Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 277 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
"Grčki mitovi" je zbirka mitova i legendi iz grčke mitologije koju je napisao Robert Grevs, a koja pruža jedinstven i dubok uvid u mitološki svet drevne Grčke. Knjiga nam predstavlja ne samo priče o bogovima, herojima i čudovištima, već i društvene i kulturne kontekste u kojima su se ovi mitovi razvijali. U ovoj knjizi ćete pronaći priče o Zeusovoj vlasti na nebu, Prometejevom daru čovečanstvu, Herkulovim podvizima i mnogim drugim mitovima koji su oblikovali grčku kulturu i istoriju. Autor nam pruža detaljno objašnjenje mitova, kao i istorijske i kulturne reference koje su oblikovale ove priče. "Grčki mitovi" je izuzetno vredna knjiga za sve one koji žele da saznaju više o antičkoj grčkoj mitologiji, kao i za one koji žele da bolje razumeju uticaj koji su ovi mitovi imali na kasniju umetnost, književnost i kulturu. Knjiga je takođe i zanimljiva za ljubitelje fantastike i avanturističkih priča, jer mitovi sadrže elemente fantastičnih bića i epskih podviga. Ako želite da pročitate "Grčke mitove" od Roberta Grevsa i upoznate se sa svetom grčke mitologije, poručite ovu knjigu danas. Knjiga će vam pružiti dubok uvid u mitologiju drevne Grčke, kao i u ljudsku prirodu i njene mitove i legende koje su i danas inspiracija za mnoge.
Srpski jerarsi:od devetog do dvadesetog veka,Sava,episkop šumadijski Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,† САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Овај угледни архијереј Српске православне цркве био је одличан организатор, изузетан домаћин, свестран научни радник, један од нај-образованијих епископа свога времена. Рођен је 13. априла 1930. године у Сенти. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, потом се уписао у Богословију Светог Саве у манастиру Раковици и завршио је 1950, а на Богослов-ском факултету у Београду дипломирао је 1954. године. Академску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на Старокато-личком богословском факултету у Берну. По повратку из Швајцарске, постављен је 1958. године за суплента Богословије Светог Саве у Бео-граду. Поред професорских обавеза марљиво је радио на докторској те-зи: Типик архиепископа Никодима, коју је одбранио 15. маја 1961. годи-не на Богословском факултету у Београду. Замонашен је 3. новембра 1959. у манастиру Ваведењу у Београ-ду, а 4. децембра исте године рукоположен је за јерођакона; у чин јеро-монаха рукоположен је 1961. године. Исте године изабран је за викар-ног епископа моравичког; хиротонисан је у београдској Саборној црк-ви 23. јула 1961. Као епископ предавао је на Богословском факултету литургику са црквеном уметношћу у времену од 1961. до 1967, а тада је изабран за епископа источноамеричког и канадског. У тој епархији остао је до 1977, када је изабран за епископа шумадијског. Овом углед-ном архијереју често су повераване на администрирање упражњене епархије: Источноамеричка и Канадска (1977-1978), Жичка (1978), Ба-натска (1980-1985), Темишварска (1980-1996), Средњезападноамеричка (1986-1988), Западноамеричка (1986-1988) и Бачка (1988-1990). За време свога архипастирског служења владика Сава је представ-љао нашу Цркву у Комисији за припрему Светог и Великог сабора Православне цркве (1979-1991); био је члан Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом у периоду од 1980. до 1991. и члан Комисије Светога архијерејског сабора за вођење разговора с представницима такозване Македонске православне цркве; узео је учешћа на више свеправославних и међуцрквених скупова. У Шумадијској епархији владика Сава је започео градњу више од сто нових храмова (педесетак ових осветио је за време свога живота). За његово време обновљени су манастири Никоље Рудничко, Петков-ица у Страгарима, Павловац на Космају и Брезовац на Венчацу. Својим средствима подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Ви-шевцу, родном месту Карађорђа Петровића (Свети великомученик Ге-оргије био је Владикина крсна слава). Захваљујући њему, враћен је ко-нак манастиру Каленићу, који је држава била национализовала после Другога светског рата. У овом манастиру основао је епархијску ризни-цу и библиотеку. У Крагујевцу, седишту епархије, подигао је Епархиј-ски центар. У свом пастирском раду посебну пажњу је посветио подмлађи-вању свештеничког кадра, попуњавању упражњених, као и оснивању нових парохија. Вредни епископ Сава основао је више епархијских фондова, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“, амбуланте у селима Клоки и Цветојевцу, добротворни фонд „Човекољубље“ итд. Веома је био ангажован на развоју црквене просвете. Дао је велик допринос ре-форми и унапређењу нашега црквеног школства. Његовим заузимањем, у Крагујевцу је отворено 1997. године одељење Београдске богослови-је, које је на ванредном заседању Светога архијерејског сабора 2000. проглашено самосталном Богословијом Светога Јована Златоуста. Као викарни епископ моравички покренуо је на српском и енгле-ском језику часопис „Српска православна црква – њена прошлост и са-дашњост“. Уређивао је „Православље. Новине Српске патријаршије“ и „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“. У Америци је покренуо часопис „Стаза православља“. У Шумадијској епархији по-кренуо је епархијски лист „Каленић“. Под истим називом основао је епархијску издавачку установу, која је објавила више од 120 наслова. Од 1997. године редовно је штампао епархијски шематизам. У епархи-јама у којима је администрирао обновио је часописе: у Банатској – „Ба-натски весник“, а у Бачкој – „Беседу“. Поводом значајних датума уре-дио је више споменица које је издала Српска православна црква. Дуже је време уређивао годишњак Црква. Календар Српске православне па-тријаршије, био је и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научно-истраживачком пројекту Матице српске у Новом Саду. Ценећи научно-истраживачки рад Саве (Вуковића), епископа шу-мадијског, Српска академија наука и уметности га је 1991. изабрала за дописног члана; исте године Матица српска, где је био члан Лексико-графско-библиографског одељења и Темишварског одбора, изабрала га је за члана сарадника, а 1995. за сталног члана сарадника. Научним радом почео је да се бави као студент Богословског фа-култета. Објавио је велик број чланака, прилога и приказа, као и велик број одредница за разне енциклопедије, претежно из области историје Српске православне цркве али и из литургике. Навешћемо најважније књиге из историје Српске православне цркве: Писма патријарха Геор-гија Бранковића са коментарима(1983); Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941 (1994, на српском и енглеском); Српски јерарси од деветог до двадесетог века (1997); Гробна места српских архијереја (1999). Од литургичких радова, поред докторске ди-сертације Типик архиепископа Никодима, издвајамо: Први превод Јерусалимског типика код Срба. Поводом 650. годишњице преставље-ња архиепископа српског Никодима, „Гласник. Службени лист Српске православне цркве“, Београд 1974, 271-276; Заамвоне молитве, „Гла-сник. Службени лист Српске православне цркве“ Београд, 1976, 106-108; Слављење празника телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, у Црква. Календар Српске патријаршије за пре-ступну 2000. годину, Београд, 1999, 34-43; Богослужбена употреба Романових кондака данас, у Црква. Календар Српске патријаршије за преступну 2001. годину, Београд, 2000, 48-54; Свештеничке униформе и одежде, у Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Историјски музеј Србије и Галерија САНУ, Београд, 2001, 226-237. Скупштина града Крагујевца одликовала је 1998. владику Саву Орденом Светог Георгија. Последњи Свети архијерејски сабор у чијем је раду учествовао одликовао га је Орденом Светог Саве првог степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за самопрегорно и успешно архијерејско служење, као и за научни рад у духу православља, којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. Десетак дана после овога указаног поверења епископ Сава се 17. јуна 2001. године, након краће болести, преселио у вечност. То је било изненађење за све, а посебно за људе који су с њим сарађивали, који су га уважавали и поштовали. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу. Објављивање ове књиге именских и хронолошких регистара добро је дошло као путоказ за сналажење у Владикином капиталном делу о српским јерарсима. проф. др Предраг Пузовић``
The Stations of the Cross Jesus/ISUSOVO RASPEĆE 13.SLIKA Die Kreuzweg-Stationen Jesus Kreuzwegbilder Jesus 13.Stationen des Leisdensweges Jesu REPRODUKCIJE SLIKA ISUSOVOG RASPEĆA.dimenzije cca.: dužina 19 do 22.cm x širina 17,5 do 18.cm,masniji tvrđi papir, OLD REPRODUCTION PICTURES OF JESUS`S CRUISE. Dimensions approx .: length 19 to 22.cm x width 17.5 to 18.cm, greasy harder paper, stanje kao na slikama očuvane kao na slikama Die Kreuzweg-Stationen Jesus sind: 1. Station: Jesus wird zum Tode verurteilt 2. Station: Jesus nimmt das Kreuz auf seine Schultern 3. Station: Jesus fällt zum ersten Mal unter dem Kreuz 4. Station: Jesus begegnet seiner Mutter 5. Station: Simon von Cyrene hilft Jesus das Kreuz tragen 6. Station: Veronika reicht Jesus das Schweißtuch 7. Station: Jesus fällt zum zweiten Mal unter dem Kreuz 8. Station: Jesus begegnet den weinenden Frauen 9. Station: Jesus fällt zum dritten Mal unter dem Kreuz 10. Station: Jesus wird seiner Kleider beraubt 11. Station: Jesus wird an das Kreuz genagelt 12. Station: Jesus stirbt am Kreuz 13. Station: Jesus wird vom Kreuz abgenommen und in den Schoß seiner Mutter gelegt +++++++++++++++++++++++++++++++ 1. postaja: Isus je osuđen na smrt 2. postaja: Isus uzima svoj križ 3. postaja: Isus pada prvi put pod krst 4. postaja: Isus susreće svoju majku 5. postaja: Simon Kirena pomaže Isusu nositi krst 6. postaja: Veronika kreće Isus salvetu 7. postaja: Isus pada drugi put pod krst 8. postaja: Isus susreće žene Jerusalima 9. postaja: Isus pada treći put pod krst 10. postaja: Isus je oduzeto svoje haljine 11. postaja: Isus je prikovan na krst 12. postaja: Isus umire na krstu 13. postaja: Isus je skinuta s krsta i postavljeni u utrobi svoje majke
Izdavač: Eparhija šabačko-valjevska Autor: Milan D. Janković Predgovor: Episkop šabačko-valjevski Lavrentije Povez: tvrd, sa zlatotiskom Broj strana: 793 Ilustrovano. Odlično očuvana. Retko u ponudi. „Samo Bog i autor ove knjige znaju koliki je turd uložen da se materijal u njoj sakupi i izda. Zbog toga, kao čitaoci treba od srca da zahvalimo proti Jankoviću za trud i veliku ljubav prema Svetom Vladici i svome rodu. A on je, kao glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda, jedini imao na raspolaganju bogatu crkvenu arhivu iz vremena kada je episkop Nikolaj bio član Svetog arhijerejskog sinoda i sabora, pa je sa njemu svojstvenom umešnošću to iskoristio i u knjigu složio“. - Vladika Lavrentije S A D R Ž A J: - Briga za budućnost crkve - U borbi za slobodu - Izbor za episkopa žičkog - Lik u knjigama - U misiji crkve - Svedočanstva - Srpska reč, pero i molitva - Pisma i pozdravi - Posledice borbe protiv Konkordata - U čeljusti okupatora - U izgnanstvu - Napadi i klevete - U atar istine - Prijateljstvo sa Džordžom Belom - Vest o upokojenju - Povratak - Negovanje kulta - U proviđenju - Ispunjenje vremena - Bio-bibliografija 1902-1941. (K-127)
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.