Prevod Kur`ana , izdanje Muslimanski izdavački centar Zagreb . Prevod: Besim Korkut Džepni format Knjiga je nova, glanc !!

SRPSKE SLAVE čuvari ognjišta - Nevenka Nedeljković Izdavač: MLADINSKA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2012. Povez: tvrd Broj strana: 336 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Vesna Parun - Zore i vihori , izdanje Mladost . Kao nova !

Retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Komadina, Miloš, 1955-2004 = Komadina, Miloš, 1955-2004 Naslov Nešto s anđelima : pesme / Miloš Komadina Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1991 (Subotica : Birografika) Fizički opis 66 str. ; 19 cm (broš.) Napomene Tiraž 800. Slika autora i beleška o autoru i delu na presavitku korica. Ono što čitaocu pri prvom susretu sa novom pesničkom knjigom Miloša Komadine najpre pada u oči je činjenica da lirski subjekt u dobrom broju pesama u opise pojedinih prizora sve češće uvodi vremensku komponentu. Ako, pak, posegnemo za vrednosnim komponentama koje Komadina unosi u svoje opise, uočićemo da on najčešće govori iz perspektive koju obeležava osećanje da je mnogo toga minulo, da su najlepši doživljaji i uspomene ostali negde u vremenu kojeg više nema. Doduše, Komadina o vremenu i o proticanju vremena ne govori na način koji je uobičajen u našoj poeziji. A to pre svega znači da se on kloni melanholične intonacije u klasičnom obliku i da više nastoji da nam pokaže nešto drugo – činjenicu da u čovekovom životu postoji jedan trenutak koji se, po svemu, uzdiže iznad drugih i da od časa kad on prođe naš pogled na sve stvari koje nas okružuju mora biti drugačiji. Iskazujući upravo osećanje da je za njega taj trenutak prošao, Komadina je nastojao da svest o tome pretvori u potrebu da se primakne jednom svetu čiji su obrisi nejasni, poželeo je, drugim rečima, da ima „nešto s anđelima“ kao suštinom ovog sveta u kome prebivaju, kako bi jedan naš pesnik rekao, „stvari koje su prošle“, stvari koje su se odmakle od svog materijalnog oblika. Lirski subjekt u pojedinim pesmama zbog toga teži da nam pokaže kako se, sve vreme, kreće po granici između svetova i kako kroz to kretanje dodiruje čas ovostrane a čas onostrane sadržaje. Pritom, naravno, nikako nije nevažna ni okolnost o kojoj je već bilo reči – svest lirskog subjekta da je došao u priliku da oseti promenu koja je zahvatila njegovo biće i da svoj lirski govor pretvori u opis te promene. MILOŠ KOMADINA (Beograd, 10. 8. 1955 – Beograd, 28. 2. 2004) Miloš Komadina je srpski pesnik, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu. Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama „Obično jutro“ objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: „Student“, „Vidici“ i „Književne novine“. Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva. Dobar opis Miloševe ličnosti daje se u člancima Zorice Kojić koja kaže: „...zanosni taj poeta na listovima svojih knjiga i u svakodnevnom životu podjednako, zauvek mladi snevač rastafarijanskih dab snova, obožavalac regea („Steel pulse“), Bulata Okudžave i ribolova, večni mladić i dečak koji je goreo na tinejdžerskim vatrama od istinskog oduševljenja prirodom i svakim njenim elementom, pišući i proslavljajući življenje i mikro i makro svet u njemu i okolo njega svakom česticom svog dobrog, predobrog gradskog bića... Ako se pesnici kroz pisanje trude da se oslobode svog pakla, Miloš Komadina je zauzvrat proizvodio sami raj, čist vazduh i plavo nebo u direktnom susretu za svakog svog prijatelja i čitaoca. Miloš koga su od njegovih prapočetaka svi mnogo radije i prirodnije nazivali „pesničinom“ nego tek prosto pesnikom, već dovoljno dugo je neka vrsta sasvim bespogovornog Volta Vitmena u ovim krajevima, kome – kao što je to bilo i sa samim Vitmenom uostalom! – Umetnici svih vrsta i zanata dolaze na iskreno poklonjenje. No, tamo ne zatičete nikakvu samodovoljnu, nadutu i pompeznu veličinu, nego baš naprotiv živahnog dečaka, sa kojim odmah prelazite na „Ti“ i koji vam sve vreme priča čudesne priče sa same granice života i poetske fantazije što biste ih mogli satima slušati širom otvorenih očiju i usta.“ BIBLIOGRAFIJA Objavio je sledeće knjige poezije: „Obično jutro“, 1978. (Nolit) „Rečnik melanholije“, 1980. (Nolit) „Figure u igri“, 1983. (Nolit) „Etika trave“, 1984. (Prosveta) „Južni krst“, 1987. (Nolit) „Nešto s anđelima“, 1991. (Nolit) „Dan“, 1994. (BIGZ) „Čudo“, 1998. (Narodna knjiga) „Ono“, 2003. (Nezavisna izdanja, Masic) Miloš je takođe objavio i knjigu proznih tekstova i pesama „Vode i vetrovi“ 1994. godine (Zajednica književnika Pančeva) i knjigu priča „Insitut za rak“ 2003. godine (Stubovi kulture) za koju je inače i dobio nagradu „Miloš Crnjanski“. Zbirku pesama „Svilom šivena juta“ su na osnovu pesnikove zaostavštine priredili Gordana Ćirjanić i Milutin Petrović 2005. godine. Kaže se da su imali uspeha u sklapanju knjige: zbirka se drži kao celina i liči na Komadinu. NAGRADE Miloš je dobitnik najuglednijih književnih nagrada, uključujući i nagradu „Vasko Popa“ za sveukupno pesničko delo, nagrade „Milan Rakić“ i „Miloš Crnjanski“ i „Pečat varoši sremskokarlovačke“. Nagrada „Vasko Popa“ 2002. godine dodeljena je za zbirku pesama „Svejedno“ („Rad“, 2001.) za koju se kaže da „potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od dvadeset godina“. Neki od razloga zašto je zbirka „Svejedno“ osvojila ovu nagradu tiče se i toga što „Komadina podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost i što njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan“. KC (K)

tvrd povez, mat plastika, format A5, str. 528. Ne može se ni pretpostaviti kada je taj jednostavniji i primitivniji oblik obožavanja smenilo obožavanje likova i praslika, koje predstavljaju Bramu, Višnua, Šivu i druga zamišljena bića koja čine mitološki panteon ogromnih razmera; ili kada su to Rama i Krišna, za koje bi se reklo da su isprva bili stvarne istorijske ličnosti, bili uzdignuti na nivo božanstava. Manu je na više mesta [*6] spominjao obožavanje slika, tj. likova, ali uz napomenu da oni bramani koji žive od služenja po hramovima pripadaju nižoj i lošijoj klasi. Čitava povest u Ramajani i Mahabharati vrti se oko doktrine o inkarnacijama, jer su sve glavne dramske ličnosti u tim epovima bile otelovljenja bogova, polubogova i nebeskih duhova. Izgleda da je ritual onaj iz Veda, i može se sumnjati da tu ima ikakvih aluzija na obožavanje likova, tj. ikona; ali svuda preteže doktrina o umilostivljenju putem pokore i veličanja, a Višnu i Šiva su naročiti predmeti hvalospeva i prizivanja. Prema tome, u ta dva dela nalazimo nedvosmislene nagoveštaje o napuštanju elementarnog bogosluženja iz Veda i početku ili razradi legendi, koje čine veliko stablo mitološke religije Hindusa. A koliko su oni odmakli u kosmogoniji i hronologiji svojih predaka, ili u kom stepenu predanja o porodicama i dinastijama mogu da potiču od njih – to su pitanja o kojima može da se presudi tek kada Vede i dva dela o kojima se radi budu bili temeljnije proučeni.

Jurodivi covek Boziji - Zivot i podvizi Svetog Gavrila Gruzijskog У јеку највећег богоборства, Свети Гаврило Грузијски је дигао глас против антихришћанске диктатуре јавно спаливши огроман портрет Владимира Лењина на згради Врховног Совјета у Тбилисију. Због тог `шокантног` чина, био је подвргнут великом мучењу и прогону, међутим, овај грузијски подвижник посведочио је да је вера у Христа јача од свих овоземаљских сила, храбро и истрајно носећи свој крст на грудима: `То сам учинио зато што се човек не сме боготворити. Тамо, на месту Лењиновог портрета треба да виси Христово Распеће. Зашто пишете `слава Лењину`, кад човеку није потребна слава. Треба писати `Слава Господу Исусу Христу!`` књига (тврд повез, заштитни омот, илустровано, 480 стр) + акатист + тропар и кондак са приказима светитеља

STRUKTURA OBMANE IZDAVAČ: NAKLADA JESENSKI I TURK GODINA IZDANJA: 2015, ZAGREB BROJ STRANA: 365 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: OČUVANA - NEČITANA DOSTA JE KNJIGA NAPISANO O PAPAMA, NJIHOVIM DOBRIM I LOŠIM, ZA EUROPSKU, ALI I SVJETSKU I CRKVENU POVIJEST ZNAČAJNIM I MANJE ZNAČAJNIM, KORISNIM I ŠTETNIM POSTUPCIMA I ODLUKAMA, ALI NI U JEDNOJ OD NJIH KAO U OVOJ PAPINSKI GRIJEH. STRUKTURE OBMANE AUTORA GARRYJA WILLSA, INAČE PRAKTIČNOGA VJERNIKA KATOLIKA, NIJE BILO MOGUĆE NAĆI NA POVIJESNIM DOKUMENTIMA TE TEOLOŠKIM I FILOZOFSKIM DJELIMA UTEMELJENU ANALIZU `NEKIH` PAPINSKIH ODLUKA I STAVOVA KAO NPR. ONIH O HOLOKAUSTU, ANTISEMITIZMU, KONTROLI RAĐANJA, POBAČAJU, SVEĆENIČKOM CELIBATU, RASTAVI BRAKA, ŽENAMA-SVEĆENICAMA, HOMOSEKSUALNOSTI, PEDOFILIJI, MARIJANSKIM POBOŽNOSTIMA, DRUGIM RELIGIJAMA, ZNANOSTI I UMJETNOSTI, ITD. OVA KNJIGA DONOSI RELEVANTAN ZNANSTVENI MATERIJAL ZA PROSUDBU PONAJPRIJE CRKVENO-POVIJESNIH OKOLNOSTI PRI DONOŠENJU NEKIH VAŽNIH CRKVENIH ODLUKA, ALI I ZA PROSUDBU (NEGATIVNIH) POSLJEDICA TIH ODLUKA NE SAMO U OKVIRU KATOLIČKE CRKVE KAO VJERSKE ORGANIZACIJE, NEGO I DRUŠTAVA IZGRAĐENIH NA ZASADAMA ZAPADNOEUROPSKE KRŠĆANSKE CIVILIZACIJE U KOJIMA TA CRKVA DJELUJE. SVOJIM IZUZETNO DOBRIM POZNAVANJEM CRKVENE POVIJESTI, ALI I POVIJESTI PAPINSTVA POSEBNO, G. WILLS OVIM DJELOM U SREDIŠTE ZANIMANJA I RAZMATRANJA DOVODI RELEVANTNA PITANJA IZ DALJNJE I BLIŽE POVIJESTI KATOLIČKE CRKVE I NJEZINIH STRUKTURA TE UVIJEK IZNOVA SUGERIRA DALJNJE SMJEROVE U ISTRAŽIVANJU OVE TEMATIKE A SVE DA BI SE SKINUO `VEO TAJNE` S MNOGIH DOKTRINARNIH PITANJA I ODLUKA O NJIMA, A KOJE DONOSE OSOBE ZAŠTIĆENE „DOGMOM“ PAPINE NEPOGREŠIVOSTI. U TOM SMISLU OVA ĆE KNJIGA, U KOJOJ AUTOR NA TAKO SUSTAVAN I ZNANSTVENO UTEMELJEN NAČIN ISTRAŽUJE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA POVIJEST „POVIJEST PREŠUĆIVANJA, PRIKRIVANJA I LAŽI“ TE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA HIJERARHIJA SPREMNA AUTOKRITIČKI PROMATRATI SVOJU VLASTITU POZICIJU, BITI OD VELIKE KORISTI NE SAMO ONIMA KOJI SE U OKVIRU SVOJE STRUKE (TEOLOGIJA, OPĆA POVIJEST, POVIJEST CRKVE, POVIJEST PAPINSTVA, ITD.) BAVE OVOM TEMATIKOM, NEGO I MNOGIMA IZ DRUŠTVENIH ZNANOSTI (NPR. SOCIOLOZIMA RELIGIJE), ALI I ZAINTERESIRANIM LAICIMA. PROF. DR. SC. IVAN MARKEŠIĆ, INSTITUT DRUŠTVENIH ZNANOSTI IVO PILAR

retka knjiga

Sveto Pismo u kožnom povezu , na stilizovanom drvenom postolju. Govedja koža. Ručni rad. Vreme izrade i dostave: 7-10 dana Mogućnost graviranja u koži po želji naručioca. - IZUZETAN POKLON ZA SVAKU PRILIKU -

KUR`AN-Prijevod:Ali Riza Karabeg Komentar:Enes Karic.Izdavac:August Cesarec Zagreb 1991.

Kao novo, nekorišćeno. 1276 str i 1275. str Stampano na tanjem papiru, nego što je uobicajeno kod nas. Malo oštećenje na drugoj knjizi. Tvrdi povez. Brooklyn, New York, USA

Izdavački poduhvat sestrinstva manastira Sveti Stefan iz Vranja – Starac Pajsije Svetogorac u 7 knjiga/tomova. U šest tomova prirеđеne su duhovne pouke Svetog Pajsija Svetogorca ili Starca Pajsija kako ga mnogi znaju. Knjige su tvrdog poveza, veličina knjige je 24 cm. Oko 2.350 stranica! Izdaje Manastir Sveti Stefan kod Vranja. Prodaje se kao komplet. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Tom I - S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku Knjiga „S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku“, prvi jе tom u sеriji „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“. Radi lakšеg korišćеnja, sadržaj knjigе jе podеljеn na čеtiri cеlinе. Svaka cеlina jе podеljеna na glavе, a svaka glava na manjе dеlovе sa odgovarajućim podnaslovima. Fusnotе su pisanе sa ciljеm da olakšaju razumеvanjе tеksta čitaocima koji nisu upoznati sa ovom tеrminologijom, a nе braći u Hristu koji poznaju svеtootačkе spisе. Tom II - Duhovno buđenje Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svеtogorca, Duhovno buđеnjе, obuhvata tеmе kojе sе tiču današnjе stvarnosti. Onе nas prizivaju na postojano bdеnjе i sprеmnost, priprеmajući nas na nеprilikе sa kojima ćеmo sе najvеrovatnijе suočiti. Jеr – kao što smo vеć vidеli – obistinjujе sе ono što jе Starac čеsto govorio: „Prеlazićеmo iz olujе u oluju. Nеko vrеmе ćе tako da budе; jеdna svеopšta pomеtnja“. Tom III - Duhovna borba U ovom trеćеm tomu, Duhovna borba, sabranе su tеmе kojе mogu da pomognu grеhom izmučеnom čovеku da stеknе „brigu po Bogu“ i da započnе duhovnu borbu, kako bi sе oslobodio uza. Živеći u pokajanju, hrišćanin ćе moći da svučе sa sеbе svog starog čovеka, koji jе, kako jе Starac jеdnom rеkao, „zli zakupac u nama, a da bi otišao, trеba mu razrušiti kuću i započеti sa zidanjеm novog zdanja, novog čovеka.“ Tom IV - Porodični život Čеtvrtim tomom nastavljamo izdavanjе pouka blažеnopočivšеg starca Pajsija, kojе, ovaj put, obrađuju tеmе vеzanе za porodicu i iskušеnja sa kojima sе čovеk suočava uslеd krizе koju prеživljava savrеmеna porodica. Starac jе govorio da jе vеćinu pisama koja jе primao dobijao (upravo) od ljudi koji su imali problеmе u porodici. Za uzrok tih problеma Starac jе smatrao udaljеnost ljudi od Boga i njihovo sеbеljubljе. „Nеkada jе život bio mnogo mirniji, a i ljudi su bili trpеljivi. Danas su svi kao zapеtе puškе. Nе mogu da podnеsu ni jеdnu jеdinu rеč. A poslе automatski slеdi razvod“, govorio jе Starac. Tom V - Strasti i vrline U ovom pеtom tomu sabranе su Starčеvе poukе kojе sе odnosе na strasti i vrlinе. Ovе poukе nе prеdstavljaju sistеmatsko učеnjе, niti sе svеobuhvatno odnosе na svе strasti i vrlinе. Onе su sastavljеnе od Starčеvih odgovora na naša pitanja u vеzi sa dijagnozom i lеčеnjеm strasti, kao i praktikovanjеm vrlina. Ti odgovori nisu od značaja samo za monahе, vеć i za svakog čovеka koji ima na „dobru brigu“ za obdеlovanjе vrlina. Starac, na njеmu svojstvеn način, duhovnim poukama, pronicljivim primеrima i izornim humorom, stvara jеdnu duhovnu “ sunčanu vеdrinu“, koja pomažе da u našim dušama procvеtaju cvеtovi pokajanja, tе da urodimo plodom vrlina. On nas ohrabrujе da poglеdamo u licе svog starog čovеka, nе bi li smo sе uzgnušali njеgovog „mrskog obličja“, i odbacili ga. Vеrujеmo da ćе nam ova jеdnostavna ali prosvеtljеna rеč Starčеva pomoći da sе još priljеžnijе borimo, kako bismo sе oslobodili robovanja strastima i živеli slobodom u Hristu… Tom VI - O Molitvi U pеt prеthodnih tomova iz sеrijе „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“ dosta toga rеčеno jе o molitvi, pošto jе Starcu, kao monahu „u svеmu savršеnom“, glavno dеlo bilo molitva. Ali i u razgovorima sa ljudima – monasima i mirjanima – uvеk jе nastojao da im pomognе da kroz molitvu svojе životе povеrе Bogu. U ovom tomu, koji izlazi sa blagoslovom našеg pastirеnačalnika, Prеosvеćеnog mitropolita kasandrijskog gospodina Nikodima, nalazе sе poukе starca Pajsija kojе sе odnosе naručitno na molitvu… Tom VII - Žitije Sedmi, poslednji tom o Svetom Pajsiju Svetogorcu donosi nam njegovo žitije. U knjizi se nalaze fotografije, kao i svedočenja monahinja, vezanih za oca Pajsija.

DIVAN – KASIJANA DIVAN – KNJIGA O ČUDESIMA KASIJANA – NAUKA O HRIŠĆANSKOM POIMANJU LJUBAVI AUTOR: SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ IZDAVAČ: EPARHIJA RAŠKO PRIZRENSKA, PRIZREN GODINA IZDANJA: 1995. TVRDE KORICE PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA: 283 STR. STANJE KNJIGE ODLIČNO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA STST NVK

BIBLIJA ZA DECU PRIČE IZ STAROG I NOVOG ZAVETA PREVOD I OBRADA ZVEZDANA ŠEMLIĆ IZDAVAČ: PANONIJA, NOVI SAD GODINA IZDANJA: 2004. TVRDE KORICE PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA: 256 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.11.S

Sa blagoslovom Patrijarha srpskog Gospodina Porfirija. Obuhvaćeni svi Poglavari SPC od Svetog Save do Patrijarha Porfirija. Sveti Sava (Nemanjić) Sveti Arsenije I Sveti Sava II Danilo I Joanikije Sveti Jevstatije Sveti Jakov Sveti Jevstatije II Sveti Sava III Sveti Nikodim Sveti Danilo II Sveti Joanikije I Sava IV Sveti Jefrem Sveti Spiridon Danilo III Sava V Danilo IV i Sveti Кiril I Sveti Nikon I Teofan, Nikodim II i Arsenije Makarije (Sokolović) Antonije (Sokolović) Gerasim (Sokolović) Savatije (Sokolović) Jerotej Filip Jovan (Кantul) Pajsije I (Janjevac) Sveti Gavrilo I (Rajić) Maksim (Skopljanac) Arsenije III (Crnojević) Кalinik I Atanasije I Mojsije (Rajović) Arsenije IV (Jovanović Šakabenta) Joanikije III (Кaradža) Atanasije II (Gavrilović) Gavrilo II (Mihajlović Sarajevac) Gavrilo III (Nikolin) Vikentije (Stefanović) Pajsije II (Dimitrijević) Gavrilo IV Кiril II Vasilije (Jovanović-Brkić) Кalinik II Josif (Rajačić) Samuilo (Maširević) Prokopije (Ivačković) German (Anđelić) Georgije (Branković) Lukijan (Bogdanović) Dimitrije (Pavlović) Varnava (Rosić) Gavrilo (Dožić) Vikentije (Prodanov) German (Đorić) Pavle (Stojčević) Irinej (Gavrilović) Porfirije (Perić)

Kao na slikama Posveta autora Ilustracije autora Retko Recezent Vujica Rešin Tucić Novosadska neoavangarda

Prvo izdanje, veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa.

odlično stanje , 24 x 18 , 300 strana

Slavna Rilkeova knjiga u originalu. Odlično očuvana. Naslov izvornika: Briefe an einen jungen Dicher - Rainer Maria Rilke C2

Knjaževac Bagdala, 1971. Prva knjiga velikog pesnika Aleksandra Ace Sekulića, autora čuvene pesme `Majstori u kući`. Mali biblioečki pečat na početku i delovodni broj na predstrani, inače odlično očuvana, vrlo malo, ako uopšte i korišćena. Vrlo retko u ponudi!!! `Knjiga stihova `Jedno zrno časti` odzvanja kao protest protiv laži i lažnog u mnogim njihovim odorama: protiv `malih i velikih u lažnom sjaju`, protiv `lažnih kula` i lažnih `podvodnih domova`, naposletku i protiv sunca koje vekovima gori i čija`laž osvaja nove zemlje``. Miodrag Miša Stanisavljević Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 — Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Biografija Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu `Delo` (Neutešne pesme). Sarađuje u `Studentu`, `Mladosti`, `Vidicima`, `NIN`-u, `Beogradskoj nedelji`, `Stvaranju`, `Politici`. Između 70-tih i 80-tih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima (`Književne novine`, `Delo`, `Pesničke novine`, `Književna reč`, `Stvaranje`, `Ovdje`, `Oko`). 80-tih i 90-tih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima (`Savremenik`, `Srpski književni glasnik`, `Letopis matice srpske`, `Sveske`). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, `Politici`, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da `njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti`. To dokazuje i scenski prikaz pesme `Majstori, majstori` u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu `Pesničke vedrine`. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u `Delu`, `Sintezama`, `Oku`, `Književnoj reči` - `Mnogouglo jaje`, 1979. `Prvi znak ludila` - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada `Milan Rakić`; 1992. godine - književno i društveno priznanje `ZLATNI BEOČUG BEOGRADA`; 1992. godine - književna nagrada `Risto Ratković` 1987. godine - nagrada `Borski grumen` Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik.

odlično stanje tabaka, korica min. pohabana po ivicama, 640,178str.,tvrdi povez,24cm, š j15

odlično stanje tabaka, korica min. pohabana po ivicama, 820str.,tvrdi povez,24cm, š j15

Baniško evangelie: srednobălgarski pametnik ot XIII vek Baniško jevanđelje pomenik iz XIII veka Baniško jevanđelje spomenik iz XIII veka Tekst na bugarskom jeziku Priredili: Ekaterina Dogramadžieva, Božidar Rajkov Izdavač: Bugarska Akademija Nauka, Sofija Godina izdanja: 1981 Broj strana: 517 Format: 25 x 18cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, veoma dobro - odlično očuvano Tags: Bugarska Staro bugarski rukopis Stari bugarski rukopis 29.07.2023.

Dela Nikodima Milaša, knjiga V Beograd, Šibenik, 2004 (reprint mostarskog izdanja iz 1902). Tvrd povez, udžbenički format, 786 strana. Veoma lepo očuvana, sem što zadnja korica ima sitno oštećenje.

Књиге блаженопочившег митрополита Амфилохија: монографија о Светом Ђорђу и комплет о косовском питању.