Dacia Sandero Stop Svetlo Levo 16 -NOVO O.E 265554938R 064/ 073-72-79! 064/17-55-654! ivandimcic@sbb. rs

Reno Clio Blatobran Prednji Levi A Kvalitet 13-16, NOVO O. E 631017984R 064/ 073-72-79! 064/17-55-654! ivandimcic@sbb. rs

Citroen C4 Picasso Maglenka Zadnja Leva 07-14,NOVO O.E 6350.AA 064/ 073-72-79! 064/17-55-654! ivandimcic@sbb. rs

Pismo u Lion (italik i tajms igraju tango) Gordan Matrak Bubnjar kultnog bosanskog i jugoslovenskog benda `Bijelo Dugme`, konačno je napisao knjigu u kojoj ne samo što daje svoju detaljnu autobiografiju, već i evocira uspomene na sarajevske rok bendove, dok istovremeno beleži tajnu istoriju najpoznatijeg benda sa ovih prostora! `Tada je, zaverenički, krunisao sam sebe u hegemona jugoslovenskog roka. – Ja sam vaš novi šef i drugih šefova osim mene nemojte imati. . . Pa čak ni onda kad ja, i ako ja odlučim da vam više ne budem šef – a što će biti nikad! Tad naročito – položio je zakletvu Brega. ` PROSVETA,Beograd,2013.god.,tvrd povez,781.str.,24.cm Knjiga je NOVA ----------------------------✔️ 1w,1w jedna ili DVE

DRUGI SVETSKI RAT 1 - 6 - Vinston Čerčil 1. BURA SE SPREMA 2. NJIHOV NAJLEPŠI TRENUTAK 3. VELIKA ALIJANSA 4. PREKRETNICA SUDBINE 5. KRUG SE ZATVARA 6. TRIJUMF I TRAGEDIJA Izdavač: PROSVETA Beograd Godina izdanja: 1964. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

odlicno

odlicno

DINARSKA BRVNARA-Ranko Findrik 1998.god,278.str.,24.cm. Ilustrovano u boji,LUX PAKOVANJE vajat brvnara koliba u planini,pivnica,poljana,kamena kuća jednoprostorna kuća,dinarska kuća, gradska kuća,seoska kuća,kuća u pomoravlju moravska kuća Etnoantropologija Izdavac - Muzej selo `Staro Sirogojno` Knjiga je NOVA ----------------------------⭐️ o

Projektovanje, proizvodnja i eksploatacija autobusa by Stanislav Glumac, Srećko Žeželj, Pavle Gladović, Srećko Nijemčević TVRD POVEZ, 2002,IKARBUS Beograd,435.stranailustr. TEHNIČKA KNJIGA Knjiga je NOVA ----------------------------⭐️ M

Tiraz samo 999! Uednik Zoran Jovanovic Izdavac - Eko plus, Beograd Godina - 1997. Srpska istorija, Istorija Srba Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,ilustracije,format 33 cm,469 str. (95)

Ramena 53 cm Od pazuha do pazuha 53 cm Duzina 74 cm. Rukavi 23 cm.

Stidija izvodljivosti za Centralni institut za konzervaciju u Beogradu Vođa projekta italijanske kooperacije Elena Manunta Sardi de Leto 179 + 181 strana Ilustrovano, 24cm ISBN 978-86-910937-1-6 Centralni institut za konzervaciju, Beograd- osnivanje-kulturna dobra-zaštita-zbornici Knjiga na srpskom i italijanskom jeziku Vidi sadržaj, slike. Knjiga je NOVA.... -------------------------------- 1v ,MM (sigurno)

Povez knjige : broširan Strana : 836 Format : A4 Pismo : ćirilica

Filozofska biblioteka `Karijatide` Tvrd povez, zlatotisk 720+500 strana 24x16 Odlično očuvano

Beograd 2013, mek povez, očuvanost 5/5- , 24 cm, 608 + 377 + 479 strana, težina oko 2,3 kg

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

OHRIDSKO ZIDNO SLIKARSTVO XIV VEKA Cvetan Grozdanov Izdavač: Filozofski fakultet u Beogradu Godina izdanja: 1980 Broj strana: 234 + 70 strana crno belih fotografija Povez: Tvrd mape + crtezi + ilustracije + fotografije Stanje knjige: vrlo dobro.

ŠKOLA JEZDECTVI-Monika von Tettenbornova Specifikace Škola jezdectví - Monika Tettenbornová Popis produktu Škola jezdectví - Rádce kniha od autora Tettenbornová Monika von. `Chci se učit jezdit` - takové dětské přání postaví mnoho rodičů před nelehké rozhodování. V této knize naleznou oni i jejich děti, nadšené pro tak ušlechtilý sport, bezpočet rad a podnětu, tak nezbytných k poznání všeho, co souvisí s jezdectvím a porozuměním chovu koní. Kniha uvádí čtenáře do problematiky lehkou a přístupnou formou, jejíž nedílnou součástí je dokonalý obrazový doprovod. --------------------------------------------------- Школа јахања - Ментор књигу аутори Моника вон Теттенборнова. `Желим да научим да возим` - жеља тих дечијих за изградњу много родитеља пред тешком одлуком. У овој књизи наћи ће њихова деца ентузијазам за такву племениту спорт, безброј савета и сугестија и знања потребних за све што има везе са разумевањем од јахања и узгој коња. Књига уводи читаоца за проблеме светлости и приступачном облику саставни део савршене визуелне пратње. ----------------------------------------------------------------- Autor Tettenbornová Monika von Nakladatelství Svojtka&Co. Počet stran 176 Rok vydání 1996.god,ILUSTROVANA Jazyk - české ŠKOLA JAHANJA M

Makarski biskup FRA BARTUL KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Brist ,1572-Sućuraj, 1645 Ilustrovana u boji,Split ,1999.god,298.strana Knjiga je LUX pakovanje, glanz NOVA. Izdavač: Županija Splitsko-dalmatinska, Sućuraj Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković (Brist, 1572. – Sućuraj, 1645.): Život – djelo – vrijeme, Zbornik radova sa znanstvenog skupa održanog u Sućurju, 24. lipnja 1995., Sućuraj, 1999., 298 str. KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Bartul (Žarković, Caççiçh, Xarcovich; Bartol, Bartolo, Bartholomeus), biskup (Brist, 1572 — Sućuraj, 25. VI. 1645). Početnu izobrazbu stekao vjerojatno u franjevačkom samostanu u Zaostrogu, gdje je potom stupio u Franjevački red i proveo novicijat. Ondje je zasigurno završio i osnovnu humanističku školu spremajući se za svećenički poziv. Uprava Provincije Bosne Srebrene poslala ga je u jesen 1600. u Italiju radi nastavka školovanja, pretpostavlja se u Napulj, gdje je tada djelovalo franjevačko Generalno učilište. Nakon završetka studija 1604. nastavio je kao profesor teologije predavati u školi u franjevačkom samostanu Santa Maria La Nova u Napulju 1605–13, potom u novoosnovanoj teološkoj školi u franjevačkom samostanu u Zagrebu 1613–15. Za službovanja u Zagrebu išao je na dvor hrvatsko-ugarskoga kralja Matije II; zauzimao se za obnovu biskupija Makarske i Duvanjske te ishodio od kralja ispravu za subraću, kojom se zabranjuje senjskim uskocima da napadaju na primorje. Neko vrijeme zadržao se u Budweisu (danas České Budějovice), gdje je 1614. primio vijest da ga je kralj imenovao biskupom nanovo obnovljene Makarske biskupije. Papa Pavao V. potvrdio je imenovanje te je 1615. primio biskupski red u crkvi franjevačkoga samostana San Francesco della Vigna u Veneciji i bio svečano ustoličen, vjerojatno o Božiću, u makarskoj crkvi sv. Marije. Prema njegovim navodima, bila mu je povjerena i uprava nad Duvanjskom biskupijom. Nakon preuzimanja službe pohodio je vjernike svoje biskupije te Ramu, Olovo, Sutjesku, Banju Luku i Novi na Uni, susreo se s bosanskim provincijalom Grgurom Marinovićem i u Kreševu pribivao franjevačkoj skupštini na kojoj mu je brat Luka imenovan povjerenikom pohoditeljem. Boravio je uglavnom u samostanu u Zaostrogu, a samo po potrebi odlazio u stolno mjesto Makarsku. God. 1616. novcem zaostroškoga samostana otkupio je očevinu od nekih muslimana i kršćana i 1629. ustupio ju samostanu. Često je putovao izvan biskupije, 1617. boravio je nekim poslom u Beču, a 1621–22. i 1630–32. u Rimu. Promičući štovanje Karla Boromejskoga, za prvoga rimskoga putovanja ishodio je dozvolu za nabavu 60 000 medaljica i križića, a za drugoga kupio 42 524 komada; kanio ih je dijeliti puku u primorju, Zajezerju, Čitluku, Blatu, Rastnu, Duvnu, Livnu, Rami, Imotskom, Gorskoj župi te »ništo malo u Sarajevu onizim Krstjanom«. God. 1626. pribivao je u Splitu posvećenju skradinskoga biskupa T. Ivkovića, 1643. ređenju drivaškoga biskupa J. Lučića u Korčuli, a 1633. predsjedao je sastankom uprave Provincije Bosne Srebrene u Fojnici. Potkraj 1620-ih došao je u sukob sa skadarskim (tzv. stjepanskim) biskupom D. Andrijaševićem zbog granica njihovih jurisdikcija; zato su 1630. pozvani u Rim, gdje su se nagodili da granica njihove crkvene vlasti bude Neretva. Potkraj 1644. ili na poč. 1645. povukao se na imanje u Sućurju, gdje je ubrzo preminuo i bio pokopan u obiteljsku grobnicu u njegovoj kapeli u mjesnoj župnoj crkvi sv. Jurja. Pri rušenju te crkve 1896. grob mu je zasut zemljom, uništeni su natpis i grb na nadgrobnoj ploči, od koje su napravljena sjedala ispred crkve. — U Rim je poslao izvješća (1626, 1630, 1636, 1640. i 1644) o stanju Crkve na području Makarske biskupije (u nekima i Duvanjske). Kao biskup brinuo se za crkve, namještaj i pribor neophodan za službu Božju (nabavljao kaleže, slike, zvona, misno ruho). Njegovim su trudom četiri crkve bile sagrađene (nije poznato koje), a više novih je posvetio. Među suvremenicima uživao je velik ugled te mu je M. Divković 1616. posvetio svoje Razlike besiede, a knjižar i nakladnik hrvatskih knjiga M. Ginammi drugo latinično izdanje Zrcala duhovnoga (Mleci 1621) M. Orbinija. Na hrvatskom jeziku napisao je ćirilicom kratko, nenaslovljeno djelo bez teološke vrijednosti, ali zanimljivo za povjesničare Makarske biskupije i jezikoslovce, latinskim je pisao izvješća u Rim, a talijanskim popratna pisma. Njegovu je rukopisnu ostavštinu, sačuvanu uglavnom u prijepisima, objavio i potanko komentirao S. Kovačić (zbornik Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković, 1999). ---------------------------- Knjiga je NOVA... 0

Autopri : Stanislav ŽIVKOVIĆ ; Lazar TRIFUNOVIĆ ; Ivana SIMEONOVIĆ TVRD POVEZ,LUX sa omotom. Izdavač : Galerija SANU - Beograd ; 1990.god. Knjiga u BESPREKORNOM stanju Stanje```10``` R1

Električna potapajuća pumpa za gorivo Bosch 0 580 454 007 (ukoliko niste sigurni za deo koji vam je potreban pošaljite nam broj šasije i naziv dela na mail, sms ili viber) Fiat Lancia Opel Kataloški broj: Bosch 0 580 454 007 OEM: 0580454014 Proizvođač: Robert Bosch GmbH Nemačka Zemlja porekla: Nemačka Uvoznik: Robert Bosch d.o.o. Beograd Nisu nađene recenzije Ocenite ovaj proizvod Podelite vaše utiske sa ostalim kupcima Napišite recenziju Proizvođač: Zemlja porekla:

Monroe prednji levi gasni amortizer OESpectrum Premium 742223SP Ukoliko niste sigurni da li deo odgovara vašem vozilu pošaljite nam mail sa podacima o vozilu (marka i tip, godište, broj kubika i KW ili broj šasije). Podaci iz opisa su informativni i može doći do odstupanja kod pojedinih vozila. Fiat 500L (351,352) 0.9 / 0.9 Natural Power / 1.4 / 1.4 LPG / 1.3 D Multijet / 1.6 D Multijet 09/12> Kataloški broj: Monroe 742223SP OEM brojevi: 51890136 51890137 51890140 51921498 51936075 51936076 51936540 51936541 51953285 51956058 51962119 Proizvođač: Monroe - Tenneco Automotive Europe bvba Belgija Zemlja porekla: Belgija Uvoznik: Sanel d.o.o. Beograd Nisu nađene recenzije Ocenite ovaj proizvod Podelite vaše utiske sa ostalim kupcima Napišite recenziju Proizvođač: Zemlja porekla:

Contitech dupli kanalni kaiš 6DPK1817 BMW 1 (E81/E82/E87/E88), 3 (E90/E91/E92/E93), 5 (E60/E61), X1 (E84), X3 (E83) Više informacija Kataloški broj: Contitech 6DPK1817 OEM brojevi: 11287800345 11288506994 11288512069 11288574958 7800345 8506994 8512069 8574958 Proizvođač: Continental Nemačka Zemlja porekla: Nemačka Uvoznik: Sanel d.o.o. Beograd Nisu nađene recenzije Ocenite ovaj proizvod Podelite vaše utiske sa ostalim kupcima Napišite recenziju Proizvođač: Zemlja porekla:

Contitech dupli kanalni kaiš 7DPK1697 BMW 5 (F10), 5 Touring (F11) Više informacija Kataloški broj: Contitech 7DPK1697 OEM brojevi: 11287808107 7808107 Proizvođač: Continental Nemačka Zemlja porekla: Nemačka Uvoznik: Sanel d.o.o. Beograd Nisu nađene recenzije Ocenite ovaj proizvod Podelite vaše utiske sa ostalim kupcima Napišite recenziju Proizvođač: Zemlja porekla:

Blue Print ADT34722 doboš zadnje kočnice. Broj rupa za šrafove: 4; Broj rupa za fiksiranje: 2; Pakovanje: 1 komad. Toyota Yaris (JT_) (proizvedene u Japanu) 1.0i 16V 01/99>12/06 Kataloški broj: Blue Print ADT34722 OEM brojevi: 42431-12201 42431-47010 42431-47011 42431-52020 42431-52021 Proizvođač: Ferdinand Bilstein Ltd. Velika Britanija Zemlja porekla: Velika Britanija Uvoznik: Ferdinand Bilstein South East d.o.o. Beograd Nisu nađene recenzije Ocenite ovaj proizvod Podelite vaše utiske sa ostalim kupcima Napišite recenziju Proizvođač: Zemlja porekla: