OMOT 5 BLU-RAY 5 NOV

OMOT 5 BLU-RAY 5 NOV Монтажа [Блу-раи] [Регион Фенг Сјаоганг (директор) Оцењено: Погодно за 15 година и више Формат: Блу-раи 20.12.2007. (ЦН) Акција , Историја Свака жртва заслужује да буде овековечена. Преглед Прати војника који покушава да добије признање за другове који су погинули 1948. године, на прекретници у грађанском рату између комуниста и националистичких снага Куоминтанга (КМТ). Фенг Ксиаоганг директор Лиу Хенг писац

NEOTVARANO ! KOMPLETNA PRVA SEZONA. DISKOVI NEMAJU PREDVOD NA SRPSKI SAMO NA ENGLESKOM.

RETKO U OVOM STANJU!!!! KOMPLETAN STRIP NIJE NIGDE POCEPAN I NIJE NIGDE PISANO PO STRIPU

Odlicno ocuvan poster. Visina: 42 cm Sirina: 30 cm Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

Sve je kao novo - prodaje se u stanju kao na slikama

Evroshow 2 Originalno izdanje. Izdavac: Evro Sound Godina izdavanja: 2000. Made in Austria Ocuvanost Kaseta: Pregledana i ispravna. Omot: 5 Sadrzaj: 01 Mela & Fazlija - Nastavi Dalje 02 Šerif - Srećo 03 Ada - Robinja 04 Ado Gegaj - Hej, Majko, Mati 05 Zehra - Nit Se Javlja 06 Rifat - Oj, Kafano 07 Almasa - Ludi Kamen 08 Enes - Oprosti Joj Bože 09 Mela - Osijedjele Kose 10 Jasmin - Ginem, Ginem 11 Senada - Druga Nek Te Miluje 12 Jurica - Najbolja Djevojka 13 Nina - Divlje Srce 14 Maradona - Sjever, Jug 15 Besko - Jedna Suza U Tvom Oku 16 Izet & Aleksis - Jok, Jok 17 Edi - Nela 18 Esad Plavi - Suđeno Nam 19 Zlata Avdić - Zvijezda Sreće 20 Alen Islamović - Bez Veze Si Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk

Muharem Serbezovski - 30 Godina Sa Vama Originalno izdanje. Made in Yugoslavia Ocuvanost Kaseta: Pregledana i ispravna. Omot: 4/4- (jedno ostecenje na prednjoj strani) Na kutiji zalepljene dve nalepnice, sama kutija malo ostecena na gornjoj strani. Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk

Jamiroquai – Live In Verona Label: Sony Soho Square – MVX 2017799003, Sony Soho Square – 201779 9 Format: DVD, DVD-Video Country: Europe Released: 2002 Genre: Electronic, Jazz, Funk / Soul Style: P.Funk, Soul, Disco, Jazz-Funk, Acid Jazz, Funk OČUVANOST: NOVO U CELOFANU

SAVING PRIVATE RYAN (2 DVD) / Spasavanje Redova Rajana (WIDESCREEN COLLECTION) SVE JE KAO NOVO - ima prevod na srpski jezik - knjizica ima 7 strana - prodaje se u stanju kao na slikama Tom Hanks

Биља Крстић И Бистрик Оркестар* ‎– Концерт У Позоришту На Теразијама 27.11.2007 Године DVD jednom odgledan - ODLICNO ocuvan prodaje se u stanju kao na slikama

Odlicno ocuvan DVD - knjizica ima 6 strana U filmu su: William Dafoe Matt Dillon Dennis Hopper Jim Jarmusch Tom Waits John Lurie prodaje se u stanju kao na slikama

Ladies & Gentlemen (The Best Of George Michael), George Michael ‎, DVD, 1999, SMV Enterprises

Strip Magazin broj 11 +Poklon jos jedan primerak broj 11 koji je nekompletan i broj 12 koji je takodje nekompletan - fale unutrasnje stranice. Stanje kao na fotografijama.

Sve je kao novo - u mnostvu prevoda (gde postoji i bugarski prevod) nema prevoda na srpski ili hrvatski - prodaje se u stanju kao na slikama Vivien Leigh ( Prohujalo sa vihorom) Marlon Brando (Apokalipsa Danas, Kum...)

NEOTPAKOVAN

slika 3+

Nasilnog pijanog čoveka vezuju za zid u policijskoj stanici. Njegov prijatelj dolazi i vadi ga odatle. Dok njegov prijatelj telefonira, čovek nestaje sa prazne ulice grada usred noći. Čoveku se vraća svest i on shvata da je u nečemu što izgleda kao otrcana hotelska soba. Krevet, sto, televizor, malo kupatilo. Tu su i čelična vrata sa otvorom blizu poda za poslužavnik sa hranom. Povremeno se čuje neka melodija, soba se ispuni gasom, a kada čovek ponovo povrati svest, soba je očišćena, njegova odeća je promenjena, a on je ošišan. Ova rutina se nastavlja punih 15 godina. Nikada mu niko nije rekao ko ga je zarobio, niti zašto. On gleda televiziju dok to ne postane ceo njegov svet. Ispisuje jedan dnevnik za drugim. Udara u zid sve dok mu pesnice ne prokrvare, a onda očvrsnu. On vrišti. Sa televizije saznaje da su njegova krv i otisci prstiju nađeni na mestu ubistva njegove žene. Njihova ćerka je usvojena u Švedskoj. Saznaje da, ako bi pobegao, za njim bi bila raspisana poternica. „Oldboy“, korejskog režisera Parka Chanwooka, objektivno posmatra ovog čoveka, ne zahtevajući nikakvo sažaljenje, stojeći izvan situacije u kojoj se on nalazi. Kasnije, kada priča sa čovekom koji ga je zatvorio, čovek mu kaže: „Ja sam neka vrsta naučnika, a ono što proučavam si ti.“ Zbog svoje seksualnosti i nasilja, ovo je vrsta filma koji se više ne pravi lako u Sjedinjenim Državama; standardi puritanskih manjina, koji su nametnuti u emitovanju i predstavljaju pretnju čak i kablovskoj televiziji, čine da studiji ne žele da proizvode filmove koji će biti suočeni sa neizvesnom distribucijom. Međutim, sadržaj ne čini jedan film dobrim ili lošim – to je samo ono o čemu se u filmu radi. „Oldboy“ je moćan film ne zbog onoga što prikazuje, već zbog dubine ljudskog srca koje je potpuno ogoljeno. Kada ga prvi put sretnemo, čovek po imenu Oh Dae-su (Choi Min-Sik) je bednik, pijanica koja je propustila rođendan svoje male devojčice i sada napušteno sedi u policijskoj stanici, smešno noseći anđeoska krila koja je kupio ćerki kao poklon. On nije loš čovek, ali ga je alkohol učinio beskorisnim. Kada se 15 godina kasnije iznenada nađe na slobodi nakon svoje bizarne zatočenosti, on je drugačija osoba, fokusirana na osvetu i smešno reaguje na dobrotu. Ušetavši u restoran, on upoznaje mladu ženu koju zna sa TV-a, a koja je korejski „šef kuhinje godine“ („Chef of the Year“). Osetivši da je on propatio, ona ga vodi kući sa sobom, sluša njegovu priču, stara se o njemu, i uspeva da ga zavoli. U međuvremenu, on se daje u metodičnu potragu da pronađe tajnu svoje zatočenosti. Hranili su ga prženim punjenim nudlama iz dana u dan, dok mu se njihov ukus nije urezao u sećanje, pa on sada ide od restorana do restorana dok ne nađe onaj koji je pravio njegove obroke. To je ključ za nalaženje njegovih tamničara. To je, zapravo, i početak samog filma, trenutak u kojem ovo prestaje da biva misterija i postaje tragedija u klasičnom smislu. Nećemo otkriti nekoliko tajni koje leže pred Oh, osim što ćemo reći da one nisu otrcana sredstva zapleta, već predstavljaju preokret za preokretom u moru šrafova mentalne i fizičke patnje i poetske pravde. Možemo pomenuti i virtuoznu sekvencu u kojoj se Oh bori sa nekoliko svojih bivših tamničara, pri čemu je Ohov bes toliko veliki da jedva da je usporio nakon što su mu zarili nož u leđa. Ovo je čovek obuzet potrebom za osvetom, koji na kraju otkriva da ga je zarobio drugi čovek čija potreba nije bila ništa manja, ali je beskrajno više dijabolična. Nismo stručnjaci za korejsku kinematografiju, koja se u krugovima kritičara smatra najkreativnijom na svetu („Oldboy“ je osvojio nagradu žirija u Kanu 2004. godine). Možemo reći da, od svih korejskih filmova koje smo mi odgledali, samo jedan („The YMCA Baseball Club“) nije sadržao izuzetan sadomazohizam. „Oldboy“ u sebi sadrži bolne scene koje čine da nacistički zubar Laurencea Oliviera u „Marathon Man“ liči na iscelitelja. A tu je i scena tokom koje je oktopod definitivno povređen tokom snimanja filma. Ove scene nisu tu da bi izazvale šok, već su deo celine. Oh je zatvoren 15 godina bez prilike da ikada vidi drugo ljudsko biće. Za njega je nečije prisustvo pravi udar na sva njegova čula. Kada u restoranu kaže, „Želim da jedem nešto što je živo“, mi razumemo (a) da se živi morski plodovi zaista konzumiraju kao delikates u Aziji, i (b) da on želi da jede život, ne hranu, zbog toga što je bio zakopan u smrti 15 godina. Zašto bi Mido, mlada, lepa i talentovana žena, primila ovog bednog čoveka u svoj život? Možda zato što je on toliko očigledno bespomoćan. Možda zato što veruje u njegovu priču, a možda čak i u razlog zbog kojeg ne može da povrati svoje pravo ime i identitet. Možda zbog toga što se za 15 godina on transformisao u čoveka kojeg ona smatra snažnim i dobrim, iako je nekada bio slab i odvratan. Sa njegove tačke gledišta, ljubav je povezana sa spasenjem, prihvatanjem, opraštanjem i mogućnošću iskupljenja. Sve ovo se vidi tokom nekoliko scena otkrića koje slede, pružajući kontekst i dajući im dublje značenje. Da, kraj je neverovatan u svojoj kompleksnosti, ali nije nemoguć i nije nemotivisan. „Oldboy“ podstiče na emocionalne ekstreme, ali ne bez razloga. I mi smo navikli na „trilere“ koji postoje samo kao mašine za stvaranje diverzije da je šokantno naići na film u kojem akcija, bez obzira na to koliko je nasilna, predstavlja izjavu i ima svoju svrhu. Godina: 2003 Reziser: Chan-wook Park Scenario: Garon Tsuchiya, Nobuaki Minegishi Uloge: Min-sik Choi, Ji-tae Yu, Hye-jeong Kang Award: 38 nagrada i 18 nominacija Studio: Egg Films, Show East Zemlja: Južna Korea Trajanje: 110 minuta Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja PROVISION

Film je region B (pal), disk je ko nov a kutija ima znake koriscenja. Film Hrvatski titl.

Amadeus je biografski film o Mocartu. Miloša Formana iz 1984., te dobitnik osam Oscara. Zasnovan je na istoimenoj drami Petera Shaffera koju je napisao nakon što je vidio kratku dramu Aleksandra Puškina, Mozart i Salieri (koju je poslije Nikolaj Rimski-Korsakov pretvorio u operu) Djelomično je temeljena na životima skladatelja, Wolfganga Amadeusa Mozarta i Antonija Salierija. Radnja Film počinje s poluludim Salierijem u duševnoj bolnici, u koju je poslan nakon što je pokušao počiniti samoubojstvo. Posjećuje ga mladi svećenik iz Beča, a Salieri mu polako, u početku mrzovoljno, počinje pričati svoju životnu priču. Na njenom početku, Salieri je dvorski skladatelj u Beču, na dvoru cara Josipa II. Život je dobar. Uspješan je i popularan, zadovoljan svojim statusom i svojom glazbom. Zahvalan je Bogu, za kojeg vjeruje da je s njim sklopio dogovor: Bog će nagraditi njegov skladateljski uspjeh ako on, Salieri, posveti svoj cijeli život Bogu. On je u miru sa sobom i svojim Stvoriteljem. Tada upoznaje Mozarta. Kao poštovatelj Mozartovog rada, Salieri je uzbuđen što ima priliku da se upozna s njim u salonu. Ali pronalazi Mozarta kako puže po podu obuzet vulgarnim seksualnim igrama. Salieri je zbunjen: kako je takvu božanstvenu glazbu mogla napisati takva površna budala? Konačno, nakon serije bolnih poniženja, Salieri shvaća kako je ograničen u odnosu na Mozarta. Ne može shvatiti kako ga je Bog izdao. Zašto bi Bog dao bogohulnom Mozartu takav talent, a ne Salieriju? Salieri, koji je bio pobožan katolik cijeli život, ne može vjerovati da je Bog odlučio dati Mozartu takav dar preko njega živog. Više od svega, Salieri ne može razumjeti zašto ga je Bog potaknuo da postane skladatelj i onda ga napustio. U jednom trenutku on uzvikne: `Sve što sam ikad htio je bilo pjevati Bogu. Dao mi je tu želju, kao strast u mom tijelu, ali me tada učinio nijemim. Zašto? Zašto usaditi želju, ali ne i sposobnost. ZAŠTO?!` Počinje vjerovati kako Bog piše prekrasnu glazbu kroz Mozarta samo kako bi pokazao Salieriju kako je prosječan. Salieriju je slomljeno srce. Dao je Bogu svu ljubav i glazbu, čak ostao u celibatu zbog njega. Ali sada osjeća kako se Bog smije njegovoj osrednjosti. Bijesan i izgubljen, Salieri se odriče Boga. U snažnoj sceni, uzima raspelo sa zida i baca ga u vatru. Zaklinje se kao Božji neprijatelj i obećava osvetu protiv Boga tako što će uništiti Mozarta. Salieri se pretvara da je Mozartov prijatelj, da će mu pomoći, ali u isto vrijeme daje sve od sebe kako bi uništio njegovu karijeru. Mozart je bezbrižan, društveno i financijski, ali njegov prvotni uspjeh na dvoru slabi. Njegova pijančevanja i tulumarenja počinju prijetiti bankrotom. Njegovo zdravlje, brak i reputacija počinju patiti, ali posao teče besprijekorno. Preponosan da bi nekog poučavao, počinje skladati, ali nema novca kojim bi platio svoju ekstravaganciju. Salieri postaje svjestan Mozartovih financijskih i emocionalnih slabosti, što bi mogao biti ključ njegove osvete. Kao dijete, Mozart je bio emocionalno osakaćen očevim bezosjećajnim ambicijama, pa Salieri podmuklo uvjerava Mozarta da je njegov pokojni otac ustao iz groba i zatražio da napiše rekvijem - misu za mrtve. Uvjeren da ga progoni očev duh, Mozart doživljava živčani slom i postaje alkoholičar. Salierijev ludi, ali briljantni plan, je da prisvoji naručeni rekvijem, ubije Mozarta i odsvira ga Mozartovu sprovodu, tvrdeći kako ga je on, Salieri, napisao. Ukravši savršeni Mozartov rekvijem, počinje vjerovati kako je ukrao djelo koje je napisao sami Bog. Ako povijest upamti Salierija kao genijalnog skladatelja, uspjet će i njegova osveta. U međuvremenu, Mozartov prijatelj, Emanuel Schikaneder uvjerava Mozarta da napiše operu `za narod`. Mozart se složi, napisavši Die Zauberfloete. Opera doživljava veliki uspjeh, ali tijekom premijere, Mozart (koji je prenaporno radio kako bi završio i rekvijem i operu) se sruši od umora, nakon čega ga Salieri vodi kući. U kući, Salieri prisiljava smrtno bolesnog Mozarta da nastavi raditi. Mozart mu odgovara kako je prebolestan da bi pisao. U jednoj od najdirljvijih scena filma, Salieri ponudi da preuzme ulogu pisca za Mozarta, prikovanog za krevet. Salieri računa da bi tako mogao konačno otkriti tajnu glazbenog genija. Mozart počinje izgovarati note, a Salieri ih zapisuje, zanesen glazbom, a Mozart slaže tematske slojeve. Salieri odjednom postaje zbunjen što bi ta glazba trebala predstavljati. Mozart mora stati i objasniti Salieriju strukturu glazbe. Nakon nekog vremena, Mozart, postajući sve slabiji, se zaustavlja da bi zahvalio Salieriju za njegovo prijateljstvo. Salieri, dirnut, iskreno odgovara: `Kažem ti, ti si najveći skladatelj kojeg sam upoznao.` Mozartova žena vraća se kući i pronalazi Salierija s Mozartom. Salieri očajnički pokušava ponijeti rekvijem sa sobom, ali ga ona zaključava i zahtijeva da on ode. Rekvijem ostaje nedovršen, Salieru odlazi praznih ruku, a Mozart ubrzo umire. Salierijev plan se izjalovio. Mozartov sprovod je nedostojan, a zakopan je u neoznačenoj masovnoj grobnici. Priča se prebacuje u umobolnicu sa starim Salierijem. Priča koju smo upravo vidjeli bila je ispovijed svećeniku. Salieri uvjerava svećenika kako je Bog ubio Mozarta, a ne Salieri. Kaže da je Bog radije ubio Mozarta nego da pusti Salierija da ukrade glazbu. Salieri, gorko se našalivši, ustvrdi kako je on svetac zaštitnik mediokriteta, te da će moliti za sve mediokritete u svijetu, uključujući svećenike. Ulazi podvornik kako bi odveo Salierija u kolicima na zahod. Prolazeći kroz umobolnicu, Salieri nailazi na veliki broj luđaka, od kojih su neki u kavezu, neki u okovima, dok se drugi pjene ili neobuzdano vesele. Oni predstavljaju muku svakog čovjeka. U zadnjoj sceni filma, Salieri ih pozdravlja i blagoslivlja kao papa. Došavši do svoje nosiljke, kaže im: `Mediokriteti svijeta, odrješujem vas grijeha, odrješujem vas, odrješujem vas, odrješujem vas sve.` Ali film završava krupnim planom Salierija koji bolno zatvara oči dok zadnje sekunde filma ispunjava Mozartov djetinjasti smijeh. Amadeus na latinskom znači `drag Bogu`, Bogoljub. Bilo je to Mozartovo srednje ime, ali se možda naslov filma ne odnosi samo na Mozarta. Možda se ironično referira na tragičnog Salierija: jadni, naivni Salieri, koji je vjerno volio Boga da bi otkrio kako Bog nije volio njega. Produkcija Mozarta je trebao glumiti mladi Kenneth Branagh, ali je zamijenjen Tomom Hulceom jer je redatelj Miloš Forman odlučio snimiti film s američkom postavom kako publiku ne bi omeo britanski naglasak. Meg Tilly trebala je glumiti Mozartovu suprugu, ali nakon što je pokidala ligamente noge dan prije početka snimanja, zamijenila ju je Elizabeth Berridge. Glumci F. Murray Abraham - Antonio Salieri Tom Hulce - Wolfgang Amadeus Mozart Elizabeth Berridge - Constance Mozart Roy Dotrice - Leopold Mozart Simon Callow - Emanuel Schikaneder Jeffrey Jones - car Josip II. SPECIJALNO IZDANJE NA DVD DISKA DISKOVI US ODLIČNO OČUVANI

ganc engleski prevod

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

Pink Panter

Komplet od 4 DVD originalna izdanja, sva 4 bez omota i nekorišćena! Dobijeni su na poklon. - DVD - FIFA GROZNICA 1 I 2 (SPECIJALNO IZDANJE POVODOM 100-GODIŠNJICE FIFA-E NA 3 DVD-A). - DVD - ZINEDINE ZIDANE (ZINEDIN ZIDAN - IZDANJE KOJE GOVORI O ŽIVOTU I DELU ČUVENOG FUDBALERA) - DVD - HISTORY OF THE WORLD CUP (ISTORIJA SVETSKOG KUPA, DONOSI ISTORIJU SVETSKOG FUDBALSKOG KUPA) Sva 4 DVD-a su originali, nažalost nemaju omot i zato se prodaju po veoma niskoj ceni. Ukoliko imate neka pitanja, INBOX. P.S. UKOLIKO STE ZAINTERESOVANI ZA OVU KOLEKCIJU, PREDLAŽEM VAM DA POGLEDATE I KOLEKCIJU OD 6 DVD IZDANJA NA KOJIMA SE NALAZI KOMPLETNA ISTORIJA FUDBALSKOG SPORTA (PRVENSTAVA, IGRAČA, FUDBALSKIH KLUBOVA...) - DAKLE CELA ISTORIJA FUDBALA NA JEDNOM MESTU (OD SAMIH POČETAKA NA KRPENIM LOPTAMA, PA DO DANAŠNJEG VREMENA I SAVREMENOG FUDBALA KAO JEDNOG OD VODEĆIH SPORTOVA U SVETU) - POGLEDAJTE KOLEKCIJU: http://www.kupindo.com/DVD/17678089_Cela-ISTORIJA-FUDBALA-na-6-originalnih-DVD-a-NOVO-

Razvnojni put Bore Šnajdera , pozorišna predstava , DVD izdanje Atelje 212 . DVD - 4+