Istorijska uloga srpske crkve U čuvanju narodnosti i stvaranju države Mihailo I. Popović Protojerej Beograd, Nova štamparija , 1933 Stanje kao na slikama

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

K.-S. Chandan - La Paix Européenne la Hongrie et les attentats, Publications Contemporaines `Le Danubien`, Paris 1934 godine Mek povez. Ima pečate prethodnog vlasnika. Korice oštećene na rikni. Na nekim mestima podvlačeno i dopisivano bojicom uz tekst. Svi tabci nisu rasečeni. 305 strana H/KSJ1

Odlomak: – Obećaj mi što sam tražio. – Ne dajem obećanja naslijepo. – Čak ni meni? Zvučao je smrtno ozbiljno. Na trenutak nije znala što bi rekla. Nikad joj nije palo na pamet da bi išta moglo stati na put njihovim povremenim druženjima dok god ih oboje žele i nikad joj nije pao na pamet ni jedan razlog zbog kojega bi ta želja nestala. – Obećavam! Izmamila mu je osmijeh i prepoznala u njemu poziv da zapečati obećanje. Poljupcem. Koji je trajao dugo. Kad se odmaknula od njega, rekla je: – Dakle? – Bojim se da ću se morati oženiti krajem rujna. – gledao ju je ravno u oči dok joj je priopćavao vijest. Jelena nije ni trepnula. Na trenutak su se samo gledali, a onda je ona podigla obje obrve. Umjesto pitanja. A on je sklopio oči. Umjesto odgovora. – Baš me zanima koja je to žena tebe uspjela natjerati na brak. – Postoji samo jedna koja to može. Moja majka. Nevješto se suzdržavajući da ne prasne u smijeh, zvučala je izrazito ozbiljno kad je rekla: – Malcolme, na svu sreću protuzakonito je oženiti vlastitu majku. Tada su oboje prasnuli u smijeh gotovo do suza, a potom je on objasnio: – Moja buduća supruga je, naravno, kći majčine jako dobre prijateljice, obitelj iz koje dolazi prikladna je mojoj obitelji: ima sve potrebne kvalitete: bogati su, dekadentni i dosadni. Marla ima 25 godina i zgodna je cura. – No, pa krasno! Čestitam! Godinama je izbjegavao brak, znajući da bi, bude li to činio dovijeka, u konačnici mogao imati više problema nego koristi. Jelena je provokatorski dodala: – A jesi li upoznao Marlu ili je dovoljno da je tvoja majka poznaje? I opet ga je nasmijala, kao i tisuću puta do tada. Odlučio je vratiti joj škakljanjem pa su se kratko hrvali sve dok je nije svojom težinom prikovao za madrac tako da se nije mogla pomaknuti. – Poznajem je. Ne mogu te pozvati na vjenčanje, ali bih te rado pozvao na medeni mjesec. – Molim? – Vjenčanje je krajem rujna. Medeni mjesec prva dva tjedna listopada. Nakon pet dana mogao bih biti pozvan na hitan sastanak s važnim anonimnim klijentom o kojemu ovisi opstanak svijeta… i onda se naći s tobom, recimo… biraj neki mali zabačeni otok do kojega je teško doći… – prekinuo je izlaganje kako bi je poljubio, a kad joj je opet dopustio da govori, čuo je njezin glas: – Jesi li ti svjestan da prvi put otkad te poznajem planiraš kad ćeš me idući put vidjeti? – Neobično mi je važno da te idući put vidim. – Onda izaberi otok i pošalji avion po mene. – Može. Tebe ne smijem izgubiti. – Bio bi veliki grijeh da ti i ja izgubimo jedno drugo. U svitanju zore oboje su se izgubili u poljupcima…

mikijev almanah 35

Odlični časopisi Zeitschrift fur Kulturaustauch Kolonialismus und Kolonialreiche teil I / teil II Die Kulturstadt Europas Technologien und Medien ... Tags: Postmoderna postmodernizam casopis delo republika polja avangarda orijentalizam poststrukturalizam nemacki esej eseji teorija ... Kultura Kulturaustausch – Magazin für internationale Perspektiven (Eigenschreibweise: KULTURAUSTAUSCH) ist ein vierteljährliches Magazin, das vom Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) herausgegeben wird. Es erscheint im ConBrio Verlag und wird durch das Auswärtige Amt finanziell unterstützt, ist aber inhaltlich unabhängig. Inhaltsverzeichnis 1 Inhalte 2 Redaktionsbeirat 3 Auszeichnungen 4 Weblinks 5 Einzelnachweise Inhalte[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Kulturaustausch behandelt internationale Kultur- und Gesellschaftsthemen. Ein Schwerpunktthema jeder Ausgabe fokussiert die wachsende Bedeutung kultureller Prozesse in der globalisierten Welt. Dieses umfasst etwa zwei Drittel des Heftumfangs und enthält Texte von Gastautoren mit unterschiedlichen kulturellen und fachlichen Hintergründen. Der Fokus liegt dabei etwa auf grenzüberschreitenden Phänomenen (Klimawandel,[1] Wachstum,[2] Flucht[3]), kulturellen Praktiken in verschiedenen Ländern (Arbeit,[4] Rausch[5], Konsum[6]) oder einzelnen Staaten und Weltregionen (Türkei,[7] Frankreich,[8] Russland,[9] Iran[10]). In der Regel werden diese Themen in Essays und Interviews besprochen. Zahlreiche internationale Intellektuelle, Schriftsteller und Wissenschaftler haben bereits für Kulturaustausch geschrieben, darunter etwa Ai Weiwei, Shumona Sinha, Charles Taylor, Naomi Klein, Pankaj Mishra, Laurie Penny, Tim Parks, Adania Shibli, Laksmi Pamuntjak, Erri De Luca und Vandana Shiva. Für die Bebilderung der Inhalte sorgten in der Vergangenheit unter anderem Edward Burtynsky, Hossein Fatemi und Lord Snowdon. Außerhalb des jeweiligen Themenschwerpunkts befasst sich das Magazin zudem mit Themen wie der Auswärtigen Kulturpolitik, Entwicklungszusammenarbeit, nationalen Stereotypen und weiteren Themen des Kulturaustausches. Es enthält auch Reportagen, Rezensionen und andere Textformen. Redaktionsbeirat[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Bei der Auswahl der Schwerpunktthemen wird die Redaktion von einem Beirat aus Politik, Wissenschaft, Medien und Kultur beraten. Die Mitglieder des Redaktionsbeirats (Stand 2023) sind die Schriftstellerin Jagoda Marinić, die Journalistin Evelyn Roll, der Kulturwissenschaftler und Philosoph Thomas Macho, die Autorin Fatima Remli und der Schriftsteller Aleš Šteger.[11] Auszeichnungen[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Für ihre Layout-Gestaltung der Ausgabe Was vom Krieg übrig bleibt (I / 2007) wurde Art-Direktorin Heike Reinsch mit dem red dot design award in der Kategorie communication design geehrt.

mikijev almanah 25

ishranu veliki format pun kolor nova vellok

mikijev almanah 29

mikijev almanah 28

Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Z1

Katalog kolekcije medalja i plaketa iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu Beograd, 1981. Udžbenički format, stranice nisu numerisane. Lepo očuvana, korice kao na slici.

Iz recenzije: ’’Roman Heretik beletriziran je život Marka Antonija de Dominisa, znamenitoga Rabljanina iz ranoga 17. stoljeća, tvrdoglavog apostata i fizičara čija je nevolja bila u tome što je ... ispitivao svijet ne samo posredovanjem Biblije, nego i s pomoću leća i drugih sprava, nijekajući na taj način njegovo božansko ishodište... Supek portretira gorostasa hrvatske povijesti, tragičnog najviše zato što su njegove vrline tretirane kao nedopustivi grijesi.’’

Iz recenzije: ’’Kad je cepelin Hindenburg pri slijetanju u Lakehurstu 1937. nestao u plamenu, nisu se rasplinuli samo snovi o putovanju zrakoplovom: brojni su putnici bili žrtve vatre, zaljubljeni su grubo razdvojeni, a životni planovi uništeni. Švedski novinar Birger Lund preživio je nesreću. Deset godina nakon katastrofe, 1947., u Rimu posjećuje Martu, ženu s kojom je proveo posljednju noć na palubi Titanika u zraku.’’

Iz recenzije: ’’Roman o životu hrvatskog Paganinija, violinskog virtuoza Franje Krežme, prati trinaest godina njegova života, od poduke kod Eisenhutha i boravka sa sestrom Anom u Konzervatoriju u Beču do koncertiranja po europskim gradovima i Franjina boravka u Berlinu i Frankfurtu, gdje je i umro u devetnaestoj godini. Oslanjajući se na arhivsku građu i novinske članke, Stjepan Tomaš je stvorio dirljiv roman.’’

Reč izdavača: ’’Velika biografija iz Nedeljnik biblioteke sada su dostupne u objedinjenoj ediciji. Knjige koje su pisali naši najpoznatiji novinari, pisci, istoričari… ukupno 23 knjige.’’

Zbirka priča Dušana Prelevića Preleta. Iz recenzije: Prelević spada u one koji prvo imaju biografiju, pa tek onda počnu da pišu. U našoj novijoj književnosti mnogo je onih koji prvo počnu da pišu, a tek posle toga počne da im se događa život, ili oni sami počnu da smišljaju biografiju. Očigledno, Prelević je progovorio zato što je morao, za razliku od onih koji su pripovedanje izabrali kao zanimanje. Dušan Prelević je sentimentalni hroničar jednog života koji je u našem vremenu zaboravljen. Ako njemu dosad književnost nije bila potrebna, on je sada potreban književnosti. Miodrag Perišić, Beograd 1987.

Iz recenzije: ’’Slavonski pejsaž i socijalnu sliku društva potkraj 19. st. možemo potpuno doživjeti iz ovih reprezentativnih pripovijedaka Josipa Kozarca.’’

NINDJA Magazin Poster broj 1 Prelep veliki Nindja Poster iz 1987. godine. Stanje se vidi na fotografijama.

Iz recenzije: ’’U svojim je djelima Držić stvaralački i originalno posegnuo za iskušanim klasičnim i modernim obrascima: plautovske komedije nastanio je živim, prepoznatljivim, te psihološki, jezično, etnički, društveno određenim likovima i situacijama, izravnim aktualiziranjem domaćih prilika. Velika iskustva stečena u životu i iz knjiga, kod kuće i u svijetu, prenio je na naše tlo, izvanrednom nadahnutošću dao im je obilježja naše sredine i prilagodio ih potrebama svoje publike.’’

Elefterios Venizelos (1864-1936) je sigurno najveći grčki političar još od Periklovog doba, u isti mah je jedan od najistaknutijih evropskih političara u vremenu, koje su obeležili Bizmark i Meternih. Ovo Zavodovo izdanje, inače delo grčkog istoričara Papadakisa, pokazuje zbog čega je Venizelos i danas simbol i uzor savremenog helenizma. O mitskim razmerama koje poprimilo sećanje na Venizelosa, danas svedoče nebrojeni spomenici, biste i statue, podignute ponajviše na inicijative iz samog naroda, u znak zahvalnosti i posvete ovom velikom stvaraocu i spasitelju grčke otadžbine. Bio je prirodni vođa jednog demokratskog i reformističkog narodnog pokreta, u okviru kojeg je izgradio državne i društvene institucije koje traju do današnjih dana. Bio je priznat od svojih savremenika, kao političar svetskog ugleda, koji je još tada video značaj evropskog ujedinjenja. Kakav je bio odnos ovog grčkog „oca nacije“ prema Srbiji i koliko je njegovo učešće imalo uticaja na grčko-srpske odnose, najbolje potvrđuje da činjenica da ne mnogo daleko od samog centra Beograda, jedna ulica nosi ime Elefteriosa Venizelosa. U najdramatičnijim trenucima za Srbiju, u Prvom svetskom ratu, suprostavljajući se politici svog kralja, Venizelos je poštovanja ugovora sa Srbijom izjednačio s pitanjem helenske časti. Ostale su zapamćene, tim povodom, njegove reči: „Grčka je isuviše mala zemlja da bi počinila tako veliku podlost kao što je izdaja Srbije zarad teritorijalne dobiti“.

Ulf Stark i Sophie Holmqvist - Pandino čudesno putovanje , izdanje Djungelskog / Ikea . Knjiga je nova !

Miroslav Živković Slikarstvo 2009.god,83.str,REPRODUKCIJE,30.cm Muzej Naivne i marginalne umetnosti,Jagodina Knjiga je GLANZ stanje MM

S pregledom nasih dijalekata i istorijskom citankom.Autor:Franjo Poljanec.Zagreb 1936.Knjiga sadrzi i kartu dijalekata(slika2).Stranice malo pozutele,neznatno ostecenje na obodu knjige(slika 3). K44

odlično očuvane, po negde korektorem pređeno preko zapisa brojevi 1,2,3,4,5,6 zmajev kod planina koja govori tajni grad misterija u parizu sablasni jedrenjak velika gužva u njujorku