97 str Sa blagoslovom NJ.P. Episkom Niškog Irinija b4

Marko Tomaš STIHOVI IZ AUTOMATA Lom, Beograd, 2022 meke korice, 86 str. Knjiga je nova!

Azbucnik imena svetih Srba Sveci pravoslavci Biografije Izdavac - Prometej, Novi Sad Godina - 2000. Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 21 cm,183 str. (66)

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 481

Поуке старца Тадеја – Отац Тадеј Витовнички, 304 страница. Издавач: Православац, Шабац 2010. година Димензије: 15х2.5х21.5 центиметара Почетна О нама Новости Е-продавница Сервис за купце Теразије Линкови Контакт 0 Serbian ПочетнаЕ-продавница КњигеРазноПоуке старца Тадеја Прикажи све Поуке старца Тадеја 620,00 RSD Поуке старца Тадеја – Отац Тадеј Витовнички, 304 страница. Издавач: Православац, Шабац 2010. година Димензије: 15х2.5х21.5 центиметара Шифра производа: 522051 1 Додај у корпу Шифра производа: knjiga-2245. Категорија: Разно. Опис производа ПОУКЕ СТАРЦА ТАДЕЈА 1. Бог наш дошао је, овде, међу нас, да нас опет доведе у пвобитно стање, какве нас је и створио. Он је све учинио да Га човек може разумети. Он је могао да спасе човечански род и на други начин, али човек, кад је пао, сам је пореметио сав свој унутрашњи умни апарат и онеспособио се за добро. Потпао је под власт духова злобе, драговољно им се предао у њихову власт и заробљеништво …

Nebojsa Tumara: Sveta zemlja, mesija i mesijin magarac - jevrejski verski fundamentalizam u drzavi Izrael 200 str.

Knjaževac Prosveta, 1978. Odlično očuvana. Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 — Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Biografija Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu `Delo` (Neutešne pesme). Sarađuje u `Studentu`, `Mladosti`, `Vidicima`, `NIN`-u, `Beogradskoj nedelji`, `Stvaranju`, `Politici`. Između 70-tih i 80-tih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima (`Književne novine`, `Delo`, `Pesničke novine`, `Književna reč`, `Stvaranje`, `Ovdje`, `Oko`). 80-tih i 90-tih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima (`Savremenik`, `Srpski književni glasnik`, `Letopis matice srpske`, `Sveske`). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, `Politici`, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da `njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti`. To dokazuje i scenski prikaz pesme `Majstori, majstori` u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu `Pesničke vedrine`. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u `Delu`, `Sintezama`, `Oku`, `Književnoj reči` - `Mnogouglo jaje`, 1979. `Prvi znak ludila` - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada `Milan Rakić`; 1992. godine - književno i društveno priznanje `ZLATNI BEOČUG BEOGRADA`; 1992. godine - književna nagrada `Risto Ratković` 1987. godine - nagrada `Borski grumen` Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik.

MANJE PJESME - Petar II Petrović Njegoš Skz 141 1912.godina

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Petrović, Rastko, 1898-1949 = Petrović, Rastko, 1898-1949 Naslov Poezija ; Sabinjanke / Rastko Petrović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1974 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1974 (Subotica : Biografika) Fizički opis 380 str. ; 21 cm. Zbirka Dela Rastka Petrovića ; knj. 2 Rastko Petrović (1898–1949) Rastko Petrović jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, a njegov književni opus čini samu osnovu modernih ideja i oblikotvornih tendencija. Ogledao se u velikom broju različitih književnih vrsta i značajno je doprineo razvoju srpskog romana, priče, lirske pesme, poeme, putopisa, drame, eseja. Rastko Petrović rođen je 3. marta 1898. godine u Beogradu, u cenjenoj porodici Dimitrija Petrovića, istoričara, i Mileve Zorić, učiteljice. Porodica je imala devetoro dece, sedam devojčica i dva dečaka, a Rastko je bio najmlađi. Međutim, njegovo ime nije i jedino iz ove porodice koje je značajno za srpsku umetnost. Nadežda Petrović (1873–1915) bila je najznačajnija slikarka srpskog impresionizma, a Milica Mišković (1876 –1967) proslavljena srpska pesnikinja. Posle smrti majke brigu o malom Rastku preuzimaju sestre, u prvom redu sestra Zora, sa kojom će kasnije preći preko Albanije i doći u Francusku. Prvi i Drugi balkanski, pa potom i Prvi svetski rat uticaće na redovan tok školovanja u Srbiji. Rastko Petrović osnovnu školu upisuje 1905. godine i do 1914. završava i niže razrede gimnazije. Godine 1915. umiru njegova sestra Nadežda u Valjevu i sestra Draga na studijama medicine u Nemačkoj, a brat Vladimir gine u Vasjatu u Albaniji. Rastko će 1915. sa vojskom i narodom preći preko Albanije. O ovom periodu pisaće u tekstu Opšti podaci i život pesnika: Bežao je kroz Albaniju, gde je jeo hleb od buđi i gde se grejao uz tuđe pleći i gledao lica koja je juče poštovao kako se gadno svađaju o malo mesta kraj vatre. Svi zakoni socijalni ovde su bili raskinuti… To je bio povratak plemenskim pećinskim uredbama čoveka. On se toliko puta tada grozio i uvek je hteo da živi. Tek tada počeo je da piše pesme, i da mu se svaka reč koju izgovori učini strahovito skupocenom. Tokom povlačenja upoznaje se sa srpskim pesnikom Milutinom Bojićem, sa kojim provodi dosta vremena. Godine 1916. Rastko Petrović nastavlja školovanje u Francuskoj, u Nici upisuje gimnaziju. Tamo se upoznaje sa Dušanom Matićem, srpskim nadrealističkim pesnikom. U Parizu će kao stipendista francuske vlade upisati Pravni fakultet, ali će u isto vreme studirati i književnost i istoriju umetnosti. U ovom periodu upoznaje najznačajnije moderne pesnike i slikare, strane i domaće – Pola Elijara, Bretona, Žida, Crnjanskog, Pabla Pikasa, Mila Milunovića, Sretena Stojanovića, Savu Šumanovića. Po završetku studija, 1922. godine, Rastko Petrović se vraća u Beograd. Odlazi na putovanje po Srbiji, Dalmaciji, Makedoniji, Crnoj Gori i objavljuje pesme, putopise, eseje, prikaze slikarskih izložbi. Krajem 1924. godine zapošljava se u Ministarstvu inostranih dela. Docnije, 1926, postavljen je za diplomatskog službenika u Rimu, pisara u Kraljevskom poslanstvu u Vatikanu. Tada se i upoznao sa srpskim pesnikom Milanom Rakićem, tadašnjim poslanikom Kraljevine SHS u Rimu, i njegovom suprugom Milicom, sa kojima ostvaruje prisno prijateljstvo. U ovom periodu proputovaće Italiju, Španiju, Tursku, Francusku. Krajem 1928. polazi na veliko putovanje po Africi. 1930. vraća se u Beograd, gde nastavlja službu u Ministarstvu inostranih poslova, ali nastavlja i da putuje u Pariz, London, Veneciju, Keln i brojne druge evropske gradove. Godine 1935. Rastko Petrović odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde je postavljen najpre za vicekonzul u Čikagu, a potom, 1836, i za sekretara poslanstva u Vašingtonu. Putuje po Americi, Kanadi, Meksiku i Kubi. Drugi svetski rat proveo je u Americi, a 1945. izražava želju da se vrati u domovinu, ali ne dobija ohrabrenje i podršku za povratak, te živi životom emigranta, uglavnom od pomoći prijatelja. Rastko Petrović umro je iznenada, od tromboze srca, 15. avgusta 1949. godine u Vašingtonu, gde je i sahranjen uz pravoslavni crkveni obred. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1986. godine na Novo groblje u Beogradu. Književni rad Rastka Petrovića Književni opus ovog srpskog književnika svojom obimnošću i raznovrsnošću predstavlja gotovo jedinstven slučaj u srpskoj književnosti. Ne samo što se Rastko Petrović oprobao u veoma velikom broju književnih vrsta (pisao je i prozu, i poeziju, i dramu – lirske pesme, poeme, pripovetke, romane, putopise, eseje) već je u okviru jednog književnog dela upotrebljavao najrazličitije žanrove i stilove. U njegovim pesmama uočavaju se prozni elementi, u prozi su česti stihovi, u umetničku prozu unosio je nefikcionalnu građu: dokumenta, citate i delove drugih književnih dela. Dela Rastka Petrovića uvek prevazilaze jednostavnije žanrovske odrednice, pa ih i nije lako klasifikovati. Rastko Petrović bio je jedan od najobrazovanijih i najdarovitijih pisaca svoje generacije. Odlično je poznavao ne samo srpsku, prvenstveno narodnu, i svetsku književnost, nego, što je za razumevanje njegovog dela još važnije, moderne tendencije evropske umetnosti, tako da je njegovo stvaralaštvo aktuelno i relevantno i u širim, ne samo nacionalnim okvirima. Odlike evropskih avangardnih tekstova prvih decenija XX veka ostvarene su i Petrovićevom stvaralaštvu. Na planu forme to je svakako razbijena i fragmentarna struktura, upotreba različitih žanrova i stilova, asocijativno povezivanje delova teksta, fleksibilnost prostornog i vremenskog kretanja . Međutim, ono što odlikuje Petrovićevo delo nije samo formalna, strukturna, kompoziciona inovativnost već i sadržinska. Unoseći u srpsku književnost nove teme, novo poimanje života i sveta autentično za period između dva rata, novo shvatanje funkcije umetnosti, Rastko Petrović nam se javlja kao jedan od najoriginalnijih srpskih pisaca. Zapravo, heterogenost književnog opusa Rastka Petrovića i dolazi kao posledica njegovog neprestanog traganja za novim izražajnim mogućnostima jezika. Rastko Petrović se oduševljavao starijim, izvornim oblicima umetničkog i duhovnog izraza, a njih je pronalazio kako u našoj narodnoj književnosti tako i u primitivnom stvaralaštvu afričkih i američkih domorodaca. U svoja dela unosiće raznolike žanrove usmene tradicije: obredne pesme, razbrajalice, bajalice, legende, predanja. Ova vrsta pesništva nastala je na verovanju da se prirodne i natprirodne sile mogu savladati magijom reči. Čini se da je upravo verovanje u neograničene mogućnosti jezika ono što je Rastka Petrovića najviše zanimalo. Rastko Petrović je svoju prvu pesmu objavio u Krfskom zabavniku 1917. godine, a od 1920. godine, družeći se u Parizu sa najznačajnijim tadašnjim pesnicima i umetnicima, počinje značajnije da se bavi književnošću. Piše i objavljuje pesme, pripovetke i prikaze slikarskih izložbi. U ovom periodu nastaje i njegov prvi roman Burleska Gospodina Peruna Boga Groma, koji će objaviti 1921. u Beogradu, u okviru biblioteke Albatros. Već svojom prvom knjigom Petrović će izazvati diskusiju i napraviti jaz između vladajuće, zvanične kritike i mladih, modernih pisaca. Burleska nije prihvaćena od strane šire čitalačke publike i tradicionalne kritike, ali zato Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver, Isidora Sekulić u njoj odmah videli izraz avangardnih tendencija i strujanja. Roman je izgrađen na preplitanju različitih stilova i žanrova, proze i poezije, fikcije i dokumenata, tako da se u kritici on najčešće opisuje kao enciklopedijska tvorevina. Reč je zapravo o težnji da se u okviru jednog dela obuhvati sve što je ikada izgovoreno ili napisano. Burleska u svoja četiri dela obuhvata, prvo, veoma veliki vremenski raspon, od paganskog od savremenog doba, a, potom, i najraznovrsnije teme, pa se tu pripoveda o Starim Slovenima i njihovim bogovima, hrišćanskom paklu, praslovenskom junaku Neboru Devolcu i njegovim potomcima. Kada se vratio iz Pariza u Beograd, 1922. godine, Petrović objavljuje zbirku pesama pod nazivom Otkrovenje. Osnovne odlike poezije Rastka Petrovića – fragmentarnost, rasplinutost, težnja za oneobičavanjem, zamućenost značenja – dovele su do toga da ova knjiga bude loše ocenjena i slabo čitana. Velika tema čitavog Petrovićevog stvaralaštva je telesnost. Subjekat je obuzet onim što se dešava u njegovom telu, fiziološkim procesima i reakcijama. Biološki aspekt čovekovog postojanja, ono telesno, čulno, nagonsko, postavlja se iznad psihološkog i duhovnog. Tajna rođenja čini tematski stožer ne samo Rastkove poezije nego i čitavog njegovog književnog dela. U prenatalnom stanju je sadržana istina, otkrovenje do koga pesnik želi da dopre. To je stanje koje se prepoznaje kao ono u kome je čovek oslobođen patnje i bola, pa pesnik više ne želi da otkrije tajnu smrti, već tajnu rođenja. Godine 1927. Rastko Petrović objavljuje svoj drugi roman Sa silama nemerljivim. Tematski ovaj roman stoji u bliskoj vezi sa romanom Dan šesti, predstavljajući zapravo njegov uvod ili prvi deo. Glavni junak Dana šestog, Stevan Papa-Katić, sin je glavnog junaka Sa silama nemerljivim, Irca. I ostali ključni likovi ovog romana, Marica, Irčev prijatelj Stevan, stari Papa-Katić, imaće svoju ulogu u Danu šestom. Ovaj roman donosi promišljanja o svrhovitosti življenja, o mogućnostima čovekovog ostvarenja. U njemu se dešavaju stvari koje su predodređene, junaci ne odlučuju o svojoj sudbini i ne mogu da je promene, jer na njih deluju sile nemerljive. Petrović je voleo da putuje, da istražuje nepoznate predele, upoznaje strane zemlje i ljude, njihove kulture. Čini se da za njega živeti znači putovati, a stvarati neprestano istraživati. Stalna promena sredine, pejzaža, doživljaja njegova je životna potreba i velika inspiracija, pa se tema putovanja i puta pojavljuje kao osnovna čitavog njegovog književnog stvaralaštva. Petrovićevo zanimanje za vanevropske kulture, primitivne, odnosno autentične oblike življenja, mišljenja i stvaranja odvešće ga i u divljine Afrike. Svoje doživljaje sa ovog putovanja opisaće u putopisu Afrika (1931). U vreme kada Rastko odlazi u Afriku, to je potpuno nepoznata, neistražena i veoma opasna zemlja. To putovanje je rizik bez premca, opasnosti vrebaju na sve strane – pisac se susreće sa divljim zverima, ljudožderima, rizikuje da se razboli od malarije i gube ili otruje lošom vodom i hranom. Afrika nije i jedini putopis koji je Rastko Petrović napisao. Po različitim časopisima on je ostavio veliki broj opisa svojih putovanja po Makedoniji, Dalmaciji, Srbiji, Španiji, Turskoj, Libiji i Italiji. Izdavačka kuća Portalibris sabrala je sve ove Petrovićeve putničke zapise u jednu knjigu – Putopisi. Pored intimnog putničkog iskustva Putopisi donose i zanimljive priče o ljudima, običajima, mestima i predelima, kulturnim spomenicima i umetničkim delima. Sam narativni ton i doživljaj autora kroz ova mesta je promenljiv i varira od duboko emocionalnog i patriotskog, preko šaljivog, ponegde ironičnog do posve kritičkog. Ljudi govore (1931) treći je roman Rastka Petrovića. Za razliku od prethodnih Petrovićevih knjiga ovaj kratki roman brzo je našao svoju publiku i do danas ostaje najčitanije i najomiljenije njegovo delo. Iako izuzetno složene strukture, pravi avangardni i autopoetički eksperiment, ono je veoma čitljivo, što mu je, uostalom, i obezbedilo brojnu čitalačku publiku. Roman je zasnovan na enciklopedičnosti, tom osnovnom Petrovićevom književnom modelu i stvaralačkom idealu. Tu težnju on će sam ovako izložiti: Čuti kao daleki i bliski šum, kao brujanje, sve ono što govore, što su govorili i što će govoriti ljudi svih vremena i čovečanstva, moći pročitati sve što su zapisale ljudske ruke (esej Misao, 1931). Ljudi govore su sastavljeni od dijaloga i kratkih replika i zapravo predstavljaju enciklopediju govornih žanrova. Ljudi govore se može odrediti i kao putopis, taj omiljeni Petrovićev žanr. To je priča koju priča putnik o stanovnicima jednog malog ostrva, koje posećuje u dva navrata. U samoj osnovi roman skoro neprimetno u liku mladog ribara Pipa donosi duboku tragiku i osujećenost ljudskog postojanja. Roman se završava rođenjem deteta, što je još jedna od osnovnih Petrovićevih tematskih preokupacija. Dan šesti je poslednje delo Rastka Petrovića, nastalo tokom tridesetih godina XX veka u Americi, a objavljeno tek 1961. Naime, Geca Kon odbio je da štampa ovo delo zbog njegovog sumornog predstavljanja povlačenja preko Albanije. Roman se kompoziciono sastoji iz dva dela: prvi prati put sedamnaestogodišnjeg Stevana Papa-Katića preko Albanije, dok govori o njegovom životu dvadeset godina kasnije u Americi. Imajući u vidu da roman Sa silama nemerljivim govori o događajima pre Stevanovog rođenja, često se o ova dva romana govori kao o svojevrsnoj trilogiji. Jedan od najboljih srpskih romana o Prvom srpskom ratu naratološki i kompoziciono veoma je složen. Prateći veliki broj likova, njihove sudbine tokom rata i albanske golgote, približavajući perspektivu pripovedača perspektivi likova, defabularizacijom i fragmentarnošću strukture, sa jedne, i njenim asocijativnim povezivanjem, sa druge strane, Rastko Petrović stvara moderno delo koje ima centralno mesto u istorijskom razvoju srpskog romana. Književni doprinos Rastka Petrovića svakako se ne iscrpljuje do sada pomenutim njegovim delima. Tokom svog života Petrović će sarađivati sa velikim brojem domaćih i stranih časopisa, pišući eseje najraznovrsnijih sadržina – likovne kritike i prikaze slikarskih izložbi, kulturne i istorijske rasprave, autopoetičke tekstove. Tokom 1924. godine sarađivaće u nadrealističkom časopisu Svedočanstva, napisavši neke od svojih najboljih i najpoznatijih eseja: Mladićstvo narodnog genija, Reči i sila razvića, Opšti podaci i život pesnika. Izdavačka kuća Portalibris prikupila je eseje Rastka Petrovića u knjizi Eseji i članci. MG80 (L)

Desanka Maksimovic Sabrane pesme Prva knjiga Knjiga 1. pesme, zeleni vitez, gozba na livadi, nove pesme Izdavac - Nolit, Beograd, 1990. Tvrd povez sa omotom, strana 418. Stanje Veoma dobro, posveta na predlistu.

Храм Божији - место сусрета Бога и човека Аутор: приредио Матеј Арсенијевић Страна: 472 ► Остали детаљи A A A Храм Божији - место сусрета Бога и човека. Храм у животу и предању цркве; понашање верника у храму; унутарњи храм срца; симболика хришћанског храма; смисао храма у историји. Св. Јован Кронштатски ДОЛАЗЕЋИ У ХРАМ БОЖИЈИ, МИ КАО ДА УСХОДИМО НА НЕБО Постоји ли на земљи место више, светије, благотвореније од храма Божијег? Не! Јер у њему се налази Престо Божији, у њему се Страшне Христове Тајне савршавају, у њему је наше обнављање, помирење са Богом, усиновљање. Ту је низлажење Духа Светога, ту је јављање Тројице у Животворним Тајнама, ту је наше обновљење и обожење, ту је просветељење, ту је руководство наше за живот вечни, ту свакодневна молитва Цркве за нас, како за живота, тако и по смрти. Ту нам се узима наше бреме греховно, ту раздрешују и везују греси. Ту се врши једнодушна заједничка молитва, ту је умилење са обилним сузама и ту утешење Светога Духа, ту је утврђење и опасивање нас немоћних силом са Неба… Хришћанин је без цркве (храма Божијег) као риба без воде, не може да живи истинским животом: црква је његов елемент … Детаљни подаци о књизи Наслов: Храм Божији - место сусрета Бога и човека Издавач: Светигора Страна: 472 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2015

Tvrdi skajani povez sa zlatotiskom. Sadrži posvetu, inače u vrlo dobrom stanju.

arapska književnsot dobro očuvana

odlično očuvana vellok

SRPSKI PRAVOSLAVNI MOLITVENIK SA ODGOVARANJEM NA LITURGIJAMA Tvrd povez - 222 strana - manji format PRAVOSLAVAC LINC AUSTRIJA 2004 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja R

Stanje: lepo očuvano,kao novo Izdavač:Curent,Beograd-Aranđelovac Korica:meka Pismo : ćirilica Dela spasonosne vere-Poslanica Jakovljeva 1- 2011 Božanska mudrost-Poslanica Jakovljeva 2 - 2012 Od Noja do Avrama 3 - 2014 Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- NO-----

Naslov Beat poezija : antologija beat poezije / preveo Vojislav Despotov Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Novi Sad : Dobra vest) Fizički opis 53 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav Baro, Gene Zbirka Edicija Dead poets society ; 2 (Broš.) Napomene Tiraž 500. Uvod / Gene Baro: str. 7-10. Bit Generacija je bio pokret književne subkulture koji je pokrenula grupa autora čiji su radovi istraživali i uticali na američku kulturu i politiku u posleratnoj eri. Najveći deo radova Bit generacije objavili su i popularizovali Silent Generationers tokom 1950-ih, poznatiji kao Bitnici. Centralni elementi Bit kulture su odbacivanje standardnih narativnih vrednosti, duhovna potraga, istraživanje američkih i istočnih religija, odbacivanje ekonomskog materijalizma, eksplicitni prikazi ljudskog stanja, eksperimentisanje sa psihodeličnim drogama i seksualno oslobađanje i istraživanje. Howl Alena Ginsberga (1956), Goli ručak Vilijama S. Barouza (1959) i Na putu Džeka Keruaka (1957) su među najpoznatijim ostvarenjima ove književne subkulture. I Howl kao i Goli ručak bili su u fokusu suđenja zbog navodne opscenosti što je na kraju pomogla liberalizaciji izdavaštva u Sjedinjenim Državama. Članovi Bit generacije stekli su reputaciju novih boemskih hedonista, koji su slavili nekonformizam i spontanu kreativnost. Tokom 1950-ih, oko književnog pokreta formirala se bitnička subkultura, iako su to često kritički posmatrali glavni autori Bit pokreta. Tokom 1960-ih, elementi širenja Bit pokreta su ugrađeni u hipi i veće kontrakulturne pokrete. Nil Kesidi, kao vozač autobusa Furthur, Kena Kizija, bio je primarni most između ove dve generacije. Ginsbergov rad je takođe postao sastavni element hipi kulture ranih 1960-ih, u kojoj je aktivno učestvovao. Hipi kulturu su praktikovali prvenstveno stariji pripadnici sledeće generacije. Poreklo imena Iako je Keruak uveo frazu „Beat Generation” 1948. da okarakteriše percipirani podzemni, antikonformistički omladinski pokret u Njujorku, njegov kolega pesnik Herbert Hanke je prvi upotrebio reč „beat”. Ime je nastalo u razgovoru sa piscem Džonom Klelonom Holmsom. Keruak dozvoljava da je Hanke, ulični prevarač, prvobitno koristio frazu „tući“, u ranijoj diskusiji sa njim. Pridev „beat“ bi kolokvijalno mogao da znači „umoran“ ili „prebijen“ u afroameričkoj zajednici tog perioda i razvio se iz slike „tući do čarapa“, ali Keruak prisvojio sliku i promenio značenje kako bi uključio konotacije „nabrijano“, „blaženo“ i muzičku asocijaciju „na ritmu“ i „ritam koji treba zadržati“ iz pesme Beat Generation . Godine 1982. Ginsberg je objavio sažetak „esencijalnih efekata“ bit generacije: Duhovno oslobođenje, seksualna „revolucija“ ili „oslobođenje“, tj. oslobođenje homoseksualaca, donekle katalizirajuće oslobođenje žena, oslobođenje crnaca, aktivizam Sivog pantera. Oslobođenje sveta od cenzure. Demistifikacija i/ili dekriminalizacija kanabisa i drugih droga. Evolucija ritam i bluza u rokenrol kao visoku umetničku formu, o čemu svedoče Bitlsi, Bob Dilan, Dženis Džoplin i drugi popularni muzičari na koje su kasnijih pedesetih i šezdesetih uticala dela pesnika i pisaca generacije. Širenje ekološke svesti Opozicija civilizaciji sa vojno-industrijskim mašinama Pažnja na ono što je Keruak nazvao (posle Špenglera) „druga religioznost“ koja se razvija unutar napredne civilizacije. Vraćanje razumevanju idiosinkrazije naspram državnog režima. Poštovanje zemlje i autohtonih naroda i stvorenja pol Kerol, Gregori Korso, Edvard Dorn, Lorens Ferlingeti, Alen Ginzberg, Liroj Dons, Džek Keruak, Ron Levison, Majkl Meklur, Ron Levison, Majkl Meklur, Geri Snajder, Džon Viners, Džonatan Vilijams MG56 (L)

Tirkizni revolver Michael McClure -IZABRANE PESME -Izbor, prevod i pogovor -VOJO ŠINDULIĆ -mek povez -Latinica -7O str -manji format lepo očuvano (kutija 5)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Svetigora - Cetinje, 1999. god. Broširan povez, 20 cm. 156 str.

Posveta prevodioca na najavnom listu, inače dobro očuvano. Autor - osoba МанделЬштам, Осип ЭмиЬевич, 1891-1938 Naslov Voronješke sveske / Osip Mandeljštam ; preveo sa ruskog Svetislav Travica Jedinstveni naslov Воронежкие тетради. scc Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 2009 (Beograd : Radunić) Fizički opis 126 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Travica, Svetislav Paunović, Zoran Zbirka ǂBiblioteka ǂPoezija / [Nolit] (broš.) Napomene Prevod dela: Воронежкие тетради / Осип МанделЬштам Tiraž 500 Str. 2-10: Da li je Mandeljštam `Majstor` / Zoran Paunović Hronologija života Osipa Mandeljštama: str. 119-122. Predmetne odrednice Mandeljštam, Osip Emiljevič, 1891-1938 Osip Mandeljštam je rođen 1891. godine u Varšavi. Otac mu je bio potomak španskih Jevreja. Bio je trgovac koji je sebe smatrao filozofom, a u stvari neuspešan na oba polja. Osip je bio najstariji od trojice sinova. Majka im je bila talentovana za muziku. Godinu dana posle Osipovog rođenja porodica se preselila u Pavlovsk, gradić blizu Peterburga. Nešto kasnije prešli su u sâm Peterburg. Tu se Osip upisao u prestižnu Teniševsku školu. Stekao je odlično obrazovanje, zavoleo muziku, poeziju i pozorište. Upravo u toj školi napisao je i prve pesme. Posle završene škole, 1907, otputovao je u Pariz i stupio na Sorbonu. Otkrio je da postoje pesnici kao što su Bodler, Verlen i Vijon. Bio je očaran njihovim delom. Upoznao je Gumiljova, ruskog pesnika koji će imati silan uticaj na njega. Brzo su postali bliski prijatelji. Atmosfera u Parizu bila je idealna za Mandeljštamovo stvaralaštvo. Napisao je mnoge pesme, oprobao se u prozi. Mnogo je putovao. Posetio je Italiju, Švajcarsku, Nemačku i druge evropske zemlje. Nastavio je obrazovanje na Hajdelberškom univerzitetu. Po dolasku u Peterburg odlučio je da ceo svoj život posveti književnosti. Iako su mu prve pesme objavljene još 1907. u časopisu Teniševske škole „Probuđena misao”, 1910. godina se smatra godinom njegovog stvarnog debija na književnoj sceni. Pet pesama te godine objavio je u književnom časopisu „Apolon” i bio lepo prihvaćen od kritike. Godine 1911. krstio se u crkvi po metodističkom obredu i upisao se na Filološki fakultet. Proučavao je kulturu Asirije, Egipta i drevnog Vavilona i strastveno se bavio književnim radom. Upoznao je Ahmatovu i Ivanova, s kojima je delio iste književne poglede i ukuse. Mnogo vremena provodio je s Gumiljovim, najboljim drugom još iz Pariza. Omiljeno mesto bio im je kafe „Pas lutalica”, gde su se često okupljali pesnici i slikari. Tu su čitane pesme, pokazivani koncepti i planovi. Bio je to nezvanični centar vaskolikog kulturnog života Peterburga u prve dve dekade 20. veka. Godine 1913. Osip je već bio veoma popularan. Pridružio se pesnicima koji su smatrali da su materijalnost, preciznost reči i slika najvažniji elementi poezije. Bio je jedan od onih koji su se svrstavali u akmeiste, školu suprotstavljenu simbolizmu. Sama reč akme shvatana je kao najviši stepen nečega, rascvetana snaga u zenitu. Bio je sledbenik Verlena i Sologuba. Veoma je po štovao Tjutčeva. U debitantskoj knjizi Kamen tvrdio je da u temeljima novog književnog pravca leži „ta janstveni kamen Tjutčeva”, čiju ulogu je preuzela reč. Neki kritičari smatraju da je upravo taj zbornik najveće dostignuće akmeista. Posle 1913. godine Mandeljštam opet mnogo putuje. Boravio je u Moskvi, Peterburgu, na Krimu, u Tiflisu. Savremenici su ga nazvali Putnik. Nije imao svoj dom, već je živeo kod drugova, po jeftinim hotelima ili u iznajmljenim stanovima. Godine 1916. upoznao je Cvetajevu. Postali su veliki prijatelji, a to prijateljstvo odrazilo se u nekoliko pesama koje su jedno drugom po svetili. Posle Oktobarske revolucije 1917, Osip je neko vreme radio pri vojsci. Aktivno je pisao pesme, pa je 1922. godine objavio novi zbornik Tristia. Pokazao se i kao talentovan književni kritičar, napisao je članak O poeziji, u kom analizira rad pesnika prve dve dekade dvadesetog veka. Pisao je poeziju i priče za decu, a odlično poznavanje engleskog, francuskog i nemačkog jezika omogućilo mu je da aktivno čita i prevodi strane pesnike. U Kijevu, 1919. godine, Mandeljštam sreće Nadeždu Hazinu. Ona će postati njegova muza i životni saputnik. Leto i jesen 1921. godine provode u Gruziji. Tamo su čuli za smrt velikog pesnika A. Bloka i za pogubljenje N. Gumiljova. Užasni događaji uveli su Mandeljštama u duboku de presiju. To je prekretnica u njegovoj stvaralačkoj karijeri – počela je evolucija od racionalnog prema iracionalnom, prema tragičnoj poeziji i složenim, zaumnim asocijacijama. U tom periodu sve ređe piše poeziju. Potpun prekid i okretanje prevodima i prozi donele su godine 1926–1929. Po rečima N. Mandeljštam, tom prozom on „dopunjuje i osvetljava svoju poeziju”. U periodu 1930–1934. boravio je u Jermeniji. Postepeno se vraćao poeziji. Taj su period obeležile takozvane moskovske pesme. Godine 1933. Osip Mandeljštam je napisao pesmu u kojoj je izvrgao ruglu sovjetski režim i samog Staljina. Već sledeće godine je uhapšen i poslat u progonstvo. Već se bio pomirio sa smrtnom kaznom. Napisao je i nekoliko pesama u iščekivanju smrti. Kažu da je blaga kazna izazvala kod njega neku vrstu šoka i čak uticala na dalje stvaralaštvo. Oda posvećena Staljinu to potvrđuje. Bile su to poslednje godine u njegovom stvaralaštvu (1934–1937), poznate kao voronješki period. U voronješkom progonstvu proveo je tri godine. Bile su to godine iz nenadanog i neobičnog stvaralačkog uzleta. Posle povratka iz progonstva, Mandeljštamu i njegovoj ženi bilo je zabranjeno da žive u Moskvi i Lenjingradu. Boravili su po predgrađima. Maja 1938. godine ponovo ga hapse zbog „kontrarevolucionarnog delovanja”. Deportovan je na Kolimu, u Sibir. Umro je u tranzitnom logoru pod Vladivostokom 27. decembra 1938. godine. MG118

nova

Knjiga je dobro očuvana. ,,Zbirka “O duhu vremena” (Politika, Narodna knjiga, Beograd 2005) sastoji se iz više dela Justina Popovića. To su: Filosofija i religija F. M. Dotojevskog; Meterlink “Pred veliko ćutanje”; Na vododelnici kultura; Svetosavska filosofija života; Svetosavska filosofija vrednosti i merila; Strašni sud nad Bogom; Vaskresenje Bogočoveka Hrista; Osuđeni na besmrtnost; Naša inteligencija i naša Crkva; O duhu vremena; Mala voštanica na grobu velikog prijatelja, i još par drugih. Justin Popović, rođen kao Blagoje Popović, duhovnik, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta. Smatra se jednim od najvećih teoloških mislilaca novog doba kod Srba. Rođen je 1894. godine u Vranju gde je završio osnovnu školu. U Beogradu završava desetorazrednu bogosloviju. Profesori su mu bili Nikolaj Velimirović, Veselin Čajkanović, Stevan Mokranjac drugi. Godine 1915., tokom Prvog svetskog rata zamonašio se u Skadru i za svoje duhovno ime izabrao Justin. Nakon kratkog boravka u Petrogradu 1916. godine prelazi u Englesku na Oksfordski univerzitet. Doktorirao je na atinskom Teološkom fakultetu 1926. godine. Već tada stiče afirmaciju kao teološki mislilac i u zemlji i u svetu. Uz druge poznate srpske filozofe Justin Popović je bio jedan od osnivača Srpskog filozofskog društva. Nakon što je 1945. preživeo dolazak komunista na vlast, izgubio je službu i proteran je iz Beograda. Od maja 1948. živeo je u manastiru Ćelije kod Valjeva, potpuno se posvetivši pisanju i duhovnom životu. Umro je na svoj rođendan 1979. godine i za sobom ostavio neizbrisivi duhovni i pisani trag. San? Šta je to san? Nije li to vraćanje u nebiće? No gle, ti si se probudio iz sna. Opet si uleteo u biće, iz nebića u biće. I spopada te pitanje: kada čovek može da spava i sanja, nije li i sam od iste materije od koje i san?`

Hrišćanstvo i njegove preteče Lao-Ce - načela Taoa Vladeta Jerotić Izdavač: Gutenbergova galaksija Godina izdanja: 2004. Broj strana: 105 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 22 cm Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu.

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Ikona i ikonopoštovanje Autor: Sergej Bulgakov Prevod: Ilija Marić Izdavač: Bogoslovsko društvo OTAČNIK ćirilica, mek povez, 21 cm, 136 str. _____ Monografija oca Sergeja N. Bulgakova o ikoni i ikonopoštovanju je prvi ozbiljan rad na tu temu nakon više od hiljadu godina. A i u mnogim aspektima on predstavlja još uvek najznačajnije dogmatsko istraživanje ovog bogoslovskog problema. Bulgakovljeva knjiga Ikona i ikonopoštovanje je, stoga, obavezna lektira za svakoga koga zanima pitanje ikonopoštovanja u Crkvi. Knjiga sadrži sledeće delove: • Dogmat ikonopoštovanja u svojoj istoriji • Antinomija ikone • Umetnost i ikona • Božiji Prvolik • Ikona, njen sadržaj i granice • Osvećenje ikone i njegovo značenje • Poštovanje ikone • Različite vrste ikona.

odlična