nova vulkan im2

Domaci sapun / Luda pali svece Djura Djukanov Partizanska knjiga, 2017. Mek povez, strana 191 Vrlo dobro stanje

Knjiga je dobro očuvana. ,,Autor : Eliezer Papo Izdavač : AGORA „Sasvim prikladno naslovljene, Nesabrane priče sastavljene su od raznorodne građe koja obuhvata žanrove koji variraju u rasponu od autobiografskih zapisa i anegdota, kratkih eseja na biblijsko-jevrejske teme i opise jevrejskih praznika, biografskih crtica o autoru dragim i značajnim ljudima, deseteračkih prevoda biblijskih knjiga, esejističkih analiza ladino poslovica i njihovog poređenja sa južnoslovenskim izrekama, do analize sevdalinki i nekoliko autorskih pesmica u desetercu. Vezivno tkivo koje objedinjuje ove heterogene pripovedne sadržaje i forme predstavlja, s jedne strane, živahan i vedar duh samog autora koji čitavoj ovoj građi daje anegdotsku i humornu notu, kao i tematika koja se u dobroj meri oslanja na sarajevsko i jugoslovensko jevrejsko iskustvo. Tako, Papo o sebi govori ne samo kao o Jevrejinu, nego i kao o „Sarajliji, Bosancu i Jugoslovenu”, kojim se, paradoksalno, smatra bez obzira na nestanak te zemlje i svoje preseljenje u Izrael, a ta kompleksnost i slojevitost autorovog identiteta daje specifičnu draž u ovoj knjizi.” Aleksandar Pavlović „Smisao ovakve nesabranosti ipak se najbolje može sagledati u pesmi: Jel Sarajvo đe je nekad bilo, ili: odvjet jednom muhadžeru. Lirski subjekat, izmaknut iz vremena i prostora koji beleži, svedoči (pisanim) tekstom o onome što je prevashodno i u njegovom životu i u njegovom nasleđu bilo bitno obeleženo usmenošću. Ponavljajući obrazac nastanka usmene Tore, autor zapisuje da bi sačuvao. Na stilskom planu to je ironijsko poigravanje s pomodnom nekanoničnošću i teško da bi postmoderna praksa koju živimo bila u mogućnosti da izrodi ikakav sabraniji kanon od ovoga. (...) Vratimo li se Deridinom razumevanju khôra-e, razumećemo kako je moguće pisati prošlost, sadašnjost i verovatno budućnost, žargonom, dijalektom, desetercem i nevezanim proznim izrazom, a ipak pisati/govoriti konsekventno i s radošću pisanja/govorenja.” Gordana Todorić * Eliezer Papo (1969, Sarajevo) profesor je se­fardske književnosti na Ben-Gurion Univerzitetu u Negevu, redovni član Izraelske nacionalne akademije za Ladino i dopisni član Španske kraljevske akademije. Dosad je obja­vio jedan istorijski roman – Sarajevska megila: skica za portret jednog svijeta u trinaest poteza (2001), koji se našao u užem izboru za Ninovu nagradu, i dve zbirke priča: Sefardske priče (2000) i Časovničar i sačasnici: zbirka postistorijskih priča, s domaćim zadacima, podijeljena u pet časova i četiri odmora (2007).``

Jabuka s dukatima : narodne pripovijetke Jabuka s dukatima -BALINT VUJKOV Jabuka s dukatima : narodne pripovijetke / sakupio i obradio Balint Vujkov Јабука с дукатима : народне приповијетке / сакупио и обрадио Балинт Вујков Subotica : Subotičke novine, 1986 242 strana : 24 cm Bunjevačke narodne pripovitke VRLO DOBRO OCUVANO ,IMA POSVETA NA NAJAVNOJ STRANICI (kutja 4)

Ljudmila Ulicka pripoveda u knjizi O telu duše o osnovnim iskustvima života: ljubav i smrt, bolest i čudo života, samoća i bliskost. Čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje Ljudmile Ulicke u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke. Jednostavno i neponovljivo. „O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše. Mi ponekad uspevamo da ulovimo samo njeno pogranično prostranstvo. Tamo, na toj granici, u meri u kojoj smo joj se približili, nastaju takve vibracije, ukazuju se tako istančani detalji o kojima je gotovo nemoguće i govoriti na našem prelepom, ali ograničenom jeziku. Rizičan, veoma opasan pristup. To prostranstvo privlači – i to što duže živiš, utoliko snažnije…“ (Ljudmila Ulicka) „Priče Ljudmile Ulicke, kod nas izdašno prevođene i još izdašnije čitane, izrastaju iz najboljih tokova ruske pripovedne tradicije koja je i dan-danas osnovna mera stvari u poslovima pripovedanja, koliko romana možda još više pripovetke i kratke priče. Žene i ženski svet, bolje reći, ženski doživljaj stvarnosti i sudbine žena gotovo uvek su težišna tačka pripovedanja Ljudmile Ulicke, počev od njenog ranog romana Medeja i njena deca, pa do nedavno objavljene zbirke O telu duše. Te dve u naslovu izdvojene reči, a naročito njihov enigmatični spoj (’O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše.’) čine tačke ili jezgra oko kojih se pletu priče o osnovnim, neizbežnim i pripovedanjem nikada iscrpljenim egzistencijalnim temama i situacijama. Ovaj čitalac nikako se ne može oteti utisku da čitajući knjigu O telu duše zapravo čita novi rukopis reinkarniranog Ivana Aleksejeviča Bunjina, jer sve je tu, po hiljadu i prvi put, ali kao da je prvi put – ljubav i prateće nesavršenosti.“ Mihajlo Pantić Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca... Biblioteka:Zlatno runo Povez:Tvrdi Format:14x21 Broj strana:136

KARIKATURE KORICE SU LOŠE,PRVI I DRUGI RAD SA FLEKOM OSTATAK DOBAR UKUPNO 10 RADOVA

Poster S.Dalija,uvoz iz inostranstva(Printed in the Netherlands).Velicina 50x70.Neuramljen.

Stanje: NOVA KNJIGA! TONI PAGODA I NJEGOVI PRIJATELJI - Paolo Sorentino Pojedini izvori radosti su nestalni, ponavlja često Paolo Sorentino. Mladost iščezava, seks je precenjen, a prijateljstvo i smeh su, s druge strane, potcenjeni. Zato se on njima vraća ovom zbirkom pripovedaka. Vraća se s neodoljivim vodičem i tumačem. To je nezaboravni Toni Pagoda, propali pevač italijanske kancone, junak romana „Svi su u pravu“, koji kroz trinaest priča krči put posut nostalgijom. Čini to pronicljivo, urnebesno duhovito, oporo a setno, s namerom da stigne do izvorišta smeha i prijateljstva. Toni je ostario, ali nije ostao bez stila. Naprotiv. Majstorski izaziva suze, čas od smeha čas od tuge, pripovedajući o sujeti, gluposti, televizijskoj, muzičkoj, a posebno političkoj estradi, o slabostima, ljubavi, drugovima i naposletku – o mami. Ovaj stariji Pagoda, nekadašnji takmičar Festivala u Sanremu, i dalje je rečit na neobičan način, vispren, ali nesporno mekši. Kao da je sklopio primirje sa svetom i Svevišnjim, obećavši da više neće da besni ni da pravi velike gluposti. Uz samo jednu molbu: da nikada ne odraste. „Mnogo ćete se smejati. Uživaćete u neprekidnom nizu darova mudrosti. Ali postoji nešto što vijuga u pozadini kroz celu knjigu, rasprostirući se posebno poslednjim poglavljima – izvesna seta. I možda je to taj sastojak koji čini toliko izvornom ovu knjigu, knjigu koja bi na prvi pogled mogla zaličiti na čudnu raspravu, besramno sjajnu i nitkovski izveštačenu.“ Corriere della sera „Na kraju, ova zbirka priča te zaprepasti. Shvataš da pripovedač nije ni režiser, ni pisac, već Paolo Sorentino.“ La Repubblica „Pomislio bi čovek da će pripovedanje skliznuti u moralističku pouku. Međutim, pričajući o svojim susretima, Toni Pagoda se nikada ne distancira od njih, a ukoliko sudi, čini to ironično, s neočekivanom i gotovo spasonosnom empatijom.“ Panorama Izdavač: BOOKA Broj strana: 165 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14 x 20 Погледајте остале предмете које продајемo: http://put_do_knjige.kupindo.com/kupindo http://put_do_knjige.kupindo.com/limundo Плаћање поузећем је могуће само код чланова који немају негативне оцене.

Odlična kao Nova tvrd povez 575 strana 725 grama Srpske narodne pripovetke KSG

Jedan i jedini, večiti Prele. Mek povez. Format: 12x21.5 cm Broj stranica: 119 Godina izdanja: 1957. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Sijarić, Ćamil, 1913-1989 = Sijarić, Ćamil, 1913-1989 Naslov Priče kod vode : izabrane pripovijetke / Ćamil Sijarić ; izbor i predgovor Rajko P. Nogo Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1982 (Beograd : Kultura) Fizički opis 314 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nogo, Rajko Petrov, 1945-2022 = Nogo, Rajko Petrov, 1945-2022 Zbirka Srpska književna zadruga. kolo 75 ; knj. 499 (Karton.) Napomene Predgovor: Sve je nekad zborilo: str. 7-24 Rječnik: str. 305-310 Bilješka o piscu / R. P. Nogo: str. 311-314. Ćamil Sijarić je rođen 13. septembra 1913. godine u selu Šipovice. Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banja Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista «Glas» i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista «Pregled». Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji «Zadrugara». U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Djela Ram bulja, 1953. pripovijetke, Naša snaha i mi momci, pripovijetke, Bihorci, roman, Sarajevo, 1956, Kuću kućom čine lastavice, 1962, pripovijetke, Sablja, 1969. pripovijetke, Putnici na putu, 1969, pripovijetke, Kad djevojka spava, 1972, pripovijetke, Francuski pamuk, 1980, (dobitnik Andrićeve nagrade) Priče kod vode, 1982, Rimski prsten, 1985, Raška zemlja Rascija, roman, Miris lišća orahova, 1991, Konak, roman, Mojkovačka bitka, roman, Carska vojska, roman, Zelen prsten na vodi, pripovijetke, Zapis o gradovima… Lirika, poezija, Beograd, BIGZ, 1988 MG148 (N)

veliki format strana 8+17 tabli sa reprodukcijama odlično očuvano

U ovoj knjizi Stevan Sremac nas na zanimljiv način upoznaje sa istorijom pravoslavlja. Povez: tvrd Broj strana: 96 Pismo: ćirilica Format: 31 cm Godina izdanja: 2009. Izdavač: JRJ

Autor - osoba Đukanov, Đura, 1956-2000 Naslov Luda pali sveće : pripovetke / Đura Đukanov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 137 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Danas` (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na presavitku korica. Otud je spiritus movens apsolutno svih Đukanovljevih junaka zapisan u rečenici: „Ćaranćul je mrtav. Bolje on nego ja.“ Ona je paradoksalno mesto priznanja opšteg posrnuća koje susreće elementarnu ljudsku nadu: pripovedač koji izgovara navedeno svet vidi kao odvratnu kaljugu i ništa više od nje, ali mu se u tom i takvom svetu i dalje živi. Srđan Srdić Đura Đukanov (1956–2000) bio je srpski pripovedač i dramski pisac. Kao rođeni Mokrinčanin, jedan je od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka. Pored Mokrina, živeo je u Vršcu i Novom Sadu. Objavio je sledeće knjige: Đavolska snevačina (1979), Domaći Sapun (1982), Slatkovodna Neman (1985), Luda pali sveće (1988), Voz Svetog Petra (1990), Dnevnik Vilijama Vilsona (1997) i Dvogled bez stakala (2000, posthumno objavljeno). MG56 (L)

BEZ JEZIKA - Vladimir Galaktionovič KorolJenko Pripovetka / Matica Srpska - Novi Sad, 1948 g. / s ruskog preveo Živojin Boškov V Galaktionovič Koroljenko, bio je ruski pisac, novinar, akivista za ljudska prava i humanista ukrajinsko - poljskog porekla. Brojne su priče koje je napisao povodom njegovog izgnanstva u Sibir. 1853-1921/Ukrajina obrazovanje Državni tehnološki Univerzitet Sankt Peterburg broširano, format: 12,5x17cm, strana: 210

Orasio Kiroga Priče o ljubavi ludosti i smrti Tvrdi povez Biblioteka Hispanika Priče o ljubavi, ludilu i smrti, zbirka je sugestivnog naslova kojim je Orasio Kiroga objedinio i tematski povezao, u većoj ili manjoj meri, petnaest priča nastalih u periodu od 1908. do 1914. godine. U ovim pripovetkama Kiroga uspeva da pronađe ravnotežu između onoga što svojom književnošću želi da kaže i načina na koji će to izraziti. Za sobom ostavlja opčinjenost modernizmom, ne odbacuje, ali potiskuje u drugi plan, upliv Edgara Poa i Gija de Mopasana, otvarajući se ka uticaju kreolizma i lokalne kulture. Lajtmotiv koji se proteže kroz čitavu zbirku jeste smrt koju pokatkad izazovu bolest, ludilo ili ljubav, a još češće čovekova nemoć pred silama prirode. Međutim, prikazana smrt nikad nije prirodna, već tragična, neočekivana i neizbežna, koliko god se žrtva borila da joj se odupre. Nijedan od protagonista nije pošteđen neminovnosti smrti ili neprestane opasnosti od nje, bilo da je čovek, životinja, čak i stvar.

Alis Monro Pogled sa Edinburške stene Tvrdi povez Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči: “Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka. Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti. Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku.

Knjiga Minje Subote je raskošna priča o zemlji koje više nema. Iako nije pisana sa namerom da bude svedok jedne epohe, kroz prizmu estradnog života, ova knjiga je verodostojnije oslikala pedeset godina druge Jugoslavije nego što su to uradili mnogi istoričari, psiholozi, sociolozi i drugi olozi. Kako i zašto? Odgovor je jednostavan: na prvi pogled bezazlene priče, istinom koju nude, kao kada se gradi mozaik – kockica po kockica, vraćaju nas u vreme kada smo mislili da će blagostanje socijalne jednakosti večno trajati. Oproštaj sa tim vremenom bio je gorak i krvav, pa je to razlog više da se radujemo knjizi koja opominje i postavlja pitanje: zar je sve ovo trebalo srušiti da bi uplovili u današnjicu sa neizvesnim krajem. Minja Subota piše pitko, realistički, pa posle svake pročitane priče čitalac ima utisak kao da je odgledao kratak film. A na kraju svakog od tih filmova Minja nudi pesmu koju obavezno valja čuti, kao zvučnu podlogu vremena u koje je priča uronjena. Beograd nikad nije bio tako lep kao u Minjinim pričama. Beograd je slikao kroz ljude, koji su njegova duša: muzičari, novinari, pisci, manekeni, televizijske zvezde... Pritom nije zaboravio i njihove pratioce, „obične“ ljude, koji se hrane uspesima svojih ljubimaca, čije živote shvataju kao uzore kojima valja stremiti. Taj deo knjige posebno je interesantan, a vrhunac dostiže pričama iz Sovjetskog Saveza u koji su naši umetnici uneli duh zapadne kulture. Ova rečenica deluje kontradiktorno, jer je Jugoslavija bila socijalistička zemlja, ali to je zaključak koji nudi i Minjina knjiga. Minja Subota je i vrstan fotograf, pa je i tu dimenziju uneo u svoju knjigu. Svaka njegova priča deluje kao fotografija na kojoj se sve jasno vidi. Taj putopisni dar posebno je istaknut u pričama vezanim za velike turneje, a vrhunac dostiže u nekoliko priča iz Sovjetskog Saveza. Među tim pričama se izdvaja storija iz rodnog mesta Josifa Visarionoviča Staljina, a najupečatljiviji je deo svedočenje Staljinovih sugrađana. Kombinujući reč i muziku, dobili smo zvučnu razglednicu jednog vremena o kome istorija još nije dala konačan sud. Priča o epohi društvene zrelosti socijalističkog društva ostala bi krnja da Minja nije uplovio u vode u kojima nema foliranja. A to je muzika namenjena najmlađima. Priče o nastajanju tih pesama i odnosu vlasti prema nekima od njih (Hajdemo u Afriku da sadimo papriku, Razbole se lisica, suši se ko grana), govori o dečijim bolestima jednog društva, ali i o dečijoj duši Minje Subote. To je vrlo bitna odlika i ove knjige: duša čista kao dečija, bez zlih namera i skrivenih poruka. Vanja Bulić Kada pročitate ovu knjigu, saznaćete: Kako je izgledala Tolstojeva Jasna Poljana u martu 1972. godine, pročitaćete ljubavnu priču koju krije jedan automobil u beogradskom Muzeju automobila, upoznaćete čoveka koji je Titu prikazao osam hiljada filmova i saznati koji je poslednji film Tito gledao. Pročitaćete kako je Braca Petković neeksplodiranu bombu na prikolici provezao kroz Beograd, i najzad ćete saznati da li je Tito stvarno bio Tito. Pročitaćete da ima neispričanih priča iz sibirskih logora, da časovi srpskog mogu da se drže i u kafani „Tri šešira“, i kako se osećate kada vam u garderobu pred koncert uđu prave foke. Saznaćete kako je Đorđe Marjanović bez pasoša stigao od Toronta do Beograda, kako je Živan Saramandić s Leonidom Brežnjevim igrao „Moravac“ i u prodavnici cipela u Nemačkoj pevao „Kneza Igora“, i kako je Arsen Dedić u Zapadnom Berlinu svirao „Hej Sloveni“. Pročitaćete kako nastaju i nestaju pesme, zašto je zabranjeno da se pesma „Razbole se lisica“ izvodi kada je Tito bio u Kliničkom centru, videćete kako se u Titovo vreme Plavim vozom nije vozio samo predsednik Tito već i Miodrag Petrović – Čkalja. Prošetaćete Gorjem, Staljinovim rodnim gradom, i biti u Šalonu u Francuskoj, gradu gde je snimljena prva fotografija na svetu.

Autor: Svetozar Vlajković Povez: broširan Br. strana: 304 Format: 15 x 20,5 Vrsni, a namerno prećutkivani, romanopisac i pripovedač Svetozar Vlajković ponudio je nam je svoju hrišćansku autobiografsku prozu Povratak izgubljenog, koja je slika ne samo njegovog života nego i epohe. Ko je čitao Don Žuana beogradskog u šumi čudnovatoj shvatiće zašto se i ova Vlajkovićeva knjiga mora imati u rukama.

Autor: Fjodor Mihailovič Dostojevski Povez: broširan Br. strana: 238 Format: 14,5 x 20,5 Izbor iz dela Dostojevskog nikada nije jednostavan, zato smo tragali za odgovorom kako ga vide sa Zapada. Donosimo vam tekstove o Dostojevskom američkih, britanskih, nemačkih i domaćih autora. Delovi iz romana koje smo odabrali svedoče o čoveku koji je, kako kaže otac Justin Popović, plameni proročki idealizam svojim apostolstvom pretvorio u pravoslavni realizam. A on najčešće nije plišani. Nastavljam da se divim toj pojavi – ako je ona uopšte slučajnost – kako dela jednog od najvećih hrišćanskih pisaca modernog doba nastavljaju da žive u prvoj javno proklamovanoj ateističkoj državi; da se divim zapanjujućem prodoru piščevog izlaganja greha, patnje i iskupljenja. Pretpostavimo da nekog čoveka zapitaju da imenuje knjigu pisanu radi pružanja uvida neverniku u smisao hrišćanstva; može li dati bolji odgovor od - Braća Karamazovi? - iz predgovora.

Svečari U Duši, Stari Snovi- Nikola Maširević Tvrdi povez. Dimenzije: 18,4 x 18,6 cm Godina: 2007. Broj strana: 111 Tragovi starosti i korišćenja. Zadnja korica na gornjoj ivici je malo ulubljena. Srednje očuvano. Stanje Kao Na Fotografijama.

Solidno očuvane, korice malo iskrzane, sa spoljašnje strane listova bleda boja koja par milimetara ulazi na neke stranice, ćoškovi nekih listova imaju tragove savijanja

Konzor & Samizdat B92, 2001. Tvrd povez, manji format, 141 strana. Lepo očuvana knjiga sem što ima posvetu. Zbirka priča za literarne sladokusce, prvi put objavljena 1983., na radikalan način propituje tezu da je svako pisanje samo recikliranje onoga što je već napisano. U ovoj knjizi autorica za svoje čitatelje oblikuje čitav jedan novi žanr: priče napisane prema drugim pričama, odnosno, prema poznatim književnim predlošcima - Gogoljevom `Nosu`, Tolstojevoj `Kreutzerovoj sonati`, Carrollovoj `Alici u zemlji čuda`. Najdalja točka do koje Dubravka Ugrešić odlazi u svom kontinuiranom propitivanju prirode samog pisanja i, istovremeno, njena najzaigranija i književno najsamosvjesnija knjiga.

Cuvari zlatog runa II Grupa autora Izdavac: Centar za kulturu Veljko Dugošević 2018 `Pozivu da napišu priče inspirisane mitovima, legendama, običajima i verovanjima kučevačkog podneblja odazvali su se: Marko Vidojković, Ivana Dimić, Darko Tuševljaković, Vladislava Vojnović, Miloš Mihailović, Branka Selaković, Oto Oltvanji, Vesna Dedić, Vule Žurić, Jovana Dišić, Drina Štajnberg, Željko Obrenović, Jasmina Vrbavac, Boris Mišić, Nataša Milić, Uroš Timić, Mirjana Uzelac, Nemanja Jovanov, Mira Satarić, Ivan Pavić, Matilda Veljković, Radmilo Anđelković, Angelina Meringer, Dalibor Ćulibrk i Dragan Milanović` Mek povez, strana 256 Odlicno ocuvana, verovatno nekoriscena Zvižd Homolje

Starinska reprodukcija 30 x 25 cm Kasirana na presovani tvrdi karton, lakirana i moze da se uokviri bez stakla jer moze da se brise vlaznom krpom. Ona je vec bila uokvirena i bila je malo veca ali je odrezana jer je najverovatnije format bio prilagodjen okviru.