokazao je da se nove teme moraju prikazati na novi način : nema linearne ni vazdušne perspektive, javlja se slikanje po planovima.
Pregled : list za nauku i socijalni život / vlasnik Vasilj Grđić ; odgovorni urednik Jevto Dedijer; od br. 5 Risto Radulović Izdavač: Srpska dioničarska štamparija, 1910; br. 1-8, kompletno godište. Broširano izdanje. Časopis donosio studije iz kulture, nauke, politike, umetnosti. U listu sarađivali: Vladimir Ćorović, Pavle Popović, Stevan Hristić, Branko Lazarević, Branislav Petronijević, Kosta Stojanović, Slobodan Jovanović
Stepan Music - Hajduk Caruga Njegov zivot, razbojnistva i smrt (sa slikama) Trece izdanje Knjizara Tome Jovanovica i Vujica, Beograd, oko 1926. Mek povez, dzepni format, stanje kao na slici, 80 strana. Zivotopis Jova Stanisavljevica Caruge u stihu. RETKO! С Википедије, слободне енциклопедије Јован Станисављевић Пуно име Јован Станисављевић Датум рођења 1897. Место рођења Баре Аустроугарска Датум смрти 27. фебруар 1925. (27/28 год.) Место смрти Осијек Краљевина СХС Јован Станисављевић — Јово Чаруга (1897 — 27. фебруар 1925) био је разбојник из Славоније почетком 20. века. Јован је рођен у српској породици у селу Баре (поред Нашица). Његова мајка је умрла када је имао 10 година; остали су сирочад он и његове две сестре. Отац се потом поново оженио, али се Јово није слагао са маћехом, а поред тога отац је одлучио да Јово неће наставити школовање. Зато је он побегао од куће и отишао у Осијек да учи браварски занат. Његово школовање је прекинуо Први светски рат и Јово је добио позив у аустроугарску војску. Као Србин сматрао је да су му Аустроугари непријатељи, па није желео да се бори на њиховој страни. Убрзо по мобилизацији убио је у свађи свог наредника и побегао кући.[1] Ускоро је одлучио да дезертира и зато је фалсификовао своје исправе, представљајући се као официр. Убрзо након дезертерства, убио је човека који се удварао његовој девојци. Када му је локални кнез запретио да ће га ухапсити, Чаруга га је прогласио за израбљивача народа и убио. На крају је ипак лишен слободе, осуђен је на четири године робије у Земаљској казнионици у Сремској Митровици. У казнионици није третиран као дезертер и убица, већ као обичан криминалац, из чега је следио блажи затворски третман. Чаруга је успео да побегне када је једног дана доведен у зграду општине да цепа дрва. Вратио се свом дому, али је био непожељан у свом селу, па је почео да живи у шумама. Ту се спријатељио са разбојничком групом Коло горских тића, под вођством Боже Матијевића (званог Црвени Божо). Групу су углавном чинили дезертери, а који су се сви гнушали богатих славонских сељака и пљачкали их без милости под изговором борбе против капитализма, а такође се нису устезали да убијају људе. Рат је већ био дуго завршен, али Чаруга и Тићи су још увек пљачкали околину, па су југословенске власти 1920. прогласили ванредно стање у Славонији. То је резултовало убиством Црвеног Боже у једној од жандармеријских заседа. Вођство над групом је преузео Чаруга, али се убрзо одлучио примирити схвативши да је ситуација озбиљна. Зато се сакрио у месту Доњи Андријевци где је радио као шумски радник. Пред зиму Чаруга је распустио дружину до пролећа 1921. Како су потере за Чаругом постале све чешће, он је у јулу 1922. отишао у Загреб, где се представљао као богати господин из Винковаца, али је наставио свој разбојнички живот. Касније се вратио у Славонију да би са својом дружином наставио разбојништво. 14. октобра 1923. су покушали да опљачкају имање породице Елц у Иванкову близу Винковаца. Том приликом су убили једну особу, али је други човек успео да побегне и да позове жандаре. Након пуцњаве која је наследила, Тићи су успели да побегну, али без свог плена. Међутим, жандари су их пратили и ускоро их ухватили. До фебруара 1925. Чаругино суђење је било данима у средишту медијске пажње.[2] Улазнице за вешање биле су распродате петнаест дана унапред, а ни глумци осјечког театра нису хтели пропустити тако важан догађај: за њих је била припремљена почасна ложа, да што пажљивије „науче“ како се умире. Заједно са њим је тада обешен његов саучесник Павао Прпић `Велики`.[3] Када се суочио са вешалима у дворишту Краљевског судбеног стола у Осијеку, пред око 3.000 људи, након прозивања општинског чиновника, Чаруга је одговорио: „Ја сам Јован Станисављевић Чаруга. Мој наклон, господине крвниче. Збогом, народе, Чаруга путује. То није тако страшно. Идем весело“. Његов надимак Чаруга долази од турске речи „çarik“ што значи опанак. Такође се представљао као Никола Дрезгић и Миле Барић, као и Славонски Робин Худ. Чаругина дела су привлачила много пажње, па су се појавиле бројне књиге и играни филм Чаруга Рајка Грлића из 1991
НИКО ХАЈДУКОВИЋ М Е М О А Р И ЦИД ПОДГОРИЦА 2000 Библиотека СВЈЕДОЧАНСТВА а) ХАЈДУКОВИЋ НИКО (1882-1954) б) ЦРНА ГОРА - 20 в. ................................................................ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНИЦА 24 ЦМ 624 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО дб/73
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.