► Prosveta, 1966 ► tvrd povez, str. 430 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4/5 G007

► BIGZ, Beograd, 1989 ► tvrd povez, str. 402 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4/5 G007

Redžina O Melvini - Knjiga o ludilu i lekovima Odlično očuvana, posveta „Predivno napisan i uistinu nezaboravan roman s mnoštvom detalja o shvatanjima o ljudskoj prirodi i nauci u šesnaestom veku.“ Cleveland Plain Dealer Gabrijela Mondini predstavlja pravu retkost u Veneciji XVI veka: briljantnu mladu ženu koja poseduje mogućnost, znanje i želju da postane lekar. Pristup tom zatvorenom svetu omogućuje joj otac, i sam poznati doktor. U zamenu za podršku ona mu pomaže u istraživanju za njegovo remek-delo Knjigu o bolestima i usavršava svoj dar lečeći žene voljne da se za lekove obrate pripadnici istog pola. Kada joj otac nestane na putu Gabrijelu, lišenu njegove podrške, izbacuju iz lekarskog ceha i zabranjuju joj da leči ljude, samo zato što je žena. Da bi mogla da nastavi bavljenje svojim životnim pozivom, Gabrijela mora da pronađe oca i vrati se sa njim u Veneciju. Uz pomoć dvoje vernih slugu ona prati oskudne tragove iz očevih zagonetnih pisama preko cele Evrope pitajući se da li se njen otac našao u raljama ludila ili je na tragu neverovatnog medicinskog otkrića. Prateći njegov trag Gabrijela se susreće sa najvećim medicinskim umovima Evrope u Padovi, Lajdenu i Edinburgu i prolazi kroz čudne i zastrašujuće gradove čak do ulica Maroka punih miomirisnih začina. Sa svakim korakom njeno poznavanje lekarstva raste, a skrivene istine o njenoj porodici kao i najdublje tajne njene duše izlaze na videlo. Prožeta medicinskim znanjem i živopisnim detaljima renesansnog života Knjiga o ludilu i lekovima vas vodi kroz zapanjujući period kulturnih previranja i zaprepašćujućih otkrića u nauci i umetnosti – omamljujuća i nezaboravna knjiga.

Na ruskom jeziku / MEDALJE ZA TRUD I UČEŠĆE U RATU SSSR, 1970. tvrd povez veći format ilustrovano 200 strana Vrlo dobro očuvana knjiga

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

Očuvana

SIMPOZIJUM ili O ljubavi etički spis - Platon Simpozij ili gozba Misao Novi Sad 90 str. 20 cm Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svo­me domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god 416. o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u ko­me se udruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj neraz­lučno udružuju dijalektičarska oštrina, prirodnjačka obdarednost posmatranja, besednička moć, pesnička mašta, misti carska snaga vizije..Miloš N.Đurić Platon – Gozba ili O Ljubavi Platon (427. – 347. p.n.e.) je jedan od najuticajnijih filozofa u istoriji. Napisao je 34 dijaloga i 13 pisama, s tim da mu se pripisuje još šest spisa koji, međutim, prema mišljenjima stručnjaka, nisu autentični. Osim što otkrivaju Platona kao izuzetnog filozofa, njegova dela ukazuju i na to da je bio naučnik, dobar poznavalac teologije, a zbog njihove literarne vrednosti svrstavaju ga i među najveće pisce. Što se tematike tih dela tiče, ona obrađuju sve aspekte ljudskog delovanja. Dijalog kao književnu formu dugujemo Platonu, a do danas niko nije uspeo da napiše lepše filozofske dijaloge od njega. Jedno od najvažnijih i najpoznatijih Platonovih dela svakako je Gozba. Ideje o ljubavi i lepoti, povezane s dobrotom i mudrošću, koje Platon iznosi u Gozbi, razotkrivaju čovekov put prema ostvarenju sebe kao celovitog i prosvetljenog bića, kroz neprestanu potrebu za samousavršavanjem i vladanjem sobom. Gozba istovremeno izražava duboki smisao klasične grčke etike i upoznaje nas s osnovnim principima helenske estetike. Kao takva, imala je neizmeran uticaj na brojne kasnije mislioce i stvaraoce još od antičkih vremena, a naročito na one iz razdoblja renesanse. Mnoštvo ideja kojima obiluje ovo Platonovo delo teško je samo nabrojati u jednom članku, zato ćemo pokušati da damo samo osnovne smernice čija je svrha zainteresovati čitaoce za štivo koje je nezaobilazna literatura u istoriji filozofije. UVOD Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je mladi pesnik Agaton priredio za svoje prijatelje 416. p.n.e., dan nakon što je njegova tetralogija po prvi put pobedila u tragičkom nadmetanju. U prologu saznajemo kako Glaukon sreće Sokratovog prijatelja, Apolodora, koji je priču o toj gozbi čuo od Aristodema, drugog Sokratovog prijatelja, pa ga Glaukon moli da mu je prepriča. Prema priči, Aristodem je tom prilikom susreo Sokrata lepo obučenog, što je dotični retko činio. Upitavši ga kuda će, Sokrat ga pozove kod Agatona na gozbu. Tamo pored Agatona nalaze Fedra, mladića kog je Sokrat zbog poštenja i zanimanja za filozofiju jako voleo, Pausaniju, uglednog i bogatog građanina i političara, cenjenog lekara Eriksimaha, poznatog komediografa Aristofana i druge goste. Po završetku večere Eriksimah predlaže da udalje sviračicu i da provedu veče u filozofskom razgovoru, a Fedar da svako održi govor o Erosu, bogu ljubavi. PRVI GOVORI Fedar, prvi govornik, iznosi pohvalu Erosu kao jednom od najstarijih, najčasnijih i najpodsticajnijih bogova. Njegov govor utemeljen je na Hesiodovim himnama, Parmenidovom učenju i orfičkim misterijama, prema kojima se Eros prilikom stvaranja sveta pojavljuje kao treće božanstvo, te s Haosom i Geom čini prvu trijadu bogova. Erosova podsticajna uloga vidljiva je iz toga što ljubav podstiče osećaj časti, hrabrost i junaštvo. Vojska koja bi se sastojala od onih koji tako ljube, bila bi nepobediva. Hvali one koji su pošli u smrt zbog ljubavi, Alkestidu, Orfeja, Patrokla i Ahileja. Pausanija se pita kog Erosa treba slaviti? Postoje dve Afrodite, boginje ljubavi – nebeska, uzvišena ljubav, i zemaljska, požudna. Isto tako postoje i dva Erosa, njihova pratioca. Eros stariji simbol je prave i čiste, uzvišene ljubavi, dok je Eros mlađi simbol slepe zaljubljenosti. Obični Eros označava svetovnu ljubav. To su oni koji ljube žene i muškarce, ljubeći telo više nego dušu. Njihov cilj je zadovoljiti požudu. Pausanija veliča nebesku ljubav koja navodi čoveka da izrazi ono najbolje, najhumanije što nosi u sebi. Kao primer navodi prijateljstvo između starijih i mlađih muškaraca. Ukoliko je ono izraz nebeskog Erosa, stvara čvrsta prijateljstva i omogućava da mladi ljudi postanu moralni i mudri, što je dobitak za društvo u celini. Istovremeno kritikuje koristoljublje i nemoral koji mogu da proizađu iz takvih veza ako su podstaknute požudom, i prouzrokuju ružne i nedostojne odnose. Eriksimahov govor utemeljen je na Empedoklovom učenju o četiri elementa: zemlji, vatri, vazduhu i vodi. U njima postoje međusobno suprotni kvaliteti: hladno i toplo, suvo i vlažno. Erosova moć, erotika, kosmička je sila koja ih međusobno privlači i drži na okupu. Ona deluje na sve što postoji: elementarne sile, biljke, životinje, ljude i bogove. Eriksimah je do toga došao zahvaljujući svom lekarskom zvanju. U prirodi tela postoje dva stanja: zdravo i bolesno. Poklanjati pažnju onome što telo čini zdravim je lepa ljubav, ugađati onome što može da dovede do bolesti sramotno je i tome se treba opirati. Otuda je medicina nauka o erotskim odnosima u telu, s obzirom na punjenje i pražnjenje. Dobar lekar je onaj koji u fiziološkim odnosima zna da zameni lošu ljubav dobrom, i na taj način omogući da se ono što je unutar tela u sukobu međusobno sprijatelji. To isto važi u gimnastici, u obrađivanju zemlje, u muzici, astronomiji i svim drugim veštinama. Svako zlo nastaje ako neko ne ugađa plemenitom Erosu. Zato je u svemu, radi dobra, potrebno delovati razborito i pravedno jer je to ono što donosi harmoniju i blaženstvo. Govori u Gozbi stvaraju utisak da se parovi govornika međusobno nadmeću. Fedrov govor bi u tom slučaju bio poput uvoda nakon koga snage odmeravaju Pausanija i lekar Eriksimah. Nakon njih slede umetnici Aristofan i Agaton, komediograf i tragičar. Aristofan zagovara religiju Erosa, tvrdeći da ljudi nedovoljno poznaju njegovu moć. Da bi se upoznala Erosova moć, treba upoznati ljudsku prirodu i ono kroz šta je ona prolazila od samog početka. Na temelju orfičkog učenja o razdvojenosti dva dela duše, smrtnom i besmrtnom, i čežnji za njihovim ponovnim sjedinjenjem, on iznosi groteskni mit. Ljudi su u početku bili celovita bića, okruglog oblika s četiri ruke i četiri noge, i dva lica okrenuta jedno od drugog. Postojala su tri roda ljudi, ne samo muški i ženski kao danas, već i androgeni – muško-ženski rod. Ti prvi ljudi bili su vrlo snažni i prkosni, i napali su bogove. Bogovi su ih na to, da bi im umanjili snagu, rasekli uzdužno po pola i uobličili u sadašnji oblik. Svaka polovina čeznula je za onom drugom, sastajala se s njom i pripijala uz nju. Od tada je u ljude usađena ljubav jednih prema drugima. Svaki je čovek prepolovljeno znamenje (simbolon). Svako traži svoju polovinu, srodnu dušu, a ta žudnja za celinom zove se ljubav. Eros nam pomaže tako što nas vodi prema onome što nam je srodno. Čovek treba da čini ono što mu dolikuje kako nas bogovi ne bi još jednom raspolovili. Ako se sprijateljimo s bogovima, pronaći ćemo svog komplementa, i tako se vratiti svojoj prvobitnoj prirodi. Ako to ne možemo, onda treba da nađemo onoga ko nam je po svojoj prirodi blizak. Agaton, peti govornik, na početku ukazuje na to da dotadašnji oratori nisu hvalili Erosa, nego su nazivali srećnima ljude zbog darova koje im ovaj bog daje. Potrebno je prvo reći kakav je to bog, a tek onda istaknuti njegove darove. Agatonov govor je poetska vizija. Zanosno, s puno pesničkih metafora i ukrasa, on iznosi prekrasnu pohvalu Erosu. Svi su bogovi blaženi, a Eros je najblaženiji jer je najlepši i najbolji. Najlepši je jer je najmlađi, ne voli starost i beži od nje. Uvek je s mladima i sam je večno mlad. Zbog svoje nežnosti ne hoda po tvrdoj zemlji već po srcima. U nežnim se srcima nastanjuje, dok od tvrdih beži. Najbolji je jer je najpravedniji, najrazboritiji, najhrabriji i najmudriji. Eros svima daje lepotu, ispunjava nas poverenjem, donosi blagost, izdašan je, milosrdan, brižan za dobre. Na kraju mu svi kliču i hvale ga. SOKRATOV GOVOR Pre nego čujemo o čemu govori Sokrat, potrebno je da se osvrnemo na prethodne govore da bi ukazali na nešto što se često ispušta iz vida prilikom tumačenja ovog dela. Radi se o tome da ni jedan od njih ne predstavlja Platonovo viđenje Erosa. Iz nerazumevanja toga proizlaze sve prisutniji komentari da je Platon opravdavao homoseksualne veze, kao i pozivanja na tzv. „platonsku ljubav” kojom se obično imenuje uzajamna privlačnost bez primese čulnosti. Zapravo, kroz ove govore Platon iznosi određena mišljenja koja su o ljubavi preovladavala u atinskom društvu, i to čini s dozom suptilne ironije vidljive kroz karakterne osobine i nastupe govornika. Fedar je još mlad i njegov govor je zapaljiv, ali mladalački naivan i s vidljivim nedostatkom iskustva. Pausanija govori o čistoti ljubavi, ali, poput iskusnog političara, iznosi svima dobro poznatu priču o običajnom moralu koji preovladava u Atini tog vremena. U skladu s tim, njegov govor nema dubinu i često je dvosmislen, dok istovremeno vlastitim ponašanjem odaje zaljubljenost u Agatona. Eriksimah preteruje u poklanjanju pažnje lekarskom umeću u koje je zaljubljen i koje doslovno primenjuje na sve ostalo, zbog čega mu se Aristofan podsmeva svojim štucanjem. Aristofanov govor je bizarna i groteskna komedija, koja, kao i svaka dobra komedija, počiva na zrncima istine, iako je to ne čini stvarnom. A Agatonov govor, iako građen poput prekrasne prštave fontane prepune virtuoznih pesničkih izraza i citata, u stvari je nelogičan, kontradiktoran sam u sebi, besmislen i isprazan. Naravno, u svakom od ovih govora postoji nešto što bi moglo da bude i jeste istinito, ali niko od govornika ne daje argumentovane dokaze za to. Platon hoće više od toga, zato u nastavku Sokrat ističe da su raniji govornici samo slavili Erosa, bez obzira na istinu ili neistinu, dok on namerava da govori samo istinu. Utvrdivši da Eros ne može biti ni lep ni dobar jer žudi za tim, Sokrat celu priču o Erosovim kvalitetima vraća na početak. Potom, umesto da održi vlastiti govor, prepričava dijalog s Diotimom, sveštenicom iz Mantineje u Arkadiji, koja ga je navodno podučila ljubavnim stvarima. Sokrat priča kako je Diotimi tvrdio da je Eros lep i dobar bog, ali ga je ona pobijala. Prepričano, dijalog je tekao ovako: – Je li onda Eros ružan i zao? – Bog s tobom, da li ono što nije lepo mora da bude ružno? Ili ono što nije mudro ludo? Zar nisi opazio kako ima nešto u sredini između mudrosti i neznanja? – Šta to? – Mišljenje, jer ako neko tačno misli, a ne zna da za to navede razloge, to nije ni znanje ni neznanje. Isto je s Erosom. On je u sredini između lepog i ružnog. – Ipak svi se slažu da je Eros veliki bog. – Ko to? Ima onih koji kažu da Eros nije bog. – Ko su ti? – Ti i ja. – Kako to? – Lako, zar nisi rekao da su bogovi srećni i lepi? A za Erosa si priznao da on zbog nedostatka dobrote i lepote žudi za tim. Kako bi onda on bio bog? – Šta je onda Eros? – Sredina između smrtnog i besmrtnog. – Kakvu moć ima? – Da objašnjava i donosi bogovima ono što dolazi od ljudi, a ljudima ono što dolazi od bogova. On ispunjava prostor između ljudi i bogova, tako da je njegovim posredstvom kosmos povezan. – Ko su mu otac i mati? Potom Diotima prenosi mit o gozbi bogova povodom rođenja Afrodite. Na toj gozbi začet je Eros od strane Pora, boga puta i izobilja, Metidinog sina (boginje pamćenja) i Penije, boginje oskudice i siromaštva. Otuda je Eros sin Puta i Oskudice, Obilja i Siromaštva, a pošto je začet na gozbi Afroditinoj, postao je njen pratilac. Kao spoj tih krajnosti ima sledeću sudbinu: uvek siromašan, bez obuće, bez kuće, spava na goloj zemlji, na vratima i putevima, i uvek je prijatelj potrebe. S druge strane, predsedava onima koji su lepi i dobri, hrabar je, drzak, iskusan lovac, dovitljiv, željan razboritosti, prijatelj mudrosti. Isti dan čas cveta, čas umire, ali i ponovno oživljava. Šta stekne uvek rastekne, nikad siromašan, nikad bogat. Eros je ljubav za lepotom, a po svojoj prirodi nalazi se na sredini između smrtnog i besmrtnog, neznanja i mudrosti, što znači da je Eros filozof. Bogovi ne traže mudrost jer je već imaju. Neznanje je samo sebi dovoljno i ne traži ono što misli da mu ne treba. Eros, dakle, pripada samo onima koji se nalaze u sredini između to dvoje. Diotima dalje objašnjava da nema ljubavi ni za polovinom, ni za celinom, kako tvrdi Aristofan u parodiji antropogenetskog mita, ako nisu neko dobro. Jer ljudi su spremni da odrežu i vlastitu nogu ako im to daje nadu u neko dobro. Postoje različiti oblici ljubavi. Jedni vole da stiču bogatstvo, drugi da pobeđuju u gimnastici, treći da budu zdravi, četvrti da nešto stvaraju, a svi ti oblici ljubavi, u završnici su ljubav prema dobru i sreći. Ljudi vole samo dobro i to tako da ono bude zauvek njihovo, što znači da ljubav ujedno teži i besmrtnosti. Naša priroda želi da rađa, ali ne u onom što je ružno i neprivlačno, već u lepoti. Erosu nije do posedovanja lepote, nego do stvaranja u lepoti. Svi ljudi žele da rađaju jer je to jedini način na koji ono što je smrtno može da učestvuje u besmrtnom. Tu želju vidimo i kod životinja. Kao i kod ljudi, njihova smrtna priroda teži što dužem učestvovanju u besmrtnosti, a to najbolje može preko ostavljanja potomaka. Međutim, ljudi mogu da rađaju telesno i duhovno. Velik je broj onih koji iz tih razloga naginju stvaranju slavnih i besmrtnih dela. Roditelji takve dece su pesnici, umetnici, filozofi, zakonodavci, državnici. Do ovog stepena spoznaje ljubavi mogu samostalno da dođu svi ljudi, kaže Diotima, ali on je samo priprema za Erosove misterije. Eros je personifikacija želje za stvaranjem koja vodi čoveka putem spoznaje. Taj put počinje u sferi osetilnog i stepenasto se uspinje sve dok ne dođe u sferu ideja. Prvi stepen je ljubav prema lepim telima. Potrebno je uvideti da tela nisu lepa sama po sebi, već manje ili više učestvuju u lepoti posredstvom simetrije i proporcija, i da je lepota nematerijalna. Drugi stepen je ljubav prema lepoti duše. Ona je iznad telesne lepote, jer ukoliko neko poseduje lepu dušu, ona će da zaseni telesne nedostatke. Treba uvideti da su moralne vrednosti i delovanje ono što dušu čini lepom, te da je potrebno razvijati vrline. To vodi ka tome da se lepota vidi u poslovima i dužnostima, pa je potrebno shvatiti da je telesna lepota neznatna u poređenju s njima. Treći stepen je ljubav prema mudrosti. Ona polazi od ljubavi prema pojedinačnim saznanjima, pesništvu, umetnosti, nauci, teologiji, itd. Treba uvideti da svaka od njih sadrži istu srž, odnosno da su samo različiti izrazi večnih i nepromenljivih ideja. Ko to uspe da razume, da učeći postepeno prepoznaje i izražava lepotu ideja, uvideće na kraju nešto što je po svojoj prirodi čudesno lepo: „nešto što je, prvo, večno i što ne postaje, niti propada, što se ne množi, niti nestaje; zatim, što nije s jedne strane lepo, a s druge ružno; ni danas lepo, a sutra nije; ni prema ovom lepo, a prema onom ružno; ni ovde lepo, a tamo ružno, kao da je samo za jedne lepo, a za druge ružno. Još nešto: neće mu se ta lepota pokazati kao kakvo lice, ni kao ruke, ni kao išta drugo što pripada telu; a ni kao kakav govor, ni kao kakvo znanje; a ni kao nešto što je sadržano u nečemu drugom, bilo to u živom biću, ili u zemlji, ili na nebu, nego kao nešto što je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i večno.” Čovek, dakle, može i treba da se uzdigne do spoznaje ideja, jer je to put njegovog duhovnog razvoja. Jednom kada to uspe, treba da se oseti pozvanim da prema svetlu ideja uređuje svoj život i rad, i da u svetu pojava stvara lepotu i moralna dobra. Taj put vodi od telesne i čulne do prave filozofske ljubavi, koja predstavlja najveći stepen moralnosti, spoznaje i stvaralaštva. Ovako opisana uloga Erosa kao one snage koja vodi čoveka ne samo prema vrhuncu duhovne spoznaje, već, na temelju toga, prema boljem svetu i društvu u celini, razlog je zbog koga svaki čovek treba da poštuje Erosa i neguje ljubavnu umetnost. ALKIBIJADOV GOVOR I EPILOG Tek što je Sokrat završio svoj govor, na vrata dolazi veselo i pripito društvo na čelu s Alkibijadom, poznatom atinskom javnom ličnošću, vojskovođom, državnikom i diplomatom. Prilično pripit i okićen vencima, on dolazi da čestita Agatonu i ovenčava ga vencima sa svoje glave, a kad je primetio Sokrata, ovenčava i njega. Društvo traži od Alkibijada da i on drži govor, ali on ne želi da se pijan nadmeće s ostalima, a potom kaže da neće nikog drugog hvaliti osim Sokrata. Tako Alkibijad nastupa kao sedmi govornik, a svojom pojavom i govorom o osobinama Sokratovim otkriva da osobine Erosove o kojima je govorila Diotima najlepše mogu da se vide upravo kroz Sokratov primer. Priča o Sokratovim junačkim podvizima, karakternim osobinama, njegovom vladanju sobom u svim situacijama, svakodnevnim i nesvakidašnjim. Iz svega što iznosi proizlazi da je Sokrat savršen primer delatne filozofske ljubavi u neprestanom živom tragalačkom nastojanju da svet i on sam postanu bolji. Ovaj govor je praktična potvrda prethodnog izlaganja. Uskoro nakon što je Alkibijad završio, gozbi se pridružuje još jedna pripita družina i nastaje komešanje. Jedni gosti odlaze, a drugi počinju da razgovaraju u manjim grupama i ispijaju vino. Vremenom, većina preostalih zaspi. Zaspao je i Aristodem, a kad se probudio vidi da samo još Agaton, Aristofan i Sokrat uz piće razgovaraju o dramskoj umetnosti. Najzad su zaspali i Agaton i Aristodem. Sokrat, u osvit dana, još oran i svež, odlazi po običaju u Likej na jutarnje kupanje, da bi ostatak dana proveo kao i inače, a tek uveče otišao kući na spavanje. ZAKLJUČAK Iz Platonove Gozbe istovremeno zrači snaga ličnosti njenog autora koji se pokazuje kao majstor pisanja, povezujući na briljantan način osobine filozofa, logičara, humaniste, mistagoga, dramatičara, portretiste, humoriste, ali prvenstveno otmenog helenskog aristokrate, ne samo po rođenju, već i po vlastitoj prirodi. S druge strane, oduševljavaju ideje koje iznosi i koje unose svetlo spoznaje na puteve kojima niko drugi nije putovao s takvom lakoćom i sigurnošću. Njegov Eros simbol je kreativne stvaralačke snage čiji koren leži u najmoćnijem ljudskom osećanju, ljubavi, i prometejskoj potrebi za lepotom i duhovnim visinama. Ta nas snaga u stalnoj želji za stvaranjem vodi stepenicama spoznaje i pročišćenja. Kao pravi mistagog, Platon pred nama postepeno razotkriva tajne ljubavi prema mudrosti i put kojim duša nužno prolazi do vlastitog ostvarenja. Putujući iz neimaštine u obilje i iz obilja u neimaštinu, iz zadovoljstva u nezadovoljstvo i obratno, duša se postepeno probija do onog apsolutnog. Na tom putovanju lepota joj služi kao Arijadnina nit koja je kroz lavirint telesnih pojava vodi prema planu ideja, arhetipova. Nakon mnogih nastojanja, ona ostavlja iza sebe sve tantalovske i sizifovske zamke čulnih obmana i prazninu nikad sasvim ispunjenih želja. Probija se i kroz krug relativne spoznaje u kojoj ostaju zatvorene naučne gnoseologije i discipline, i konačno dolazi do nivoa apsolutnog bića. Za Platona filozofija je istovremeno i nauka i umetnost zato što ne može da se nauči, već mora da se doživi. Ništa se ne dobija ukoliko samo beremo plodove tuđih spoznaja. To nije obična radoznalost, već mudrost koja sazreva snagom ljubavi, kao rezultat neprestanog rada na razvoju samoga sebe. medjas Autor: Jerko Grgić

Tehnologija životnih namirnica - Đurišić, knjiga je u vrlo dobrom stanju, na nekim mestima tekst je podvučen. Izdavač:Beograd Povez:mek Broj strana:359 Težina:550g k-77

biblioteka JELEN MLADOST 1972. dobro očuvana

Predanja azijskih naroda Utopija, Beograd, 2006 • broš povez, str. 232

Beograd 2011. tvrde korice nova

S.B.Cvijanović Beograd 1924 dobro očuvana na pojedinim mestima podvučen tekst

Marin Mladenov bugarsko - srpskohrvatski rečnik odličan CiGa

Kategorije: Nagrađene knjige / Drama / E-knjige Format: 13x20 cm Broj strana: 120 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 26. novembar 2014 Dobitnik Nobelove nagrade. Poslednji rukopis portugalskog nobelovca. Artur Paz Semedo je računovođa u čuvenoj kompaniji za proizvodnju oružja, zaljubljenik u svoj posao i vatreni obožavalac teškog naoružanja, velikih kalibara i dugih cevi, ambiciozan činovnik koji više od svega želi da iz tričavog odeljenja za municiju i lako oružje pređe u artiljerijski sektor. Nasuprot Arturu, njegova žena s kojom se razišao zakleti je pacifista, koja je promenila ime Berta u Felicija da njeno ime ne bi podsećalo na proslavljenu, bolje reći ozloglašenu nemačku haubicu iz I svetskog rata kojoj su tepali Debela Berta. Kada u filmu Nada, po romanu Andrea Malroa, koji je gledao u lokalnom bioskopu, Artur Semedo otkrije da su tokom građanskog rata u Španiji, u jednoj fabrici u Milanu, streljani radnici koji su sabotirali izradu haubica, on shvata da mu se pruža jedinstvena prilika da napreduje, pa ceo slučaj iznosi svom šefu i dobija dozvolu da u arhivu kompanije istraži vezu ove sabotaže sa svojom voljenom kompanijom... Početak poslednje Saramagove uzbudljive alegorije o trgovini oružjem sadrži još niz rukavaca i zapleta zamišljenih da razobliče ovu moćnu industriju koja postoji koliko i ljudska vrsta. Nažalost, kada već počnemo da se zabavljamo neponovljivim Saramagovim likovima i događajima upletenim u roman, bićemo surovo prekinuti... piščevom smrću. Poslednji i jedini nedovršeni Saramagov roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, koji je dobio naslov po stihu jednog starog portugalskog pesnika, objavljen je u oktobru 2014. godine uz jedan osvrt i nenadmašne ilustracije književnog nobelovca Gintera Grasa i nekoliko propratnih tekstova Saramagovih mlađih savremenika i pisaca. Oni na osoben način i ovim nesvakidašnjim povodom približavaju čitaocima poslednje delo portugalskog velikana i nude svoje viđenje njegovog nedovršenog rukopisa. p.is.st.d.3

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 161

Godina izdanja: 2009 Jezik: Srpski Autor: Strani Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld Izdavac: Lento, Beograd, 2009god. Tvrd povez na 231str. p.is.st.d.3

Laguna Mek povez Format: 13x20 cm Broj strana: 439 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja:2011. „Bornje majstor ove forme… uz savršenu kontrolu napetosti i pripovedačkog toka.“ Observer „Najveći izazivač književnom opusu Dena Brauna.“ Mirror Iznurena od dugogodišnjih razočaranja, politički savetnik Megi Kostelo najzad počinje da radi za lidera u kog može da veruje. Zajedno sa čitavom Amerikom, svu svoju veru ulaže u predsednika Stivena Bejkera i u njemu vidi čoveka koji će povesti svet u jednu sigurniju, lepšu budućnost. Ali odjednom izranja neprijatelj: izvesni Vik Forbs otkriva najpre jednu, potom i drugu skandaloznu priču o novom predsedniku. Preti i trećim otkrovenjem – onim koje će u potpunosti uništiti Bejkera. Od trenutka kad Forbsa nalaze mrtvog, Megi biva uvučena u vrtlog. Je li moguće da iza Forbsovog ubistva stoji vođa kog je ona idealizovala? Da li ju je zaslepila i zavarala njegova poruka o promenama i nadi? Ko je pravi Stiven Bejker? Prateći trag istine, Megi će zabasati među korene sveobuhvatne zavere koja seže daleko u prošlost – i dotiče samo srce američkog poretka… „Neodoljivo štivo… Izvanredno kombinuje tradicionalne načine pisanja sa visokonaponskim vođenjem priče dvadeset prvog veka. Nosi sva obeležja pravog bestselera.“ Daily Express „Mnogo intrigantnije od Da Vinčijevog koda – osećaj pretnje koji prožima knjigu je mnogo mračniji, a likovi bitno uverljiviji.“ Esquire c5

200 str mek povez Radionica SIC b6

Robert Fulgam - Prava ljubav Izdavac : Mono i Manjana 2009 god 144 strane Autor bestselera „Sve što treba da znam naučio sam u vrtiću“ koja se već svrstala u modernu klasiku, ovog puta se pozabavio temom koja nas najviše raduje i najviše zbunjuje – ljubavlju. Ova neodoljiva zbirka istinitih ljubavnih priča, pomešanih s Fulgamovim promućurnim zapažanjima i iskustvima iz sopstvenog porodičnog života, sadrži mnoge zbilja nepredvidive epizode. Od žene koja se udala za tinejdžersku ljubav svoje majke, preko susreta posle više decenija, pubertetskih potraga pa sve do neobičnih trenutaka u kojima osmesi spajaju ljude, Fulgam je prikazao mnoga lica ljubavi. Zabavne, sentimentalne, ponekad i pune hrabrosti, one dokazuju da je u ljubavi sve moguće. c3

Format:18x11 cm. Broj strana: 199 Izdavač i godina izdanja: Nolit 1985 Mek povez Solidno očuvano. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Mara Branković Carica u vrtlogu istorije -Vojislava Latković Beograd 2007 222 str mek povez 21 cm l3

Autor - osoba Mitrović, Ninoslav, 1976- = Mitrović, Ninoslav, 1976- Naslov Vrapci u oluji / Ninoslav Mitrović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Banja Luka : Imprimatur, 2021 ([Banja Luka] : Skandi) Fizički opis 283 str. ; 20 cm (broš.) Napomene Tiraž 300 Na koricama autorova slika i beleška o njemu. Radnja romana „Vrapci u oluji” smještena je u istočnu Srbiju, u period dvadesetih godina dvadesetog vijeka, i prati priču Bogdana Prvulovića, povratnika iz Velikog rata, koji u poslijeratnom vremenu pokušava da spoji kraj s krajem i prehrani porodicu radeći raznorazne poslove i obrađujući zemlju. No, kao i u svakom poraću, i ovaj put situaciju kontrolišu oni koji su još tokom rata zauzeli pozicije i stekli imetak, švercom, podmićivanjem i sličnim rabotama. Suočen sa situacijom iz koje ne vidi izlaza i ponudom bivšeg ratnog druga koju ne može odbiti, Bogdan će napraviti izbor koji će mu život izmijeniti iz osnova. „Vrapci u oluji” donosi priču staru kao sam svijet, to je priča o pogrešnim izborima, kajanju, nemogućnosti povratka na staro i na koncu o osveti, i to onoj koja ne donosi smirenje, ali se svakako mora izvršiti. Vrapci u oluji, Ninoslav Mitrović Vrapci u oluji je treća knjiga banjalučkog pisca Ninoslava Mitrovića koja je pre par meseci objavljena za izdavačku kuću Imprimatur. Mitrović je pre ove knjige objavio zbirku priča Gluvo doba i roman Crni pupoljak i time se pozicionirao na književnoj sceni kao pisac horora, fantastike i mistike. Međutim, Mitrovićev novi roman žanrovski donekle odstupa od onoga na šta nas je ovaj pisac do sada navikao. Radnja romana Vrapci u oluji je vremenski smeštena u period posle Prvog svetskog rata, u dvadesete godine 20. veka, tako da bismo ga uslovno mogli odrediti kao ratni roman u jednom širem smislu te reči. Pisac ne stavlja akcenat na sama ratna dešavanja, već se bavi problemima, promenama društva i borbama pojedinca koje su neminovno iznikle iz ratnog iskustva. Žanrovski ovo je jedno izuzetno heterogeno delo jer u sebe, pored ratnog, uključuje i elemente istorijskog romana, ali i drame, trilera i detektivskog romana. Glavni junak romana je Bogdan Prvulović, kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Iako je Bogdan u ratu rizikovao svoj život zarad odbrane otadžbine, ista ta otadžbina, ili oni koji njome upravljaju, nije imala zahvalnosti prema žrtvi koju su njena deca podnela. Kako je narednik Dobromir Andrejević u razgovoru sa Bogdanom rekao: „Zato što je naš cenjeni kralj odlučio da otadžbinu gurne pod tepih i da pljune na svoje heroje koji su mu krunu na glavu metnuli, pa da na njihovo mjesto dovede austrijske i ugarske čankolize. One koji su palili i ubijali po Srbiji, postavio je za oficire i podoficire u svojoj službi.” Ta nepravda i nezahvalnost je inicijalni pokretač svega što će se dalje dešavati u romanu. Nakon što je Bogdan izgubio svoju poziciju u službi, on se sa suprugom Julijom i malim sinom povlači u roditeljsku kuću na selu nadajući se da će uspeti da porodici obezbedi egzistenciju samo od zemlje i svojih deset prstiju. Međutim, zemlja je neplodna, posla za njega nema ni u selu ni u varoši, ma koliko njegovi prsti bili spretni. To Bogdana navodi da se upusti u potragu za koju od samog početka oseća da nije ispravna – narednik Dobromir Andrejević, sa još trojicom muškaraca, sumnjivog porekla i stavova, ubeđuju Bogdana da im se priključi u pronalaženju pljačkaškog plena koji je otet od Srba u toku rata i sakriven u jami u blizini Bogdanove kuće. Iako je Bogdan svestan da nalazak i zadržavanje tog plena nije moralan i ispravan potez, on, shvatajući da nema kako drugačije da obezbedi budućnost sinu i ženi, pristaje. Iako je njegova odluka bila okrenuta ka budućnosti, on tom odlukom njihovu, kao i donekle svoju, budućnost uništava. Taj pograšan izbor koji je Bogdan doneo pokreće lavinu tragičnih dešavanja, jezivih prizora, suza, tuge i bola, ali i osvete, po ma koju cenu. Možemo reći da je osveta centralni motiv ovog romana, a ona je uvek koban saputnik, i to ne samo po one koji su želju za osvetom izazvali već i po onoga ko tu osvetu sprovodi. Način na koji pisac u romanu tretira pitanje osvete je izuzetno zanimljiv – on se često poigrava sa čitalačkim očekivanjima i osećanjima i ne dozvoljava nam da pretpostavimo šablon po kome će ona delovati. To doprinosi dinamici samog romana. Roman Vrapci u oluji je uzbudljiva priča o osveti, o nepravdi, o bolu i ljubavi. Ovo je roman koji će vas vratiti u prošlost, ali u kom ćete, nažalost, naći dosta sličnosti sa sadašnjim vremenom, jer oluje nikada ne nestaju, one se samo smiruju i podižu ponovo. Ninoslav Mitrović je rođen 1976. godine. Svoju prvu knjigu, zbirku priča pod nazivom „Gluvo doba“ objavio je 2012. godine. Priča „Hromi“ mu je objavljena u zbirci „Nevidbog“. Takođe, priče su mu objavljivane i u tematskim časopisima (Omaja, Naslijeđe, Srp, i dr.). Pod pseudonimom je 2016. godine objavio i naučnofantastični horor roman Flight of the Ferryman. MG51

BEZ IZLAZA - Taylor Adams Naslov originala: NO EXIT Izdavač: Znanje, Zagreb Godina izdanja: 2019 Format: 19 X 12,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 292 Mlada studentica Darby Thorne, žureći da stigne kući u Utah prije Božića, u noći se nađe usred žestoke snježne oluje u planinama Colorada. Ceste će biti neprohodne do jutra i prisiljena je čekati na udaljenom odmorištu uz autocestu, gdje susreće još četvero putnika koji su se onamo sklonili pred mećavom. Očajnički tražeći signal na mobitelu, Darby na parkiralištu dolazi do zastrašujućeg otkrića. U stražnjem dijelu kombija parkiranog pokraj njezina automobila, pronalazi djevojčicu zaključanu u kavezu za pse. Bez signala na mobitelu, ne može pozvati pomoć. Do jutra, kada se ceste oslobode, već može biti prekasno da spasi djevojčicu. Jedan od četvero stranaca je opasni otmičar. Ali koji? I kome od ostalih troje Darby može vjerovati? Izvrstan, napeti triler o četvero nepoznatih osoba usred snježne mećave, otetoj djevojčici koja treba hitnu pomoć i hrabroj mladoj djevojci koja očajnički želi razotkriti i nadmudriti opasnog psihopata. »Kakav nevjerojatan roman! Ovaj triler može se mjeriti sa domišljatošću Agathe Christie i akcijom Jamesa Pattersona. Brz, oštar i nemilosrdan.« A. J. Finn »Prvi preokret ostavio me bez daha. Napetost počinje na prvoj stranici i postaje sve uvjerljivija sve dok ne dođe do eksplozivnog kraja.« Linda Strong Taylor Adams diplomirao je režiju na Sveučilištu Eastern Washington i redatelj je hvaljenog kratkog filma I Feel Fine. Njegov redateljski rad prikazan je na Nezavisnom filmskom festivalu u Seattleu, a nagrađen je i prestižnom nagradom Edmund G. Yarwood. Napisao je nekoliko romana, a za filmsku adaptaciju romana Bez izlaza producenti 20th Century Foxa već su kupili prava. b7

SANDRA BRAUN FATALNA ŽENA Meki povez Izdavač Vulkan „Triler prepun obmane i strasti.“ – People Jednog vrelog popodneva u živopisnom Čarlstonu na jugu Sjedinjenih Država, hladno je jedino telo lokalnog tajkuna u luksuznom hotelskom apartmanu. Bio je moćan, nemilosrdan, grozan. Od svih ljudi koji su želeli da ga vide mrtvog, ko je prešao sa reči na delo? Hamond Kros je čvrsto rešen da postane novi okružni tužilac, ali ne po cenu da izgubi obraz. Kada na vašaru ugleda prelepu ženu na prepunom podijumu za ples, istog trenutka zna da mora da bude sa njom. Nakon što provedu noć zajedno, on je ludo zaljubljen, a ona misteriozno nestaje iz njegovog života. Međutim, dok radi na najvećem slučaju ubistva u karijeri, Hamond otkriva da je doktorka Aleks Led, prva osumnjičena, zapravo njegova tajanstvena žena. Po prvi put u životu spreman je da prekrši zakon kako bi zaštitio ženu koju svi optužuju, po cenu da na kocku stavi i svoju budućnost. Ipak, da li je ona nevina ili ga je samo iskoristila kao savršen alibi? A ako ona nije ubica, da li je onda sledeća žrtva? Povez knjige : broširani Strana : 368 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica b5

PLANETA MUŠKARACA ASERTIVNOST, MOTIVACIJA I SAMOPOŠTOVANJE Knjiga Planeta muškaraca pomaže čitaocima da otkriju svoju svrhu i misiju; da budu u kontaktu sa sopstvenim osećanjima, da žive život koji koji je u skladu sa njihovim bićem, poštujući obaveze koje im je život doneo. Ovo je vrsta mape za podršku svakom čoveku koji želi da otkrije za šta je stvoren i da u skladu s tim živi. Autori nisu zaboravili ni na nežniji pol, pa ima odeljaka u kojima se daju saveti damama kako da prepoznaju dobrog i pouzdanog muškarca, kao i kako da sopstvenog partnera podrže na najbolji način jer će od toga svi imati koristi. Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2019 Format 14,5x20,5 Strana 256 B4