Vidi sliku. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan! Strip je nov, nečitan. Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

ЦАР И ПРВОСВЕШТЕНИК СТУДИЈА О ВИЗАНТИЈСКОМ `ЦЕЗАРОПАПИЗМУ` ЖИЛБЕР ДАГРОН C l i o Б е о г р а д 2 О О 1 POLIS a) Цезаропапизам - Византија б) Владари - Византија ц) Црква - Држава - Византија ............................................................ Поговор ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ Планови Илустрације Скраћенице Речник Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 4 3 5 страница НЕКОРИШЋЕНО

ILIJA BAŠIČEVIĆ BOSILJ SLIKE SA ILIJADE THE PICTURES FROM ILIJADA FOND ILIJA B. MANGELOS / ULUS BEOGRAD 2OO8 KAATLOG 10 - 31. OKTOBAR 2008 UMETNIČKI SALON `CVIJETA ZUZORIĆ` Urednice kataloga: IVANA BAŠIČEVIĆ NATALIJA CEROVIĆ Autori tekstova: NEBOJŠA MILENKOVIĆ DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS REFERENCE UZ TEKST .............................................................. TEKST NA SRPSKOM I ENGLESKOM REPRODUKCIJE NA NASLOVNICAMA/ 1. USUD, 1969 - Muzej `Ilijanum`, Šid 2. DVOLIČNI ANTONIJE, 1963 - Muzej `Ilijanum` 35 FOTOGRAFIJA U BOJI + 2 FOTOGRAFIJE ILIJE BAŠIČEVIĆ BOSILJA TIRAŽ / S A M O / 5OO ********** BROŠ FORMAT 23 x 16,5 cm 56 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK R e t k o *********** Ekstra ******** P.S. Nisam mogao ni HTEO da slikam bilo koju fotografiju iz Kataloga da se katalog ne bi razlomio jer je APSOLUTNO NOV !!!!!!!!! db42

monografija FK Penjarol, Montevideo , Urugvaj 1932. Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu; World cup; sa posvetom, odlično uvezana, korica pohabana, oko 100 +100 str.,meki povez,22cm, š s72

Vidi slike. Stripovi su kompletni. Stripove šaljem post expresom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripova. STRIPOVI SE PRODAJU U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Ležajevi točka set, za kamione ( 120 x 175 x 61,5 mm) SAF 3434301000

Skinuto sa modela 2003 godište u ispravnom stanju, set kvačila Luk, prešao oko 8000 km posle zamene, rashodovan zbog motora. Cena je za komplet, može slanje kurirskom službom.

Najlepse gradjevine i prostori sveta - komplet 1-12 Tvrdi povezi sa omotnicama; Beograd, 1986/87. jako lepo / odlicno ocuvane knjige. - Hramovi moci - Domovi kraljeva - Sjaj bogova - Raskos religija - Arhitektura, covek, podneblje - Izazov prirodi - Gradjevine iz sna neimara - Svetista misticizma - Novi spomenici - U cast demokratije - Svet zadovoljstva - Pod okriljem vere

Vidi slike!

Todor Manojlović - Centrifugalni igrač (Beograd, 1930.)

Brodski prozor elipsasti - INOX 242 X 105 mm Od hromiranog mesinga vodootporni prozor, brava krila-matice, prsten-matice na stražnjoj strani.

P1-5)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. NEKE STRANICE ISPADAJU I ISKRZANE SU. NEDOSTAJU STRANICE: 1-16,19-22, 35-36, 59-60, 79-80, 103-104, 128-129, 131-132, 196-197, 215-216,235-236, 265-266, 281-284, 303-304 343-344, 363-364, 384-385, 389-390, 403-404, 407-410, 424-425, 429-430, 447-450 453-454, 467-468, 473-474, 487-492, 495-496, 504-505, 517-520. IZGLEDA DA UGLAVNOM NEDOSTAJU POSLEDNJE STRANICE ČASOPISA, OSIM AKO NIJE GREŠKA U UPISIVANJU BROJEVA NA STRANICAMA.

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2000-2014 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Nulta godina Darkwooda 1 2000 Anđeo smrti 2 2003 Kineska sekta 3 2004 Moj prijatelj Jimmy Gitara 4 2004 Vitezovi grala 5 2005 Dugin most 6 2005 Utrka sa sedam strelica-color 7 2006 Crna duša 8 2006 Priča o Wandering Fitzyu 9 2006 Urota bogova 10 2006 Posejdonovo prokletstvo 11 2007 Prokleto blago 12 2007 Pustolovina u Kanadi 13 2007 Indijanska magija-color 14 2007 Vojska duhova 15 2008 Smrtonosna močvara 16 2008 Protunapad 17 2008 Kamen koji ubija 18 2008 Princ vilenjaka 19 2009 Grad na krovu svijeta 20 2009 Crni plamen 21 2009 Divlja horda 22 2009 Anulkino prokletstvo 23 2010 Na putu ubojica 24 2010 Šamanova grobnica 25 2010 Mjesec kostura 26 2010 Tajna Kristifora Kolumba 27 2011 Manituova škrinja 28 2011 Ples duhova 29 2011 Crna krv 30 2012 Čovjek iz Maverika 31 2013 Buđenja 32 2014

MESTO UGRADNJEUPOTREBLJEN U VOZILIMAMERCEDES Classe A (W169) 2008 >>- A180 2.0 CDi,16v. 80 kW 01/2008 >> 06/2012 (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm)- A200 2.0 CDi,16v. 103 kW 01/2008 >> 06/2012 (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm)- A200 2.0 Turbo 142 kW 01/2008 >> 06/2012 (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm)MERCEDES Classe B (W245) 2008 >>- B180 2.0 CDi,16v. 80 kW 04/2009 >> (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm)- B200 2.0 CDi,16v. 103 kW 04/2009 >> 11/2011 (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm)- B200 2.0 Turbo 142 kW 04/2009 >> 11/2011 (M/T,Outer Thread,Ring:Ø 85mm) A1693603372-A1693604672-1693603372-1693604672-VKJC3301-ME3052-ZR11016-A1693604372-A1693602972-1693604372-1693602972-A1693608372-1693608372-A169360337280-169360337280-ZETA-ERRE-ZR11213

MOTOR U DOSTA DOBROM STANJU LEPO PALIO DOBRO VUKO I NIJE TROSIO ULJE JEDINO TREBA ZAMENITI ULJE I FILTER ULJA POSTO JE PRILIKOM UDESA OSTETIO FILTER ULJA MALO,A SKINUT JE SA VOLSWAGEN POLO 2001 GODISTE 1900 KUBIKA DIZEL SA SDI MOTOROM I MOTOR POSEDUJE PAPIRE,STO SE TICE SLANJA SAMO LICNO POSTO NE PREUZIMAJU KURIRSKE SLUZBE MOTOR...

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2006-2014 Junak / Edicija: Teks Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Lovac na fosile 2 2006 Zlato juga 3 2007 Dva lica osveta 4 2007 Sjeverozapadni teritorij 5 2008 Rio Hondo 6 2008 Sin vjetra 7 2009 Blindirani vlak 8 2009 Opasno putovanje 9 2010 Otrov kobre 10 2010 Utvrda Sahara 11 2011 Paklena postrojba 12 2012 Putovima zapada 13 2013 Zvijer u ljudskom obličju 14 2014

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2006-2015 Junak / Edicija: Dylan Dog Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski

prvo izdanje1935 godine ima išaranih stranica

unesko world art series Odlično očuvana

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2004-2015 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Dolina vjetra-Užasno prokletstvo 1 2004 Putovanje 2 2005 Čovjek sa crnom maskom-Sjena na suncu 3 2006 Napuštena utvrda 4 2007 Noćna mora na moru 5 2007 Tajni agenti 6 2008 Marinci 7 2008 Ratnici 8 2009 Plameno brdo 9 2009 Smrtonosna utrka 10 2010 Tonkin gnjev 11 2010 Orlovi sa sjevera 12 2011 Crni osvetnik 13 2012 Čovjek na nišanu 14 2013 Zračna banda 15 2013 Tajanstveni otok 16 2014 Poruka Dakota 17 2014 Kaznionica na ostrvu 18 2014 Saboteri 19 2014 Gospodari oluja 20 2015 Prolaz izmedju tisućljeća 21 2015 Spasilačka ekspedicija 22 2015

usa psihodelija,rock,folk....prvo i retko izdanje,stanje MINT-

odlično očuvano dve knjige ukoričene zajedno s tim da fali naslovna strana i jedna stranica sa prenumerantima na kraju kao i pogreške u Pavle (Platon) Atanacković Ogledalo čovečnosti (Uslikan je i početak i kraj možete videti na slikama) digitalni oblik možete proveriti ovde i uporediti http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=2587&m=2#page/294/mode/2up Magaraševićeva knjiga je kompletna kao na slikama ekstremno retko štampano u Beču 1823. Georgije Magarašević (10/22. septembar 1793, Srem, tada Habzburška monarhija — 6/18. januar 1830, Novi Sad) je bio srpski kulturni radnik, istoričar, književnik, književni kritičar, profesor Gimnazije u Novom Sadu, pokretač i prvi urednik časopisa Serbska letopis koji je kasnije nazvan Letopis serbski i koji je vremenom postao časopis sa najdužim kontinuitetom izlaženja u srpskoj kulturi. Pohađao je Karlovačku gimnaziju koju je završio 1811. godine, a zatim je manje od godinu dana studirao filozofiju u Pešti. Za profesora Karlovačke gimnazije postavljen je 1813. godine. Posle skandala izazvanog jednom Magaraševićevom ljubavnom aferom, a zauzimanjem epikopa bačkog Gedeona Petrovića, nastavio je nastavnički rad u Novosadskoj gimnaziji. Na tom mestu ostao je sve do svoje smrti 1830. godine. Magarašević je bio čovek velike radne energije i spisateljskog dara, a najveći deo svog nevelikog opusa posvetio je istorijskim temama, mada njegov rad ima više populizatorski nego istoriografski značaj. Na osnovu relevantnih istoriografskih dela napisao je Istoriju najnoviji priključenija (1823) gde je dao prikaz najznačajnijih evropskih političkih događaja od 1809. do 1821. godine. Godine 1822. izdao je, ne navodeći izvornik, jedno Napoleonovo memoarsko delo. Popularno pisana Kratka vsemirna istorija (1831) izdata je tek nakon Magaraševićeve smrti. Bavio se i izdavanjem istorijskih izvora ali u toj delatnosti nije ostavio znatnijeg traga. Obrazovan u klasičarskoj školi Magarašević se u književnom pogledu nije zadržao na klasicizmu već je širio krug svojih saznanja pa je bio upoznat sa književnošću nemačkog i ruskog predromantizma pod čijim uticajima je stvarao. U oštroj književnoj polemici između Vuka Karadžića i Milovana Vidakovića Magarašević se nije direktno uključio već je prevodima iz književnoteorijskih dela hteo da ukaže na pozitivan značaj književne kritike u razvoju književnosti i na visoke kriterijume književnog stvaranja koje su po njegovom mišljenju trebali da prihvate i srpski književnici. Iako Magaraševićev opus nije obiman on je pokretanjem časopisa Srbska letopis (1825) ostavio veliki trag u razvoju srpske kulture. Časopis je pokrenuo sa namerom da prati dešavanja u slovenskoj i srpskoj književnosti. Kako bi se pomoglo izdavanje Letopisa osnovana je Matica srpska početkom 1826. godine. Iako je ovo sužilo Magaraševićeve uredničke kompetencije njegov urednički program je sve do kraja njegovog života i uredništva u velikoj meri obeležio Letopis. Pod uticajem sentimentalističke putopisne književnosti Magarašević je napisao Pisma Filoserba objavljena u Letopisu 1828. i 1829. godine što se smatra za njegovo najznačajnije originalno delo. Platon Atanacković (Sombor, 10. jul 1788. — Novi Sad, 21. april 1867.) je bio episkop budimski (1839 — 1851) i bački (1851 — 1867), pisac, politički radnik i veliki dobrotvor srpske prosvjete. Platon Atanacković Datum rođenja 10. jul 1788. Mesto rođenja Sombor Habzburška monarhija Datum smrti 21. april 1867. (78 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Biografija Njegovo svetovno ime bilo je Pavle.[1] Otac Petar bio je somborski trgovac i građanin, a deda Atanacko se doselio iz Makedonije i na putu u Silbašu naprasno umro, gde je u porti pravoslvne crkve i sahranjen. Majka Marija rođena Stajić potiče takođe sa juga; njen deda se doselio iz Kožana, i zvali su ga zbog toga `starac Koža`. Koža je poklonio zvono Sv. Đurđevskoj crkvi u Somboru, koje se po njemu prozvalo `Kožno zvino`. Pavle je imao još tri brata i dve sestre.[2] Osnovnu školu je Pavle pohađao u rodnom mestu u Somboru. Jedan od prvih učitelja bio mu je Vasilije Milanović, koji je docnije postao paroh somborski. Gimnaziju i bogosloviju završio je u Karlovcima, zatim je položio učiteljski ispit, oženio se, i postao đakon i učitelj u Somboru 1809. godine. Njegova supruga bila je Katarina rođena Sotinčev, sa kojom je imao sina jedinca Vasilija (umro 1854). Uskoro se istakao kao dobar pedagog i postao prvi profesor prve srpske preparandije u Sentandreji kod Budima (od 1812. do 1815) Na tom položaju ostao je punih sedamnaest godina i kada je preparandija premještena u Sombor(1815—1829). Uz to je bio i paroh Sv. Đurđevske crkve u Somboru od 1810. godine. Objavio je 1823. godine knjigu prevedenih pripovetki sa nemačkog i francuskog jezika, pod naslovom `Ogledalo čovečnosti` Kada je 1824. godine ostao udovac, naumio je da se zakaluđeri. Predstavnici crkve zamjerali su mu, što je ranije pisao protiv monaštva i morao je duže vremena da provede kao isposnik u manastiru Krušedolu, gdje se i zakaluđerio 1829. godine i dobio novo ime Platon. Poslije toga ubrzo je postao iguman i arhimandrit, prvo u Šišatovcu, a kasnije u Bezdinu. Episkopsko zvanje Uredi Godine 1839. postavljen je za budimskog episkopa. Za vrijeme srpskog ustanka protiv Mađara 1848. godine došao je u vrlo nezgodan položaj. Ranije već ponuđeno mu mjesto načelnika za pravoslavnu crkvu u ugarskom Ministarstvu Prosvjete uspio je da odbije na zgodan način, ali je biva primoran da se primi uprave nad cijelom srpskom crkvom pod ugarskom vlašću, kada je patrijarh Rajačić, kao duhovni vođa pobunjenih Srba, proglašen izdajnikom. Ta okolnost, uz premještaj Atanackovića u bačku eparhiju silom državne vlasti, bila je povod kasnijeg dugotrajnog sukoba s patrijarhom, iako se Atanacković međutim pridružio srpskoj vojsci kod Sombora i s njom prešao u Srem. Taj spor podastakao je Atanackovića da napiše svoju apologiju i štampa je u Beču 1850, pod naslovom Analitika. Austrijski car ga aprila 1854. godine odlikuje za zasluge `komardernim krstom Leopold ordena`.[3] Atanackovića je postavio za bačkog episkopa austrijski car 1848. godine a on je primio eparhijsku upravu tek 1851. godine. Veliko rodoljublje Atanackovića ogleda se u njegovim darovima srpskim prosvjetnim ustanovama. On je dao (kuću vrednu) 40.000 forinti u Fond za osnivanje srpske pravne akademije u Novom Sadu. Dok se ista ne otvori, prihodi tog fonda su pripadali novosadskoj gimnaziji. Kupio je štampariju Dr. Medakovića i poklonio je srpskoj novosadskoj gimnaziji, (tzv. `Platonova štamparija`). Osnovao je u Somboru `blagodejanije`[1] (đački internat), nazvan Platoneum za stanovanje i ishranu - izdržavanje siromašnih učenika preparandije, pomagao je narodno pozorište i druge ustanove. A na aljmaškom groblju kod Novog Sada podigao je sebi crkvicu - kapelu (u kojoj se redovno služba odvijala nedeljom i praznikom) za grobnicu, i pored nje je ustanovio školu za decu iz okoline (periferije grada) sa stanom za učitelje, i osigurao im izdržavanje. Godine 1841. je svoju ličnu biblioteku od 787 knjiga poklonio Biblioteci Matice srpske,.[traži se izvor][4] Zaveštao je zdanja za Srpsku akademiju u kojima se sada nalazi Ogranak SANU u Novom Sadu.[5] Umro je posle dugog bolovanja vladika bački Platon na Cveti 9. aprila 1867. godine u Novom Sadu. Sahranjen je uz velike počasti u kapeli Sv. Apostola Petra i Pavla[6], koju je sam podigao (kao zadužbinu) na Almaškom groblju u Novom Sadu.[7] Naučni i književni rad Uredi Naslovna strana Ogledala čovečnosti (1823) Pavla (Platona) Atanackovića Politički rad Atanackovića vidi se naročito iz njegove knjige Dijetalne besjede (1845), u kojoj su štampani njegovi govori, koje je u interesu srpskoga naroda držao na madžarskim zemaljskim saborima od 1837. do 1844. godine. Atanacković je znatne zasluge stekao i za Maticu srpsku, čiji je predsjednik bio od njena prenosa u Novi Sad[8] pa do svoje smrti. Kao književni radnik bio je već od 1845. godine počasni član ruskog Obščestva istorji i drevnostej pri univerzitetu u Moskvi, češkog muzeja u Pragu i Društva srpske slovesnosti u Beogradu. Atanacković je poput više drugih pravoslavnih arhijereja (Stratimirovića) bio slobodni zidar.[9] Od književnih radova Atanackovića, kojih ima preko 40, najvažniji je Prinos rodoljubivih mislej na žertvenik narodnoga napretka, koji je je dvaput izdan (1856. i 1864), zatim Dijetalne besjede i Povijest rezidencije episkopata budimskago, a od časti i ovoga samog (1846); Pedagogika i metodika (1815) i dr. Uz to je Atanacković štampao nekoliko nadgrobnih i drugih prigodnih besjeda i poslanica. Godine 1857. izašla su čak tri njegova naslova.[10] Osobito mnogo je radio na školskoj književnosti i izdao je čitav niz udžbenika, iz nauke o vjeri, o jeziku srpskom i njemačkom, matematici, pedagogiji i katihetici. Osim toga, preveo i štampao veliki broj knjiga Sv. Pisma staroga i novoga zavjeta, kao i neke knjige stranih pisaca. Smatra se da je on bio prvi prevodilac pojedinih knjiga Starog zaveta na srpski jezik.[11] Tako je već pred kraj svoga života, kao sedamdesetsedmogodišnji starac preveo njemačko djelo J. F. Hilera Neotstupni vođa kroz vrleti i klance života, a za mladosti svoje 1823. i djelce L. Miterpachera Unterricht über Maulbaum – u. Seidenraupenzucht, što mu je iste godine donijelo i zvanje »svilodjelija profesora« u srpskom somborskom Pedagogijumu. U borbi oko pravopisa bio je na strani konzervativaca, te je i na godinu dana pred smrt štampao svoj Povtorni napjev nad azbukom, složen starcem Mirkom (1866). Georgije (Đorđe) Magarašević (Adaševci, 10. septembar 1793 — Novi Sad, 6. januar 1830) je bio profesor, književnik, osnivač Serbskog Letopisa u Budimu. Georgije Magarašević Georgije Magarašević 1.jpg Georgije Magarašević Datum rođenja 10. septembar 1793. Mesto rođenja Adaševci Habzburška monarhija Datum smrti 6. januar 1830. (36 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Potpis Georgije Magarašević signature.jpg Biografija Uredi Osnovnu školu je završio u Adaševcima, gimnaziju u Sremskim Karlovcima a filozofiju u Pešti. Nakon tog je učio bogosloviju u Sremskim Karlovcima i tu je 1813. godine postao privremeni profesor na gimnaziji a 1817. godine je prešao u Novi Sad. U novosadskoj gimnaziji je predavao do smrti, predmet „krasnorečje”. Magarašević je bio književnik koji se nije bavio beletristikom i imao je smisao da zabeleži sve što je imalo značaja za istoriju Srba i ima karakter kulturno-istorijskog dokumenta. Preveo je i kompletirao knjige: „Nove istorijočeske pamjatodostojnosti života Napoleona Bonaparte“ (1822), „Istorija najvažnii politični Evropejski priključenija otvijenskoga mira“ (1823). 1831. godine, posle njegove smrti, izdala je Matica srpska njegovu „Kratku vsemirnu istoriju“ i dr. No njegova je najveće zasluga što je 1825. godine u Budimu pokrenuo Serbsku Letopis. Već krajem 1825. godine su nastale teškoće sa štampanjem, a da bi se Letopis održao osnovana je Matica srpska 4. februara 1826. Tako je Magarašević svojim Letopisom izazvao osnivanje Matice srpske. Magarašević je bio retko živa duha i humani čovek, čak i po pogledu na jezik i tako je branio i preporučivao narodni jezik, kao uslov za ulazak Srba u zajednicu prosvećenih naroda. Bio je oženjen Katarinom, sa kojom nije imao dece. Umro je o Bogojavljenju 1830. godine u Novom Sadu.[1] tags: istorija srpske knjizevnosti stare srpske knjige stara srpska knjiga devetnaesti vek xix veka 19. knjige štampane u beču antikvarne knjige ...

ČEZAREMOLINARI ISTORIJA POZORIŠTA VUK KARADŽIĆ BEOGRAD 1982 Prevod JUGANA STOJANOVIĆ Likovno oblikovanje RADE RANČIĆ ............................................................. INDEKS Ilustracije Ćirilica Tvrde korice Omot Šiven povez 335 stranica BESPREKORAN PRIMERAK !!!!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!!! G88

Nikolaj Šimić lepo očuvano kao na slikama izuzetno retka knjiga Іконостасъ славныхъ и храбрыхъ лицъ / Николаемъ Шимичь произведенъ Въ Будинѣ Градѣ : Писмены Кралевскаго Всеучилища Венгерскаго, 1807 138, [3] стр. ; 19 cm Садржај: Петръ Великїй ; Екатерина Вторая ; Станиславъ Аvгустъ ; Потемкинъ ; Суваровъ ; Косцїушко. Nikolaj Šimić je napisao prvu Logiku srpskog jezika. Znameniti filozofsko-prosvetiteljski pisac, direktor škola, senator i kapetan grada Sombora, Nikolaj Šimić, rođen je u Somboru 4. januara 1766. godine. U Somboru je završio osnovnu i latinsku gramatikalnu školu, gimnaziju u Segedinu, a dva tečaja filozofije (logiku i fiziku) i prava u Peštije položio i advokatski ispit. Po završetku studija otišao je u Rusiju, gde je jedno vreme bio ruski oficir kada se 1801. godine vratio iz Rusije, jedno vreme je radio kao advokat u Somboru, a posle kao senator grada Sombora i gradski kapetan. Posle penzionisanja Avrama Mrazovića 1811. godine postavljen je za direktora svih srpskih osnovnih škola u Ugarskoj. Njegova je posebna zasluga što se školska mreža proširila i na somborske salaše. Šimić je pisac mnogobrojnih knjiga, originalnih, prevedenih i prerađenih, kao što su: Logika (u dva dela), prvi sistematski priručnik logike u Srba, koji je 150 godina bio i jedina knjiga ove vrste kod nas, Ikonostas slavnih i hrabrih lic. (Biografije Petra Velikog, Katarine II, Stanislava Avgusta, Potemkina, Cyvopova i Tadeuša Košćuškog), Turčin Abdalah i Serbij Serboslava, naravoučitelenaja povest, Aristej i Acencira, egipatskaja naravoučitelnaja povijest i druge. Njegovi spisi, iako nisu originalni, izvršili su jednu određenu progresivnu kulturno-prosvetnu misiju. Znalac nekoliko jezika i široke kulture Nikolaj Šimić je jedan od najobrazovanijih i najznamenitijih Somboraca s kraja XVIII i početka XIX veka. Umro je u Somboru 1848. godine.

OE 7E0407272AB-7E0407272AP-7E0407272S-7E0407272AHMESTO UGRADNJE - NAPREDPROIZVODJAČ-EURO DRIVESHAFTSUPOTREBLJEN U VOZILIMA VOLKSWAGEN TRANSPORTER T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 84 KSVOLKSWAGEN TRANSPORTER T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 102 KSVOLKSWAGEN TRANSPORTER T5Diesel 2.0 TDI od 2011... 114 KSVOLKSWAGEN TRANSPORTER T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 140 KSVOLKSWAGEN MULTIVAN T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 84 KSVOLKSWAGEN MULTIVAN T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 102 KSVOLKSWAGEN MULTIVAN T5Diesel 2.0 TDI od 2009... 140 KS