Testovi, zadaci i teme iz engleskog jezika Autor: Gordana Dimkovic-Telebakovic Izdavac: Saobracajni fakultet Univerziteta Mek povez 206 str. Prelomljena korica knjige , sto se moze videti na fotografiji. Knjiga je potpisana.

Beoknjiga Beograd 2003g. 208str.

POLITIKA Aristotel Misao Novi Sad K.S.N.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1891 ГОДИНЕ, 336 СТРАНА, А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Сваком пажљивом читаоцу ЦРНЕ КЊИГЕ Владимира Ћоровића неће промаћи моменат који је запазио аутор као моменат када се цео хрватски народ окренуо против Срба, заведен пропагандом фрањеваца да су Срби криви што Хрвати неће никада добити статус краљевине... Постоји још један битан моменат који одређује односе ова два народа, ова два континента, ова два космоса: пртавославље и католичанство. У овој аргументованој и обиљем примера поткрепљеној књизи Грбић показује то непрекидно и нехумано, антицивилизацијско и антихришћанско тарење, трење, притисак и геноцид који врши само једна од тих плоча/континената, а то је католицизам, па ма он био оличен у хрватском, аутријском, угарском, немачком или којем другом клеру... Дакле, веома је погрешна призма сагледавања ствари да је тек у Другом светском рату, изнебуха, прорадила мржња (која до тада није постојала). Не! Одувек и заувек! Манастир Марча може да буде тачка у којој се као у луч за путоказ садашњим и будућим генерацијама сажима сва бол и сва небројена стратишта српског народа у западнијем крајевима Балкана...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pred vama je knjiga za sva vremena i za sve koji su voleli, koji će voleti i koji vole ,,U ljubavi se oseca vise nego sto treba, pati vise nego sto misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u sta ni sami ne verujemo. Zaljubljeni se danas očajno vole, kao sto sutra mogu da se očajno omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog povoda.` Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, pisac, diplomata i akademik. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar.[1] Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.[2] Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske „Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. godine u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. godine. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. SANU kao datum rođenja navodi 5/17. februar 1871. Prema skorije pronađenim dokumentima smatra se da je rođen 15. februara 1874.[4] Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka je umrla 1900. godine.[5] Pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890—1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“.[6] Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, Dučić je imao problema da ostvari novu učiteljsku službu, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.[7] Dučićev prvobitni grob u manastiru Svetog Save u Libertivilu (levo) i njegov sadašnji grob u Hercegovačkoj Gračanici (desno) Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926—1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, gde je 1939.[8][9] godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora, a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu. U doba invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić je bio opunomoćeni poslanik kraljevine Jugoslavije u Madridu. Pošto je Španija priznala NDH, time prekinuvši diplomatske odnose s Jugoslavijom, u junu 1941. Dučić se povukao u neutralnu Portugaliju, u Lisabon odakle je, u avgustu iste godine otišao u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinois , koja je predstavljala srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, osuđivao je genocid nad Srbima koji je vršila hrvatska ustaška vlada. Svečano ambasadorsko odelo Jovana Dučića, Muzej Hercegovine u Trebinju Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog pravoslavnog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000 kada je ponovo sahranjen u Hercegovačkoj Gračanici. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. O Dučićevoj poeziji Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno. Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima nečega maglovitog, mutnog, dalekog. Ljubav koju on peva ista ona koju je Lamartini pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njima nečega fluidnog, talasavog, one karakteristicne neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove Romanse bez reči. Vidite samo koje su njegove omiljene reči, one koje se svaki čas ponavljaju: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama Zadužbinarstvo Dučić je imao viziju da od Trebinja učini grad-muzej na otvorenom.[10] Tokom 1934. i 1935. Dučić je poslao nekoliko sanduka sa artefaktima i umetninama za gradski muzej u Trebinju. Najveći deo zbirke čine sarkofazi i skulpture.[10] Biblioteci grada Trebinja poklonio je 5000 knjiga, od kojih mnoge imaju posvete značajnih srpskih književnika koje je Dučić poznavao.[10] Celog života je sakupljao umetničke slike. U svom testamentu sve slike i nameštaj je zaveštao Muzeju grada Trebinje.[10] Nakon njegove smrti organizovana je aukcija na kojoj je glavnica zbirke rasprodana na aukcijama sa ciljem da se sakupe sredstva za izgradnju grobne crkve u Trebinju i prenošenje posmrtnih ostataka. Od čitave kolekcije tek dve slike iz 16. i 17. veka se danas nalaze u trebinjskom muzeju.[10] Privatni život Spomenik Jovanu Dučiću u rodnom Trebinju U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene. Profesorka Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorka Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“. Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“. Ambasada Srbije u Mađarskoj nalazi se u kući koju je Jovan Dučić dobio na poklon od jedne Mađarice, a potom je poklonio državi.[11] Iz ljubavne veze sa glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu koji se kao mlad ubio.[12] U Ženevi je proveo sedam godina života i tu mu je podignuta spomen ploča 2018. godine.[13] Za rodno Trebinje je pisao da je posle Beograda možda najistaknutiji grad koji imamo.[10] Nagrade Orden Svetog Save[14] Orden jugoslovenske krune[14] Orden Spasitelja, Grčka[14] Orden italijanske krune, Kraljevina Italija[14] Orden Nila, Egipat[14] Orden rumunske zvezde, Rumunija[14] Orden belog lava, Čehoslovačka[14] Orden za zasluge Kraljevina Mađarske[14] Član književnog društva Parnasos, Grčka[15] Počasni član društva engleskih književnika u Londonu[10] Nagrada „Jovan Dučić“ Nagrada `Jovan Dučić` je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije `Dučićeve večeri` u Trebinju.[16] Bibliografija Spomenik Jovanu Dučiću ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru Odlikovanja Jovana Dučića u Muzeju Hercegovine u Trebinju Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901. Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908. Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908. Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908. Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911. Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929—1930). Knj. I Pesme sunca (1929) Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929) Knj. III Carski soneti (1930) Knj. IV Plave legende (1930) Knj. V Gradovi i himere (1930) Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932. (tj. okt. 1931[17]) Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940. Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

Kata Pejnović - Životni put i revolucionarno delo veoma retko , pomalo ilustrovano Autor Milenko Predragović Nakladnik NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac Datum 1978. Prava NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac 76 stranica -dobro ocuvana ,ima malo zutila od starosti ,malo su iskrzane korice ,na ivicama hrbata rођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу. Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику. После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућуивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина. После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а). Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председника АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске. После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета. Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви. Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1] (u hodniku ,levi ormaric)

Priroda i njene neobicne pojave,otkrivanje sveta-Kristin Lazije.Izdavac Zmaj-Novi Sad,2001 godine.Tvrd povez,125 strana,cirilica.Odlicno ocuvana.

Tvrd povez,format B5.Korice malo izguljene po krajevima ostalo sjajno.Autor R.Lazarevic.Nolit Beograd 1990.152 strane

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Izdanje 1983 godine,346 strane. Očuvana..

prevodilac: Mirjana Živković povez: mek broj strana: 217 pismo: latinica format: 150 x 230 ,,Svako je odgovoran za misli koje mu prolaze kroz glavu i stvari koje bira za predmet svoje pažnje. Ovo vrhunsko delo Ester i Džerija Hiksa, koji nam predstavljaju učenja ne-fizičkog entiteta Abrahama, pokazaće vam kako moćan Zakon privlačenja uporno najviše utiče na dve stvari, a to su finansijsko i fizičko blagostanje. Ova knjiga baca svetlost na svako od najvažnijih aspekata vašeg životnog iskustva, a zatim vas uvodi u svesnu i kreativnu kontrolu svakog aspekta vašeg života, i pogađa pravo u suštinu onoga što verovatno muči većinu ljudi: novac i fizičko zdravlje. Kada nemate dovoljno novca ili niste sasvim zdravi, u savršenom ste položaju da kreirate još više te nemaštine. Ova knjiga je pisana s namerom da vas uskladi s najmoćnijim zakonom univerzuma - Zakonom privlačenja - kako bi on delovao baš onako kako je vama potrebno. Knjiga Novac i zakon privlačenja je podeljena u pet vibrantnih delova: Prvi deo - Okretanje i knjiga pozitivnih aspekata Drugi deo - Privlačenje novca i ispoljavanje izobilja Treći deo - Održavanje fizičke dobrobiti Četvrti deo - Perspektive zdravlja, težine i uma Peti deo - Karijere kao unosni izvori zadovoljstva` L2

ALATI ZA KOVANJE U KALUPIMA LIVENJE POD PRITISKOM PRESOVANJE PLASTICNIH MASA - M.Jovicic Izdavac: Masinski fakultet Beograd 1973. Cvrst povez 199 str. Knjiga ima posvetu autora.

Laguna Kategorije: Edukativni / Publicistika / Duh i telo Autor:: Katarina Bahman Žanrovi:: Edukativni, Publicistika, Zdravlje, sport i lepota Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 31. decembar 2019. Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Iz tropskih predela za Vas: vodič za postizanje turbometabolizma. Postanite za kratko vreme vitki i zdravi – i to bez bavljenja sportom i napada gladi! Nutrijenti iz namirnica kao što su kokosovo ulje, papaja, cimet ili semenke čije to zaista omogućavaju. Katarina Bahman je i sama bila gojazna i dijabetičarka kada je 2013. godine srela indijskog lekara K. S. Tada je imala petnaest kilograma viška, bolovala je od nekoliko bolesti savremenog doba i morala je da uzima brojne lekove. Kako je pomoću njegovog sedmodnevnog programa detoksikacije i promene načina ishrane smršala? Kako se usput oslobodila celulita, dijabetesa, uravnotežila krvni pritisak? I zašto je danas tako poletna i vedra, ispunjena životnom snagom? O svemu ovome autorka pripoveda otvoreno i duhovito. Pritom ne prenosi samo priču o svom uspehu već i celokupno znanje koje je u međuvremenu stekla. Pomoću detaljnog plana za detoksikaciju i ubrzanje metabolizma, osamdeset recepata za ukusna jela i mnoštva saveta za zdrav život, i sami ćete bez teškoća moći da promenite svoje navike u ishrani, smršate i poboljšate svoje zdravlje. A1

Kao nova Tpl2

Kao nova Tpl2

Povez mek Strana : 163 Format knjige : 150 x 230 mm Pismo : latinica Kao neko ko je više od četrdeset godina proučavao i primenjivao zakon privlačenja, a zatim i druge podučavao, oduševljen sam što sam naišao na knjigu koja tako lepo preobražava univerzalna načela ovog zakona u primenjiv plan za privlačenje posvećene i ispunjavajuće veze. Džek Kenfild, autor knjige Jack Canfield’s Key to Living the Law of Attraction Arijel Ford pokazuje nam, nadahnjujućim i ohrabrujućim rečima, na osnovu sopstvenog iskustva kako da se svesno, srcem i duhom pripremimo da privučemo i prepoznamo potrebu svoje duše za autentičnom i svesnom ljubavnom vezom i kako da na tu potrebu reagujemo. Majkl Bernard Bekvit, autor knjige Spiritual Liberation Jeste li se ikada pitali šta vam je potrebno da biste našli ljubav svog života? Da li sanjate o tome da nađete životnog partnera koji će vas voleti, brinuti o vama i obožavati vas? Tajna srodnih duša pokazaće vam kako da koristeći zakon privlačenja preuzmete kontrolu nad svojom romantičnom sudbinom. Knjiga je prevedena na preko dvadeset jezika i postala je svetski fenomen i bestseler. Arijel Ford nam pokazuje da svako, bez obzira na životnu dob, može da nađe pravu ljubav, ako je spreman da se pripremi, na svim nivoima, da postane magnet za ljubav. Ona to vrlo dobro zna iz svog iskustva. Tehnike iz ove knjige primenila je da u četrdeset četvrtoj godini privuče u svoj život svoju srodnu dušu. Njih dvoje su se verili tri nedelje kasnije. Naš univerzum je podešen tako da nam šalje ljude i stvari usklađene s našim ličnim sistemom verovanja. Ako ne verujete da ćete ikada naći Onog Pravog, verovatno ga ni nećete naći. Ako ste pak naučili da verujete da je Onaj Pravi ne samo tu negde već i da i on traži vas, onda možete da nađete istinsku ljubav. Primenom niza procesa koje je nazvala emocionalizacijom – svakim delom svog bića osetite ishod koji želite da stvorite – autorka vam otkriva kako da privučete muškarca ili ženu svojih snova. Tehnike, rituali i projekti koje ćete naći na stranicama ove knjige omogućiće vam da pripremite svoj dom, svoje telo, um i duh za ljubav kakvu vaše srce zaista zaslužuje. a1

Pitki i izvanredno napisani eseji Dobroslava Smiljanića približavaju nam crteže Živojina Turinskog, Zorana Pavlovića, Miodraga Rogića, Radomira Reljića... K212

Petra Torbric - Koncentracija Laguna, Beograd, 2011 136 str. meki povez stanje: vrlo dobro Milutin Stanisavac (prevod) | Naslov originala: Konzentrazion / Petra Thorbrietz Kako da detetu pomognemo uučenju. Sa testom i vežbama. Lako i zanimljivo učenje! Važna knjiga za roditelje, nastavnike i učenike! Neophodan priručnik u svakoj školskoj i porodičnoj biblioteci! Četrdeset posto dece ima teškoće sa usredsređivanjem pažnje. Lako im misli odlutaju u sanjarenje. Deci, a i omladini, neophodni su stalno novi doživljaji i izazovi. Savremeni svet i sve što on nudi zaista im dodatno, i sve više, otežava da se usredsrede na nastavu i da na vreme urade domaće zadatke. A bez koncentracije, bez usmerene pažnje, učenje je nemoguće. Taj nedostatak u velikoj meri ugrožava dečji uspeh u školi. Ova knjiga objašnjava šta se za vreme ovog procesa događa u dečjim glavama, iz neurobiološke i psihološke perspektive. Ona nam pomaže da prepoznamo slabosti u detetovoj koncentraciji i, što je najvažnije, pokazuje nam kako se koncentracija može poboljšati – počev od saveta za stvaranje prikladne sredine za učenje i u vezi sa fizičkim aktivnostima, pa do zadataka koji dete podstiču da razmišlja. Jer koncentracija se vežbanjem može poboljšati i naučiti! Uputstva i odgovore na ova, kao i mnoga druga pitanja u vezi sa temom koncentracije – pronaći ćete u ovoj knjizi. • Šta je koncentracija? • Kako prepoznati slabosti u koncentraciji? • Šta je važno za dobru koncentraciju? • Šta mogu da učine roditelji? • Vežbe za jačanje koncentracije TEST: Može li moje dete dobro da se skoncentriše? Ovaj priručnik nudi jasne i praktične savete i vežbe koji mogu da pomognu roditeljima i nastavnicima da podstaknu u deci želju za učenjem. On nas upućuje u tajnu šta ometa, a šta poboljšava koncentraciju. A budući da knjiga sadrži i testove, sastavljene u skladu sa dečjim uzrastom, pokazuje nam gotovo nepogrešivo gde leže detetove mogućnosti, a šta su mu slabosti. Daje nam, takoreći, primenjiv plan za pomoć detetu.

srednjovekovni statut budve istorija budve odlično očuvana

NOVA U CELOFANU 160str., tvrdi povez, 30cm, zdavac Svetigora-Cetinje, 2007 godine. a4.1

NOVA U CELOFANU Autor : Protojerej Radomir NIKČEVIĆ, urednik Izdavač : Svetigora - Cetinje ; 2008.god. tvrdi povez, 30cm, a4.1

NOVA KNJIGA Postoji jedno mesto u kojem sve stvari počinju, mesto čiste energije. U tom inkubatoru stvarnosti sve je moguće. Poznato je pod različitim nazivima, od kojih se najviše upotrebljavaju `matriks`, `polje`, i `polje nulte tačke`. Kada je 1944. godine Maks Plank, otac kvantne teorije, šokirao svet izjavivši da postoji mreža energije koja povezuje sve u univerzumu i da taj `matriks` sadrži sve, niko nije verovao da će za to ikada biti pronađeni nepobitni dokazi. Međutim, najnoviji naučni eksperimenti pokazuju upravo to - da je Plankov `Božanski matriks` realnost. On predstavlja skladište za sve postojeće, most između naše imaginacije i realnosti i ogledalo u kojem se reflektuju sve naše misli i uverenja. Mi samo moramo da shvatimo kako on funkcioniše i da mu se obratimo jezikom koji razume, a onda sve postaje moguće - počevši od iseljenja našeg tela i od najteže bolesti, pa do stvaranja mira u svetu...

Autor (i): Dzejms Borg Format: 20x14 cm Broj strana: 240 Izdavač i godina izdanja: Miba Books 2015.god. Mek povez Pismo: Latinica Odlicno ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Veliki format tvrd povez 1973g Lepo očuvani, ocena 4 Oko 1850 strana ukupno

Деспа / Никола I Петровић Његош приредила Весна Тодоровић Цетиње : Светигора, 2009. 95 стр. ; 21 cm Збирка: Сабрана дјела у осам књига / Никола И Петровић Његош Библиотека Петровићи / Светигора и Октоих ISBN 978-86-7660-100-4 тврдо коричена Никола Мирков је рођен 1841. године на Његушима, а на црногорски пријесто ступио је 1860. године, након смрти књаза Данила. За вријеме 58-годишње владавине Николе I Петровића, Црна Гора је доживјела велики успон. Модернизација државе и друштва остваривала се кроз доношење Општег имовинског законика, конституисање Народне скупштине, Владе, Државног савјета, доношење Устава, формирање стајаће војске, отварање школа, градњу болница, путева, жељезничке пруге, поморског саобраћаја, кроз успостављање телеграфских и телефонских комуникација, развој туризма и културе, кроз штампање црногорског новца...