PREGLED POVIJESTI POMORSTVA I i II I DIO : OD NAJSTARIJIH VREMENA DO IZUMA PAROBRODA II DIO : OD IZUMA PAROBRODA DO NAŠIH DANA AUTOR : BARE POPARIĆ IZDAVAČ: MATICA HRVATSKA, ZAGREB GODINA IZDANJA: 1933. TVRDE KORICE PISMO: LATINICA ILUSTROVANO BROJ STRANA: 250 + 252 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA NA POLICI SA L

E Scriptoribus Probatissimis a P.Chompre, odlično uvezana, prkoričeno verovatno ?? beleške na korici unutra, i na zadnjoj strani, fali zadnja korica, 168str.,tvrdi povez,18cm, š s54

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

JAVOR. LIST ZA ZABAVU, POUKU I KNjIŽEVNOST ZA GODINU 1877., uređuje Dr. Ilija Ognjanović, izdaje Luka Jocić, Novi Sad, 1877. Broširano, bez korica, svaki broj je za sebe uvezan + naslovna stranica za celo godište. Dobra očuvanost u globalu, brojevi pojedinačno dobro očuvani, bez većih oštećenja, ali godište nije uvezano / prošiveno zajedno, pa je svaki broj za sebe. Jezik srpski, ćirilica. NAPOMENA: Za 1877. godinu nedostaju sledeći brojevi: 21, 23, 40, 41, 43, 45, 46 i 49. Broj 30 je prisutan u dva primerka. Prisutan je i broj 1 za 1879. godinu.

SVETLOST. ILUSTROVANI MESEČNI ČASOPIS. ORGAN DRUŠTVA ZA ŠKOLSKU HIGIJENU I NARODNO PROSVEĆIVANjE, godina I, brojevi 1-12, Beograd, 1908. Originalni meki papirni povezi. Vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja, osim `ušiju` na broju 1-3 na prednjoj i na broju 4 na zadnjoj korici. Listovi bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, različita paginacija. Izdavač: `Društvo za školsku higijenu i narodno prosvećivanje`, dr S. M. Marković, Beograd. Štampa: `Štamparija Dositije Obradović Ace M. Stanojevića` Beograd. Veoma retko, pogotovo kao komplet za celu I godinu.

PJER LUIS PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE O lepom vaspitanju prema pravilima obrazovnih ustanova GRADAC ČAČAK 2OO3 Biblioteka CVEĆE ZLA R e f e r e n c a U SOBI Ako vas zateknu sasvim golu, stidljivo stavite jednu ruku na oči, a drugu na pičku; ali ne širite prste na prvoj i ne dirkajte se na drugom. Ne pišajte u kalorifer. Idite u WC. Ne kačite svoj dildo o škropionicu pored kreveta. Taj instrument se stavlja ispod jastuka. KOD KUĆE Ne izlazite na balkon da pljujete po prolaznicima, naročito ako vam je prčevina u ustima. Ne pišajte sa najvišeg stepenika da biste pravili vodopad. ......................................................... Broš Latinica 68 stranica Retko, zanimljivo štivo !!!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT EKSTRA !!!!!!!!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!! g165

GORDON LINK 2 - PLES S KOSTURIMA

ima potpis prethodnog vlasnika knjige

DINARSKA BRVNARA-Ranko Findrik 1998.god,278.str.,24.cm. Ilustrovano u boji,LUX PAKOVANJE vajat brvnara koliba u planini,pivnica,poljana,kamena kuća jednoprostorna kuća,dinarska kuća, gradska kuća,seoska kuća,kuća u pomoravlju moravska kuća Etnoantropologija Izdavac - Muzej selo `Staro Sirogojno` Knjiga je NOVA ----------------------------⭐️ o

Mafija Prvih 100 godina Vilijem Balzamo - Džordž Karpoci mlađi Laguna Beograd, 2001. Prevod Nenad Dropulić Pismo latinica Broj strana 443 Povez meki Format 20 cm stanje vrlo dobro. Kako se Mafije razvila iz bande neotesanih, nemilosrdnih ubica u visokoorganizovanu, razrađenu internacionalnu `korporaciju` kakva je danas. Najkompletniji istorijat Mafije koji se čita kao roman, ali reč je o zastrašujućoj smrtonosnoj istini. SADRŽAJ Uvod I Amorte..Zaslužio je II Ti prljavi žabari iz Crne Ruke III “Buona sera, signore...” IV Zaseda u dvorani “Sagamen” V Kum razmišlja o povlačenju – ali ne baš odmah VI Pucnjava u Staučovoj plesnoj dvorani VII Poslednja nedeljna bioskopska predstava Čarlston Edija VIII Završnica u ulici Furmen IX Neuspeli posao X Opljačkani pljačkaš Robin Hud XI Za osvetu uvek ubij brata XII Pogrešan identitet XIII Jedan za mog oca XIV Još dvojica za tatu XV Divlji Bil Lovet, počivao u miru XVI Rat cena XVII Godina Vezuva XVIII Novi usponi moći XIX Božićni masakr u klubu “Adonis” XX “Sredićemo ih, sinko...” XXI Al Kapone, Čovek sa ožiljkom, Kralj podzemlja XXII Masakr na dan svetog Valentina XXIII Poslednji dani Čoveka sa ožiljkom XXIV Rat Kastelamarezea XXV Uspon, vladavina i pad Čarlsa “Lakija” Lućana XXVI Od Lućana, preko Ðenovezea, do Kostela – uz bliski pogled na još jedno ubistvo u podzemlju XXVII Tomas Djui: Razbijač reketa bez talenta i šarma..ali sa mnogo uspeha XXVIII Skok sa “Polumeseca”; odista poslednja reč o tome kako je Ejb Rils stvarno umro XXIX Neispričana priča: Kako je i zašto Tom Djui pustio Lakija Lućana na slobodu XXX Vito Ðenoveze se vratio i traži glavu Frenka Kostela XXXI Sada Ðenoveze traži i glavu Alberta Anastazije XXXII Rat Galo – Profaći XXXIII Rat Banana: Džo izmišlja jedinstveni krevet-kovčeg – najnovije sredstvo za oslobađanje od leševa XXXIV Rat Kolombo – Galo XXXV Niksonova administracija i Mafija XXXVI Stisak Mafije nad Sjedinjenim Državama XXXVII Operacija “Pica”: Jedna peperoni, punjena heroinom i prelivena lovom XXXVIII Ðulijanijeva ofanziva: Kako tužilac koji voli da hvata loše momke ide i hvata ih Pogovor - Organizovani kriminal se izmenio

54. tom OEUVRES COMPLETES DE VOLTAIRE 54, TOME CINQUANTE-QUATRIEME 1785. TOME III RECUEIL DES LETTRES DE M. DE VOLTAIRE 1744-1752. Pisma Tvrd povez, 492 strane. Požutela, korice kao na slikama, mislim da nedostaju stranice do kraja knjige - pogledajte sliku (po informacijama sa interneta, izgleda da fali 40 poslednjih strana - ne držite me za reč). Volter, antikvarna knjiga, 18. vek...

ОЛИВЕРА КАТАРИНА БЕЛИ БАДЊАЦИ НОВА КЊИГА БЕОГРАД 1987 Пажња !!!!!!!! ПОСВЕТА ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ !!!!!!!!!!!! ИЛУСТРАЦИЈЕ АУТОР ИЛУСТРАЦИЈА - МИЛИЋ ОД МАЧВЕ ........................................................... СЛИКА АУТОРКЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 73 СТРАНЕ ЛЕПО ОЧУВАН ПРИМЕРАК КЊИГЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!1 За КОЛЕКЦИОНАРЕ !!!!!!!! Екстра !!!!!!!!!

Stevan Jakovljević Sabrana dela komplet 1-10 BIGZ Beograd Tvrd povez, zaštitni onot, 20 cm, u vrlo dopbrom stanju. 1. Suze i osmesi 2. Zemlja u plamenu 3. Velika zabuna i 4. Velika zabuna ii 5. Likovi u senci i 6. Likovi u senci ii 7. Smena generacija i 8. Smena generacija ii 9. Srpska trilogija i 10 srpska trilogija ii

Format:29x21 cm. Broj strana:735 Izdavač i godina izdanja: Mladinska knjiga 2010 Tvrd povez Odlicno ocuvano.Unutrasnjost perfektna. Slanje vrednosnim paketom,postarinu placate prilikom preuzimanja knjige.. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Katalog mašina za odevenu industriju iz 1975 godine,u dobrom je stanju. Izdavač:Društvo Inženjera I Tehničara Tekstilaca,Beograd 1975. Format:24cm x 17cm. Broj Strana:131 strana,ilustrovana,mek povez,latinica.

Isidora Sekulić Stremnicka PISMA IZ NORVEŠKE PRVO IZDANJE Izdanje S. B. Cvijanovića, 1914. Tvrd povez, 272 strane. Korice kao na slikama (naknadno koričenje), bledi zapis na unutrašnjoj strani prednje korice i potpis na predlistu, naslovna strana zacepljena uzduž kod poveza, poslednja strana zacepljena vrlo malo na margini, unutra ima žutu fleku koja se proteže pri dnu od 18. do 49. strane, i na nekoliko mesta ima crtica grafitnom olovkom; sem navedenog, knjiga je dobro očuvana.

Vidi slike. Strip je kompletan.Strip ima sve sranice, prednju i zadnju koricu.Za ostale informacije raspitajte se putem poruka.Nigde nije sarano po stripu. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLIKAMA, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije, beograd, 1940. 324 strane, klasičan format. Očuvana, požutela. Korice u lošijem stanju. Nisam uočio podvlačenja sem par štikliranja.

Studija dr Bojana Bugarčića predstavlja jednu široko dizajniranu pravno-političku studiju sporova između Grčke i Turske, koji se prima facie tiču pomorskog razgraničenja u Egeju, složeno pitanje samo po sebi, mada ono uključuje ili generiše i niz drugih delikatnih pravno-političkih pitanja. Knjiga zadire neuobičajeno duboko u samu srž jednog posebnog odnosa. To je određeno i prirodom posebnog istorijskog neprijateljstva, Grčke i Turske, o čemu je dr Bojan Bugarčić pružio brojna objašnjenja, kako iz istorije, tako i opisima i prikazima savremene složenosti njihovog odnosa. Čini se da je najzanimljivija činjenica da se radi o dve članice Severnoatlanske zajednice. I to ne obične članice. Turska je više decenija bila okosnica SAD u vreme Hladnog rata, a Grčka, kao zemlja izvornog pravoslavlja, u mnogo čemu je pozapadnjačena u savremenom smislu i ima prošlost sa kojom se teško ko može meriti, helenističku kulturu koja je koren i stablo evropske civilizacije.

Zbirka novela. Reč izdavača: ’’U knjizi su objavljene novele: Samotni život tvoj, Suknja, Prah, Anđeo, Koštane zvijezde, Benito Floda von Reltih, Ruke i Zagrljaj. S obzirom na sadržaj, pomni i duhovni prikazi tipičnih koralnih ili komornih prizora iz života, podnebljem i mentalitetom određenih likova, vezanih za dalmatinsko i mediteransko, ustupaju mjesto marginalnom, iznimnomu, promatranomu u izmjenjenoj optici. Takvim se sadržajem već nagoviještena tema suparništva zaoštrava kao problem površinske razlike i potajnog identiteta ne samo među likovima nego i između glasa koji pripovijeda i pripovijednog lika.’’

Једино дело (120 стр) из периода Краљевине које се тиче Аустрије за време др Долфуса и њене унутрашње и спољне политике. Разазнајемо о његовој борби против социјал-демократа, комуниста и национал-социјалиста, од којих је, тачније од аустријског крила Хитлерових поклоника, убијен 1934. године, као изразити противник уједињења са Трећим рајхом. Без обзира на крајње негативан став према Хитлеру, званична историја замераће му блискост са Мусолинијем, због чега је и долазило до чарки на релацији Берлин-Рим. Књига садржи и прилике у Аустрији након Долфусовог убиства, те аншлуса и новог поретка који се нашао на границама Југославије.

Rogata ptica Bogdan Bogdanovic Krusevac 1979. mek povez, strana 9 plus table sa crtezima Vrlo dobro ocuvano, na predlistu je FAKSIMIL potpisa autora

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``

Starlight: povratak Dukea McQueena Mark Millar , Goran Parlov FIBRA Format 212 x 320 mm Tvrd povez Broj strana 208 Kolor