putovala 1932

-

Lepo očuvano Individualpsychologie Eine systematische Darstellung Erwin Wexberg 1928 Individualna psihologija (od lat. individuum = nedeljiv, nerazdvojiv) je psihološka naučna disciplina koja se bavi izučavanjem individualnih razlika među ljudima u pogledu psihičkih osobina kao što su: opšte i intelektualne sposobnosti, specifične sposobnosti, crte ličnosti itd. Osnovni cilj ove naučne discipline je traganje za objašnjenjima i potencijalnim uzročnicima koji mogu biti u osnovi registrovanih individualnih razlika. Ova grana psihologije u traganju za naučnim objašnjenjima se, pored saznanja iz psihologije, oslanja i na saznanja drugih naučnih disciplina, kao što su: genetika, fiziologija, neuronauke itd. Pored naučnog značaja ispitivanja individualnih razlika, psihičkih osobina i funkcija, shvatanje da postoje individualne razlike među ljudima ima i svoj praktični značaj.[1] Individualne razlike u pogledu psiholoških osobina ljudi u praksi utvrđuje se putem standardizovanih psiholoških mernih instrumenata (popularno - testova). Na osnovu rezultata koje pojedinac ostvari na nekom od testova (npr. testova inteligencije ili ličnosti) može se statistički utvrditi njegovo mesto u populaciji. Ovakvi podaci sa testova koriste se često u selekciji kandidata za neko radno mesto. Mere psihičkih osobina i funkcija dobijene na osnovu testova su relativne, a ne apsolutne mere, jer se pamet ili osobine ličnosti ne mogu meriti, kao čto se može meriti visina, težina ili nivo šećera u krvi. Ali, i pored toga, ove mere su u dovoljnom stepenu pouzdane i govore nešto o osobama, pre svega govore o njegovom mestu u odnosu na druge ljude u pogledu izraženosti postignuća na testu koji se pretpostavlja da meri pokazatelje nekih psihičkih karakteristika. Psihičke karakteristike se ne mogu meriti direktno, već samo indirektno, na osnovu izraženosti nekih indikatora date osobine, kao što se npr. temperatura meri na osnovu položaja žive na skali termometra.[2] Tvorac individualne psihologije Uredi Alfred Alder (rođen 1870. godine u Beču, umro 1937. u Aberdenu u Škotskoj) je tvorac individualne psihologije. Za Adlera je svaka ličnost neponovljiva i jedinstvena celina, vođena jednim osnovnim ciljem koji oblikuje njen život, stvarajuči njen osobni „životni stil“. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan. Zdrav cilj za Adlera podrazumeva okrenutost ka zajednici, razvijeno osećanje za druge i delatnost u korist zajednice. Neurotična ličnost je, međutim, egocentrično usredsređena na samu sebe, i sledi vlastiti fiktivni, neostvarivi cilj. U osnovi tog cilja je potreba da se postigne savršenstvo i nadmoć u odnosu na druge.[3] Individual psychology ervin veksberg

nije putovala

Tajna prevratna organizacija Crna ruka i Solunski proces Извештај са претреса у Војном суду за официре у Солуну - по белешкама вођеним на самом претресу. Репринт издања из 1918. године. тврд повез, 24 цм, 640 стр.

DMITAR TASIĆ, `Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 1944-1953` Dr Dmitar Tasić (Petrovac na Mlavi, 1973) je viši naučni saradnik zaposlen u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se proučavanjem srpske i jugoslovenske vojne istorije, paravojnim organizovanjem i paravojnim nasiljem na Balkanu i međunarodnim položajem Jugoslavije i njenom bezbednosnom politikom tokom Hladnog rata. Objavio je pet monografija i više desetina naučnih radova. U periodu 2013 – 2014 bio je i glavni i odgovorni urednik Vojnoistorijskog glasnika. Radio je kao saradnik Instituta za strategijska istraživanja u Beogradu, Centra za studije rata Juniversiti koledža Dablin, Odeljenja za humanističke nauke Univerziteta Frederik II u Napulju i Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove u Češkoj. Preveo je četiri stručne monografije sa engleskog jezika. Izvod iz recenzije pukovnika dr Slobodana Đukića: ”Rezultati istraživanja prezentovani u tekstu otkrivaju nam nova saznanja o tome kako je izgledalo jedno društvo vođeno snažnom željom da se brzo i efikasno konsoliduje nakon velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u tek okončanom ratu, kako se obračunalo sa sa ostacima poraženih neprijatelja i kako je u stremljenju da vodi nezavisnu politiku sticalo nove saveznike, ali i neprijatelje.”

Fantastika Ilije Bosilja, katalog 2013. Mek povez, strana 24 Vrlo dobro ocuvano Ilija Basiscevic Bosilj

nije putovala

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom (oštećenim), unutra očuvana. Izdanje 1977 godine,552 strane,Split

prof. Vasilije - Vlatko Stijepović: TRENING, ISHRANA I PREPARATI ZA VRHUNSKU FORMU, mek povez, luks papir, 273strane, ilustrovano, izdavači: Udruženje sportske medicine Crne Gore i NVO Agencija za antidoping u sportu, Podgorica Sadržaj: - TRENING ZA VRHUNSKU FORMU Pozitivni efekti sporta O funkcionisanju mišića Fizičkom aktivnošću do zdravlja Vodič kroz osnovne principe treninga Hodanje Trčanjem do zdravlja i vitke linije Sat vremena vožnje bicikla - dva dana života duže Fitnes Pilates Joga Fizikalna sredstva oporavka Saunom do zdravlja, lepote i zadovoljstva Wellness Hidroterapija Shiatsu - ISHRANA ZA VRHUNSKU FORMU Telesni tipovi: ektomorf, endomorf i mezomorf Osnovni principi zdrave ishrane Ishrana sportista Sastavni elementi jela i pića Ugljeni hidrati Masti Proteini Vitamini Značaj pravilnog unosa hrane sportista Izrada sportskih jelovnika Greške u ishrani - PREPARATI ZA VRHUNSKU FORMU Dodatak prehrani - suplement Ergogena sredstva CLA - Tonalin - masti za mršavljenje Aatioksidansi Esencijalne masne kiseline u prehrani savremenog čoveka 10 najkorisnijih vitamina za sportiste Energetski i izotonični napitci

putovala 1911

Cekade Centar zakulturnu djelatnost Zagreb Biblioteka Znaci Velika edicija 5 Tvrd povez 220x130mm Str.236 Knjiga je sasvim dobro očuvana. Potpisana

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

putovala 1929

Odlični časopisi Zeitschrift fur Kulturaustauch Kolonialismus und Kolonialreiche teil I / teil II Die Kulturstadt Europas Technologien und Medien ... Tags: Postmoderna postmodernizam casopis delo republika polja avangarda orijentalizam poststrukturalizam nemacki esej eseji teorija ... Kultura Kulturaustausch – Magazin für internationale Perspektiven (Eigenschreibweise: KULTURAUSTAUSCH) ist ein vierteljährliches Magazin, das vom Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) herausgegeben wird. Es erscheint im ConBrio Verlag und wird durch das Auswärtige Amt finanziell unterstützt, ist aber inhaltlich unabhängig. Inhaltsverzeichnis 1 Inhalte 2 Redaktionsbeirat 3 Auszeichnungen 4 Weblinks 5 Einzelnachweise Inhalte[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Kulturaustausch behandelt internationale Kultur- und Gesellschaftsthemen. Ein Schwerpunktthema jeder Ausgabe fokussiert die wachsende Bedeutung kultureller Prozesse in der globalisierten Welt. Dieses umfasst etwa zwei Drittel des Heftumfangs und enthält Texte von Gastautoren mit unterschiedlichen kulturellen und fachlichen Hintergründen. Der Fokus liegt dabei etwa auf grenzüberschreitenden Phänomenen (Klimawandel,[1] Wachstum,[2] Flucht[3]), kulturellen Praktiken in verschiedenen Ländern (Arbeit,[4] Rausch[5], Konsum[6]) oder einzelnen Staaten und Weltregionen (Türkei,[7] Frankreich,[8] Russland,[9] Iran[10]). In der Regel werden diese Themen in Essays und Interviews besprochen. Zahlreiche internationale Intellektuelle, Schriftsteller und Wissenschaftler haben bereits für Kulturaustausch geschrieben, darunter etwa Ai Weiwei, Shumona Sinha, Charles Taylor, Naomi Klein, Pankaj Mishra, Laurie Penny, Tim Parks, Adania Shibli, Laksmi Pamuntjak, Erri De Luca und Vandana Shiva. Für die Bebilderung der Inhalte sorgten in der Vergangenheit unter anderem Edward Burtynsky, Hossein Fatemi und Lord Snowdon. Außerhalb des jeweiligen Themenschwerpunkts befasst sich das Magazin zudem mit Themen wie der Auswärtigen Kulturpolitik, Entwicklungszusammenarbeit, nationalen Stereotypen und weiteren Themen des Kulturaustausches. Es enthält auch Reportagen, Rezensionen und andere Textformen. Redaktionsbeirat[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Bei der Auswahl der Schwerpunktthemen wird die Redaktion von einem Beirat aus Politik, Wissenschaft, Medien und Kultur beraten. Die Mitglieder des Redaktionsbeirats (Stand 2023) sind die Schriftstellerin Jagoda Marinić, die Journalistin Evelyn Roll, der Kulturwissenschaftler und Philosoph Thomas Macho, die Autorin Fatima Remli und der Schriftsteller Aleš Šteger.[11] Auszeichnungen[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Für ihre Layout-Gestaltung der Ausgabe Was vom Krieg übrig bleibt (I / 2007) wurde Art-Direktorin Heike Reinsch mit dem red dot design award in der Kategorie communication design geehrt.

Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Z1

Miroslav Živković Slikarstvo 2009.god,83.str,REPRODUKCIJE,30.cm Muzej Naivne i marginalne umetnosti,Jagodina Knjiga je GLANZ stanje MM

kao na slikama ć97

kao na slikama ć98

Once upon a time in Belgrade, vidi slike

kao na slikama ć73

reprint, In Belgrade for the first time

kao na slikama ć 126

kao na slikama ć 123

kao na slikama ć 120