"Sabrana dela - Vladeta Jerotić - II kolo" čini drugi deo kolekcije sabranih dela Vladete Jerotića. Ovo kolo obuhvata različite teme, uključujući razmatranje darova od rođaka, analizu psihoanalitičkih i filozofskih koncepta, kao i razmišljanja o jungovskim idejama, mističkim stanjima, vizijama i putovanjima. Vladeta Jerotić je bio poznat srpski lekar, profesor, filozof i pisac čija su dela duboko istraživala različite aspekte ljudske prirode, filozofije i religije. Kroz svoje knjige, on je čitaocima pružio duboka razmišljanja i analize o ovim temama, omogućavajući im dublje razumevanje složenih pitanja. Povratak ocima - Vladeta Jerotić 120 pitanja i 120 odgovora - Vladeta Jerotić Milan Rakić i religija - Vladeta Jerotić Prikazi i preporuke - Vladeta Jerotić Psihijatrija i religija - Vladeta Jerotić Savremenost ruske religiozne filosofije - Vladeta Jerotić Premudrosti Solomonove - Vladeta Jerotić

U

O PITANJIMA KARAKTERA I MORALNOG IZBORA - Epiktet SKZ 2019. broj 741 tvrd povez, 358 strana knjiga je odlično očuvana NOVA i NEČITANA

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp2.4

Ashok Kumar Chatterje Demetra : filosofska biblioteka Dimitrija Savića 2017 345 strana odlična očuvanost U svojoj filozofijskopovijesnoj studiji autor izlaže metafiziku buddhističke škole mišljenja yogacara, te analizu epistemološke osnove i logičkih implikacija samoga sustava. Yogacara je `vjerojatno jedini izvorni epistemološki idealizam koji se oblikovao na indijskom tlu` i predstavlja posljednju veliku stvaralačku sintezu buddhizma.

Izvrstan primerak, lepo ocuvano.. umjetnika Becketta, «slomljen» logorskim terorom. Vjerujemo li negativnoj dijalektici, s preživjelim se dakle moralna pitanja uopće ne daju kompetentno diskutirati. Optimist ima pravo, ali na drugi način, kada kaže: njegova je nada bez istinosnog sadržaja jer je rezultat potiskivanja u osnovi nepodnošljive istine koju reprezentira Auschwitz . Samo je tako, samozaslijepljenjem, opstanak bio moguć. Ova dijagnoza Adornovu primjedbu po kojoj snaga s kojom je jedinka preživjela koncentracione logore (Vernichtungslager) «pobuđuje divljenje» stavlja pod čudno svjetlo: nije li to bila snaga loše cjeline bez koje ne bi bilo umicanja? Ne leži li zec u umicanju? Ne želeći ovdje optirati za Hegela, mora se ustvrditi da Adornova dijalektika ima veoma usku, naime estetičku osnovu. Centralna tvrdnja estetike koja slijedi Negativnu teologiju glasi: funkcija je umjetničkog djela iskazivanje neiskazivog. U skladu s time umjetnik pokušava da pojmovno nepojmljivom, dakle istinski individualnom, pomogne da se dočepa forme i izraza. Odatle nikakav put ne vodi k političkom dijalogu, dakle pitanju kakva bi trebala biti etika dobrog društva. Putem dijalektičke teorije neidentičnog kao jedino istinitog takav je dijalog postao nemoguć. Svaka politička etika mora pretpostaviti barem jedan identitet: onaj praktično umnog kolektiva. Odnoseći se prema svim pokušajima da se iskobelja iz bijede dosadašnje povijesti i čovječanstvo na moralno višoj razini etablira kao solidarno cijelo, Adornova dijalektika principijelno kvari igru. Cijelo na zemlji ne da se spasiti – «nakon Auschwitza» . Zauzimanje za individuum, što se Adornu ipak smatra najhitnijim, to čini krajnje oskudnim. Jer ko se želi angažirati za potlačene, eksploatirane, siromašne i gladne ne može to čini bez konstruktivne ideje jednog drugog društva i bez pozitivnog stava spram mogućnosti njenog realiziranja. Govoreći s Adornom: – bez rovovske religije preživjelog! S tvrdnjom da bez vjere u mogućnost realiziranja humanog društva i vjeri u oslobođenje jedinke nedostaje svaka osnova ne donosi se još nikakav sud o univerzalnoj depresiji što ju je Beckett umjetnički oblikovao. Utoliko kod optimiste kojeg Adorno kritizira odista postoji zabluda. Beckettove drame i pozna djela ne kruže oko čovjekovog političkog već oko metafizičkog položaja. Čekanj na Godota nije nikakvo društveno stanje. Protiv tog što je Bog odsutan upravo najliberalnije društvo najmanje može učiniti. Čovjeku se čini da Božiju prezenciju, površno gledano, danas ćuti prije svega u zemljama sa totalitarnim političkim režimom, tamo gdje se ljudska prava vrijeđaju i preziru kao karakteristikum zapadne dekadencije. S kraja Beckettovog proznog djela Društvo u kom se autor zabavlja sa sobom i svojim stopalima, imenuje se utopija koju je moguće doseći: «Sam.» U Beckettovom društvu postoji samo jedan jedini: Beckett kao neiskazivi individuum koji se razrješava ili se već razriješio svih pojmovnih relacija. A to je, strogo uzevši, Adornov ideal. S one strane svake posredovanosti zajedničkim pojmovima, pretpostavkama i konvencijama svako je od nas «razriješen» – razriješen pak na način koji se ljudima koji s drugima svoj život žele smisleno oblikovati mora učiniti beznadežnim: konačno sam…

Dejvid Hjum Na engleskom Nekorišćena knjiga THE ESSENTIAL PHLOSOPICAL WORKS Retko u ponudi Dejvid Hjum (engl. David Hume; Edinburg, 7. maj 1711 — Edinburg, 25. avgust 1776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je skeptičar koji je počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2] Hjumov uticaj[uredi | uredi izvor] Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila. Biografija[uredi | uredi izvor] Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje.Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. Godine 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739—1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.[4] Hjum skeptičar[uredi | uredi izvor] Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748, Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma, moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava). Etika[uredi | uredi izvor] U etici Hjum zastupa mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“. Dela[uredi | uredi izvor] 1748. Istraživanje ljudskog razuma 1751. Istraživanje moralnih principa 1779. Dijalog o prirodnoj religiji

Ljudsko, suviše ljudsko Ničeovo je delo iz srednje njegove faze i, zajedno s Radosnom naukom i Zorom, sačinjava svojevrsnu trilogiju. Podnaslov je „Knjiga za slobodne duhove“, a slobodni su duhovi oslobođeni pritiska religijskih normi i nedelotvornog morala, oni su razigrani individualci svesni nužnosti političkog, ali samo da bi ga se, u jednom trenutku, kada dođe vreme, oslobodili. Utoliko, međutim, Ničeovo doba nije u stanju da proizvede slobodne duhove. Zato on knjigu piše za one koji će doći, za one koje, kaže, oseća da dolaze. Izdeljana u 350 paragrafa nejednake veličine – neki su u formi aforizma, drugi oblikom i dužinom odgovaraju čitavim raspravama – Ljudsko, suviše ljudsko spada u stilski najsavršenije Ničeove knjige, ispisane energijom kakva se retko sreće u filozofskoj literaturi. Iako šiba okolo bičem svoje ironije i nepomirljljivosti, a omiljena „žrtva“ su mu religijske i metafizičke predrasude, Niče, istovremeno, neprestano pokušava da dâ pozitivna određenja. Upravo to previđaju kritičari koji Ničea bezbrižno smeštaju među nihiliste. Ako, s jedne strane, nema nikakvo razumevanje za religije i asketske morale, Niče je bezrezervno i do kraja na strani života jer smatra da upravo religija i nedelotvorni moral isisavaju životodavne sokove iz ljudi preporučujući im odricanje života u ime samog života. Upravo takve „podvale“ prozire slobodni duh i staje, svim silama, u odbranu života. Više nego bilo koji drugi prevodilac Ničea, Božidar Zec uspeva da prenese ne, naprosto, samo značenje, već „hvata“ Ničeovo raspoloženje, sledi tu zasopljenu rečenicu, tu ironiju o koju će se neoprezni čitalac, pre ili kasnije, poseći. tvrd povez, 23 cm, 580 str.

Književno-povijesna studija u kojoj autori predstavljaju kapitalno djelo poznatog hrvatskog književnika “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Petra Hektorovića, odmičući od klasične analize tog djela kao putopisa i poslanice, već dublje ulaze u srž djela, otkrivajući u njemu potragu za gralom. Slijedom toga, u knjizi su analizirane teme, motivi, simboli i arhetipovi vezani uz taj klasičan srednjovjekovi mit. Prilog s brojnim ilustracijama pobliže oslikava poznato Hektorovićevo djelo i njegov društveno-kulturni kontekst. 450 str.

Dodatne informacije Pisac NIKOLO MAKIJAVELI Izdavač GLOBUS – ZAGREB Izdanje 1985 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac ARTUR ŠOPENHAUER Izdavač MATICA SRPSKA – NOVI SAD Izdanje 1986 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

Trotineti sa svetlecim tockovima, nosivost do 60kg

Odlično očuvana knjiga, nekorišćena. Sifra adp8.3

Dodatne informacije Pisac PLATON Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez TVRDI Strana 245 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Bitak i vrijeme - Martin Heidegger BITAK I VREME HAJDEGER BITAK I VRIJEME HAJDEGER - preveo s njemačkoga Hrvoje Šarinić - uvod u `Sein und Zeit` Gajo Petrović -Naprijed ,ZAGREB , 1988 godina ,2 izdanje - CLXVIII + 510 strana očuvanost 5 - ,ima samo 2 potpisa hemijskom na pocetku knjige ,bivseg vlasnika Ova knjiga nemačkog filozofa Martina Hajdegera (1889–1976), po mišljenju mnogih, najznačajnije je filozofsko delo u 20. veku. Polazeći od osnovne teme svog učenja – pitanja o bitku bića kao takvog i u celini, i krećući se u svojim istraživanjima po najraznovrsnijim oblastima – ujedno razmatrajući celokupnu istoriju filozofije i kulture, Hajdeger nastoji da uspostavi poslednji osnov svega postojećeg i sveg našeg znanja o bitku. Svojim idejama ova knjiga uticala je i utiče ne samo na savremeno filozofsko mišljenje već i na brojne nauke – medicinu, teologiju, umetnost...Knjiga Bitak i vreme prevedena je na veliki broj svetskih jezika, a pred našim čitaocima je prvi prevod knjige na srpski jezik u godini jubileja, u kojoj se obeležava osamdeset godina od prvog objavljivanja ovog remek-dela filozofske misli. Martin Hajdeger (1889 - 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije. Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu. Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio `Istorijski poziv Nemačke...`. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera. Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976. Najznačajnija dela Martina Hajdegera su : Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze... Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967. (MALI BELI ORMAR ,CAR ,U SOBI)

ESTETIKA 1-3 - Georg Vilhelm Fridrih HEGEL Izdavač: KULTRURA Beograd - filozofska biblioteka Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

SADRŽAJ PREDGOVOR ABADONA ADAM I EVA AZAZELO „ALEKSANDAR PUŠKIN“ ALEKSANDAR RJUHIN ALOJZIJE MOGARIČ ARKADIJE APOLONOVIČ SEMPLEJAROV ARČIBALD ARČIBALDOVIČ AFRANIJE AHMATOVA, Ana Andrejevna (Gorenko BARON MAJGEL „BATUM“ „BEKSTVO“ „BELA GARDA“ BELI, Andrej BELOZERSKA, Ljubov Jevgenjevna BERĐAJEV, Nikolaj Aleksandrovič BEHEMOT „BEŠE MAJ“ „BLAŽENSTVO“ „BLISTAVI ŽIVOT“ „BOEMIJA“ „BRATSTVO LICEMERA“ „Br. 13 – ZGRADA ELPIT-RABKOMUNA“ „BUDUĆE PERSPEKTIVE“ BULGAKOV, Afanasij Ivanovič BULGAKOV, Ivan Afanasjevič BULGAKOV, Nikolaj Afanasjevič BULGAKOV, Sergej Nikolajevič BULGAKOVA, Varvara Afanasjevna BULGAKOVA, Varvara Mihajlovna BULGAKOVA, Vera Afanasjevna BULGAKOVA, Jelena Afanasjevna BULGAKOVA, Jelena Sergejevna BULGAKOVA, Nadežda Afanasjevna BUHARIN, Nikolaj Ivanovič VELIKI BAL KOD SATANE VOLAND „DANAK USHIĆENOSTI“ „DANI TURBINIH“ DEMONOLOGIJA DOM GRIBOJEDOVA „DON KIHOT“ „ĐAVOLIJADA“ „EGIPATSKA MUMIJA“ ŽORŽ BENGALSKI „ZAPISI MLADOG LEKARA“ „ZAPISI NA MANŽETNAMA“ „ZASEDANjE POVODOM JUBILEJA“ „ZVEZDANI OSIP“ „ZLATASTI GRAD“ „ZOJKIN STAN“ IVAN BEZDOMNI „IVAN VASILjEVIČ“ „IZGUBLjENO OKO“ „JEDAN DAN NAŠEG ŽIVOTA“ „JEZERO SAMOGONA“ JEZIK I STIL JEŠUA HA-NOCRI JOSIF KAIFA JUDA IZ KIRIJATA „JURIJ SLjOSKIN (SILUETA)“ „KANSKA VATRA“ KANT, Imanuel „KIJEV-GRAD“ „KINESKA PRIČA“ „KOBNA JAJA“ KOROVJOV-FAGOT „KRŠTENjE OKRETANjEM“ „KURS ISTORIJE SSSR“ LAPA, Tatjana Nikolajevna LEVI MATEJ LENjIN LjAMIN, Nikolaj Nikolajevič MAJRINK, Gustav MAJSTOR „MAJSTOR I MARGARITA“ „MALOUMNI ŽURDEN“ MARGARITA MASONERIJA „MEĆAVA“ „MINjIN I POŽARSKI“ 12 MIHAIL ALEKSANDROVIČ BERLIOZ 520 „MOLIJER“ „MORFIJUM“ „MOSKVA DVADESETIH GODINA“ „MOSKOVSKE SCENE“ „MRTVE DUŠE“ (dramatizacija) „MRTVE DUŠE“ (filmski scenario) „MUZA OSVETE“ „MULINI SINOVI“ „NAPAD“ NASTAVCI „MAJSTORA I MARGARITE“ „NEDELjA PROSVEĆIVANjA“ „NEOBIČNI DOŽIVLjAJI JEDNOG DOKTORA“ NIKANOR IVANOVIČ BOSOJ NIČE, Fridrih „PETAR VELIKI“ PETLjURA, Simon Vasiljevič „PEHAR ŽIVOTA“ „POD PETOM“ „POZORIŠNI ROMAN“ PONTIJE PILAT POPOV, Pavel Sergejevič „PREDSTAVA LORDA KERZONA“ „PRESTONICA U NOTESU“ „PSALAM“ „PSEĆE SRCE“ „PURPURNO OSTRVO“ (drama) „PURPURNO OSTRVO“ (feljton) „PUTOVANjE PO KRIMU“ „RADNIČKI GRAD-VRT“ „RAT I MIR“ „RAŠEL“ „REVIZOR“ SALTIKOV-ŠČEDRIN, Mihail Jevgrafovič SJENKJEVIČ, Henrik SLAŠČOV, Jakov Aleksandrovič „SLUČAJ KOMAROV“ SOKOV ANDREJ FOKIČ „SPIRITISTIČKA SEANSA“ STALjIN STEPAN BOGDANOVIČ LIHODEJEV „STEPENICE ZA RAJ“ STRAVINSKI ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ „TAJNOM PRIJATELjU“ „TAMA MISIRSKA“ TEATAR VARIJETE „TRGOVAČKA RENESANSA“ TROCKI „TUŠTA I TMA“ „U KAFEU“ „U NOĆI NA TREĆI DAN MESECA“ „U ČASOVIMA SMRTI“ „UBIO SAM“ „UBRUS S PETLOM“ UKLETI STAN FLORENSKI, Pavel Aleksandrovič FRIDA HELA HRIŠĆANSTVO „CRVENA KRUNA“ „CRNO MORE“ „ČASOVI ŽIVOTA I SMRTI“ „ČELIČNO GRLO“ „ČIČIKOVLjEVE PUSTOLOVINE“ „ŠANSON D’ETE“ ŠESTOV, Lav MIHAIL BULGAKOV: DELA I DANI, 1891–1940 BIBLIOGRAFIJA BELEŠKA O PISCU

70x111x47cm

114x85x189cm

104 visina, 165,5 dužina, 77,5cm širina, 145cm spust sa otvorom za vodu

104 visina, 165,5 dužina, 77,5cm širina, 145cm spust sa otvorom za vodu

Bicikl je u odlicnom stanju.kupljen u aksi za 9000 din. Dečiji balans bicikl QPlay Spark - Pogodan za decu od 3 do 6 god. - Kombinacija kvaliteta i jedinstvenog dizajna. - Za najmlađe bicikliste koji tek uče da balansiraju i prave prve korake na svom biciklu. Pošto dobije početne veštine kretanja na biciklu za ravnotežu, Vašem detetu će biti lakše da pređe na veliki bicikl. - Spark balance bike je opremljen krugom na točkovima koji svetli prilikom vožnje što će pozitivno uticati na malog biciklistu. - Q Play bicikli su jaki, čvrsti i visokog kvaliteta izrađeni od kvalitetnih materijala. - Mekani gumeni točkovi pene čine ovaj prelepi balans bicikl pogodnim za mirnu i udobnu vožnju. Može se koristiti u sobnim ili spoljašnjim uslovima. Sa ovim tihim točkovma neće biti buke u stanu! - Podesivi upravljač i sedište omogućava odabir optimalnog položaja za Vašeg malog biciklistu. - Mekano ergonomsko sedište i neklizajuće ručke pružaju udobnosti i sigurnost u vožnji. -Karakteristike: - Čvrst čelični ram - Tihi i mekani gumeni točkovi 30cm - Podesivo sedište - Mekano ergonomsko sedište - Podesivi upravljač - Neklizajuće ručke - Širina volana: 33cm - Visina sedišta 32-38cm - Visina upravljača 53-55cm - Dužina 83cm - Težina bicikla 3,9kg

Beograd 1998. Mek povez, XXXVII + 558 strana. Napomena: na tridesetak strana tragovi olovke (uredno obeležen tekst, zapisi na marginama - kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. J9 ...Ova knjiga teži istorijskoj spoznaji. Autorkino lično iskustvo, gotovo nepregledna dokumentacija i zadivljujuće bogato konkretno znanje istraženi su sa istorijskog i analizirani sa sociolološkog stanovišta. No ova knjiga se ne zaustavlja na tome. Ona želi da putem poznaje doprinese stvaranju određenog moralnog političkog čina mišljenja koji bi čoveku omogućio da se potvrdi u ovom vremenu , u haosu koji kida sve korene i u opštoj zasićenosti od svih mišljenja, koji i jesu stvorili kolektiv ničega i aparat terora... (Iz predgovora Karla Jaspersa nemačkom izdanju) Sadržaj: Predgovor prvom izdanju Predgovor prvom delu: Antisemitizam Predgovor drugom delu: Imperijalizam Predgovor trećem delu: Totalitarizam PRVI DEO: ANTISEMITIZAM Prvo poglavlje: Antisemitizam kao uvreda zdravog razuma Drugo poglavlje: Jevreji, nacionalna država i rođenje antisemitizma I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kao državni bankar II: Rani antisemitizam III: Prve antisemitske partije IV: Antisemitizam levičara V: Zlatno doba sigurnosti Treće poglavlje: Jevreji i društvo I: Između parija i skorojevića II: Moćni čarobnjak III: Između poroka i zločina Četvrto poglavlje: Drajfusova afera I: Činjenice o ovom slučaju II: Treća republika i francuska jevrejska zajednica III: Vojska i kler protiv republike IV: Narod i gomila V: Jevreji i drajfusovci VI: Izvinjenje i njegovo značenje DRUGI DEO: IMPERIJALIZAM Peto poglavlje: Politička emancipacija buržoazije I: Ekspanzija i nacionalna država II: Vlast i buržoazija III: Savez između gomile i kapitala Šesto poglavlje: Teorija rase pre rasizma I: `Rasa` aristokrata protiv `nacije` građana II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju III: Novi ključ za istoriju IV: `Prava Engleza ` vs. Prava čoveka Sedmo poglavlje: Rasa i birokratija I: Fantomski svet Crnog kontinenta II: Zlato i rasa III: Karakter imperijaliste Osmo poglavlje: Kontinentalni imperijalizam: pan-pokreti I: Plemenski nacionalizam II: Nasleđe bezakonja III: Partija i pokret Deveto poglavlje: Propadanje nacionalne države i kraj Prava čoveka I: `Nacija manjina` i narod bez državljanstva II: Aporije ljudskih prava TREĆI DEO: TOTALITARIZAM Deseto poglavlje: Besklasno društvo I: Mase II: Privremeni savez između gomile i elite Jedanaesto poglavlje: Totalitarni pokret I: Totalitarna propaganda II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti Dvanaesto poglavlje: Totalitarizam na vlasti I: Totalitarna država II: Tajna policija III: Totalna dominacija Trinaesto poglavlje: Ideologija i teror: novi oblik vlasti Bibliografija Registar

Odlican primerak. Omot malo zacepljen, nista strasno.

Nova nekorišćena knjiga