BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

Tekst Intervju s povodom: Milan Jovanović Džejson Bris Tako je zapisano Gerard, Sebastien Jovanović, Milan Redov Bili Walker, Mort Titef Voda na usta Chappuis, Philippe `Zep` C Hogar strašni Browne, Dik Mali Spiru Vandevelde, Philippe `Tome` Geurts, Jean-Richard `Janry` odlično očuvan za ozbiljne kolekcionare

odličan glanc za kolekcionare

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Besplatna dostava podrazumeva slanje preporucene tiskovine postom nakon sto uplatite knjigu na racun koji ce vam biti dostavljen . A 151, A 380

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

odlično očuvana kao nova SK.6

stripovi kompletni za čitanje na jednom oštećena zadnja korica SKAJII

Daleka planeta Butterworth, Mike Lawrence, Don Hulk Najveća igra Moench, Doug Ron Wilson & Alfredo Alcala Lik Orijent Planeta velikih nada Regnier, Michel `Greg` Paape, Eddy Meri Perkins Pogrešan izbor Starr, Leonard Starr, Leonard Neobična avantura Pratt, Hugo Mornar Popaj Sagendorf, Bud Porodica Tarana George McManus Bladstar Corben, Richard korice sa tragovima čitanja, unutra odlično očuvan

Brojevi 8.-fali posteru sredini 19.-fali posteru sredini 29.-Poster F.K.BOR 36.-Poster F.K.ČELIK 45.-Poster Ričard Čembrlen `Dr Kilder` 52.-Poster Džems Daglas `Gradić pejton` 65.-u sredini Tv roman `Dubrovački gusar` 78.-U sredini Najači čovek na planeti odlično očuvani

dobro očuvan

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Tekst Stripovi iz srpske Atine Bluberi Dust Giraud, Jean Torpedo Druga strana medalje Abuli, Enrique Sanchez Bernet, Jordi Hogar strašni Browne, Dik Titef Counter strikes back! Chappuis, Philippe `Zep` odlično očuvan za ozbiljne kolekcionare

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Pirati Strava i užas Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati Karabinova priča Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati Šuma Abonosova Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati Braća po moru Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati Majka i sin Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati A ko ne sanja da leti? Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Pirati Ostrvo kornjača Abuli, Enrique Sanchez Rossi, Christian Redov Bili Walker, Mort Titef Nova školska torba Chappuis, Philippe `Zep` Chappuis, Philippe `Zep` Hogar strašni Browne, Dik odlično očuvan za ozbiljne kolekcionare

Papirni omot je ostecen,listovi kad se zatvori knjiga vidi se da su uflekani Papírborító sérült,amikor a könyv be van csukva látszik hogy a lapok be vannak piszkolódva VÁCI MIHÁLY Nyíregyháza 1924 – Hanoi 1970 … `Ó minden voltam én, amire a lélek fényes! és engedelmesen letérdeltem a test minden ítéletéhez. Mindenre felragyogtam, ami fókuszaimat pásztázva kereste, a sejtések szétszórt sugarait tűzzé lobbantottam, é – a tiszta lencse. Úgy éltem, mint a százhuszat verő szív úgy gyűlöltem és szerettem: mindenhez úgy fogtam, kívánva, hogy az legyen a vesztem! Úgy éltem én, ahogy itt élni kell, ahogy érdemes élni! Egy emberöltőt éltem – de a sorsom történelem és ezerévnyi!` 20. század költészet magyar magyar nyelvű vers Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Izdavač Glas srpski Meki povez 120 stranica M4

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme 195 strana);

Roman o nedovršenoj pesmi Izdaje - Narodna knjiga - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Mek povez 146.strana

POSTER HE MAN Hi Men bunar sluzi specijalno izdanje odlično očuvan /isečen kupon/ JES.20/13

odlično očuvana im3

U dobrom stanju Veliko zaveštanje / Fransoa Vijon izbor i prepev Stanislava Vinavera Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1960 (Beograd : Kultura) Fizički opis 192 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955 Marić, Sreten, 1903-1992 = Marić, Sreten, 1903-1992 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 53, knj. 362 Prevod dela: Le grand testament / François Villon Str. 5-53: Fransoa Vijon / Sreten Marić Pogovor prevodioca: str. 143-159 Komentar prevodioca: str. 161-188. Predmetne odrednice Villon, François, 1431-1463

Izdavač Prosveta Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 206 stranica M4