Monografija Izdavac - Eparhija sremska, Sremski Karlovci Godina - 2014. Urednik Episkop sremski Vasilije Srpska pravoslavna crkva, Istorija Srpske pravoslavne crkve, Eparhija sremska, Vladicanstvo sremsko, Fruskogorski manastiri Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u odlicnom stanju,ilustracije u boji,format 31 cm,1200 str. (95)

Ava Justin Popović Žitija svetih 1-12 komplet S blagoslovom Nj.P.Episkopa Šabačkovaljevskog Gospodina Jovana BLAGOSLOV SVETOG ARHANĐELA MIHAILA ŽITIJA SVETIH arhimandrit D-r Justin Sp.Popović bivši profesor univerziteta Izdanje Manastira Sv. Ćelije kod Valjeva Beograd 1972/1977. Tvrd povez, plastificirani zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano. Prvo izdanje-11 knjiga , dok je februar izdanje 2005. Svaka knjiga ima originalni list sa štamparskim pogreškama, Na predlistu prve knjige pečat manastira Jošanice sa posvetom igumana. Posveta na prvoj strani predgovora. -žitija svetih za januar, strana 901 -žitija svetih za februar, strana 466 -žitija svetih za mart, strana 585 -žitija svetih za april, strana 486 -žitija svetih za maj, strana 657 -žitija svetih za jun, strana 693 -žitija svetih za jul, strana 743 -žitija svetih za avgust, strana 536 -žitija svetih za septembar, strana 613 -žitija svetih za oktobar, strana 695 -žitija svetih za novembar, strana 846 -žitija svetih za decembar, strana 877 Stanje Veoma dobro, kao novo, na dve knjige nedostaje plastificirani zaštitni omot,knjige su odlično očuvane.

Na jednom mestu sva dela Svetog Justina Ćelijskog. Sabrano u 19 knjiga, bordo boje, tvrdog poveza sa zlatotiskom. Preko 10.000 stranica! Izdaje Manastir Ćelije, Valjevo. Veličina knjige je 24cm. Prodaje se kao komplet. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Evo i naslova: 1. Knjiga I - Praznične besede 2. Knjiga II - Nedeljne besede 3. Knjiga III - Pashalne besede 4. Knjiga IV - Pravoslavna crkva i ekumenizam / Svetosavlje kao filosofija života 5. Knjiga V - Akatisti 6. Knjiga VI-VII - Filosofija i religija F.M. Dostojevskog / Dostojevski o Evropi i Slovenstvu 7. Knjiga VIII-IX - Put Bogopoznanja / Filosofske urvine 8. Knjiga X - Tumačenje Svetog Evanđela po Mateju 9. Knjiga XI-XII - Tumačenje Svetog Evanđela po Jovanu / Tumačenje Poslanica Svetog Jovana Bogoslova 10. Knjiga XIII - Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog Apostola Pavla 11. Knjiga XIV-XV-XVI - Tumačеnjе Poslanicе Svеtog Apostola Pavla: Efеscima, Filipljanima i Kološanima, Galatima i I i II Solunjanima 12. Knjiga XVII - Dogmatika Pravoslavne Crkve I 13. Knjiga XVIII - Dogmatika Pravoslavne Crkve II 14. Knjiga XIX - Dogmatika Pravoslavne Crkve III 15. Knjiga XX - Setve i žetve 16. Knjiga XXI - Druge besede 17. Knjiga XXII - Zapisi, dnevnici, manja dela 18. Knjiga XXIII/I - Besede I 19. Knjiga XXIII/II - Besede II

Odabir najkvalitetnije kože i precizan majstorski, rucni rad, garantuju kvalitet, postojanost i nude najbolje za vaš novac. Ovo specijalno izdanje Biblije je dobar izbor ako želite da poklonite nešto posebno, vredno i trajno vašem prijatelju ili poslovnom partneru. Izuzetan materijal korišćen u procesu ručne izrade i vrhunska preciznost majstora umetnika doprinosi stvaranju utiska da se radi o istinski jedinstvenom predmetu. Primenjujemo razne tehnike graviranja kože, zlatotisak, srebrotisak, suvi žig, time proizvodima dajemo lični pečat i prilagodjavamo vašim potrebama. Izrada klišea za utiskivanje, ukoliko željeni nemamo u ponudi, iznosi 0.4 eura/cm2. Cena ove usluge se anulira prilikom poručivanja više artikala, zavisno od vrednosti artikla. VREME IZRADE max.7-10 DANA. BOJE KOŽE: crna, braon, crvena, bela, teget plava DOSTAVA NA ADRESU 24h OD TRENUTKA SLANJA. Proizvedeno u Srbiji. Ručna izrada. Dimenzije kutije: 320x270x160

Autor : Cyril Glasse Ova enciklopedija obrađuje oko 1200 odrednica. Autor je prihvatio islam, a živi na zapadu. Na prevođenju je radila grupa prevodilaca. Djelo je ilustrirano, termini su transkribirani, navođeni su hidžretski datumi. Uopisu islamskih dužnosti i obreda zastupljeni su i stavovi drugih pravnih škola (mezheba)

Sveto Jevandjelje, svakodnevno, bogoslužbeno, na srpskom jeziku, izdanje Eparhije Žičke, model 903, tvrdi kožni povez, bez okova, gravura zlatotiskom. NAJKVALITETNIJA GOVEDJA KOŽA. Boja kože standardno Crvena, može biti Crna, Braon ili Teget plava ali u koliko se naručuje crna, braon ili plava neophodna je uplata unapred. MOŽETE PORUČITI IZRADU OVAKVOG KOŽNOG POVEZA NA VAŠEM JEVANDJELJU, CENA SE UMANJUJE ZA NABAVNU CENU KNJIŽNOG BLOKA. Ovo Jevandjelje množe se preuzeti lično na teritoriji Beograda u skladu sa prethodnim dogovorom. KOLIČINE NEOGRANIČENE.

APOSTOLI U KOŽNOM POVEZU, bogoslužbena knjiga, za hramove, sveštenstvo i vernike Srpske pravoslavne crkve, kupac može izabrati boju kože (crna, crvena, braon, teget plava), motiv gravure (ikona, tekst), tehniku gravure (suvi žig, srebrotisak, zlatotisak). Na vašoj adresi za 7-10 dana. Povez možemo uraditi i na knjizi koju nam vi dostavite, cena se tada umanjuje za nabavnu cenu knjige ( nabavku knjiga vršimo u Eparhiji Žičkoj i Patrijaršijskoj prodavnici ).

LUKSUZNO IZDANJE MONOGRAFIJA O SVETOJ ZEMLJI POVODOM 2000 GODINA HRISCANSTVA UPOREDO NA TRI JEZIKA SRPSKI RUSKI I ENGLESKI ZASTITNA KUTIJA (MALO OGREBANA PRI VRHU ALI NISTA STRASNO) DVE IKONE FANTASTICNO IZDANJE SUPER OCUVANO KAO NOVO SLANJE KAO PAKET 150 DIN

Ocuvano

Церковь и духовное возрождение России - Слова, речи, послания, обращения (1900-1998) - Святейший Патриарх Московский и всея Руси Алексий II Knjiga sa posvetom Ruskog Patrijarha Izdavac: Издательский Совет Русской Православной Церкви Cvrst povez 912 str. Manji tragovi ostecenja i obojenosti na rikni knjige sto se moze videti na fotografiji.

Sveto Pismo u kožnom povezu , na stilizovanom drvenom postolju. Govedja koža. Ručni rad. Vreme izrade i dostave: 7-10 dana Mogućnost graviranja u koži po želji naručioca. - IZUZETAN POKLON ZA SVAKU PRILIKU -

Ava Justin Popović Žitija svetih 1-12 komplet S blagoslovom Nj. P. Episkopa Šabačkovaljevskog Gospodina Jovana BLAGOSLOV SVETOG ARHANĐELA MIHAILA ŽITIJA SVETIH arhimandrit D-r Justin Sp. Popović bivši profesor univerziteta Izdanje Manastira Sv. Ćelije kod Valjeva 1998. godina, Štampa. . . Beograd -Novi Dani Tvrd povez , ćirilica, ilustrovano. ,25. cm. Knjige u PERFEKTNOM stanju. . . . . -------------------------------- 1. ŽITIJA SVETIH za januar, strana 901 2. ŽITIJA SVETIH za februar, strana 466 3. ŽITIJA SVETIHza mart, strana 585 4. ŽITIJA SVETIH za april, strana 486 5. ŽITIJA SVETIH za maj, strana 657 68. ŽITIJA SVETIH za jun, strana 693 7. ŽITIJA SVETIH za jul, strana 743 8. ŽITIJA SVETIH za avgust, strana 536 9. ŽITIJA SVETIH za septembar, strana 613 10. ŽITIJA SVETIH za oktobar, strana 695 11. ŽITIJA SVETIH za novembar, strana 846 12. ŽITIJA SVETIHza decembar, strana 877 Knjige u PERFEKTNOM stanju..... ------------------------------- Moguća kupovina . . . . . . . . , pay pal. . . Šaljem u inostranstvo! -------------------------------- Komplet....

Jevanđelje za bogoslužbenu upotrebu, obloženo najfinijom goveđom kožom. Ručni rad majstora. VREME IZRADE: 7-10 radnih dana OKOV: umetnička livnica Šeli-srpska tradicija, Aranđelovac KNJIŽNI BLOK: Eparhija Žička, svakodnevno, bogoslužbeno, na srpskom. DIMENZIJE: 310*220*80 mm TEŽINA: ~ 4kg Dostava na adresu u Srbiji i 65 zemalja sveta. Besplatna dostava ukoliko se uplata vrednosti knjige obavi pre slanja paketa. Možete poručiti graviranje teksta posvete ukoliko ovaj artikal prilažete nekom od hramova SPC ili poklanjate prijatelju.

Details Polnyj pravoslavnyj bogoslavskij enciklopedičeskij slovar` Imprint London : Variorum Reprints, 1971. Description 2 volumes : (2463 columns). ; 23 cm Note Reprint of the 1913 ed. Includes facsim. t.p. of original with title: Polnyĭ pravoslavnyĭ bogoslovskiĭ entskilopedicheskiĭ slovar` Alternate Title Polnyĭ pravoslavnyĭ bogoslovskiĭ entsiklopedicheskiĭ slovar` 2463 strane ukupno..... Language Russian --------------------- KOMPLET I-II ,dve knjige...tvrd povez..2463 strane ukupno [Puni pravoslavni teološki enciklopedijski rečnik]..... -------------------------------- Knjige u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- Pećina

Manastiri svedoci postojanja Srba-Ljiljana Sakic.Izdavac Partenon,2005 godine.Tvrd povez,921 str.Veoma dobro ocuvana.

Odlično očuvana knjiga u zaštitnoj kutiji. SS

m5 MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE kritičko izdanje - Nikola Rodić, Gordana Jovanović Izdavač: SANU Beograd Godina izdanja: 1986. Povez: tvrd Broj strana: 350 Pismo: ćirilica

Pet knjiga Prvi svezak:Od praopcine do ranokrscanske velecrkve Treci svezak-prvi polusvezak:Od crkvenoga ranog srednjeg vijeka do Grgurovske reforme. peti svezak:Crkva u doba apsolutizma i prosvetiteljstva Sesti svezak-prvi polusvezak:Crkva izmedju revolucije i restauracije. DRugi polusvezak:Crkva izmedju prilagodjavanja i otpora. Grupa autora-urednik Hubert Jedin Tvrde korice,cetiri imaju zastitni omotac,jedna nema,dobro ocuvane. M-46

Tečaj XVI Lepo očuvano kao na slikama Uređuje dr Josip Kuhner Đakovo Sremska biskupija (lat. Dioecesis Sirmiensis) je biskupija Rimokatoličke crkve u Srbiji sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, gde je smešten katedralni hram. Područje biskupije pokriva deo Srema koji je u sastavu Srbije. Sremska biskupija Katolička crkva Rimokatolička crkva, Sremska Mitrovica 011.jpg Katedralni hram biskupije Osnovni podaci Mitropolija Đakovačko-osječka nadbiskupija Sjedište Sremska Mitrovica Država Srbija Osnovana 2008. Broj parohija 29 [[1] Zvanični veb-sajt] Arhijerej Čin arhijereja biskup Titula arhijereja sremski biskup Catholic Church Serbia.PNG Sremska biskupija je deo biskupske konferencije Srbije. Sa druge strane, biskupija je podređena Đakovačko-osječkoj nadbiskupiji, koja ima svoje područje u Hrvatskoj. Područje Uredi Područje biskupije pokriva središnji i istočni Srem, tj. njegov deo u sastavu Srbije. To znači da biskupija pokriva i vojvođanski deo Srema, a i njegov deo u sastavu Beograda (Zemun, Novi Beograd, Surčin). Biskupija je nadležna za sve vernike rimokatoličke veroispovesti na svom području, bez obzira na etničku pripadnost. U većini su to Hrvati, a u manjem broju Mađari, Slovaci i druge manjine. Istorijat Uredi Sremska biskupija osnovana je 1773. godine spajanjem dotadašnjih biskupija u Bosni i Sremu. Data biskupija 1963. godine dobija novi naziv - Đakovačko-sremska nadbiskupija. 18. juna 2008. godine Đakovačko-sremska nadbiskupija je podeljena prema graničnoj liniji između Hrvatske i Srbije na Đakovačko-osječku nadbiskupiju i Sremsku biskupiju. Biskupi Uredi Đuro Gašparović (2008-). Ustrojstvo biskupije Uredi Sremska biskupija je podeljena na 29 parohija (župa), pri čemu pojedini sveštenici opslužuju dve ili više župa. Bosanska biskupija sremska srem bosna istorija bosne srema Xviii vek 19. veka istorija crkve katoličke pravoslavne religija teologija

Dimitrije Nikolajević - Crvena poema Ovo delo našeg slavnog autora izašlo je godinu dana ranije!, pre nego što je izašla verzija Crvene poeme sa ilustracijom. JEDINI primerak dostupan u ponudi. Izuzetne vrednosti. Knjižica je većeg formata. Bez bilo kojih oštećenja, fleka, tačkica, tragova pisanja, kao i bez tragova požutelosti. Uzmite u obzir da je staro 52 godine! i još uvek u odličnom stanju. Dimitrije Nikolajevic (1935-2015) Pesnik izuzetnog pesničkog senzibiliteta živeo je, umetnički sazrevao i stvarao u Kragujevcu, inspirišući se kragujevačkom tragedijom ali i svakodnevicom i društvenim pojavama u gradu na Lepenici. Bio je rukovodilac izdavačke delatnosti Spomen-parka „21. oktobar“, autor je 29 zbirki poezije, priredio je zbornik „Put je krug“, a njegova „Crvena poema“ sa grafičkim ilustracijama Lazara Vujaklije (1971) predstavlja bibliofilsko izdanje. Zastupljen je u mnogim pesničkim antologijama i zbornicima savremene jugoslovenske i srpske poezije. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i dobitnik brojnih književnih nagrada i društvenih priznanja.

Na predlistu je posveta Deroka patrijarhu Germanu. Turistička štampa, Beograd, ne vidim godinu izdanja, ali je najverovatnije reč o prvom izdanju. Tvrd povez, četvrtasti format. Korice oštećene, unutra lepo očuvana.

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Jako lepo očuvano

ABDULAH SIDRAN - SAHBAZA Kalibar 70, 1970 38 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Tvrd povez U kutiji Vladika Atanasije Jevtić Од Косова и Метохије до Јадовна, Јасеновца и Пребиловаца -Епископ Атанасије Петокњижје о страдању Српског народа и Православне Цркве Христове у Српским земљама Призрен-Јасеновац-Пребиловци-1987-2021 Комплет 1-5 Број страна око 2500