ANTIKVITET: FIGURA KUČETA Figura kuče za lepo raspoloženje Godina nabavke: oko 1980. Tip: Stoni ili komodni ukrasni predmet Boja: Drapkasta, braonkasta i braon Dimenzije: Osnova: 12 x 10 cm, Visina: 17 cm Status: Antikvitet Detaljno stanje: Dobro očuvana retro ukrasna figura, kao i kada je bila nova. Opis: Prelepa figura kučeta. Kuče je uvek znak prijatnih i veselih događaja i osećanja. Pas je simbol vernosti, odanosti, požrtvovanosti i plemenitosti. Upravo zato se ova inteligentna životinja oduvek smatrala čovekovim najboljim prijateljom. .. – on je tu da sluša, razume, i pomaže svom vlasniku u najtežim trenucima.

Starija emajlirana značka `Cadillac`.Dimenzije 1cm x 1,2cm.

Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Z1

ROYAL SPHINX, Holland - Šolja i tacna `Balmoral` Dimenzije šoljica: Visina: 5 cm Širina: 6 cm Prečnik dna: 3,5 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 12 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 230 g Veoma sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu tacne. U unutašnjosti tacne, na jednom mestu naneto je više glazure nego što treba. Žig na dnu: BALMORAL P. Regout (ispod crteža sfinge, u krugu) Royal Sphix Maastricht (u pastenu oko sfinge) MADE IN HOLLAND PORSELEIN (u ukrasnom okviru oko kruga) DETERGENT PROOF (polukružno, ispod okvira) Fabrika “Petrus Regout & Co.” proizvodila je model “Balmoral” oko 1920. godine. Petrus Regout (Petrus Rehu, 1801-1878) pripadao je porodici koja se od XVII veka bavila trgovinom staklom i keramikom u holandskom gradu Maastricht (Mastriht). Posle smrti oca, Petrus je sa 14 godina morao da prekine školovanje da bi pomagao majci u poslu. Fabriku “Royal Sphinx” osnovao je 1834. godine. Pored toga što je bio svestran i energičan preduzetnik, Regout je bio i član Senata (Donji dom) holandskog Parlamenta i autor brojnih brošura o socijalnim i ekonomskim pitanjima. Prvobitno, fabrika je proizvodila predmete od stakla, a dve godine kasnije počela je da proizvodi i jednostavne predmete od fajansa za lokalno tržište. Da bi povećao svoj udeo na tržištu, Regout je morao da se takmiči sa tada veoma popularnom engleskom keramikom. To je bio razlog zašto je zapošljavao engleske stručnjake i radnike, pa čak i uvozio materijal iz Engleske. Kada su Petrusovi sinovi uključeni u upravljanje fabrikom, promenila je ime u “Petrus Regout & Co.” Najstariji sin, koji se takođe zvao Petrus, postao je poznat po svojim ciničnim odgovorima na optužbe o teškim uslovima rada u njegovim fabrikama, koji su šokirali mnoge. Na primedbu da dečaci rade noćne smene u njegovoj staklari, on je primetio : “Pa dobro, ja znam da momci ponekad uopšte ne idu na spavanje, ali ne vidim da se razboljevaju zbog toga”. Na početku XX veka, otac i sin Regout postali su personifikacija kapitalističke eksploatacije radnika. Iako je statua Regouta starijeg i dalje u centru grada, pokazalo se politički neizvodljivim da se po njemu imenuje jedna ulica u prestižnom novom naselju Céramique (Keramik) u Maastrichtu. 1879. godine slika sfinge je počela da se koristi kao znak kompanije. Od 1899. kompanija je dobila naziv „De Sphinx (v/h Petrus Regout & Co.) “. Od 1934. do 1954. godine fabrikom je upravljao Adolphe (Adolf) Regout. 1958. godine kompanija se spojila sa “Société Ceramique“ i promenila ime u “N.V. Sphinx-Céramique“. 1960. godine, zahvaljujući kraljevskoj odluci, ime je promenjeno u “Royal Sphinx“. 1994. godine sve akcije kompanije otkupila je švedska kompanija “Gustavberg”, a naziv promenjen u “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“. 1997. godine proizvodnja keramičkih pločica je odvojena u nezavisnu kompaniju, koja je bankrotirala 2008. godine. Samu fabrika Spinx kupio je 1999. godine finski “Sanitec”. U julu 2009. godine najavljeno je da će proizvodne aktivnosti “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“ u Maastrichtu biti prekinute, jer su pogoni suviše mali da bi bili profitabilni. 2010. godine fabrika u Maastrichtu je zatvorena, pri čemu je više od 100 radnika izgubilo posao, a proizvodnja je preseljena u postrojenja „Saniteca“ u Švedskoj. U Maastrichtu su ostali samo odeljenje marketinga i magacini. Prodaju se bez držača za tanjir. (116/30-36/116-kp/1215)

ANTIKVITET: DVE MALE BRAON ŠOLJICE ZA KAFU Dimenzije šoljice: Visina: 5,5 cm, R otvora: 5 cm Dimenzije tanjirića: R: 11 cm Status: Antikvitet 50 godina Detaljno stanje: Odlično To su šolje iz vremena kada se turska kafa pila iz malih doza.

ŠK 4 37 / 41 reljef bakrorez lepi stari zidni tanjirići Milošev konak Sokobanja prečnik 14 cm težina 128 grama

prelepa figura od bakra visina 18 cm prečnik postolja 7 cm težina 90 grama

prelepa vaza od mesinga presvučena bakrom, ručni rad iz Indije visina 18 cm prečnik dna 8 cm težina 300 grama

predivna ornamentika i zapisi iz KURANa masivan mesingani tanjirić prečnik 12,5 cm težina 215 g

Bez poklopca od veoma čvrstog porcelana zapremina oko 2 l precnik 21 max sirina 24 visina 12 bez drške

**EGO** Ringla za staklokeramičku ravnu ploču, model : 60.25172.001, 1200W, grejni prečnik ~14cm, spoljašnji prečnik ~16.5cm, polovna i provereno ispravna, keramika je po obodu napukla ali joj to ne smeta u funkcionalnosti, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Programator za neku staru GORENJE veš mašinu koju sam rashodovao, neispitan. IK - 2952 - K25

Ženski rod generalno voli lutke. Da li su devojčice, tinejdžerke, žene ili bake ni jedna ženska osoba nije imuna na lutke. Da li da se igra sa njima, da ih za kratko drži ili da ih pogleda da se priseti trenutaka igre ili nekog važnog dogadjaja vezanog za lutke to je tako malo važno. Važno je da ni jednu žensku osobu lutka, kakva god da je, ne ostavlja ravnodušnom. Stoga, evo jedne interesantne lutke. Vrlo interesantna stara lutka Japanka, ručni rad. Lutka je iz 60-ih godina prošlog veka, ali je sve vreme stajala kao ukras u zastakljenoj vitrini tako da je bez oštećenja kako se vidi i na slikama. Jedina vidljivost tolikih godina je na cvetovima koji su postali malo sivkasti. Idealna za kolekcionare i one koji vole i sakupljaju lutke. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica ili pitanja pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Za kolekcionare idelan kolekcionarski primerak stare, ručno radjene lutke.

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

dimenzije 14 x 8 x 6,5cm stanje kutije je veoma dobro prikazano na digitalnim fotografijama visoke rezolucije na poklopcu je prisutna zlatasta nalepnica : pionir subotica

Sajla ručne L+D cena po komadu u ponudi imamo sajle drugih proizvođača FTE / LECOY / LINEX VELIKI IZBOR DELOVA ZA SVE AUTOMOBILE! ! ! Besplata dostava na teritoriji Beograd centar, Novi Beograd i Zemun. Šaljemo pouzećem Daily Expressom i Post Expressom! ! ! Možete zvati od 09h do 21h na tel: 063/888-1518 Pitanja možete poslati i putem e mail-a: autodeloviallure@gmail. com, VIBER-a i Whats App. Trudićemo se da odgovorimo u što kraćem roku.

Prekidači rikverc svetla ZA DOSTA VOZILA VELIKI IZBOR DELOVA ZA SVE AUTOMOBILE! ! ! Besplata dostava na teritoriji Beograd centar, Novi Beograd i Zemun. Šaljemo pouzećem Daily Expressom i Post Expressom! ! ! Možete zvati od 09h do 21h na tel: 063/888-1518 Pitanja možete poslati i putem e mail-a: autodeloviallure@gmail. com, VIBER-a i Whats App. Trudićemo se da odgovorimo u što kraćem roku.

Originalno pakovanje Cejlonskog čaja od 50g u porcelanskog figuri slona. Čaju je istekao rok upotrebe, figura je u originalnoj zaštitnoj foliji. Visina 9cm, dužina 9,5cm.

Crevo hidraulike povratno Citroen C5 OE 95050399 VELIKI IZBOR DELOVA ZA SVE AUTOMOBILE! ! ! Besplata dostava na teritoriji Beograd centar, Novi Beograd i Zemun. Šaljemo pouzećem Daily Expressom i Post Expressom! ! ! Možete zvati od 09h do 21h na tel: 063/888-1518 Pitanja možete poslati i putem e mail-a: autodeloviallure@gmail. com, VIBER-a i Whats App. Trudićemo se da odgovorimo u što kraćem roku.

Pumpica brisača za veliki brpj vozila Citroen / Peugeot / Renault OE 643492 u ponudi imamo i original pumpicu cena 3200,00 7500126. .. ITALIJANSKA. .. .900,00 VELIKI IZBOR DELOVA ZA SVE AUTOMOBILE! ! ! Besplata dostava na teritoriji Beograd centar, Novi Beograd i Zemun. Šaljemo pouzećem Daily Expressom i Post Expressom! ! ! Možete zvati od 09h do 21h na tel: 063/888-1518 Pitanja možete poslati i putem e mail-a: autodeloviallure@gmail. com, VIBER-a i Whats App. Trudićemo se da odgovorimo u što kraćem roku.

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Odabrao Čedomir Minderović Ilustracije Nikolaj Pirnat Korice Đorđe Andrejević Kun Odlično očuvano Antologija pesama o NOR-u priredio Č. Minderović Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Đorđe Andrejević Kun Đorđe Andrejević Kun.jpg Đorđe Andrejević Kun slikar Datum rođenja 31. mart 1904. Mesto rođenja Vroclav, Pruska Nemačka Nemačko carstvo Datum smrti 17. januar 1964. (59 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija SFR Jugoslavija Supruga Nada Andrejević Kun Član KPJ od 1939. Učešće u ratovima Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba Služba Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije Odlikovanja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinsta Orden rada sa crvenom zastavom Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941. Biografija Uredi Rođen je 31. marta 1904. godine u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Đorđe je sa porodicom došao u Beograd 1914, gde je završio štamparski zanat 1920, a zatim učio slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1920—1925. Zahvaljujući dobrotvoru beogradskom trgovcu Iliji Rankiću, Đorđe Andrejević Kun dobija stipendiju za slikarsko usavršavanje u Italiji. Boravio je u Veneciji, tamo je učio, slikao, obilazio muzeje i galerije – a zatim isto to u Firenci, Milanu i Rimu. U Italiji je proveo dve godine pred platnima velikih majstora renesanse i baroka Mikelanđela, Ticijana, Veronezea, Tintoreta. Nakon Italije, Đorđe je nastavio studije u Parizu, gde je proučavao savremene umetnike Sezana, Modiljanija i bugarskog slikara Paskina, ali je i pronašao sebe tj. svoj stil. U Parizu je prodao svoje prve slike, koje se i danas čuvaju u privatnim zbirkama. Krvavo zlato: 28 originalnih drvoreza Đ. Andrejevića-Kuna iz umetničke zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, mart 2011. godine, katalog izložbe Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu, na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. Prelom u Kunovom stvaralaštvu nastaje 1934. godine, kada je održan svetski kongres pisaca u Moskvi na kome je izrečen pojam „socijalistički realizam”. Tim pojmom je označeno da tema umetničkog dela treba da bude svakodnevica radnika, kako bi im umetnost pomogla u borbi protiv klasnog neprijatelja. S obzirom da je Kun po političkoj orijentaciji bio levičar, vratio se grafici kao najpogodnijem umetničkom medijumu za ostvarenje tih zahteva. Kako sve to izgleda u životu, videlo se već iste godine na Prvoj grafičkoj izložbi, pokrenutoj s namerom da javnost sazna mogućnosti grafičke veštine. U tom periodu izdaje mapu grafika pod nazivom „Krvavo zlato“ sa tematikom iz radničkog života. Iz Španije, kuda je otišao da se s tamošnjim patriotama bori protiv fašizma u Internacionalnim brigadama, doneo je mapu grafika „Za slobodu”. U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i rektor Umetničke akademije.[1][2][3] Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel. Umro je 17. januara 1964. godine u Beogradu. Priznanja Uredi U toku života i rada Đorđe Andrejević Kun je dobio mnoga priznanja, a najznačajnija su: Nagrade Uredi 1931. Prva nagrada za grb Beograda, 1940. Nagrada za grafiku Državne štaparije u Beogradu, 1947. Prva nagrada za grafiku Komiteta za kulturu i umetnost vlade FNRJ, 1949. Prva nagrada za slikarstvo Predsedništva vlade FNRJ, Odlikovanja Uredi Partizanska spomenica, Orden zasluga za narod prvog reda, Orden za hrabrost. Orden rada prvog reda Galerija Uredi Grb Grada Beograda, rad slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1931) Grb Socijalističke Republike Srbije (1947–2004) Grb Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zajednički rad Đorđa Andrejevića Kuna i Antuna Augustinčića Spomenik-mozaik „Revoluciji“ u Ivanjici Kujna br. 4 Social graph by Đorđe Andrejević-Kun 1978 Yugoslavia stamp.jpg Reference Tags: Partizanska lirika poezija pedme revolucije komunizam grafika ratne teme

AC-AC Adapter 9.5 - 10.4V ~/1A~ (naizmenične struje) Grundig NT 680, potpuno ispravan. Konektor se vidi na jednoj od slika, 7,5/4mm. Pogledajte na internetu Radna garancija 30 dana.

VILLEROY & BOCH - Mala vaza `Arco Weiss` (1986-2008) Dimenzije Visina: 10,5 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 7 cm Prečnik otvora: 7 cm Obim na najširem delu: 38 cm Težina: 390 g Žig na dnu: Villeroy & Boch (iznad dve linije i ispod crteža Starog tornja u Mettlachu, iz X veka) Anno 1748 Germany ARCO WEISS (između dve linije) BONE CHINA Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Arco Weiss` od 1986. do 2008. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (115/41-35/112-kp/1181)

Amortizer gepeka 207 SW / karavan cena amortizera je na komad ! ! VELIKI IZBOR DELOVA ZA SVE AUTOMOBILE! ! ! Besplata dostava na teritoriji Beograd centar, Novi Beograd i Zemun. Šaljemo pouzećem Daily Expressom i Post Expressom! ! ! Možete zvati od 09h do 21h na tel: 063/888-1518 Pitanja možete poslati i putem e mail-a: autodeloviallure@gmail. com, VIBER-a i Whats App. Trudićemo se da odgovorimo u što kraćem roku.