После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

dobro očuvana sa minimalnim tragovima

veliki format, vidi slike, oštećena korica, retkost

antikvarna knjiga iz edicije ` ZABAVNA BIBLIOTEKA` naklada zaklade tiskare zabavnih novina 1933. tvrdih korica oštećen hrbat sa tragovima čitanja

PROSVETA 1948 ilustrovana odlično očuvana

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

Beograd mart 1932. redak antikvarni primerak Iz sadržaja: Gete kao pozorišni čovek Gete na našoj pozotnici `Hasanaginica` u Geteovom prevodu Gostovanje Pie Iđirosanu Šta je Gete mislio o našoj `Narodnoj poeziji` Nepoznati Gete... Dodatak gomila isečaka iz dnevnih novina tog perioda dobro očuvana PROL.19/7

ZABAVNA BIBLIOTEKA odlično očuvana žneznatno krznute papirne korice po obodu exlibris MAJ.21/14

ratno izdanje odlično očuvana kao nova što je izuzetno retko, obzirom na kvalitet papira korišćenog za štampu iz ratne 1944.

Odlično očuvana ex-Yu slikovnica-igračka sa zanimljivim kartonskim likom devojčice Nade kojoj se pomeraju ruke i glava i može da se namesti uz različitu odeću tokom čitanja. Ilustracije u boji. Za kolekcionare ex-Yu memorabilija i slikovnica. Izuzetno retko u ponudi u ovakvom stanju. Autor: Reli Papa Naslov: NADO, ŠTA ĆEŠ BITI? Ilustracije: Ana F. Đerfi Prevod. s mađarskog Eugen Verber Izdavač: Mlado pokolenje, Beograd Godina: 1965 Povez: tvrdi, kartonski Broj stranica: 28 Dimenzije: 16,5 x 19,5 Stanje: veoma dobro očuvano, kompaktno, bez švrljanja MG141 (N)

МАЈКЛ ГРИН ИСУС ПОД ЛУПОМ СКЕПТИКА ЕДЕН КУЋА НОВИ САД 2014 а) СКЕПТИЦИЗАМ б) ИСУС ХРИСТОС ................................................................ ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 20 ЦМ 96 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО

Ljubo Babić UMJETNOST KOD HRVATA U XIX. STOLJEĆU Autor: Ljubo Babić Izdavač: Matica hrvatska, Zagreb Godina izdanja: 1934 Broj strana: 167 Format: 21,5 x 15,5cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sardžaj na slici, ilustrovano, potpis bivšeg vlasnika, blage fleke na koricama, ostalo dobro očuvano Tags: Slikarstvo UMETNOST KOD HRVATA U XIX VEKU 20.04.2024.

lepo očuvana

Dimitrij S. Mereškovski Vaskrsli bogovi - Leonardo da Vinči Knjiga prva Autor: Dimitrij S. Mereškovski Izdavač: Narodno Delo Beograd Godina izdanja: Između dva svetska rata Broj strana: 401 Format: 18,5 x 13,5cm Povez: Tvrdi povez sa zlatotiskom Opis i stanje: Istorijski roman, knjiga prva, ilustrovano, dobro očuvano kao na slikama `Vaskrsli bogovi` je knjiga autora D.S. Mereškovskog koja na zanimljiv i maštovit način tretira lik i delo Leonarda da Vinčija. Ovo delo predstavlja spoj istorijske fikcije, umetnosti, filozofije i religije, te će privući pažnju svih ljubitelja ovih tema. Glavni junak romana je Leonardo, koji u ovoj knjizi prolazi kroz mnoštvo zanimljivih avantura i susreće se sa brojnim poznatim istorijskim ličnostima poput Mikelanđela, Rafeala, Luja XI i drugih. Kroz priču o Leonardu, autor dotiče mnoge teme kao što su umetnost, nauka, religija, politika, filozofija, stvarajući uzbudljivu i intrigantnu priču. Ako ste ljubitelj istorijske fikcije, umetnosti i filozofije, ovo delo će vas zasigurno oduševiti. 20.04.2024.

Vojislav J. Ilić Mlađi PRIPOVETKE Autor: Vojislav Ilić Mlađi Izdavač: Izdavačka knjižarnica Napredak Beograd Godina izdanja: 1922 Broj strana: 144 Format: 19,5 x 14cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, dobro očuvano Pripovetke Vojislava J. Ilića Mlađeg bave se pre svega nesrećama običnih ljudi, koje životne okolnosti dovode u poziciju iz koje oni sami idu dublje u ponor. Junaci o kojima autor piše su često ljudi sa margine, siromašni, zatvorenici, posrnule žene. Oni nisu po svom karakteru loši i kroz njihove sudbine autor pokazuje kako mnogi faktori dovode do toga da neko bude prekršilac pisanih i nepisanih pravila po kojima živimo. Ilić kroz prijatno pripovedanje nudi obilje materijala za razumevanje slože­nosti života i stvarnosti. 20.04.2024.

Richard Voss - Ljubav i mrznja Roman iz Crne Gore Minerva, Zagreb, 1932. Mek povez, 148 strana + nekoliko strana reklama. Mladi , lijepi i elegantni turski diplomata Sejid efendija , odgojen i odrastao u Parizu , razmađen i blaziran , dolazi pred sam početak balkanskog rata u tajnoj misiji u Crnu Goru gde nastupa u cetinjskom društvu pod imenom Gaston Lejeune. Razmaženi taj ženskar zaljubljuje se smrtno u mladu i vanredno lepu Asju , ženu pukovnika Vešovića , zakletog neprijatelja Turaka. .... Richard Voss Pomerania, Poljska 1851 - Berhtezgaden, Nemačka 1918 ; Za pozorište je pisao najviše osamdesetih i devedesetih g., kada su nastale i sve tri drame izvedene u SNP. Izabrana dela u 4 sveske objavljena su mu 1920, a sabrana dela 1923. F. roman Zwei Menschen (1911), pod naslovom Dvoje ljudi, preveo je na srpskohrvatski Nikola Andrić (Zgb 1931), a Boris Rihterčič na slovenački – Dva človeka (Ljubljana 1934); Ljubav i mržnja, „roman iz Crne Gore“, preveo je Dragan Bosanac (Zgb 1932). Posle njegove smrti – na nemačkom jeziku je o njegovom književnom pisano relativno malo. Od F. pozorišnih dela SNP je 1891. prikazalo Aleksandru (Alexandra, 1886) i Evu (Eva, 1889), obe u prevodu Slavka Sv. Miletića, i 1899. dramu Kriv (Schuldig, 1892), u prevodu Milene i dr Žarka Miladinovića.

Александар Сергејевич Грибоедов - Горе отъ ума, комедiя въ четырехъ действiяхъ въ стихахъ четвертое изданiе С. Петербургъ, 1880. Autor: A. Griboedov Tematika: književnost Jezik. ruski Opis: Originalni tvrdi povez, nedostaje rikna. Strana XVI+ 176 Aleksandar Sergejevič Griboedov (1795 - 1829) ruski pisac, prozaik, dramaturg, diplomata, lingvista, istoričar, orijentalist, pijanista i kompozitor. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Борис Пастернак - Воздушные пути, репринт издање Москва, 1933. Godina izdanja: ? Tematika: književnost Jezik: ruski Opis: Originalni meki povez. Strana 140+ (2). izdavač Ardis Publishers, 2901 Hertherway. Boris Leonidovič Pasternak ( 1890 - 1960) ruski pesnik, novelist i romanopisac. Dobitnik Nobelove nagrade 1958. godine Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Prodajemo 50 knjiga dzepnog formata s kraja 19. veka. Za prave sladokusce i ljubitelje starina! RETKOST. Knjige su na madjarskom jeziku, a dimenzija su: - duzina 11,5 cm - sirina 7,5 cm. U pitanju su dela najeminantnijih pisaca toga doba: Edgar Alan Poa, Turgenjeva, Dzek Londona, Stendala, R. L. Stivensona, Guntera, Gogolja, Balzaka, Charlsa de Kostera, ` Klement Roja, Dumas Sandora, Erik Hansena, Tolstoja, Puskina, Konan Dojla. . . Knjige su veoma ocuvane, sa aromom starih vremena davno iza nas. . . Izuzetno retko u ponudi! Snizeno sa 6000 dinara. Fiksno samo 4500 dinara. Saljem nakon prethodne uplate ili preuzmite knjige licno na Novom Beogradu.

U dobrom stanju. Polukožni povez, čvrst i kompaktan. Ilustrovana. Ponegde žute tačkice, kao na slici. Salammbo Edition Definitive Avec Des Documents Nouveaux Flaubert, Gustave Bibliotheque-Charpentier, Paris, 1895 Half-leather with lettering on spine and raised bands. Marbled boards and endpapers. Tight binding. Text in French. ; 12mo 7` - 7½` tall; 574 pages. Salamba roman Gistav Flober

O besposlici intelektualaca / Dr Dragoljub Anđelković, profesor Univerziteta - Beograd Beograd 1939. Mek povez, ćirilica, 17 strana. Veoma dobro / odlično očuvano.

Kako naš đak umire: onanizam / D-r Đoka P. Jovanović, profesor Velike škole Knjiga profesora Đoke Jovanovića, inače ličnog lekara kralja Aleksandra Obrenovića. Beograd 1912. Mek povez, ćirilica, 48 strana. Knjiga je, za godine, odlično očuvana. `Pogled je uvek kos, izgleda da nešto oko sebe traži; zbunjen, ne ume da priča. Iz govora razaznajete, da teško pamti, da ne mari za rad. Knjiga mu je kuluk, ispit mu je prava napast. Voli da je sam. Tuži se na bolove po telu a naročito oko slabina. Ta bolest se u nauci zove - onanizam a u našem narodu onanija ili ananija. Bolest ova nije čedo novog vremena no datira od prastarog doba. U starim svetim knjigama priča se da je unuk Jakovljev Onan bacao svoje seme na zemlju, jer se ne hte oženiti...`

Nova knjiga mek povez 127 str Deset, devet, osam… Da li čujete otkucaje sata? Uskoro će najveći događaj na zemlji. Kakao doživljavate to saznanje? Knjiga poslednje odbrojavnje otkriva znake tog sudbonosnog trenutka koje dao sam Isus, a zatim ih prikazuje u toku naše savremene istorije. Na stranicama ove knjige govor znakova prepliće se sa uzvišenim obećanjima koja nas pozivaju da drugačije posmatramo svakidašnjicu.

Knjiga je nova, necitana, samo sa strane knjige (na papiru, ne na rikni) u donjem delu ima neku malu flekicu Autor:: Dalaj Lama XIV Žanrovi:: Religija i mitologija, Teologija Izdavač:: Harmonija Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 136 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Svi mi tragamo za srećom i težimo da izbegnemo patnju tokom ovog svog kratkog života. Događaj bez presedana: voljeni svetski religijski vođa predlaže kako da vodite etički, srećan i duhovni život izvan religije i nudi program mentalne obuke za negovanje ključnih ljudskih vrednosti. Pre deset godina, u svom bestseleru Etika za novi milenijum, Njegova Svetost Dalaj Lama, prvi put je predložio pristup etici zasnovan na univerzalnim, a ne religijskim principima. Sada, u knjizi Izvan religije, Dalaj Lama, sa puno saosećanja i otvoreno, razrađuje i produbljuje svoju viziju nereligijskog načina. Izdigavši se iznad pukih „religijskih ratova“, on daje kratak pregled sistema etike za naš zajednički svet, koji odaje puno poštovanje religiji. Sa najvišim nivoom duhovnog i intelektualnog autoriteta, Dalaj Lama upućuje podsticajnu molbu za ono što naziva „treći način“, za put ka etičkom i srećnom životu i ka globalnoj zajednici ljudi zasnovanoj na razumevanju i međusobnom poštovanju. Izvan religije je suštinska izjava Dalaj Lame, nacrt za sve one koji odluče da se ne identifkuju sa religijskom tradicijom, ali ipak žude za životom ispunjenim duhovnošcu dok rade na ostvarenju boljeg sveta.

Nova knjiga 207 strana Format 20 x 13,5 cm Mek povez 2003. Pisac prikazuje kako savremeno društvo trpi napade filozofije nju ejdž, koja je u suprotnosti sa biblijskim istinama. Nekada su ova verovanja i praksa bili veoma strani u životu. Sada su deo naše svakodnevnice. Knjiga govori o pokretu čija se filozofija života uvukla u glavne tokove današnjeg mišljenja.