Beograd,1970. A4, meki povez, 158 strana u odličnom stanju

Emil Horák Srbochorvátsko-slovenský a slovensko-srbochorvátsky slovník Slovačko srpskohrvatski rečnik Emil Horak Srpskohrvatsko slovački rečnik i slovačko srpskohrvatski rečnik SPD Bratislava, 1991. 756 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Zaštitni omot neznatno požuteo i iskrzan na krajevima. Unutra dobar. Slovački jezik k

REČNIK Morton Benson 1-2 Rečnik englesko-srpskohrvatski 1980.god. i srpskohrvatski-engleski 1979.god. Morton Benson Prosveta Beograd Tvrd povez, broj strana 669+769 II dopunjeno izdanje Stanje odlično, kao novo n.sb

Autor : Ljiljana PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ Izdavač : Savremena administracija - Beograd ; 1993.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 872, formata 18 x 25 cm.

Vocabolario latino italiano,italiano latino,Edmondo D’Arbela,rečnik,Milano,772 strane,ocena 4 141

Tvrd povez,veliki format.Izdanje Tehnicka knjiga Zagreb 1984.Poslednje 4 izdanje.Izuzetna enciklopedijska monografija.Stotine ele.shema i detaljnih objasnjenja.Kompletan sadrzaj knjige dat na fotografijama

Autor Vladimir Radulović,Beograd 2012 god.,format 22x16,168 str.,ilustrovano,tiraž 500 prim.,odlična. žr3 287g

Broj strana 988.Malo ostecenje omota,zute mrlje na obodu stranica

Aeroprofili komplet 1/3 Miroslav Nenadovic. Osnovi aerodinamickih konstrukcija Zavod za izdavanje udzbenika SRS-Beograd veoma solidno ocuvane

kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Tvrd povez,veliki format.Modeli pravljeni od 1958 do 1985.Series IIA,III Cuveni Hayness najjdetaljniji servisni prirucnik sa sa stotinama crteza shema,hiljadama saveta podataka,280 strana

Hrvatsko-njemački rječnik a gramatičkim podacima i frazeologijom Deveto izdanje Izdavač: Školska knjiga, Zagreb Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 1249 Format: 18 x 24 cm Odlično očuvana. U rječniku je obrađeno više od 60 000 riječi, s nužnim gramatičkim podacima. Pojedine natuknice obuhvaćaju fraze, idiome i poslovice, a uzeta je u obzir i višeznačnost riječi. Primjeri uz pojedine natuknice omogućuju lakše razumijevanje i primjenu u praksi. Preciznošću u određivanju značenja, uputama za upotrebu pojedinih riječi i pregledom nepravilnih glagola rječnik će zadovoljiti mnoge korisnike. (K-145)

Beograd 1898 - 1914: iz arhive Građevinskog odbora / Dr Divna Đurić Zamolo Beograd 1980. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano (planovi kuća i zgrada), 254 strane. Knjiga je veoma dobro očuvana. R10 Radeći na izdavanju dozvola za izgradnju Građevinski odbor je formirao svoju Arhivu, koja se jednim delom sačuvala do naših dana, a nalazi se u Muzeju grada Beograda kao deo zbirke Odseka za urbanizam i arhitekturu. Pre smeštaja u Muzej grada Beograda, ova arhiva je bila u sastavu arhive Sekretarijata za komunalne i građevinske poslove Narodnog odbora grada Beograda, odakle je preuzeta za Muzej 24. marta 1961. g. Za sada nije poznato zbog čega se nije sačuvala potpuna arhiva. Najverovatnija pretpostavka je da su pojedini predmeti kasnije vađeni iz arhive prilikom prepravki građevina, pa nisu vraćeni na mesto. Na taj način u sačuvanom delu Arhive situacija je takva da za pojedine građevine, za koje se zna da su u ovome periodu izgrađene, nema nikakve dokumentacije, dok je za druge sačuvana u potpunosti, a za treće je sačuvana samo delimično, kakav je slučaj za najveći broj zgrada... Izbor građe iz sačuvanog dela arhive Građevinskog odbora izvršen je prema određenim kriterijumima. Na prvome mestu projekti su odabirani po svome značaju i važnosti. Tako su pre svega izdvojeni javni objekti i značajnije stambene zgrade. Pokazalo se da su to uglavnom dela već poznatih arhitekata, ali i nekih manje poznatih. Da bi se upotpunio lik poznatog arhitekte izdvojena su i neka njegova manje značajna dela. Na taj način odabrana zbirka obuhvata rad 31 arhitekte, sa 150 građevina i 421 arhivskim predmetom. Dajemo tabelarni pregled sa spiskom projektanata i brojevima građevina i predmeta za svakog pojedinog projektanta. Sadržaj: Beograd 1898—1914. — Uvod Summary Katalog — Azriel Viktor David — Antonović Milan — Bajalović Petar — Veljković Stojan — Vladisavljević Danilo — Vukšić Milica — Gajić Milorad — Gačić Petar — Dimitrijević Sava — Dimić Dragutin — Đorđević Dragutin — Ilkić Jovan — Jovanović Konstantin — Kapetanović Milan — Leko Dimitrije — Milenković Grgur — Načić Jelisaveta — Nekvasil František — Nestorović Nikola — Novaković Jovan — Popović Vladimir — Ruvidić Milorad — Smederevac Jovan — Smiljanić Milivoje — Stevanović Andra — Tanazević Branko — Titelbah Stojan — Tripković Veselin — Turudić Milenko — Šnajder Matija — Štajnlehner Emerih Hronološki spisak objekata Spisak objekata svrstanih po ulicama Reprodukcije

knjiga prva 582 stranice

na frncuskom jeziku nova pun kolor velok

ISBN: 978-86-7466-292-2 Broj izdanja: 1 Godina izdanja: 2007 Izdavači:Akademska Misao/Academic Mind Jezik: Srpski Povez: B5 tvrd Broj strana: 389 Autori:Borivoje Banić,Aleksandar Cvetanović Oblasti:GRAĐEVINA

Autor - osoba Krauthajmer, Ričard Ćurčić, Slobodan Naslov Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura / Ričard Krauthajmer, Slobodan Ćurčić ; [prevod Srđan Krtolica] Jedinstveni naslov Early Christian and Byzantine Architecture. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2008 (Novi Sad : AMB grafika) Fizički opis 548 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Krtolica, Srđan Zbirka ǂBiblioteka ǂKolonada ISBN 978-86-395-0529-5 (karton) Napomene Prevod dela: Early Christian and Byzantine Architecture / by Richard Krautheimer with Slobodan Ćurčić Tekst štampan dvostubačno Tiraž 1.000 Beleška o autorima: str. 5 Napomene uz tekst Napomene: str. 451-511 Rečnik termina: str. 513-517 Bibliografija: str. 519-521 Spisak ilustracija: str. 523-532 Registar. Predmetne odrednice Ranohrišćanska arhitektura Vizantijska arhitektura Knjiga sveobuhvatno predstavlja tematiku vezanu za arhitekturu od početaka hrišćanstva pa sve do kraja Vizantijskog carstva. Istraživanja dvojice autora trajala su godinama, s obzirom na raštrkanost spomenika i na njihov stepen očuvanosti. Autori se bave hrišćanskom arhitekturom na Istoku od njenog početka do pada Carigrada, dok na Zapadu predstavljaju razvoj do kraja IV veka, ali ne i posle toga. Razlozi za takvo viđenje stvari nalaze se u činjenici što hrišćanska arhitektura na istoku nastavlja principe kasnoantičkog graditeljstva u prirodnom razvoju, dok na Zapadu tip antičke građevine, relativno ranog datuma, izumire, samo da bi bio ponovo oživljen kao deo pokreta obnove. Knjiga Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura, danas već klasik u oblasti kojom se bavi, predstavlja koherentni pregled istorije i prati promene koje su se odigravale u i ranohrišćanskoj i vizantijskoj arhitekturi, od Rima (uključujući i ranu crkvu Sv. Petra) i Milana, do severne Afrike, zatim od Carigrada do Grčke i Balkana, preko Egipta i Jerusalima, pa sve do sela i manastira u Siriji, Maloj Aziji, Jermeniji i Mesopotamiji. Za ovo četvrto izdanje, profesor Ričard Krauthajmer u saradnji sa kolegom profesorom Slobodanom Ćurčićem sa Prinston univerziteta, izvršio je temeljitu reviziju, a knjiga je osavremenjena uz pomoć oko 700 napomena, konceptovanih u vidu informacija većeg obima, kao i pomoću 400 ilustracija, čime je postignuta ravnoteža između ondašnjih istraživanja i podataka koje knjiga sadrži. Vizantijska arhitektura Vizantijska arhitektura je nastala na području koje se nalazi na teritoriji Istočnog rimskog carstva (Vizantija) i vezana je za Carigrad i ako nema tačne demarkacione linije njenog odeljivanja od hrišćanske umetnosti može se smatrati da je nastala u početku 5. veka.[1][2] Ovaj naziv koriste moderni istoričari prilikom označavanja srednjovekovnog rimskog carstva, koje se razvilo kao prepoznatljivi kulturni i umjetnički entitet sa središtem u Konstantinopolju novom središtu carstva nakon Rima. Kao i kod Vizantijske umetnosti, rana vizantijska arhitektura je bila samo nastavak tradicije rimske arhitekture, te zbog toga istoričari umetnosti nisu bili u stanju da uspostave oštru liniju njihovog arhitektonskog stilskog razdvajanja. Tokom više od 11 vekova postojanja, Vizantijsko carstvo (koje je objedinjavalo bogatu grčko-rimsku tradiciju) je imalo ogroman uticaj na evropsku i bliskoistočnu arhitekturu, te je na taj način bilo glavna osnova za kasniji razvoj renesansne i osmanlijske arhitektonske tradicije. Ovo doba arhitekture može se grubo podeliti u tri faze: rana, srednja i kasna (komnenska i paleološka) epoha. Ranovizantijska arhitektura Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura Vizantijske crkve u osnovi imaju oblik krsta kod koga su svi kraci jednake dužine. Prostor u sredini krsta kao i sva četiri bočna prostora presvojavaju se kupolama. Grupisanje polukupola oko centralne kupole je karakteristično za ovu arhitekturu. Primenom pandantifa ostvareno je prelaženje sa kvadratne osnove u prizemlju na kružnu osnovu kupole. Sa konstruktivne tačke gledišta pandantifima je omogućeno da se izbegnu masivni bočni zidovi pošto se opterećenje od kupole prenosi na oporce u uglovima kvadratne osnove. Na taj način kvadratna osnova se može sa svih strana otvoriti lukovima čime se redukuju bočne zidne površine i omogućava prirodno osvetljenje. Kod građenja kupola vizantijski građevinari su uvek primenjivali lake građevinske materijale kao što je šuplja opeka, ili liveni zidovi sa agregatom od plovućca. Grandiozno dostignuće, kako u spoljnom oblikovanju tako i formiranju unutrašnjeg prostora vizantijskim zasvođavanjem, ostvareno je crkvom Sv. Sofije u Carigradu. MG139 (N) Posle ranovizantijskog perioda, arhitektura Vizantije teži da razvije jedinstven plan centralnog tipa sa kupolom koja simbolizuje vaseljenu. Građevine centralnog plana su najčešće u obliku krsta, slobodno razvijenog ili upisanog krsta. Iz arhitekture hrišćanskog istoka – Vizantije usavršen je oblik upisanog krsta, koji se javlja u više varijanti: Razvijeni upisani krst(sa jednom ili pet kupola), Sažeti upisani krst sa jednom kupolom, Razvijeni upisani krst sa obimnim brodom(jedna ili pet kupola), Upisani krst sa suženim kracima, Kombinovani sa elementima upisanog krsta. Pored toga grade se i manje crkve sa planom slobodnog krsta. Najuticajnije su bile Carigradska i Grčka škola. Najznačajniji spomenici rane vizantijske arhitekture i umetnosti se nalaze u Carigradu – Konstantinopolju, širom Vizantijskog carstva, italijanskoj Ravenni koja je 402. g. bila prestonicom Rimskog carstva, a za vreme cara Justinijana tu je sedište vizantijske vlasti u Italiji (535. g.). Crkva San Vitale u Ravenni (526–547. g.) ima osnovu osmougaonika iznad čijeg središnjeg dela je kupola. Središnji brod komplikovano je povezan s bočnim brodom i to nizom polukružnih niša. Crkva ovakve osnove sa kupolom preovladava u pravoslavlju sve od Justinijana, kao što na Zapadu preovladava bazilikalni tip crkve. Crkva Aja Sofija (532–537) u Carigradu je najpoznatija građevina Vizantijske umetnosti. Osnova je kombinacija uzdužne bazilike i centralnog tipa sa kupolom u sredini. Tada najveću kupolu na svetu podupiru dve polu-kupole i sferni (kružni) trouglovi zvani pandatifi. Kupola je prošarana prozorima i svjetlucavim mozaicima pa se čini kao da je bez težine. Spolja je volumen zatvoren ravnim geometrijskim površinama, dok je iznutra zid potpuno dematerijalizovan mermernim oplatama i mozaicima koji mu daju slikarski karakter. U kasnijim razdobljima vizantijske arhitekture javlja se nekoliko tipova crkava, smanjuju se veliki jedinstveni prostori (koji su dominirali u zlatnom dobu), a spoljašnja obrada volumena dobija na važnosti gde se javljaju i ornamentalni ukrasi od opeke (npr. Crkva sv. Luke u Fokidi, Grčka, manastiri Svete gore, Manastir Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu koji je zadužbina kralja Milutina ili sv. Pantelejmon kod Skoplja, Makedonija). Jedini očuvani ranovizantijski spomenik u Hrvatskoj je trobrodna Eufrazijana|Eufrazijeva bazilika u Poreču iz 5. veka, sa mozaicima iz 6. veka. Poznovizantijska arhitektura Početkom 10. veka potpuno će se oformiti tipična građevina Vizantije, to je crkva u osnovi upisanog krsta (istokrakog) u osnovu kvadrata. Kupole će povećati svoj tambur (donji okvir kupole) i na tom visokom tamburu otvoriti će se mnogi prozori i tako obasjati tu građevinu građenu potpuno bez prozora na zidu. Takav tip crkve je i crkva Sv. Marko u Veneciji (1063), iako nije bila pod vlašću Vizantije, bila je pod direktnim umetničkim uticajem. Ona ima osnovu grčkog upisanog krsta u osnovu kvadrata i kupole iznad središnjeg kvadrata i svakog kraka krsta - odlike vizantske gradnje. Venecijanske kupole nemaju tambur nego su obložene drvenim krovovima. Unutrašnjost je vrlo prostrana i ukrašena mozaicima. U 13. veku Carigrad pada u ruke krstaša i formira se latinsko carstvo, što dovodi do intenzivnijeg razvoja umetničke delatnosti na periferiji Vizantije kao što je Makedonija, Srbija i Rusija. U Srbiji nastaju crkve „Raške škole“ u kojoj se osjete uticaji romanike. Dok Crkva Manastira Gračanice na Kosovu (1315. god.) zbog svoje visine podsjeća na gotičku građevinu. Ona ima predulaz spojen s centralnim prostorom kvadratne osnove (upisan grčki krst) koji je spolja naglašen stupnjevanjem četiri manje kupole iz kojih se u sredini izdvaja peta – najviša i najveća. Sjajan ritam nižih i viših tela koja skoro ne izlaze iz kvadratne osnove. MG139 (N)

Povez: tvrd Br. strana: 184 Format: 25 x 29,5 Bogata kolor fotografijama, štampano na kvalitetnom papiru! Всем известно, что в любой стране, в любом государстве мира есть свои архитектурные шедевры, которые оберегают и которыми гордятся. И Россия занимает далеко не последнее место по количеству архитектурных сокровищ. Их так много, что рассказать обо всех в одном издании невозможно, даже будь оно в 5 или 10 раз толще. Поэтому, как всегда в этой серии, перед читателем только самые-самые-самые... Первый раздел издания, пожалуй, можно назвать обзорным. Здесь помимо основных сведений по теме книги приводится краткая (относительно) эволюция российского архитектурного дела от первых деревянных храмов до современных авангардистских построек. Как возникал в России тот или иной стиль, какие черты были заимствованы, а что с полным основанием можно отнести к национальной самобытности, как развивалось искусство российской архитектуры - вот краткое содержание раздела `Мы все в гостях у архитектуры`. Далее же разделов как таковых не наблюдается, большая часть материала подана в виде небольших статей, каждая из которых посвящена какому-либо сооружению. Прежде всего это, конечно, гордость нашей страны - церкви, храмы и монастыри, например, собор Святой Софии в Новгороде, храм Вознесения в Коломенском, церковь Николая Чудотворца, Новодевичий монастырь и многое другое. От религиозных сооружений издание постепенно переходит к светским: дворцы, усадьбы, особняки и просто неординарные постройки, такие как Адмиралтейство, дом братьев Елисеевых, первый вокзал России или дом-сувенир на улице Машкова в Москве... и ими дело не ограничивается.

Autor: Ulrike Schober Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Br. strana: 416 Format: 27 x 31 Kolor fotografije, štampano na kinstdruku! NAPOMENA: Knjiga je nekorišćena (nova), jedino je došlo do blagog oštećenja zaštitnog omota. The most beautiful and important castles and palaces of Europe are presented here in a single volume. 240 color illustrations and high-quality photographs, along with background information, historical facts, and entertaining anecdotes, make this is an indispensable reference for lovers of architecture and history alike.

Stanje kao na slikama.. Potpis na predlistu. Blagi spoljni znaci stajanja, unutra očuvana. Izdanje 1996 godine,999 strana plus i-13. Kapitalno izdanje.. Retko

Tvrdokoriceno masivno izdanje. U originalnom, jedino ostecenom omotu. Pogledati slike.

S. Vujić, A. Grubić i dr., SRPSKO RUDARSTVO I GEOLOGIJA U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Matica srpska i Rudarski institut Beograd, ISBN 978-86-87035-11-9, 2014, 564 str. veliki format/tvrde korice-zlatotisak ilustrovana kao nova nečitana

Građevinske konstrukcije Mitang Str 353 Povez tvrd Stanje knjige dobro, pohabane zaštitne korice Sadržaj knjige - Elementi zgrade, raščlanjenje prema - Tehniške odredbe (građenje drvetom, građenje čelikom, građenje betonom, zidanje) - Zaštita zgrade (toplotna, zvučna/seizmička zaštita, protivpožarna zaštita) - Ekološki usmereno građenje Priručnik za graditelja o konstruktivnim sistemima, elementima zgrada i načinima građenja je nezamenjiv udžbenik iz arhitektonskih konstrukcija još od 1952. godine. Od tada pa do danas izašlo je 18 izdanja. Najnovije izdanje je gotovo dvostruko obimnije nego prvo. Razvitak industrije, nove konstrukcije, novi materijali i novi propisi uslovili su povećanje obima knjige za oko 300 strana. U prethodnim izdanjima poglavlja i potpoglavlja su bila zasebne celine: Osnovne norme, Građevinski materijali, Spojevi, Konstruktivni sistemi i radovi ili Elementi zgrada – zidovi, prozori, temelji, instalacije, tavanice, podovi, itd. U novom izdanju ima šest poglavlja koja su posvećena osnovnim, strukturnim celinama zgrade, a to su: Temelji, Spoljni zidovi, Unutrašnji zidovi, Tavanice, Krovovi, Dimnjaci, okna i kanali. Svi ostali elementi koji se nalaze u sklopu osnovnog strukturnog elementa obrađuju se u organskoj vezi sa celinom. Iz područja građevinskih materijala i standardnih detalja arhitektonskih konstrukcija dat je veliki broj primera, od oko 500 firmi, koji omogućuju tesnu vezu između prakse, koja stalno napreduje, i teoretskog rada u školama, fakultetima i naučnim ustanovama. Ovaj priručnik je najobavešteniji i najkompetentniji savetnik u radu arhitekata, izvođača radova, studenata arhitekture, građevine za primenu u praksi.

Oxford Wordpower Dictionary. Inkl. CD- ROM. Interactive Pack. Dictionary for Learners of English. Paperback by Miranda Steel (Author) Publisher: Cornelsen & Oxford University Press 2004. Language: English ISBN: 0-19-431579-7 ---------------------------- Knjiga je N O V A ------------------------------ 0

Knjiga je dobro očuvana.