izbor, predgovor i bilješke Denzil Romero Svjetlost 1985 348 strana očuvanost 5-

Sebastian Sava Gor - Noć slomljenih strela , autorsko izdanje . Posveta autora, kao nova

Autor - osoba Muhić, Ferid, 1943- = Muhić, Ferid, 1943- Naslov Štit od zlata / Ferid Muhić Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik hrvatski, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Skopje : Tabernakul, 1991 (Skopje : Nova kniga) Fizički opis 158 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Napomene Tiraž 1000. Tamni sjaj Muhićeve proze / Nikola Milošević: str. 1-3. Štit od zlata vraća nas drevnim Keltima (a možda i bogumilima) – njihovim hrabrim ratnicima koji odlazeći u rat ostavljaju po jedan kamen na gomilu, a uklanjaju ga dolazeći te tako od onih što su poginuli ostaje mogila netaknutih kamenova... Taj ratnik koji se ne bi vratio, e taj bi bio pravi gubitnik, jer je otišao bez Štita od zlata još jedar i težak, još mlad sa bezbroj čestica što su kroz radost, kroz dodire sa svijetom, mogle preći u sjaj... Autor se u ovoj priči divi podvigu čovjeka, divi se ljepoti zbog ljepote same, i veliča otpor svemu onome što nas drži zatvorene, što nam je prokleto /za/dato u raznim rešetkama i zatvorima oko nas... MUHIĆ, Akademik prof. dr. Ferid je jedna od najmarkantnijih ličnosti u Bošnjaka, i jedan od najvećih živih filozofa Balkana, univerzitetski profesor, pjesnik, kritički analitičar, redovni profesor novovjekovne filozofije i savremene filozofije i filozofske antropologije na Univerzitetu „Kirilo i Metodije” u Skoplju, profesor po pozivu Univerziteta iz Malezije i više zapadnoevropskih univerziteta. Rođen je 8. juna 1943, na visokim Rudinama, selo Mahoje, zaseok Zuber, srce Bosne i vršica njenog stasitog bora. Muhić piše o filozofiji i ljudskim naravima, o svojim putovanjima diljem svijeta i planinarenjima, o konjima, psima i čovjekovu susretu sa prirodom. Na bivšem eksjugoslavenskom prostoru objavio je više stotina priloga, eseja, pjesama, naučnih rasprava, polemičkih ogleda. Najviše na bosanskom i makedonskom jeziku. Od knjiga posebno ističemo: Kritički metodi, Filozofija ikonoklastike, Motivacija i meditacija, Štit od zlata, Šum Bosne, Ne zaboravi Bosno, Revolucija i dominacija, Dim ugarka snova, Falco peregrinus, Ruža duše, Sto koraka iznad, Makedonija, catena mundi… Mislilac hladne glave i vruća srca. MG47 (K)

Rad 1979 409 strana očuvanost 5

Rad, Reč i misao, 1990. Drugo izdanje jedne od ključnih knjiga crnog talasa, dopunjeno nekolicinom pripovedaka iz knjige Mladići iz Raške, iste stilsko-tematske celine. Pogovor Tiodor Rosić Odlično očuvana, praktično nekorišćena. Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa – kaže Mihajlo Pantić. Od prvog izdanja prošlo je pedeset godina, a autor ističe da je Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. U trenutku objavljivanja, ova dela su imenovana kao stvarnosna ili crna proza. Za jedne, destruktivni akt uperen ka lepoj literaturi i još lepšoj, bukoličkoj društvenoj stvarnosti. Za druge, autentični dokaz da literatura mora i može biti Bugarska baraka je, najpre, otvorila bezdane ljudske tuge, svedenosti na golu egzistenciju, obesmišljenost i gorčinu. U svetu zadimljenih kafana, promajnih baraka, memljivih soba, musavih prozorskih okana, prljavih ulica, obitavaju nevoljnici, koji smislenost i ne vide, i ne traže. Surovo bitisanje budi najmračnije porive, pa je u Bugarskoj baraci zlo, naizgled, temeljni princip sveta. U poratnoj Raški (a to može biti i bilo koji grad u bilo kom dobu onečovečenja), Tanatos vlada u strahotnom obliku: iz čoveka se projavljuje animalno, zaumno i podzemno. Nema milosti, jer je i svet nemilosrdan prema čoveku. To je devastiranje dotadašnjeg harmoničnog, umilnog, umivenog kazivanja o svetu stvorenom po meri čoveka, najboljem od svih svetova. To je i “otpor prema svima književnim postupcima, oblicima i žanrovima koji pretpostavljaju, sami po sebi, utvrđeni poredak književnih i životnih vrednosti”, smatra V. Ribnikar. Ovakva destruktivna snaga se sakupila, sublimirala, kao zmija sklupčala na ljudsko srce, pa u literaturu banula kroz jezik koji je direktan i opor, životan i grub, ponekad crnohumoran i lascivan – kroz “stilizaciju niskih, divljih formi (polupismena pisma, raznorazne hronike – pa i one sa klozetskih zidova, sanovnici, birokratski formulari i drugi potrošni, dokumentarni material)”, objašnjava autor. U Bugarskoj baraci, kao i u drugim delima crnog talasa srpske proze, nije se banalno oponašao realistički postupak, već se transponovao u nove oblike, travestirajući ili eksplicitno parodirajući socijalistički realizam, podsećajući na najbolje teme što ih je dotad srpska literatura iznedrila: “Vuk sa dokumentarnom prozom (njegova maestralna tajna građa o vladavini kneza Miloša), Bora Stanković s Božjim ljudima, Bulatović s Đavoli dolaze, Mihailović s Tikvama, Tišma s zbirkama priča Krivice i Nasilja”. Autor je svesno izabrao mimetički princip literarnog delanja, duboko uveren da se, u tom trenutku, ne može drugačije pokazati snaga književnosti. Između etike i estetike, literature i života, bilo je svrsishodnije odabrati stvarnost, pokazati hrabrost „da se suoči sa svim vidovima svog doba, i da to suočenje izdrži, ne srozavši se u beznađe“, kako misli LJ. Jeremić. Junaci Barake jesu dugo zagledani u ponor, i ponor je zagledan u njih, ali se upravo u tom bezdnu najpre i najsnažnije čezne za svetlošču. Dublji, univerzalni smisao Barake, impliciran je upravo u ideji pojedinačne, lične, autentične nesreće čovekove. Svikla na opšte slike pošasti, destrukcije, pada u zlo, ljudska vrsta postaje empatična i osvešćena tek kad spozna individualnu patnju. Bugarska baraka je tada, kao i sada, ispunila intenciju pisca. Literatura je, pokazao je Savić, dovoljno jaka i važna, da se o njoj promišlja kao mogućoj meni sveta, da se zbog nje lome koplja neistomišljenika, da se izazovu vrtoglavice i nesanice onih, koji su živeli drugačiji život i lepu literaturu. Srpska književnost je u proteklih pola veka prošla zanimljiv put meandara i mena. Nastajala su dela čije se poetike razlikuju toliko, kao da ne pripadaju istom leksičkom kodu, zemlji, tradiciji. Kraj XX veka je pripao postmodernoj, profesorskoj literaturi, kako kaže Savić. Ali, “niko nema prava da od pisca traži – pojednostavljeno rečeno – da ostane slep i gluv za kapitalna pitanja i suštinske teme ovog vremena”, kaže autor, te je početak ovog veka malo, divno čudo: u literaturu se vraćaju postupci i ideje stvarnosne, crnotalasne proze. Iako još u omami dekonstrukcije, intertekstualnosti, metatekstualnog – srpska književnost ponovo kreće za onim, što je Bugarska baraka pre pola stoleća već učinila; poseže za životom u svim pojavnostima, realijama koje nisu konstrukcija, već istinski pad u svet po sebi. Ponovo je živa potreba da se jezikom raskrili Biće, da se istinski imenuje zlo i sve njegove emanacije. Literatura je tako iznova postala svesna sebe i sopstvene moći. Ana Stišović Milovanović Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

40098) MOLEKULI , Ivan Tokin , Samizdat B92 Beograd 2015 , Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

HISTORIJSKA ČITANKA 1, 2 - Miljenko Jergović Izdanje: VBZ Zagreb, 2006./2008. F: 12x20 cm O: 220+171 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A. Kultna knjiga Miljenka Jergovića – subjektivna povijest jednog vremena, zemlje i grada... Ova knjiga ne govori o stvarnim događajima, nego o sjećanju na stvarne događaje i o strategiji zaboravljanja. U njoj postoje krivo zapamćena imena i godine, neki su gradovi postali drugim gradovima, a s novčanica su nestala lica zeničkih topioničara i pojavila se lica husinskih rudara. Vjerojatno postoji neko pravilo prema kojem čovjek pamti i zaboravlja, ali budući da su priče o sjećanju obično historija ili fikcija, izbjegavamo misliti o takvim pravilima. `Historijska čitanka` nije ni historija, ni fikcija, nego je popis onoga što još uvijek postoji kao inventar jedne posve subjektivne povijesti grada, zemlje i vremena. Kao i svaki popis, tako bi i ovaj trebao težiti preciznosti. On ništa ne uljepšava, ne obrađuje i ne osmišljava, nego nabraja, sve dok ima što nabrajati. U njemu ima ponavljanja, i onih emocija kojih bi se sramila svaka ozbiljna priča o vremenu, ali ih se ne srame porodični albumi s fotografijama. `Historijska čitanka` zapravo je porodični album jer se čovjek uvijek familijarizira s ljudima u vremenu koje je prošlo i koje si želi objasniti. * * * Prva ukoričena Historijska čitanka objavljena je 2000. godine. Nakon nje je kolumna u Danima izlazila još nešto više od godinu dana. Ugasila se, iako tema nije bila iscrpljena. Ali jest autor. Još od prvih kolumni su u redakciju, te na moju zagrebačku i sarajevsku adresu, stizale čitateljske ispravke i nadopune, a katkad i pisma ispunjena prijekorom. Bilo je ljudi koji su smatrali da ružno i s podcjenjivanjem pišem o njihovim predratnim čaršijama, neki su u mojim pričama pročitali ironiju, mislili su da treba drukčije... U jednom tekstu povrijedio sam svoga mejtaškog obućara. Napisao sam da se njegova radnja nakon rata polako gasi. A on se trudio da je sačuva, i na kraju je radnju i održao, istu kakva je bila prije rata. Kada se izliže guma na peti, on i dalje sređuje stvar. A Sepetarevac je strm i opasan, pogotovo zimi. Taj je obućar prva i najbolja preventiva traumatološke klinike...

Bookbridge Godina izdanja:: 2013. Broj strana: 271 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: A4 sitna oštećenja korica i knjiga je uredna i dobro očuvana Restoran Madera je tokom svojih 75 godina postojanja izrastao u kultno sastajalište beogradskih intelektualaca, političara, glumaca, sportista, novinara, a upravo je jedan od njih, Dobrivoje Bobi Janković inicirao i napisao knjigu “Šta kaže Madera” posvećenu svima onima koji su o ove kultne kafane napravili to što jeste.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj Nos i druge priče Meki povez Novo dopunjeno izdanje. NIKOLAJ VASILjEVIČ GOGOLj 1809-1852 Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova tetka Kočije • Nos • Šinjel • Nevski prospekt „Svi smo mi izašli iz gogoljevskog Šinjela.“ Fjodor Dostojevski Dostojevski je time mislio na pisce svog vremena i neizmeran uticaj Gogolja na sve njih. Ovo malo izdanje „Gogolja za ljubitelje“ počinje pričom Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova tetka (1831), biserom rane Gogoljeve faze i pravim uvodom u roman Mrtve duše, nastavlja se u istom duhu pripovetkom Kočije (1835), da bi kulminiralo čudesnim delima iz petrogradskog opusa Nos (1832), Nevski prospekt (1835) i Šinjel (1941). Gogolj je pre svega poznat po svojoj drami Revizor (1835), možda najboljoj komediji koja je ikad napisana, i po velikom romanu Mrtve duše (1842). U izdavačkoj kući LOM objavljene su obe knjige.

Za Esme - Džerom Dejvid Selindžer Izdavač: LOM Godina izdanja: 2009 Broj strana: 186 Format: 21 cm Povez: Broširani Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.

Danil Harms Apsurdne priče Meki povez „Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja. Ali potpuno razumem i uvažavam: zanos i ushićenje, nadahnuće i očaj, strast i uzdržanost, raspusnost i čednost, tugu i nesreću, radost i smeh.“ Danil Harms, 31. oktobra 1937. Jedan Englez nikako nije mogao da se seti kako se ta ptica zove. – To je – kaže – kreštalica. Ah, ne, nije kreštalica, nego kreštavica. Ili ne, nije kreštavica, nego kričiličica. Ma bez veze! Nije kričiličica nego krekac. Ama ne krekac, nego krekatekurica. Hoćete li da vam ispričam priču o toj kreštalici? To jest, ne kreštalici, nego kreštavici. Ili ne, ne o kreštavici, nego o kričiličici. Ma bez veze. Ne o kričiličici, nego krekcu. Ama ne o krekcu, nego o krekatekurici. Uh, nije to. Kukureštalici? Ne, nije kukureštalica. Da nije kukurikača? Ne, nije ni to. Zaboravio sam kako se zove ta ptica. A da nisam zaboravio, ispričao bih vam priču o toj kukirikireštalici. Danil Harms

Sergej Dovlatov Ariel Meki povez Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker. Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“. Dovlatov: dela Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) Marš usamljenih (1983) • Prepiska (1992)

Anton Pavlovič Čehov 7 priča Meki povez Anton Pavlovič Čehoj najčuveniji je pisac priča u svetskoj literaturi i najveći dramski pisac Rusije. Ovaj izbor priča zamišljen je kao uvod u novo čitanje velikog pisca.

Woody Allen - Side Effects Ballantine Books, 1980 213 str. meki povez stanje: vrlo dobro A humor classic by one of the funniest writers today, SIDE EFFECTS is a treat for all those who know his work and those just discovering how gifted he is. Included here are such classics as REMEMBERING NEEDLEMAN, THE KUGELMASS EPISODE, a new story called CONFESSIONS OF A BURGLAR, and more. Fiction, Short Stories, Humor, 0345343352

Tvrde korice sa zastitnim omotom,dobro ocuvana 271 strana M-53

EZO3)DOBRO OČUVANA.

Srđan Volarević DA L IMA SMRTI ZA NAS KOJI SMO OSTALI BEZ OTADŽBINE Autorovo izdanje, 2012. 193 strane. Odlično očuvana ali ima posvetu. Zbirkа pričа kojа uglаvnom govori o sudbinаmа likovа s područjа severne Dаlmаcije.

SKZ 1994, tvrd povez, vrlodobro stanje, 104 strane, težina oko 220 gr

Knjiga je kao nova, ima posvetu, sve je na slikama prikazano. G1 Radikalnost odabrane forme Haštada je dovela u skučeno, klaustrofobično polje po kom njegov antijunak bezobzirno vršlja, pišući gotovo automatski, izvan svake kontrole uma za koji bi se moglo reći da je urednički, ili cenzorski u socijalnom pogledu. Svaki izdvojeni odeljak teksta, navodna kratka priča, istinski je produžetak prethodne, što nas dovodi u predvorje misli o koncepciji koja je ipak romaneskna. Ulančanost stvara sistem, zaseban fikcionalni svet u izrazitoj celovitosti. Svet dečaka koji pokušava da odraste, mladića koji nastoji da usvoji normative sveta njemu sličnih mladih Evropljana ali mu nikako ne ide. S propadanjem svakog narednog pokušaja on je sve više ono što smo zatekli u uvodnim rečenicama: dečak koji proždire živog puža, iz obesti, iz inata, iz eksperimenta, iz perverzije, ili zbog toga što je on upravo to – mašina za povređivanje i samopovređivanje. Neko ko će se hiperintimizirati s nama po cenu pristojnosti i delikatnosti. Neko koga nismo želeli da upoznamo. Srđan Srdić

ROBERTO BOLANO GROBNICE KAUBOJA Predgovor - Juan Antonio Masoliver Rodenas Prevod - Sanela Sofić Milićević Izdavač - BuyBook, Sarajevo Godina - 2018 144 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Izlog ISBN - 978-9958-30-389-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Domovina Grobnice kauboja Francuska horor komedija `U zbirci novela Grobnice kauboja Roberto Bolaño s velikom pažljivošću i humorom istražuje ambicije tri mlada pjesnika i njihovih alter ega. U prvom dijelu pod nazivom Domovina Rigoberto Belano i njegova porodica su direktno pogođeni čileanskim coup d’étatom: njegova majka, učiteljica, ostaje bez posla, njegov brat je izložen mučenju, a žena koju voli doživi tragičnu nesreću. U drugom dijelu, Grobnice kauboja, mladi pjesnik po imenu Arturo kreće na putovanje iz Meksika u Čile da bi se pridružio opoziciji. I konačno, u dijelu pod nazivom Francuska horor komedija, Diodoro Pilon se pridružuje Ilegalnoj grupi nadrealista, koja nove članove regrutuje slučajnim biranjem brojeva telefonskih govornica širom svijeta. Roberto Bolanjo je rođen 1953. u Santjago de Čileu. Umro je 2003. u Barseloni. Autor sledećih dela Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu, Ledena staza, Staza slonova, Nacistička literatura u Americi, Udaljena zvezda, Divlji detektivi, Amajlija, Čile noću, Antverpen, Lumpenromančić, Telefonski pozivi, Kurve ubice, Nesnosni gaučo...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Roberto Bolanjo Sepulcros de vaqueros Cowboy Graves Three Novellas

Odlična kao Nova !!! 189 strana 200 grama Priče u kojima se smenjuju bajke, prošlost i savremenost, uzbudljive vizije budućnosti i fantastika, smelo postavljena pitanja reinkarnacije i teško dokučivih tajni. U pričama iz knjige Preimućstva kruga Marković svoje čitaoce suočava s nekim od ključnih ideja koje pripadaju humanističkom obzorju (sreća, ljubav, pravda, dobrota, vera, sumnja, greh, kazna, krivica, smisao, dužnost). Već na prvi pogled, jasno je da ove ideje po pravilu imaju u sebi jak etički potencijal. Ali se pred čitaoce najpre izvode junaci i događaji, a u njihovim konfliktima, nedoumicama, usponima i padovima naziru se i razrešenja implicitno postavljenih velikih tema ljudske sudbine i ljudske svakodnevice. Junaci proze Veselina Markovića suočavaju se sa nekim časom u kome se njihov život odjednom menja, a pogled na svet postaje jasniji nego ikada pre.

Solidno očuvano. Izdavač Prosvjeta Laktaši, mek povez.

ALEKSEJ ELAGIN NAJLJEPŠE ISTOČNJAČKE PRIČE Predgovor - Božo Lovrić Ilustracije - St. Römer Prevod - Ljudevit Jonke Izdavač - Zabavna biblioteka, Zagreb Godina - 1934 212 strana 20 cm Edicija - Zabavna biblioteka Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: BOŽO LOVRIĆ - Aleksej Elagin Autorov predgovor hrvatskom izdanju Anapu i Bitau (egipatska priča) Lotos i papiros (egipatska priča) Salamon i kraljica od Sabe (židovska legenda) Muhtar i konji Džingiskanovi (tatarski motiv) Krasna princeza Zahle (sirska legenda) Cvijet pustinje (perzijska priča) Pastir i jarac (kabilska priča) Mrtvo tijelo Syddytovo (kalmička priča) Jedna od dvanaest priča Syddytovih Slavni junak Khongor i njegov bojni konj Aranzal-Žerde (stari kalmički motiv) Čudesno rođenje Tsong-Kabe (tibetska priča) Pankrat, lovac medvjeda (sibirska priča) Priča o krasnoj labudici (burjatska priča) Tynyk-Chubun Buglygetey ili o budalastom sinu i čudotvornom prstenu (burjatska priča) Gorušičino zrno (hinduska priča) Legenda o betelu (anamska legenda) Čudesni junak Van-Lang i njegov željezni konj (anamska legenda) O bijelom slonu (sijamska priča) Papagaj i čvorčica (kambodžska priča) O starcu, koji je htio izabrati zeta (kambodžska priča) Kralj iz Kao-Kiu-Lija (korejska legenda) U-mu-tu-su-ri (korejska priča) Muzo Takamori (japanski motiv) Kobu-Thori (Prema motivu iz starojapanskih priča Sadzanami Sandzina) Meduza (Po starojapanskim pričama Sadzanami Sandzina) Potočić, kojim teče sake (japanska priča) Ošidri (japanska priča) Mimoza San (po japanskom motivu) Modra pčelica (po kineskom motivu) Zašto muškarci u javskom kraljevstvu nose ženske haljine (malajska priča) Moćni kralj Attata i krasna princeza Iraira (priča polinezijskih Papuanaca) Dobromila (priča istočnih Slavena) Svibanjska ruža (perzijska priča) Uzikulumi Kolokogloko (stara zulukaferska priča) Čarobno zrcalo kralja Ofori Atte (negarska pripovijetka sa Zlatnog primorja u Africi) Pronalazak kukuruza (indijanska legenda) O bratu, koji je tražio sestru u zemlji mrtvih (indijanska, irokeska priča) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Najlepše

Diana Secker Tesdell (editor) - Wedding Stories Everyman, 2017 407 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro A bouquet of great wedding stories--by turns funny, passionate, bittersweet, and romantic--by famous writers from across the past two centuries. From F. Scott Fitzgerald to Lorrie Moore, and from Stephen Crane to Edwidge Danticat. EVERYMAN`S LIBRARY POCKET CLASSICS. Including such gems as Stephen Crane`s `The Bride Comes to Yellow Sky,` O. Henry`s `The Marry Month of May,` F. Scott Fitzgerald`s `The Bridal Party,` Joy Williams`s `The Wedding,` and Lorrie Moore`s `Thank You For Having Me,` the stories collected here encompass comic wedding mishaps, engagements broken and mended, honeymoon adventures, and stories both heartwarming and heartbreaking. There are glamorous weddings in Paris and New York, and more eccentric ones in the Wild West and on a remote island beach. There are nervous brides, forgetful grooms, meddling guests, interrupted nuptials, second thoughts, and second chances. Above all, there are all kinds of people--young and old, rich and poor, divorced and widowed, with or without children-joining together in the age-old quest for matrimonial happiness. Fiction, Short Stories, 184159623X

Pol Bouls je jednom rekao da priča treba da ostane napeta do kraja, poput strune. Takva napeta atmosfera vlada u svih 17 priča u ovoj zbirci autora najpoznatijeg po delu The Sheltering Sky (Čaj u Sahari). Jedna od zajedničkih karakteristika priča u ovoj zbirci jeste okruženje: mnoge od njih se odvijaju u oblastima koje su strane većini Amerikanaca, uključujući Severnu Afriku i Latinsku Ameriku. Iz tih okruženja proizlaze Boulsove tematske preokupacije. Likovi su usmereni ka tuđim i čudnim teritorijama, kako fizički tako i psihički, dovodeći u pitanje zapadne kulturološke pretpostavke. Srđan Srdić