AT THE COURT OF ST.JAMES`S `THE DIPLOMATIST` YEAR- BOOK 1959 IZUZETNA I RETKA KNJIGA O DIPLOMATAMA I ČLANOVIMA NJIHOVIH PORODICA SA FOTOGRAFIJAMA U VELIKOJ BRITANIJI Izdanje 1959 godine,222 strane,veliki format. Engleski jezik

Kompletno ali bi bilo dobro da se odnese kod knjigovesca. Mane su uslikane, deo sa fotografijama je dosta dobro očuvan, strane koje treba srediti nalaze se na samom početku i kraju knjige, neke od njih su samo početni prazni listovi, ono glavno je u redu. Prvo izdanje Legendarna knjiga - dokument o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu Ratni album 1914-1918 potpukovnika Andre Popovića Prvo izdanje iz dvadesetih godina XX veka. Ратни албум историје Светског рата 1914-1918. у фотографијама, сликама, скицама и сажетим подацима о њима најуверљивија је и најпотреснија књига ове историјске епохе у којој су промењене карте држава Европе. У тој четворогодишњој епохи највећих битака у свој дотадашњој историји света наш српски народ се представио достојним историје и, иако мали, показао се великим и узвишеним међу првим народима света“, записује свој благослов Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Албум потпуковника Андре Поповића сабира око 3.000 фотографија, сређених хронолошки, по фронтовима и тематски. Поред познатих личности из тог доба, налазе се и бројни детаљи страдања обичних људи и цивилних жртава као и детаљи са линије фронта. Ново издање које је приредио Милован Витезовић, састављено је из више делова. У целини је замишљено да буде „историја светског рата“ те је допуњено новим фотографијама, документима, историјским тумачењима, скицама и прилозима запуштених гробаља… Рецензенти ове најболније спомен књиге, која документовано представља портрет српског народа међу европским народима су академик Милорад Екмечић и др Славенко Терзић. У овом албуму су и фотографије које је направио противник за које су њихови творци мислили да се никада неће предати на увид јавности: одвођење цивилног становништва у концентрационе логоре који су се први пут у европској историји појавили на подручју где живе Срби или у близини српских земаља, ту су и снимци обешених људи, чак и жена, фотографије знаних и незнаних пред историјом једнако достојних… На промоцији ове фотомонографије, Милован Витезовић је, између осталог, нагласио: „Претеча ове монографије била је књига која је носила наслов „Голгота Србије“ који је дао француски генерал Мондезир и који је пребацио и краља Петра Првог Карађорђевића из Албаније. Она је објављена 1916. године, дакле усред рата. У исто време француски амбасадор у Србији који се такође повлачио са војском такође је објавио књигу 1916. године на француском језику. Преведена је код нас и стигла је на Крф 1917. године. Трудили су се да свету саопште истину о Србима вероватно зато да би своју јавност више заинтересовали за Србе. У историји света није било веће љубави између два народа као што је то било између Срба и Француза у време Првог светског рата“. Милица Баковић Tags: prvi svetski rat kraljevina jugoslavija bitke borbe fotografije dokumenti istorija srpskog naroda srba srbije ...

ЦАР И ПРВОСВЕШТЕНИК СТУДИЈА О ВИЗАНТИЈСКОМ `ЦЕЗАРОПАПИЗМУ` ЖИЛБЕР ДАГРОН C l i o Б е о г р а д 2 О О 1 POLIS a) Цезаропапизам - Византија б) Владари - Византија ц) Црква - Држава - Византија ............................................................ Поговор ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ Планови Илустрације Скраћенице Речник Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 4 3 5 страница НЕКОРИШЋЕНО

KARL MARX OSNOVI KRITIKE POLITIČKE EKONOMIJE I-II INSTITUT ZA MEĐUNARODNI RADNIČKI POKRET PROSVETA BEOGRAD 1979 KARL MARX / FRIEDRICH MARX D E L A TOM 19 TOM 20 Predgovor GAJO PETROVIĆ ................................................................... Prevodioci: BRANKO PETROVIĆ MILOŠ SOFRENOVIĆ MARA FRAN MOŠA PIJADE LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ OBELEŽIVAČ STRANA 1100 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra **********

Todor Manojlović - Centrifugalni igrač (Beograd, 1930.)

Аутор - особа Vešović, R-J. V. Наслов Племе Васојевићи : у вези са историјом Црне Горе и племенским животом сусједних брда / Р-Ј. В. Вешовић ; предговор написао Ј. Ердељановић Врста грађе књига Језик српски Година 1935 Издавање и производња Сарајево : Државна штампарија, 1935 Физички опис 463 стр., [46] стр. с таблама, [1] пресавијени лист с геогр. картом : илустр. ; 23 cm Други аутори - особа Erdeljanović, Jovan ISBN (Брош.) Напомене Предговор: стр. 9-12 (Постанак и развитак племенске заједнице, прошлост, традиције и етничка улога племена, миграције, племенско уређење, живот и обичаји, психичке особине) - -> насл. стр. Напомене и библиографске референце уз текст. Предметне одреднице Васојевићи (племе) Korice lošije i odvojene, sam knjižni blok vrlo dobar, čist, čvrst, kompaktan povez, karta vrlo dobra, a ima još jedna karta Vasojevića u z knjigu kao poklon, iz neke druge knjige...

Od 23. januara 1876. do 1. juna 1877. 29. sveska Izdavac - Drzavna stamparija, Beograd Godina - 1877. Zbornik zakona i uredaba u Knezevini Srbiji, Milan Obrenovic, Istorija Srba Knjiga u solidnom stanju,sa par poslednjih stranica odvojenim od ostatka,bez podvlacenja,bez ispisane posvete,sa tabacima neisecenim,mek povez,format 22 cm,781 str. (75)

Izuzetno retko izdanje s očuvanim originalnim mekim koricama, kompletno, nekoliko listova odvojeno od knjižnog bloka, ali svi na broju, bez pisanja i pečata. Autor - osoba Kostić, Laza Naslov Пера Сегединац : трагедија у пет чинова : из повести народа српског / написао Лаза Костић Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1882 Izdavanje i proizvodnja Београд : Краљевска-српска државна штампарија, 1882 Fizički opis 164 стр. Napomene `Наградила Матица Српска својом највишом наградом` --> насл. стр. KC

PAŽNJA: UPOTREBA OVOG PREDMETA OGRANIČENA JE NA ODREĐENU GEOGRAFSKU REGIJU KOJA JE JASNO NAZNAČENA U OPISU. PRE KUPOVINE DOBRO PROVERITE DA LI VAM PONUĐENI REGION ODGOVARA. KUPOVINOM OVOG PREDMETA SAGLASNI STE DA STE BILI UPOZNATI SA NAVEDENIM OGRANIČENJEM I DA ONO NE MOŽE BITI RAZLOG ODUSTANKA OD KUPOVINE. PREDMET SE BESPLATNO ISPORUČUJE NA ČITAVOJ TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ODMAH PO EVIDENTIRANOJ UPLATI. Predmet prodaje je digitalna US PLAYSTATION STORE DOPUNA kredita za PS3/PS4 u vrednosti od 100 USD. Služi ISKLJUČIVO za dopunu PS naloga registrovanih na US region.

EPSKI GRADOVI LEKSIKON MIRJANA DETELIĆ S A N U BALKANOLOŠKI INSTITUT B e o g r a d 2 О О 7 POSEBNA IZDANJA a) Srpsko-hrvatska narodna poezija; epska - Motivi - Gradovi - Leksikoni b) Muslimanska narodna poezija; epska - Motivi - Gradovi - Leksikoni I. UVOD II. LEKSIKON (A-Ž) III. PRILOZI IV. REGISTRI .......................................................... Latinica, Tvrde korice, Šiven povez, 693 str ODLIČAN PRIMERAK K A P I T A L N O!!!

MIRJANA DETELIĆ EPSKI GRADOVI L E K S I K O N !!!!!!1 S A N U BALKANOLOPKI INSTITUT BEOGRAD 2OO7 POSEBNA IZDANJA a) Srpsko-hrvatska naRodna poezija : epska - Motivi - Gradovi - Leksikon b) Muslimanska narodna poezija : epska - Motivi - Gradovi - Leksikon .............................................................. UVOD O epskim gradovima LEKSIKON (A-Ž) PRILOZI Popis leksikonskih jedinica Tabelarni prikaz atribucije uz epske gradove Skraćenice Bibliografija Izvori fotografija REGISTRI - I / GEOGRAFSKA IMENA - II / LIČNA IMENA - III / IMENA NARODA I DRŽAVA - IV / REGISTAR POJMOVA Latinica, Šiven povez, 693 str NEKORIŠĆENO GARANCIJE PERFEKT K A P I T A L N O !!!!!!!!!!

Dela Dositejeva VII i IX Basne, izuzetno retko U lošijem stanju Možda nedostaje neka stranica Narodna biblioteka braće Jovanovića Pančevo Naklada knjižare Braća Jovanović

СТЕВАН В. НИКОЛИЋ СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО У СРБИЈИ 1785 - 2О1О ISTINA БЕОГРАД 2O11 Упоредни текст српско-енглески !!! Фотографије у боји !!! Брош Ћирилица 148 страна НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Екстра !!!!!!!!!!!!!!! db1O

ELEMENTARNI NIVO GEOMETRIJE - nemački jezik ELEMENTAR - GEOMETRIE EBENE UND KORPERLICH GEOMETRIE / ELEMENTARNI NIVO GEOMETRIJE I FIZIČKA GEOMETRIJA Zum Selbstunterricht mit Rucksicht auf die Zwecke des practischen Lebens / Za samouku obuku s obzirom na svrhe praktičnog života Autor: Heinrich Borchert Lubsen Izdavač: Liepzig, F. Brandstetter Godina izdanja: 1874. Broj strana: 105 Povez: tvrd Format: 22x15 Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu straost. Korice iskrzane, listovi požuteli i imaju fleke od straosti, izuzev toga u dobrom stanju, knjiga je kompletna, nigne nje pisano i podvlačeno. Veoma retka i vredna antikvarna knjiga iz oblasti matematike. Opisano je praktično primenjivanje elementarnog nivoa geometrije i fizičke geometrije. Prema svom naslovu, ovo malo delo napisano je u istom smislu s obzirom na svrhe praktičnog života. Stoga je napisan za one koji se posvećuju praktičnom životu i stoga, pored formalnog ničina koji pruža proučavanje čiste matematike, iz njega izvlače i materijalnu korist i koji žele da postignu sjajne i izvanredne rezultate koje matematika i prirodne nauke, koje su evocirali u novije vreme i nastaviće da evociraju, percipiraju jasnije, čak i učestvuju u njima, ili barem kako bi mogli da čitaju dela, koja su prestavljena na matematičkom jeziku. matematika, geometrija, osnovi geometrije, elementarna geometrija fizička geometrija, antikvarne knjige

ЈОВАН СТРИКОВИЋ ИЗАБРАНА ДЈЕЛА 1-8 УНИРЕКС БЕОГРАД 1998 Пажња !!! Посвета аутора у књизи `Психологија Његошеве мисли` - др Милисаву Чутовићу !!!!!!! Баш есктра !!!!!!!!!!!! ........................................................... Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Око 3ООО страна !!!!!!!!!!!!!!!!!!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Н О В О У ЗАШТИТНОЈ КУТИЈИ Екстра !!!!!!!!!!!!!!!!

ČEZAREMOLINARI ISTORIJA POZORIŠTA VUK KARADŽIĆ BEOGRAD 1982 Prevod JUGANA STOJANOVIĆ Likovno oblikovanje RADE RANČIĆ ............................................................. INDEKS Ilustracije Ćirilica Tvrde korice Omot Šiven povez 335 stranica BESPREKORAN PRIMERAK !!!!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!!! G88

49863) Principles of Economics , Author : Frederick S. Deibler Professor of Economics, Northwestern University, Evanston, Publisher McGraw-Hill Book Company, INC. New York and London Year 1929 ; first edition , fifth impression The Frederick S. Deibler Award for Distinguished Honors Thesis is awarded each year to graduating seniors who have written exemplary senior theses. The Frederick S. Deibler Award for Excellence in Economics is awarded to graduating seniors who achieve the best performances in economic coursework. Frederick Deibler was a faculty member of the Economics Department from 1904-1942. A native of Indiana, Professor Deibler received his BA from Harvard in 1904 and his PhD from University of Wisconsin in 1909. His main research interests were labor markets and organizations, and his book “Principles of Economics” was first published in 1929. The Deibler Awards were established upon Professor Deibler’s retirement from Northwestern in 1942 good condition , hard cover , XVI + 553 pages , size 15,5 x 21,5 cm ,

odlično stanje extra retka knjiga 1879. Katolicizam ili rimokatolicizam (grč. καθολικισμός; lat. catholicismus — katolicizam) je pojam koji označava hrišćansku vjeroispovijest, odnosno denominaciju organizovanu u vidu Katoličke crkve. Pojam katolicizam obuhvata sve aspekte postojanja i delovanja Katoličke crkve, počevši od njenih teoloških učenja i eklesioloških doktrina, preko liturgijske i obredne prakse, do raznih organizacionih, religijsko-političkih i religijsko-socijalnih aspekata i moralnih načela.[1] Katolicizam je nastao kao rezultat Velikog raskola (1054),[2] odnosno odvajanja Rimske crkve od vaseljenske Pravoslavne crkve. Osnovni uzrok raskola bilo je zapadno učenje o dvostrukom ishođenju Svetog Duha (Filiokve).[3] Nakon konačnog raskola, Pravoslavna crkva je zadržala izvornu katoličnost, dok je Rimska crkva postala poznata pod nazivom Katolička crkva. Pojam katolicizam ne treba mešati sa pojmom katoličnost koji se odnosi na sabornost kao jedno od četiri obeležja Crkve.[4] Sadržaj 1 Katolička crkva 2 Doktrina 2.1 Osnovne odlike 2.2 Obredi 2.3 Odlike latinskog obreda 3 Rasprostranjenost 4 Kritika pravoslavnih 5 Vidi još 6 Reference 7 Literatura 8 Spoljašnje veze Katolička crkva[uredi | uredi izvor] Za više informacija pogledajte: Katolička crkva Katolička crkva se sastoji iz 23 zasebne crkve — Zapadne crkve i 22 istočne katoličke crkve. Na čelu Katoličke crkve se nalazi rimski biskup — papa. On ima nad Crkvom apsolutnu vlast. Pri upravljanju Crkvom pomažu mu nadleštva Rimske kurije. Istu vlast imaju i svi biskupi sazvani na ekumenskom saboru. Osnovna administrativna podjela svih autonomnih crkava je podjela na biskupije, koje se kod istočnih katoličkih crkava nazivaju eparhije. Biskup u svojoj biskupiji ima uglavnom svu vlast, ograničenu jedino crkvenim pravom i papskom vlašću. Doktrina[uredi | uredi izvor] Doktrina katolicizma zasniva se na Bibliji i Svetom predanju, koje uključuje određena pravila vaseljenskih sabora. Osnovna pravila su izložena u Katihizisu Katoličke crkve (lat. Catechismus Catholicae Ecclesiae), a sve ostalo kanonsko pravo je sistematizovano i izloženo u Kodeksu kanonskog prava. Osnovne odlike[uredi | uredi izvor] Katolička crkva ima razna doktrinalna pravila od kojih su neka zajednička sa drugim hrišćanskim vjeroispovijestima, a neka specifična za katolike: vjera u direktno i neprekinuto organizaciono nasleđe od prvobitne Crkve koju je osnovao Isus Hristos; vjera da je Crkva nosilac jedinstva i sveukupnosti učenja Isusa i njegovih apostola; korišćenje svetih slika, sveća, muzike i svete vode u obredima; vera da je evharistija istinski tijelo i krv Hristova; razlikovanje dve vrste divljenja prema svetima: latria je klanjanje Bogu, a dulia svecima; vera u mogućnost „isterivanja duhova“ (egzorcizam); vera u nepogrešivost pape (dogmat o papskoj nezabludivosti); dogmat o bezgrešnom začeću Djeve Marije; veliko poštovanje Djeve Marije (hyperdulia); neraskivost svete tajne braka; postoji samo mogućnost priznanja o nevaženju braka; poštovanje mučenika, svetaca i blaženika razlikujući način obožavanja; učenje o čistilištu; učenje o indulgencijama; učenje o dvostrukom ishođenju Svetog duha filiokve; centralizovana crkvena organizacija, nasuprot pravoslavnim autokefalnim i autonomnim crkvama; monarhistička vlast rimskog pape nad cijelom Crkvom. Obredi[uredi | uredi izvor] Katolička misa U Katoličkoj crkvi postoji sedam svetih tajni: krštenje; brak; miropomazanje (konfirmacija); evharistija; ispovijed; osvećenje ulja; sveštenstvo. Postoji nekoliko bogoslužbenih obreda: latinski obred, drugi zapadni obredi i istočni liturgijski obredi. Latinski obred koristi Zapadna crkva. Odlike latinskog obreda[uredi | uredi izvor] Odlike latinskog obreda su: obavezni celibat sveštenstva; krštenje, u većini slučajeva, obavlja se polijevanjem vode na glavu, a ne pogruženjem glave u vodu; miropomazanje može vršiti jedino biskup (sveštenik može vršiti tu svetu tajnu samo u izuzetnim slučajevima, npr. u slučaju nečije smrtne opasnosti); pri evharistiji se, po pravilu, koristi beskvasni hljeb; pričešćivanje mirjana ili tijelom, ili tijelom i krvlju Hrista — i prvo i drugo se smatra za potpuno pričešće; pričešćivanje sveštenstva se vrši uvijek tijelom i krvlju; dodavanje „i od Sina“ (filiokve) u Simbol vjere. Katoličko učenje uči da Sveti duh ishodi i od Oca i od Sina, nasuprot pravoslavnom učenju da Sveti duh ishodi samo od Oca; naglašava se značenje riječi Hrista u anafori umjesto epiklezi; krsti se slijeva nadesno, a ne zdesna nalijevo kako je u vizantijskom obredu (pravoslavlju); i s pet prstiju kao simbol pet rana Hristovih. Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor] Rasprostranjenost katolicizma u svijetu Katolicizam je najveća (po broju vjernika) hrišćanska vjeroispovijest. Prema podacima iz 2011, u svijetu postoji oko 1,18 milijardi katolika. Katolicizam je osnovna religija u mnogim evropskim državama (Francuska, Italija, Španija, Portugal, Austrija, Belgija, Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Irska, Malta i dr). U 21 državi Evrope, katolici čine većinu stanovništva, a u Njemačkoj, Holandiji i Švajcarskoj — polovinu. Na zapadnoj hemisferi, katolicizam je rasprostranjen u cijeloj Južnoj i Centralnoj Americi, u Meksiku, na Kubi, u Kanadi i SAD. U Aziji, katolici preovlađuju na Filipinima i u Istočnom Timoru, a veliki broj katolika je i u Vijetnamu, Južnoj Koreji i Kini. Na Bliskom istoku, katolici su prisutni u Libanu (maroniti i dr.). U Africi, prema raznim ocjenama, živi od 110 do 175 miliona katolika. Grkokatolicizam (ili katolicizam vizantijskog obreda) rasprostranjen je među Bjelorusima, Slovacima, Mađarima, Rumunima, Ukrajincima, Zakarpatskim Rusinima itd.; a takođe manjim dijelom i među Albancima, Grcima, Bugarima, Srbima i Rusima. Katolici drugih istočnih obreda žive u Indiji, na Bliskom istoku, Egiptu, Etiopiji, Eritreji, Iraku itd. Kritika pravoslavnih[uredi | uredi izvor] Kritika pravoslavnih teologa najbolje je iskazana rečima svetog Jovana Kronštatskog u njegovom delu ”Misli o crkvi”:[traži se izvor] „Uzrok svih laži rimokatoličke crkve je gordost i priznanje pape za stvarnu glavu Crkve, i to još nepogrešivu. Odatle sve ropstvo zapadne crkve. Ropstvo misli i vere, lišenost istinske slobode u veri i životu, jer je papa na sve stavio svoju tešku ruku: odatle - lažni dogmati, odatle - dvoličnost i lukavstvo u mišljenju, rečima i delovanju, odatle - razna lažna pravila i ustanove prilikom ispovedanja greha, odatle indulgencije; odatle - unakažavanje dogmata; odatle - fabrikovanja svetaca u zapadnoj crkvi, kao i nepostojećih moštiju, Bogom neproslavljenih; odatle - ustajanje na poznanje Božje (II Kor. 10, 5) i sve vrste protivljenja Bogu pod vidom borbe za veću slavu Božju.` „Pape i papisti su se tako pogordili i poneli da su umislili da kritikuju samoga Hrista, Samu Ipostasnu Premudrost Božju i (pod izgovorom razvoja dogmata) u svojoj gordosti, tako daleko došli da su promenili neke od Njegovih reči, zapovesti i ustanova, koje ne smeju biti promenjene do kraja sveta i veka, na primer, reč o Duhu Svetom, zapovest o Čaši Prečiste Krvi Njegove, Koje su lišili mirjane, ni u šta ne računajući reči apostola Pavla: „Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe“ (I Kor. 11, 26); umesto kvasnog hleba koriste presan“. tags: stari katolicizam katoličanstvo katolička vera crkva katolici

O SLOVENIMA. ISTORIJSKI I NARODOPISNI PREGLED, MINIATURNA BIBLIOTEKA Novi Sad, 1928. Tvrdi povez. Broj strana ukupno 458 Odlična očuvanost knjige Na trećoj i petoj stranici prve knjige, postoji po jedna žuta mrlja vidljiva sa obe strane lista i to je jedina zamerka na očuvanost Knjiga je džepnog formata (12 cm) Knjiga se sastoji iz nekoliko delova zasebno štampanih i objavljivanih a ovde su svi objedinjeni u jednom delu 1 deo RUSI Miniaturna biblioteka br. 33-35. Broj strana 78 1928 god 2 deo POLJACI Miniaturna biblioteka br. 41-42. Broj strana 48 1928 god 3 deo ČEHOSLOVACI Miniaturna biblioteka br. 43-45. Broj strana 66 1929 god 4 deo LUŽIČKI SRBI Miniaturna biblioteka br. 46 Broj strana 40 1929 god 5 deo SRBI, HRVATI I SLOVENCI Miniaturna biblioteka br. 47-50. Broj strana 158 1929 god 6 deo BUGARI Miniaturna biblioteka br. 51-52. Broj strana 64 1929 god Izdanje knjižare „Slavije“. Štampa: Daničić D. D. Novi Sad 1928 god. D. Čamprag i drug, Novi Sad. 1929 god.

49789) KRVAVI BEHARI , o. Ber. Markušić Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 veoma retko prvo izdanje pesma Josipa ( Berislava ) Markušića ukoričeno sa još tri antikvarna izdanja u jednu knjižicu formata 11 x 14,5 cm , 1: Na moru ; Gi de Mopasan ; Umetnička biblioteka , preveo Grgur Berić ; 52 strane 2: Jesen; August. Strindberg ; preveo Vladimir Babić ; 48 str. 3: Jedna noć u raju ; autor Saher Mazoh - Psiha Psihanova ; Izdanje knjižare Bor. J. Dimitrijevića Beograd 1922 4: Krvavi behari ; o. Ber. Markušić , Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 ; 93 str. autor : Josip (Berislav) Markušić (Čepak, kod Kotor Varoša, 23.1.1889 – Jajce, 26.2.1968.), bio je čovjek rada, reda i molitve. Osnovnu školu završio je u Kotor Varošu 1894, gimnaziju u Gučoj Gori (1894 – 1899), novicijat u Fojnici (1899 – 1900), teologiju u Kraljevoj Sutjesci (1900 – 1901) i Budimpešti (1901 – 1904). Za svećenika je zaređen 1904. Bio je duhovni pomoćnik u Jajcu 1905, profesor u Visokom (1905 – 1915), gvardijan u Jajcu (1915 – 1916, 1922 – 1928), Sarajevu (1919 – 1922) i Beogradu (1931 – 1939), te župnik u Kotor Varošu (1916 – 1919). Biran je za predsjednika gimnazije u Visokom (1914 – 1915), definitora, tri puta za provincijala (1928 – 1931, 1949 – 1952, 1952 – 1955) i kustosa (1934 – 1937) Bosne Srebrene. Bio je 1950. generalni vizitator u slovenskoj provinciji. Kao umirovljenik živio je i djelovao u Jajcu (1940 – 1949, 1955 – 1968), a skupa s gvardijanom fra Bonom Ostojićem sudjelovao je na Drugom zasjedanju AVNOJ-a. Kao pristaša kršćanskog pozitivnog aktivizma zalagao se za ostvarenje kršćanskih moralnih, etičkih i socijalnih načela. Spisateljskom djelatnošću počeo se baviti kao mladi svećenik i nastavio tijekom čitava života. Bavio se proučavanjem naše narodne i crkvene prošlosti. Osobito drag, bio mu je Ivan Franjo Jukić. Osim nekoliko samostalnih djela napisao je oko 200 raznih priloga: studija, članaka, refleksija, komemorativnih sastava, nekrologa, prikaza i pjesama. Zanimali su ga narodna i crkvena povijest, umjetnost, kulturna i društvena zbivanja. Pisanje mu je prožeto živom vjerom i ljubavlju prema Crkvi, franjevačkom redu, svojoj redovničkoj zajednici Bosni Srebrenoj, domovini i narodu. Znatan dio njegovih pjesama slika socijalnu bijedu bosanskog puka. Jajce i gradska okolica bili su također predmet njegova proučavanja. Najmanje, što ne samo fratri Bosne Srebrene i ne samo jajački katolici, nego svi Jajčani, i svi ljudi dobre volje duguju Markušiću, a to je živa uspomena na njegov život i njegovo djelo. Toj uspomeni pripada i susret koji se u ljeto 1926. odigrao u jajačkom samostanu između tadašnjeg gvardijana fra Joze Markušića i književnika Ive Andrića, kojeg je stvaralački nemir ovdje doveo da se upozna s kronikama fra Ante Kneževića. Naime nakon Milana Ilića, o kojem smo vam pisali prethodno u našoj rubrici „Ugledni jajčani“ sticajem okolnosti Markušić nastavlja da bilježi događaje vezane za grad na onom mjestu gdje je to prota silom prilika prekinuo. Služeći se tzv. monumentalnom historijom, kao okvirom za opisivanje događaja, prota Milan Ilić ostavio je vrijedna zapažanja o Markušiću, prije svega o njegovu nastojanju da pomogne taocima: „U manastiru je bio i fra Jozo Markušić, a to je bilo važno. Markušić je uživao najveći ugled među franjevcima. Veliki dio svog slobodnog vremena proveo je s nama, samnom i doktorom Mićom. Svaki dan je dolazio makar jedan put u našu sobu, tu je sjedio i pričao s nama. Inače je dolazio k nama u vrijeme šetnje. U manastiru su bili nastanjeni njemački oficiri. S desne strane i s lijeve strane fra Jozine bile su njihove sobe. On je ipak navijao radio London, tiho, i slušao vijesti pa ih nama prenosio. Upravo se vodila očajna borba za Krit. Fra Jozi je bila glavna briga da kod nas održi duh. Bio je sretan kad smo pjevali i skakali. Govorio je: Teško je biti Srbin. Teško ali slavno. Želio je da s ponosom nosimo svoje breme.“ Aktivnost fra Jozina i njegove otvorene simpatije za taoce nisu prošli nezapaženo kod Nijemaca. Jedan njemački podoficir rekao je Leli Matekalo – članici gradskog zbora: „Onaj stari fratar (Markušić) trebalo je da bude srpski pop.“ Prota Ilić bilježi od Markušićevih komentara povijesne težine, i to upravo onih dana kada su taoci trebali biti pušteni: „Milane! Nikoga nisam mrzio kao Sovjetsku Rusiju. Ali ako ona zarati s Njemcima, svaki dan ću se na svome klečalu moliti Bogu za njenu pobjedu.“ U svojim Memoarima prota je zapisao: Rijedak katolik, rijedak Sloven, rijedak čovjek.“ Ove fragmente o Markušiću nužno je znati kao „uputu“ za čitanje njegove samostanske kronike – dokumenta jednog vremena nazvanog vremenom mraka. Pored toga, Markušić pripada u red najistaknutijih bosanskohercegovačkih javnih djelatnika XX stoljeća, posebno kada se radi o praktičnom i teorijskom odnosu vjere i politike, vjerskih zajednica i države. Svojim se kroničarskim zapisima Markušić uvrstio u niz franjevačkih kroničara Bosne Srebrene, emanirajući razumjevanje općeg smisla povijesti kao drugog i upornog rada na dnevnim poslovima u kontinuitetu kroničarova čekanja ispunjenog vjerom i nadom. Zato je u Markušićevim ratnim zabilješkama, kao i inače u njegovom dugom i plodnom životu, uvijek prisutan motiv „rada za narod, a ne stranku“. Tako će otkaz tripartitnog pakta u Beogradu 27.3.1941. popratiti komentarom: “Svi smo voljeli mir, ali ne mir vezanog za čovjeka koji je izgubio slobodu, poštenje, čast i poštovanje u svijetu, nego mir među slobodnim narodima ili onima koji se bore za slobodu; mir među junacima, kako kaže narodna pjesma.“ Snažno osjećajući kako se u „nastupajućoj svjetskoj kataklizmi mrak spušta na našu zemlju, ali ne i na naša srca“, Markušić će tokom ratne oluje brižljivo bilježiti događaje ponajprije vezane za Jajce i gradsku okolicu, ali i one na širem planu. Neće zaobići odbijanje jajačkih fratara da 21.4.1941. na Hitlerov rođendan za banket angažiraju limenu glazbu, spomenuti će boravak srpskih talaca u samostanu kao „izuzetne jajačke dane svih nacija i nacionalnosti“, neće zaboraviti zlostavljanja Srba u režiji ustaških vlasti i njihovu svirepu likvidaciju, ali isto tako i opću solidarnost jajačkih katolika – Hrvata, dodjelu tridesetoro srpske siročadi na idržavanje viđeno „ tragičnim prizorom svojstvenim kamenom dobu“, vojne operacije koje su na svim stranama odnosile ljudske živote. Sve to sažeto u jednu misao: „Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.“ Za 1941. godinu zapisao je: „Kao brodolom po noći, pri kojem svak svoju glavu čuva; ne znaš ima li osim tebe još tko živ, ili kome bi mogao pomoći?! A nakon proživljene katastrofe da se vidimo i upoznamo tko je tko?! Ne pada snijeg da zamete svijet, već da svaka zvijerka svoj trag pokaže.“ Godinu 1942. ispratio je riječima: „U duši sam živio slobodan, premda sam izvanjski robovao i sjetio se narodne pjesme: „ Žari pali udbinski dizdaru i tvojoj će kuli reda doći.“ Ratno vrijeme u Jajcu, pored ostalog i šest bombardiranja grada 1943, našlo je u Markušiću kroničara, koji je pored spisateljskog dara za konciznim opisom događaja imao tu prednost da se poput prote Milana Ilića, ideološki neutralnim stavom približi običnom čovjeku. Već je bilo vrijeme da se ne samo ovo Markušićevo djelo, nego cijela njegova ostavština tiska i tako učini dostupnom javnosti kao „Pjesma novog doba“ kako nosi naslov jedna od njegovih rodoljubivih pjesama. Preuzeto iz: „Fotomonografija JAJCE Središte i margina povijesti i ljepote“; Prof. dr Dubravko Lovrenović, Danka Damjanović, dr Enes Milak; Društvo za zaštitu kulturno povijesnih i prirodnih vrijednosti Jajca, Grafid d.o.o. Banja Luku; Jajce 2008. U zaključku kronike, Markušić poručuje: Ja ovako mislim, a mislio sam i u aprilu 1941.: Ne možeš biti okupiran dok te ne zarobe; ali ni ako si svezan još nisi zarobljen, dok okupatoru dušu ne predaš. Godine 1941. ja i moje kolo u Jajcu smo bili okupirani, ali ne i zarobljeni, jer se nismo tuđinu predali, od one godine pa na stotine godina, do godina narodne vječnosti! (…) Cijelo vrijeme rata, na svaki dolazak ili pred svakim dolaskom Njemaca, održavani su u samostanu sastanci nekih građana Hrvata, Srba i Muslimana, da se zdogovore u onim tjeskobama: a kuda i šta sada?! Zdogovor kuće ne obara: stoga su se braća Muslimani, Srbi i Hrvati uvijek sretno izvlačili. (…) Ono što sam ja doživljavao i gledao, kako se seljaci, a ne manje i građanstvo, međusobno pomažu, čuvaju, štite, zauzimaju, zaklanjaju; jedan drugoga upozoravaju, brane, napominju, pravdaju i hrabre – to je od hiljadugodišnje vrijednosti za nasljedovanje. Pjesnički pripadajući naraštaju katoličkih neoromantičara s početka 20. st., zapaženo je djelovao na raznim područjima kulturnoga, crkvenoga i društvenoga života. Pjesme, njih ukupno stotinjak, i razne članke započeo je objavljivati u »Poletu« Zbora franjevačkih bogoslova »Jukić«, a zatim u »Serafinskom perivoju«, koji je 1907. – 1908. uređivao, te u njegovu sljedniku »Našoj misli«, »Vrhbosni«, »Hrvatskoj straži« (časopisu), »Osvitu«, »Glasniku sv. Ante«, »Prosvjeti«, kalendaru »Napredak«, »Hrvatskoj zajednici«, »Primorskim novinama«, »Franjevačkom vjesniku«, »Glasniku katoličke crkve u Beogradu«, »Kalendaru sv. Ante«, »Bosni Srebrenoj«, »Dobrom Pastiru« i dr. Godine 1908. objavio je zbirku »Krvavi behari«, u kojoj prevladavaju domoljubne i religiozne pjesme. Markušića se, kao Škaricu, Blažinčića, F. Galovića i Petkovića, označava neoromantičarom, koji je stajao pod utjecajem programa obnove kršćanske književnosti na osnovi programa austrijskoga književnika Rikarda von Kralika, koji je na hrvatskim prostorima početkom 20. st. promicao najutjecajniji katolički kritičar dr. Ljubomir Maraković.

The ANTIQUITIES OF ATHENS and others monuments of Greece London, MDCCCLVIII (1858), third edition Tvrd povez, 150 strana + ilustracije. Korice u stanju kao na slikama, pri lagerovanju malo iskrivljena, unutra očuvana, požutela, predlist u stanju kao na slici. Antička Grčka, Atina, arhitektura, spomenici...

Pjesme I. Zbirka pripada avangardnim strujanjima vremena. Naslovnica je rad Ljube Babića. U odličnom stanju. Retko u ponudi. `S ozbirom na vrijeme Krležinih književnih početaka razvidno je da se matrica književnosti moderne nasukala na oštru hrid povijesnih zibvanja te da više nije mogla svojom „mekošću“ izdržati žestoki sraz s krvavom ratnom zbiljom. Zato se najprije u Pjesmama I. i Pjesmama II. iz 1918. te Pjesmama III. i Lirici iz 1919. Krleža priklanja destrukciji i osporavanju apsolutnoga sklada koji je dosegnula pjesnička paradigma moderne. Nemoguće je u okružju krvava ratnoga vrtloga pjevati o ljepoti idiličnih pejzaža i života, kad se na sve strane otvorene cere zjala društvene rugobe. Sve što je do sada imalo kakav takav smisao nadaje se kao besmisleno, suvišno, puka dekoracija ili kaos. Nasuprot tomu, kao i u simfonijama, obstoji vitalistički pogled na svijet koji će se posebno očitovati u pjesmama kojima dominira Krležina društvena angažiranost u obličju proturatnoga prosvjeda i revolucionarnoga zanosa, zaogrnuta patetičnom utopijskom, mitsko-biblijskom, eshatološkom retorikom i nitzscheovskim antropološkim projekcijama`. - Božidar Petrač Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Miroslav Krleža Izdavač: Vlastita naklada, Zagreb i Naklada Juga, Zagreb Izdanje: prvo / first Godina: 1918 Uvez: meki Format: 15x23 Stranica: 30 Potpis na vrhu korica i na prvoj unutrašnjoj strani, inače odlično očuvano. KC

Retko u ponudi Studentski protesti `68. List beogradskih studenata

Pun naslov: MISSALE ROMANUM EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI RESTITUTUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI JUSSU EDITUM CLEMENTIS VIII. URBANI VIII. ET LEONIS XIII. AUCTORITATE RECOGNITUM EDITIO DECIMASEPTIMA POST ALTERAM TYPICAM. Ovaj primerak Misala iz 1911. godine je 17. izdanje, štampan prema tipskom izdanju koje papa Lav XIII objavio 1884. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....RATISBONAE (Regensburg) ROMAE (Rim) NEO EBORACI (New York Sity) & CINCINNATI. Godina izdanja:...1911. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak Broj strana:.........ukupno 974, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................5 kg Stanje knjige:......kožni povez na koricama je pohaban na uglovima i ivicama, koža na koricama je mestimično izgubila sjaj, strane do 210 su potpuno očuvane, osim negde češćih tamnih mrlja; od 214 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, papirni spoj strana potpuno je odvojen od strane 214 do strane 246 i drži se delimično na končanom spoju; od strane 297 nadalje listovi su dobro očuvani; 6 listova je delimično ODVOJENO OD POVEZA u gornjem, središnjem ili donjem delu (listovi 231/232, 9/10, 233/234, 390/91, 18/19, 312/313); na 13 mesta listovi su MEĐUSOBNO SPOJENI papirnom trakom po Nsredini (listovi 253/4, 260/61, 262/63, 266/65, 270/71, 346/347, 348/349, 16/17, 24/25, 66/67, 68/69, 70/71); 7 listova je LEPLJENO TRAKOM na margini (listovi 231/232, 233/234, 234/6, 369/370, 17/18, 19/20, 21/22); 9 liastova je ZACEPLJENO NA MARGINI (listovi 221/222, 286-296, 481/482, 3/4, 5/6, 7/8, 17/18, 69/70, 71/72); na 2 lista nedostaje gornji vrh (299/300, 457/458); delimičan TRAG VLAGE na bočnoj margini na od strane 60 do 144; u donjem uglu izrazito su isprljani od listanja listovi 279/80 i 281/82 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima); kod prednjeg dela knjige oseti se miris, koji ne mogu da definišem, verovatno od stajanja u negrejanoj prostoriji, kao što je crkva. Misal se sastoji od 5 delova koji su zasebno numerisani: Uvodni deo (36 strana) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (624 strane) COMMUNE SANCTORUM (245 strana) APPENDIX CANTUS AD LIBITUM (32 strane) MISSAE IN FESTIS PROPRIIS (34 strane) “MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/33-265-kp/985)