Preuzimanje isključivo u Srbiji! Najbolje je da bude lično preuzimanje. Wilhelm Victor Krausz DIE TÜRKEI IM WELTKRIEG Bildnisse und Skizzen TURSKA U SVETSKOM RATU (portreti i skice) DEM K.U.K. KRIEGSFÜRSORGEAMT DES K.U.K. KRIEGSMINISTERIUMS IN WIEN GEWIDMET, 1916. Format 40 x 50 cm, 47 slika na 34 table (spisak prikazan na jednoj od slika) + 5 strana teksta (na nemačkom jeziku), u kartonskoj fascikli. Zaštitna fascikla u stanju kao na slikama (zaprljana i sa ponekom flekom), same table su vremenom požutele, poneka malo više u donjem delu, a same slike su odlično očuvane. Generalno očuvano (zumirajte i pogledajte sve fotografije). Austro-Hungarian artist Wilhelm Victor Krausz (1878–1959). Krausz was active in Turkey, an ally of Austria-Hungary and Germany, during the war, and is known for his portraits of Turkish officers and Turkish scenes, including his portrait of Colonel Mustafa Kemal Bey, the future President Kemal Atatürk . 47 zumeist farb. Abb in Vierfarbenätzungen auf 34 Taf. mont. - Krausz (1878- 1959), verbrachte die Kriegsjahre von 1915 bis 1917 als Kriegsmaler auf dem Balkan. Aus einer Rezension des Jahres 1917: "Eine prächtige, umfangreiche Mappe mit einer langen Reihe feiner Porträts, flotter Skizzen und ungemeine stimmungsreiche Impressionen. Der geschätzte Wiener Maler Wilhelm Viktor Krausz hat sie auf seiner Kreuzfahrt durch die Türkei geschaffen". Der Verkaufsertrag wurde zu gleichen Teilen dem Kriegsfürsorgeamt und dem Roten Halbmond in Konstantinopel zugeführt. Batý anlayýþýna dönük resim geleneðinin bizde yaygýnlaþmasýndan sonra zaman zaman Avrupa’dan ressamlar ve heykeltýraþlar Osmanlý yönetimice davet edilmiþtir. Prvi svetski rat, Konstantinopolj, Kemal Ataturk, Enver Paša, Talat Bej, Halil Bej, Džemal Paša, Esad Paša, Ismail Haki Paša, Mustafa Kemal Bej, turski vojnici, Galipolje, Turska, Aja Sofija...

unutra odlicno ocuvano, kao da nije ni otvarana u prethodnih 100 godina. Korice se vide na slici. ima potpis prethodnog vlasnika na praznoj stranici, ne mogu da procenim cije je ime. edicija: Savremeni hrvatski pisci!!! 1918. Zagreb Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu,[1] u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik (opštinski beležnik) koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad, koji je po Crnjanskom bio neka vrsta `tadašnjeg činovničkog Sibira`.[2] Majka mu se zvala Marina Vujić i bila je rodom iz Pančeva.[3] Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija.[4][5] Mali Miloš kršten je u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Sentešu, u `srcu Mađarske`,[6] a kum je bio Rumun, Lerinc Pinće.[7] Detinjstvo i školovanje Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti, odnosno do petog razreda gimnazije, a tada se rešio `da ubuduće bude među prvima`, što je i ostvario. U leto 1912. odlazi u Opatiju, a potom se upisuje u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu `Viktorija` na Sušaku (istočni deo Rijeke).[2] Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada nije završio. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine. A 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampana je njegova pesma „U početku beše sjaj“, poslata iz Bečkereka.[8] Prvi svetski rat Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Bio je inače vojnik redov austrougarske carske i kraljevske 29. regimente, sa sedištem u Velikom Bečkereku. Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.[2] Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Period između dva svetska rata Godine 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira književnost i uređuje list „Dan“. Poštanska marka s likom Miloša Crnjanskog, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Crnjanski od tada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike. I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata. Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti… Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost… lirika postaje strasna ispovest nove vere.” Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Godine 1920, upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se 1921. i venčati. Ona je bila ćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića.[9] Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. Godine 1922. je bio nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svedočanstvo iz septembra 1927. sa potpisom Miloša Crnjanskog i razglednica iz Dubrovnika sa potpisom Miloša Crnjanskog Od 1923. do 1931. godine[10] profesor je IV beogradske gimnazije. Saradnik uglednog lista „Politika“. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je ulistu „Vreme“. 1927. u „Srpskom književnom glasniku“ izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe“. U septembru 1926. kao urednik časopisa „Naša krila“ izazvao je na dvoboj Tadiju Sondermajera.[11][12] Godine 1928,1929. je ataše za štampu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. Godine 1930, za roman „Seobe“ dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Godine 1934. pokrenuo je list „Ideje“ u kome je između ostalog pisao o Svetom Savi.[13] List je sledeće godine prestao da izlazi. Diplomatska služba, emigracija Crnjnaski i članovi jugoslovenske ambasade u Italiji, Rim, 1939 U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Crnjanski je kao dopisnik lista Vreme izveštavao iz Frankovog štaba. Kao osoba koja nije imala lepo mišljenje o komunizmu i staljinizmu pokazivao je više simpatija prema trupama generala Franka, ali je u svojim tekstovima bio i te kako kritičan i prema toj zaraćenoj strani.[14] Posle Španije, kao dopisnik iz Rima, iskazivao je simpatije za neke aspekte Musolinijeve politike i ukazivao na dvoličnost nekih zapadnih zemalja koje su iako i same kolonijalne sile zamerale Italiji njen imperijalizam.[15] Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. uzima britansko državljanstvo.[16] Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovođa je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani. Odmah po okončanju Drugog svetskog rata bio je skrajnut (zajedno sa još nekim istaknutim srpskim piscima poput Dučića i Vinavera) iz sistema obrazovanja od strane komunističke vlasti, da bi tek 80-ih bilo predloženo vraćanje njegovih dela u jezgro nastavnog plana i programa.[17] Tada je Branko Ćopić izjavio da samo najbolji pisci treba da sačinjavaju jezgro, za razliku od kriterijuma posleratne vlasti kada su pisci bili preporučivani po nacionalnosti i `koji su bili poznati kao pisci samo njihovim porodicama`.[18] Bista Miloša Crnjanskog na Kalemegdanu Na poštanskoj markici Srbije iz 2018 Povratak u Beograd Mogućnost povratka u republiku Jugoslaviju nagovestio mu je tokom jednog susreta u Londonu, poznanik iz mladosti, slikar - komunistički funkcioner Moša Pijade.[19] U Jugoslaviju se vratio 1965. godine u društvu sa jugoslovenskim ambasadorom u Londonu, Srđom Pricom.[20] Po dolasku odrekao se britanskog državljanstva, koje je dobio nakon diplomiranja na londonskom Univerzitetu. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu „Ekscelzior“ u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: U tebi nema besmisla i smrti ... Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. ... A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, tvoj će bagrem pasti na me kao kiša. (Lament nad Beogradom) U Beogradu je preminuo 30. novembra 1977. godine i sahranjen `dostojanstveno ali ne i pompezno` u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.[21] O njemu je Danilo Bećković napravio dokumentarni film „Crnjanski...“.[22] Dela Miloš Crnjanski na slici Petra Omčikusa Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima: Poezija Lirika Itake (1919) Odabrani stihovi (1954) Lament nad Beogradom (1962) Pripovetke, eseji i putopisna proza Priče o muškom (1920) Pisma iz Pariza (1921) Naše plaže na Jadranu (1927) Boka Kotorska (1927) Tajna Albrehta Direra (1928) Iris Berlina (1929) Ljubav u Toskani (1930) Knjiga o Nemačkoj (1931) Romani Dnevnik o Čarnojeviću (1921) Seobe (1929) Druga knjiga Seoba (1962) Roman o Londonu (1971) Manje su poznata dva predratna romana Miloša Crnjanskog (preštampavana i posle rata) — Kap španske krvi i Suzni krokodil (nedovršen).[23] Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontroverznog romana „Podzemni klub“ (1921) je sporno, kao autor je potpisan Harald Johanson i postoje mišljenja da je u pitanju prevod ili pseudonim.[24] U poslednje vreme su sve vidljivija nastojanja da se dvotomno delo Crnjanskog Kod Hiperborejaca (1966), žanrovski teško odredivo, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima. Sâm Crnjanski je za to delo rekao da je `i roman, i putopis, i memoari, i poezija, i pamflet`.[25] Rukopis prvog romana Miloša Crnjanskog — „Sin Don Kihotov“ — nažalost je izgubljen. (Pisac ga je bio poslao časopisu „Brankovo kolo“.) Po „Romanu o Londonu“ snimljena je 1988. istoimena mini serija. Memoari Embahade (1983) Embahade obuhvataju vreme od 1928. do 1945. godine, kada je pisac bio u poslanstvu u Berlinu, Rimu i Londonu. U prologu Crnjanski je naveo da su to njegove `beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet`, već da su to uspomene pisca - očevica `o dobu koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota`. Drame Maska (1918) Konak (1958) Nikola Tesla (1967) Pored toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda. Firma Catena Mundi je izdala knjigu novinski članaka - Politički članci 1919-1939. „Roman o Londonu” prevden je na više jezika među kojima su: francuski COBISS.SR 45830407, rumunski COBISS.SR 187531783, poljski COBISS.SR 112573196, mađarski COBISS.SR 72968967, češki COBISS.SR 15790604, ruski COBISS.SR 3545862, slovenački, makedonski, a prevod na engleski jezik je u pripremi za 2020. godinu.[26] Glavna obeležja literarnog stvaralaštva Pronicljivo uočivši privid apsolutne prozirnosti u proznim i poetskim ostvarenjima Miloša Crnjanskog, i utkanost jednog drugog, skrivenog značenja u tim delima, Nikola Milošević je razvio čitavu studiju posvećenu piščevom stvaralaštvu.[27] Milošević je na primerima poznatih stihova i delova iz proznih ostvarenja pokazao povezanost melodijske, emotivne i filozofske komponente, pri čemu filozofska dimenzija stihova prevazilazi odgovarajuće prozne odnosno govorne iskaze. No, emotivna boja, melodioznost i filozofsko značenje stihova Crnjanskog „nisu poređani jedno kraj drugog kao slojevi zemljišta“, već između njih postoji duboka organska povezanost i prožimanje, dok filozofska dimenzija igra ulogu „organizatora pesničke strukture“, imajući za posledicu usporeni i slobodni ritam poetskog kazivanja kao adekvatan za pesnikovu filozofsku i emotivnu poruku. U većini dela Miloša Crnjanskog, pesničkim i proznim, isprepletani su tragično osećanje besmisla i uzaludnosti sa utešnom mišlju o kosmičkoj povezanosti stvari. U Seobama se uočava piščeva ideja o univerzalnoj uzaludnosti, iako skrivena iza specifičnog nacionalnog i istorijskog obeležja. Dva osnovna toka koja mogu da se prate u Seobama jesu istorijski i psihološki (jedan tok) , i meditativni i vrednosni (drugi tok). Različite likove i karaktere ujedinjuje isti filozofski rezultat koji ishodi i okončava u metafizičkom osećanju praznine, uzaludnosti čovekovog života i neizbežnosti smrti. Postoji veliki misaoni kontinuitet u literarnom stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, pri čemu se iza istorijskog, psihološkog i kompozicionog toka književne strukture razvija i produbljuje istovetna metafizička vizija čoveka i sveta. Nagrada Miloš Crnjanski Glavni članak: Nagrada Miloš Crnjanski Nagrada se po zaveštanju osnivača Zadužbine Miloša Crnjanskog, Vidosave Crnjanski, dodeljuje dvogodišnje od 1981. Zadužbina Miloš Crnjanski je dobila svoje prostorije 2013. godine.[28] Nagrada se dodeljuje na dan pesnikovog rođenja 26. oktobra. Izdanja sabranih i izabranih dela Sabrana dela, knjige I-II, Narodna prosveta, Beograd (1930) Sabrana dela, knjige I-X, Prosveta, Beograd (1966): Seobe I-III, Poezija (Lirika Itake i komentari, Antologija kineske lirike, Pesme starog Japana, Lament nad Beogradom), Proza, Putopisi, Kod Hiperborejaca I-II, Drame (Maska, Konak, Tesla) i Eseji Izabrana dela, knjige I-IV, Svjetlost/Naprijed/Prosveta, Beograd (1967):Pesme-Putopisi-Eseji, Dnevnik o Čarnojeviću i druge proze, Seobe I-II Izabrana dela, knjige I-II, Matica srpska/Srpska književna zadruga, Beograd (1972): Lirika-Proza-Eseji, Serbia-Seobe-Lament nad Beogradom Izabrana dela, jedan tom, Parnas Book, Valjevo (2007): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Sabrana dela, knjige I-XVI, Štampar Makarije, Beograd (2008): Roman o Londonu I-II, Seobe, Druga knjiga Seoba I-II, Lirika Itake i komentari, Knjiga o Mikelanđelu, Kod Hiperborejaca I-II, Drame, Eseji, Embahade 1-3, Embahade 4, Sveti Sava-Dnevnik o Čarnojeviću-Pripovedna proza, Politički spisi, Putopisi Izabrana dela, jedan tom, Leo Commerce, Beograd (2011): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Crnjanski u sportu Intenzivno se bavio sportom: igrao je fudbal, veslao, jedrio, vežbao, mačevao, skijao, trenirao boks. Sa floretom u ruci, govorio je njegov učitelj mačevanja, imao je „brzinu ludaka“. Milorad Gaković Siki je pričao da je u svojoj školi boksa mnogo očekivao od Koče Popovića, ali „najtalentovaniji, za boksera, borca-takmičara ipak je bio Miloš Crnjanski“. [29] Malo je poznato da je Crnjanski izdejstvovao dozvolu da sa Viktorija kamenolom na Kantridi pretvori u fudbalsko igralište, kasnije čuveni stadion FK `Rijeke`. Svedočanstvo Petra Joksimovića sa potpisom Crnjanskog Taj zadatak mu je poverila uprava kluba jer je direktor mađarskog preduzeća kome je kamenolom bio izdat u najam za potrebe izgradnje riječke luke, bio rođak. Na otvaranju je gostovao zagrebački NK Građanski. U intervjuu za „Sportistu“ 1930. godine kaže da bi više voleo da zaigra za Jugoslaviju, no da dobije nagradu Akademije. Iz tadašnjeg perioda po magiji igre izdvaja fudbalere „SK Jugoslavije“: Stevana Luburića, Dragana Jovanovića Ženu. U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji njegovi učenici, a fudbaleri beogradske „Jugoslavije“ bili su i Milutin Ivković (Milutinac), Momčilo Đokić (Moša), Branislav Hrnjiček (Hrnja) – reprezentativci, Petar Joksimović. [30] [29] Crnjanski je igrao aktivno fudbal za SK `Pobedu` iz Pančeva. (U prilogu je objavljena službena verifikacija fudbalske registracije za FK Banat između ostalih i MILOŠA CRNjANSKOG - `Politika` 22. decembra 1922. g.)[31] prvo izdanje prva izdanja avangarda ekspresionizam 1. izdanje izdanja antikvarne knjige dela miloša crnjanskog

Србија и Русија од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине Srbija i Rusija od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine Napisao Nil Popov. Državna štamparija, Beograd, 1870. 450 + 498 strana ( tako je ukoričeno ), tvrd povez. Trudio sam se da sve nedostatke prikažem na slikama. Korice su se odvojile ( skroman posao za prosečnog knjigovesca ). Požutela, različitim intezitetom a rekao bih i ne preterano. Nema neprijatni podrumskih mirisa. Štamparska greška je u drugom delu gde su strane od 273 - 289 odštampane kao 173 - 188. Manja podvlačenja ili žvrljotine ( po jedna rečenica ili po neka reč ) na manje od deset strana. I dalje, prilično kompaktna( sem korica ) ali su se i prva tri lista odvojila ( mogao sam i ja da ih prilepim ali nisam želeo ). PRE KUPOVINE PITAJTE SVE ŠTO VAS ZANIMA!!!

Historie de la Litterature Grecque Alfred Croiset Histoire De La Littérature Grecque. Période Alexandrine, Par Alfred Croiset. Période Romaine, Par Maurice Croiset Par Alfred Croiset,... Maurice Croiset,... Croiset, Maurice (1846-1935) Paris, E.DE BOCCARD, 1938g veoma dobro očuvano, pečat na naslovnoj strani tvrd povez 1096 strana 25cm

36594) DOGMATIČKO BOGOSLOVLJE PRAVOSLAVNE ISTOČNE CRKVE , Arhimandrit Antonije ( Amfiteatrov ) rektor Kijevske duhovne akademije , Kišnjev Pečatnica Akima Popova 1869 , Догматическо богословие , архимандрит Антоний, каснији архиепископ Казански Антоний (Яков Гаврилович Амфитеатров, 1815–1879) Veoma retka antikvarna knjiga Dogmatskog bogoslovlja Pravoslavne Istočne Crkve , na bugarskoslovenskom jeziku u prevodu jeromonaha Meletija Zografskog. Prevod knjige sa ruskog jezika narulio je Svetogorski manastir Zograf i štampana je u Kišnjevu (danas glavni grad Moldavije ) 1869 godine. Arhimadrit Antonije , kasnije mitropolit Kazanski je u periodu 1841 do 1847 godine predavao Dogmatiku na Kijevskoj Duhovnoj akademiji. Za potrebe predavanja napisao je ovu knjigu kao udžbenik i na osnovu ovog dela postao doktor Bogoslovskih nauka. Prvo rusko izdanje je objavljeno 1848 godine i to je prva sistematska dogmatika na ruskom jeziku. Od 1848 do 1857 knjiga je doživela 7 izdanja. Celokupno delo je pisano pod rukovodstvom i nadzorom mitropolita Filareta Kijevskog. Tokom susreta mitropolita kijevskog Filareta i Svetog Filareta Moslkovskog na saboru u Sankt Petersburgu ,svetitelj je pregledao prvi deo Dogmatike i nije pronašao nikakve zamerke. 1858 godine prevedena je na grčki jezik, a do tada je već ostvarala ogroman uticaj na Slovenske narode, posebno na Srbe i Bugare. Odlično očuvano, tvrd povez, format 15,5 x 23,5 cm , pečatiran an nekoliko stranica, predgovor 4 strane + 322 strane + 10 strana sadržaja

Shaman Racing vodilica lanca chain guide DH PRO Proizvedeno u Ceskoj Za 40-42 zuba Aluminijum Imamo jos nekoliko modela zatezaca od ove firme `FREESTYLE` prodavnica i servis bicikala i sportske opreme Zelena pijaca 26000 Pancevo

The seleucid Army: Organization & Tactics in the Great Campaigns Author:Bezalel Bar-Kochva Faculty of Classics, University of Cambridge Cambridge University Press, Reprinted with Corrections 1979 Hardcover. Used - Very Good. Includes dust jacket. xi,306 pp(with maps),22cm Owner`s signature to half title page.

KRUG 1970. u interne svrhe studenti grupe za filosofiju filozofskog fakulteta u beogradu uređuju svi studenti koji sarađuju izdanje KRUGA 1970. sadržaj Miroslav Gligorijević ODNOS NAUKE I FILOSOFIJE 1-15 Vojislav Stojanović O FILOSOFIJI STANOVIŠTA ITD. 16-30 Milan Kostić ANALIZA JEDNOG PSIHOANALITIČKOG POJMA 31-40 XXX DIJALOG O LJUBAVI I PRIJATELJSTVU 41-43 Djugo Pavel FILOSOFIJA I REVOLUCIJA 44-47 Nenad Daković PROCES DORJANU GREJU 48-62 Luis Altiser Louis Althusser LENJIN I FILOSOFIJA 63-87 veoma dobro očuvano, ukoričeno u tanki kartonski povez retko! kucano na pisaćoj mašini, na kojoj je urađen i dizajn naslovne stranice typewriter art, avangarda, neoavangarda, filozofija, filozofski časopis, časopis za filozofiju, STUDENT, artists book, knjiga umetnika, ručno rađene knjige....

Nikola Tesla.Izdavac Drustvo za podizanje instituta Nikole Tesle-Beograd,1936 godine.Tvrd povez,519 str.Dvadeset stranica pri dnu sa manjom flekom,ostalo dobro ocuvano.

Author: A.H.Armstrong Cambridge at the University Press Hard Cover. Used - Very Good Near Fine in Near Fine jacket. Thick Octavo. pp. xvi, 715. Owner`s signature

VALTAZAR BOGIŠIĆ IZABRANA DJELA 1-4 SLUŽBENI LIST SCG CID Beograd - Podgorica 2 O O 4 I Tom OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA KNJAŽEVINU CRNU GORU II Tom GRAĐA U ODGOVORIMA IZ RAZLIČNIH KRAJEVA SLOVENSKOGA JUGA III Tom PRAVNI OBIČAJI U CRNOJ GPRI, HERCEGOVINI I ALBANIJI IV Tom STUDIJE I ČLANCI ............................................................ Predgovor Akademik BRANKO PAVIĆEVIĆ Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica Zaštitna kutija 169O stranica Pažnja !!! NEKORIŠEĆNO NEOTVORENO NEČITANO Ekstra ***********

ДРУГА ПЕВАНИЈА 1 свеска прва ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1895 КЊИГА 23 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ + Печат Ex libris, са ликом Доситеја !!! ......................................................... Ћирилица Тврде корице 272 странице Пажња !!! Књига из 1895. године !!! Књига стара 122 године живота !!! Књига из породичне библиотеке !!! Књига са изузетно успелим печатом Ex libris, старог београдског књиговесца Драгослава М. Петковића, из улице Српских владара (близу Теразија), кога одавно више нема, али је остао његов печат! Књига која је преживела: масакр последњих Обреновића, долазак и нестанак Карађорђевића, Балканске ратове, Први и Други светски рат, Тита, Милошевића, Ђинђића, бомбардовање Србије 1999 .......... и остала жива и у изврсном стању ********** Ово је библиофилски примерак.... Ово је већ и колекционарски примерак !!!! Е к с т р а ******

Stara verska knjiga iz 1886 godine,i dosta verskih ikonica ,kao na slikama.

Prvo izdanje. Аутор Велимировић, Николај Наслов Победиоци смрти : православна читања за сваки дан године / Николај Велимировић Врста/садржај тыпе оф материал књига Језик српски Издавање и производња Хановер : [б. и.], 1949 ([б. м. : б. и.]) Физички опис 210 стр. ; 21 cm ISBN (Брош.)

Kompletna sabrana dela Slobodana Jovanovica u 17 knjiga ! Izdavac - Geca Kon, Beograd Godina - 1932-1940. Jedna knjiga je ostecena, Iz istorije politickih doktrina 1 Knjige u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,tvrd povez,format 19 cm. (81)

Jovan Popović, HADžIJA VEČNOSTI. PESME – GROTESKNA KNjIGA TRAŽENjA, Beograd, 1925. Originalni meki kartonski povez. Dobra očuvanost korice i listova, povez malo popustio. Jezik srpski, ćirilica, 47 str. Štampa: „Zadruga štamparskih radnika Rodoljub“ Beograd. Veoma retko. Pored stilskih elemenata neoromantizma i ekspresionizma, prva knjiga pesama Jovana Popovića `Hadžija večnosti` nosi sasvim jasno najizraženije odlike nadrealizma kao stilske formacije. Pesnik u svom odnosu prema stvarnosti polazi od neprihvatanja i prezira društvenih konvencija. On raskida s mnogim tradicionalnim vrednostima, na nivou društvenih događanja i malograđanskog morala i licemerja, ali i na nivou umetničkih postupaka. Poriče logično i racionalno i okreće se čovekovom nesvesnom delu bića, kao novom postupku analize toka svesti i čovekovog odnosa prema stvarnosti. Realni materijalni svet poznat nam je preko promišljanja, asocijacija, stanja duha lirskog subjekta. Pesnik destruktuira poznatu sliku sveta i briše granice sna i jave i ne prihvata logičko rasuđivanje. On napušta estetske i etičke norme, okreće se halucinantnim stanjima, vizijama, do onih kosmičkih. Popović izjednačava stvarno i nestvarno, viđeno i željeno, često kroz izraženo, kroz kontraste, ili iznošenje stanja i vizija, naročito na nivou pesničkog doživljaja, koji se ne mogu baš uvek do kraja analizirati i razumeti, jer ostaju na nivou iracionalnog. Pesnik afirmiše potisnute emocije i opšte neprihvaćene i neafirmisane stavove, kroz pokušaj da se prenese sam mehanizam toka svesti kao autonomnog psihičkog procesa. Svojom poezijom pokušao je da pokaže postojanje nadstvarnosti (`Nadživot`) i da uvede nove motive i teme, obilato koristeći i svoj zavičajni areal, kao i svoju lektiru. Na nivou forme Popović eksperimentiše, u želji da izrazi nejedinstvo, rascepkanost i razdvojenost stvarnosti i čovekove svesti o njoj, kao svesti o sebi i drugima. Popović napušta pravopisna pravila, oslobađa se konvencija na tom planu, eksperimentiše i proučava slobodni stih i kombinuje poetski izraz u stihu i u prozi.

TELEFON!..., napisao Sv. M. Marković, preštampano iz „Narodne Volje“, Štamparija Andre Jovanovića, Beograd, 1902. Originalni meki kartonski povez. Vrlo dobra očuvanost, naslovna stranica malo zacepljena, ostali listovi bez oštećenja. Ima na par mesta markerom precrtanih pečata prethodnog vlasnika u marginama teksta (tekst je svuda u potpunosti čitljiv). Jezik srpski, ćirilica, 35 str. Na korici stoji odštampano: „Celokupan prihod od ove knjižice namenjen je Đačkoj Trpezi“. Izuzetno retko. NAPOMENA: Knjiga je satirični pamflet protiv uvođenja telefona kao „francuskog pomodarstva“ u Srbiju, a povod za njen nastanak je objavljivanje prvog telefonskog imenika u Srbiji, 1902. godine (pod nazivom „Spisak telefonskih pretplatnika od 1902. godine“), kog je izdala tadašnja „Glavna uprava pošta i telegrafa“.

Shaman Racing vodilica lanca chain guide DH PRO ISCG 05 Proizvedeno u Ceskoj (Made in Czech Republic) Aluminijum Imamo jos nekoliko modela zatezaca od ove firme `FREESTYLE` prodavnica i servis bicikala i sportske opreme Zelena pijaca 26000 Pancevo

ONORE DE BALZAK ODABRANA DELA 1 - 25 NARODNA PROSVETA BEOGRAD 1934 , 1935 i 1936 GODINA TVRD POVEZ VRLO DOBRO OČUVANE

Medizinisch-chirurgische Rundschau. Monatsschrift für die Gesamte praktische Heilkunde, Redigiert von Dr. Joh. Schnitzler in Wien, IV. Jahrgang, III. Band. Juli – September 1863. + IV. Jahrgang, IV. Band. October – Dezember 1863., Wilhelm Braumüller, k. k. Hofbuchhändler, Wien, 1863. Naknadni tvrdi polu-platneni povez, vrlo dobra očuvanost, s obzirom na staros i upotrebljavanost. Korice su malo iskrzane, ali se na hrbatu vidi izbledeli zlatotisk, i knjižni blok je u celosti kompaktan. Reč je o nemačkom (odnosno austrijskom) uglednom časopisu „Medicinsko-hirurške opservacije“ koji je u XIX veku mesečno izlazio u Beču. Dve knjige (dva kvartala) su uvezana u jednu, drugo polugište 1863. godine. Jezik nemački, latinica. 140 + 240 str.

Državna štamparija, 1854. Tvrd povez, udžbenički format, 144 strane. Сборник закона и уредба и уредбени указа издани у Књажеству Србији, бр. 7/1854 Zbornik zakona i uredaba izdani u Knjažestvu Srbiji Potvrda da je reč o knjizi iz opisa dolazi sa sajta Kalifornijskog univerziteta, koji u svojoj arhivi ima skenirane sve Zbornike. Pravilima Kupinda je zabranjeno upućivati na druge sajtove te ga ovde ne navodim, ali sami možete proveriti kopiranjem naslova. Sbornik zakona i uredba i uredbeny ukaza izdany u Kni͡ažestvu srbskomod vremena obnarodovanog ustava zemalʹskog v.07 yr.1854 (original from University of California) Ono što ova knjiga nema jeste prva, naslovna strana, koju vidite skeniranu (sa pomenutog sajta). Sve ostalo je isto. Knjiga je lepo očuvana. Nije žvrljana, podvlačena, cepana. Korice su oštećene kao na slikama. Malo požutela, naravno. Unapred se izvinjavam zbog mojih mogućih pogrešnih tumačenja. Ne piše izdavač i godina izdanja. Na rikni piše Zbornik, 7. Kneževina Srbija, Knjaževstvo Srbija, zakon, uredbe, vlada ustavobranitelja, knez Aleksandar Karađorđević, Zemljodelska škola u Topčideru, Gimnazija, uredba o lovu, uredba o intabulaciji, pravo, Srbija…veoma retka, antikvarna knjiga…

Zbirka dečjih pesama u jedan, dva, tri i četiri glasa za učenike osnovnih škola, udesio Vlad. R. Đorđević, Jagodina, 1904. Originalna meka papirna prednja korica. Dobra očuvanost; knjiga je popravljana – zadnja korica je zamenjena ukrasnim roze papirom; knjižni blok je kompaktan; par listova zacepljeno; na mestu gde se lista zaprljano od česte upotrebe. Štampana muzikalija; note. Jezik srpski, ćirilica. 56 str. Deo zbirke „W. R. G. / Vladimir R. Đorđević“ Štamparija: „Wienne Jos. Eberle & CO“ Bibliofilski / kolekcionarski primerak. Izuzetko retko!

str. 101, dim. 23 x 18 cm jezik nemacki stanje LOSE nedostaju korice unutra kompletno, 47 ilustracija Kubizam je umetnički pravac u modernoj umetnosti u prvom redu slikarstvu, nastao početkom 20. veka, koji je imao značajan uticaj na početak apstraktnog slikarstva. Kubizam je dobio ime od kritičara likovne umetnosti, kojim je obeležena jedna slika Žorža Braka, podsmešljivo nazvana- kubusčići. Ime dolazi od reči kubus što znači kocka. Kubizam je pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907. i 1908. godine u delima Žorža Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine. 1911. izložba kubista u Salonu nezavisnih u kojoj je učestvovao Rober Delone, Fernan Leže, Huan Gris, Žorž Brak, Pablo Pikaso i dr. i tu upoznaju Apolinera (13 knjiga; Les peinters cubistes). Kubizam je bila kritika klasičnoga slikarstva, pojavio se kao reakcija na fovizam i potrebu za prostorom u slici i njegova metoda je bila apstraktna perspektiva. Razlikujemo dve faze u razvoju kubizma i dve njegove metode koje su se pojavile u svakoj od faza i to je metoda iz više pogleda na motive u analitičkom kubizmu i metoda pogleda iz više uglova u sintetičkom kubizmu. To predstavlja dinamično posmatranje realnosti i ovaj pokret očne tačke koja je uvek do tada bila statična jeste doprinos slikarstvu i njegova najosnovnija karakteristika. Kubizam je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i praksu naveo u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu u kome on piše da se ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka, odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi se naslikali. Sezan je umro i posle njegove smrti je nastao ovaj pravac koji je on inicirao u svojim delima. Početkom 1906. godine u Parizu u delima mnogih umetnika, primećuje se novi pristup prirodi. Pre Sezana evropski umetnici su nastojali da vide i predstave prirodu u smislu njene materijalnosti. Sezan je začetnik trenda prema traženju nove realnosti ili univerzalnih nepromenljivih kvaliteta, koja se nalazi ispod površine materije kroz posmatranje i naglašavanje njene osnovne, geometrijske strukture. Ovaj novi pogled se razvijao u narednom periodu od dvadeset i pet godina, paralelno sa promenama koncepta shvatanja stvarnosti u nauci. Sezanov koncept je podrazumevao traženje univerzalne forme prirode kroz geometrijske oblike, kubus, konus i loptu. U traženju nove stvarnosti, umetnici koji se baziraju na Sezanovom konceptu, postepeno preko fovizma, dolaze do likovnog jezika koji će kasnije rezultovati u stil koji dobija ime kubizam. Jedan od najaktivnijih mladih umetnika fovističkog pokreta u Parizu od 1903. do 1906. godine bio je Španac Pablo Pikaso. Verovatno zbog svog divljenja prema Sezanovom delu ili zbog želje da preuzme vođstvo Matisa u fovističkom pokretu, Pikaso počinje da istražuje nove mogućnosti u načinu izražavanja u svom slikarstvu. Svoja istraživanja bazira na analizi volumena i prostorne strukture. Sa skoro istim pristupom kao i Sezan, Pikaso je ipak nezadovoljan naglašavanjem spoljašnjih karakteristika predmeta i traga za metodom izražavanja njihove unutrašnje strukture. U tom traženju novog izraza konačno dolazi do rešenja i počinje da stvara slike prikazujući više strana istog objekta. Za tu ideju se inspiriše ne samo u Sezanu, nego i u delima arhaične grčke kao i afričke skulpture. Najuočljiviji aspekt kubističke forme koju su razvili Pikaso, Brak i njihovi sledbenici je geometrijska kristalizacija površina objekata. Na taj način su pokušavali da stignu do postojanijeg poretka forme od onoga koji se na prvi pogled javlja u prirodi. Istovremeno, tradicionalno iluzionističko predstavljanje prostora bilo je dato drugačije, odnosno na način koji je umetnik smatrao da je postojanija forma prostornih odnosa, nezavisna od promena svetlosti i distorzije površina koju stvaraju perspektivni zakoni. Radeći na novoj strukturi materije, posmatrane sa estetske tačke gledišta i sa primarnim interesovanjem za globalnu strukturu slike, Pikaso je često stvarao svoja dela sužavajući izbor sredstava izražavanja, na primer bogastvo boje. U tom procesu redukcije, nastaje novi likovni jezik koji ne poštuje površinski izgled predmeta, od primarne važnosti u likovnoj umetnosti još od vremena Renesanse. Slike se sada stvaraju sa namerom da se naglasi njihova likovna struktura, a likovna sredstva prestaju da budu u službi imitacije prirode. Tradicionalno prihvaćeni oblici i izgled objekata počinju da postaju „čiste“, ili bolje rečeno, u najvećoj meri samo forme. Ovo naglašavanje najbitnijih kvaliteta likovnih elemenata (linije, valera, teksture i boje), dovodi do potrebe za stvaranjem nove terminologije, kojom bi bilo moguće objasniti ono što umetnik sada radi ili pokušava da stvori. Pojam „apstrakcija“ koji je do 1900. godine imao opšte značenje, počinje da se koristi za ovu novu formu izraza, za koju se smatralo da nije povezana sa posmatranim objektom. Kubizam kao poluapstraktna likovna forma, može se smatrati pretečom svih kasnijih formi apstrakcije u likovnoj umetnosti. Kod poluapstraktne umetnosti, objekat iz prirode ostaje donekle prepoznatljiv, a proces transformacije forme, odnosno apstrahiranje, predstavlja izraz umetnikovih razmišljanja ili uverenja o životu i materiji. Apstrahiranje može ići od poluapstraktnih stilova kubizma i futurizma do „čiste“ apstrakcije Vasilija Kandinskog i Pita Mondrijana. Kubizam je odigrao veoma važnu ulogu za kasniji razvoj apstraktne umetnosti. Prvi put biva predstavljen svetu u delima Pikasa i Braka, francuskog slikara koji je sarađivao sa Pikasom u razvoju tog novog izraza. Ova umetnika radila su niz godina u istom ateljeu, istražujući i eksperimentišući sa novim stilom, što se može smatrati prvom svesnom saradnjom na razvoju novog umetničkog stila u modernoj i u istoriji umetnosti uopšte. Uobičajenom kubističkom prilazu objektu, Žorž Brak je dodao jedinstven ekspresivni kvalitet time što je počeo da ugrađuje različite teksturirane materijale na površinu platna. Ta tehnika se zove “papier colle”, ili jednostavno kolaž. Uopšte gledano Brak je ostao veran francuskoj likovnoj tradiciji sa smirenim izrazom, uprkos korišćenju novih formi. NJegovo delo i temperament, su u direktnom kontrastu sa kvalitetima i temperamentom koje srećemo u delima Pikasa, a to su snaga i eksplozivnost. U svim Brakovim delima u vreme kubističkog izraza (od 1911. do 1914.), oseća se rafiniranost kroz odmereno manipulisanje koloritom i valerom. Uzorci koje je na taj način postizao, su razvijani u smislu ograničenog prostornog volumena, jednog od glavnih svojstava kubizma. Druga dva poznata slikara kubizma su Fernan Leže, francuski slikar i Huan Gris, sunarodnik Pabla Pikasa. Obojica su prepoznatljiva po strogom izrazu koji često nalazimo kod Pikasa, ali ne i žestinu koja se prožima kroz njegovo delo. Fernan Leže i Huan Gris su u okviru kubističkog izraza razvili individualne forme koje ih izdvajaju iz te grupe kao izuzetne stvaraoce. Stilistički motiv kubističke forme Fernana Ležea su mašine, kao direktni uticaj industrijalizacije društva. Huan Gris se nije udaljavao od prirode, nego se bavio problemima volumena i dekorativnim shemama koje su sugerisale prepoznatljive objekte. Razvijao je svoje površine u pravcu prepoznavanja objekta, ali je svesno uspevao izbeći imitiranje njegovog površinskog izgleda. Poznati kubisti Žorž Brak Marsel Dišan Huan Gris Pol Kle Fernan Leže Žak Lipšic Markusi- Luj Markus Marevna (Marija Vorbief-Steblefska) Žan Metsenže Aleksandra Nehita Fransis Pikabija Pablo Pikaso LJubov Popova Dijego Rivera Marija Vasiljef Fric Votruba Bohumil Kubišta Kubisti su bili i kritičari (Andre Salamon, Gijom Apoliner), pesnici (Maks Žakob, Pjer Reverdi, Gertruda Stajn) i drugi Žak Lipšic, vajari Rajmon Dišan-Vijon i Eli Nadelman. Rober Delone bavio se "orfičkim kubizmom" koji je identifikovan sa Puteaux grupom. avangarda -------------------------- ------------------------- Term derived from a reference made to ‘geometric schemas and cubes’ by the critic Louis Vauxcelles in describing paintings exhibited in Paris by Georges Braque in November 1908; it is more generally applied not only to work of this period by Braque and Pablo Picasso but also to a range of art produced in France during the later 1900s, the 1910s and the early 1920s and to variants developed in other countries. Although the term is not specifically applied to a style of architecture except in former Czechoslovakia, architects did share painters’ formal concerns regarding the conventions of representation and the dissolution of three-dimensional form. Cubism cannot definitively be called either a style, the art of a specific group or even a movement. It embraces widely disparate work; it applies to artists in different milieux; and it produced no agreed manifesto. Yet, despite the difficulties of definition, it has been called the first and the most influential of all movements in 20th-century art.

veoma dobro stanje POSVETA AUTORA retko rusko izdanje ilustrovano Булат Окуджава Bulat Šalvovič Okudžava (rus. Булат Шалвович Окуджава, gruz. ბულატ ოკუჯავა) (9. maj 1924 — 12. jun 1997) je bio sovjetski i ruski pesnik, prozaist, kompozitor i scenarist. Poreklom iz Gruzije, rođen u Moskvi, umro u Parizu. Komponovao više od 200 muzičkih kompozicija čijih tekstova je autor. Njegove pesme su mešavina ruskog tradicionalnog folklora i francuske šansone. `Okudžavina poezija ima šarm uličnog protesta, ima dekadensu francuske šansone, poseduje dah urbanog života, združene u jednostavnu poruku bratstva. Ali, umesto ka pomirenosti boemskog očajanja, ona je evoluirala ka životvornosti borbene satire.` Mart velikodušnosti

Аутор Cvijić, Jovan, 1865-1927 Наслов Упуства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама / [Ј. [Јован] Цвијић] Остали наслови Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама Врста/садржај тыпе оф материал књига Језик српски Година 1896 Издавање и производња Београд : Српска Краљевска Државна штампарија, 1896 Физички опис 24 стр. ; 16 cm. ISBN (картон) Предметне одреднице Sela - Srbija