Ekonomski fakultet Beograd 2006. 749 str. oštećenja uglova korica na petnaestak strana podvlačenja žutim markerom - vidi se na fotografiji na stranicama sa sadržajem zaokruživanja i obeležavanja poglavlja u knjizi tragovi previjanja listova uzdužno - i to se može videti na fotografiji sa podvlačenjima povez dobar

AUTOR: Gerald Mat, Tomas Flac i Judita Lederer NASLOV: Menadćment muzeja IZDAVAC: CLIO GODINA: 2002. POVEZ: tvrd (KB:168)

Intenzivna nega novorođenog deteta Roberton Priručnik Dečje Novine 1988g./406 str. Mek povez,odlicno ocuvana. vr288x

AUTOR: Vasa Kazimirović NASLOV: Šajkaška u borbi IZDAVAC: Progres GODINA: ? POVEZ: mek, potpis mastilom na prvoj strani (KB:168)

AUTOR: Hugo Klajn NASLOV: Šekspir i čoveštvo IZDAVAC: Prosveta GODINA: 1964. POVEZ: mek, nisu isečene sve stranice (KB:168)

ALPAR LOŠONC MOĆ KAO DRUŠTVENI DOGAĐAJ - o intenziviranju i slabljenju moći Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2009 342 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-38-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Arheologija i genealogija neoliberalizacije Biopolitika i/ili biomoć `Nematerijalni` kapitalizam, mnoštvo, višak i kritika političke ekonomije Tajna javnog idiota Narod, mnoštvo i populacija, odnosno, moć i nemoć naroda Da li je Hana Arent populista? Savest, dobrovoljna poslušnost i parrésia Mrze li se neprijatelji? `Darovanom konju zubi se ne` `Alpar Lošonc se bavi krucijalnim pitanjima današnjice u horizontu evropske tradicije. Posredujući mišljenje Fukoa, Hane Arent, Deride, Karla Šmita, Hajdegera, Agabmena, Liotara, Deleza... ali i Aristotela, Hobsa ili Marksa on se bavi dinamikom moći u Evropi, zastupajući kritičko čitanje njenih istorijskih modaliteta u svetlu današnje konstelacije. Istražujući vidove moći u horizontu liberalizma i njegove istorije, Lošonc se bavi i nekim nemišljenim ali bitnim toposima moderne kulture od savesti, tajne kao društvenog fenomena, odnosa prijatelj neprijatelj, mržnje, dara ... kao i aktualnim problematizacijama biomoći, populizma, suvereniteta. Namera pisca nije nikako antikvarni obuhvat tema, nego propitivanje sa ciljem kritičke analize današnjice. U sklopu razmatranja u duhu političke filozofije i u duhu osobene analitičke antropologije, Lošonc demonstrira snažnu filozofsku imaginaciju koja otkriva dubinsku povezanost aktualnih društvenih i političkih vrednosti sa osnivačkim vrednostima tradicionalne evropske kulture. Nastavljajući svoja istraživanja na prethodne knjigu Suverenitet, moć, kriza, Lošonc na sugestivan i ubedljiv način zaokružuje kompleks suštinskih pitanje o dimenzijama aktualnog sveta afirmišući filozofiju kao produktivni oblik razumevanja i angažmana u stvarima opstanka.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

ZIGMUNT BAUMAN STRANCI PRED NAŠIM VRATIMA Prevod - Predrag Novakov Izdavač - Mediterran publishing, Novi Sad Godina - 2018 106 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Arhetip ISBN - 978-86-6391-094-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1. Panika zbog migracije i njene (zlo)upotrebe 2. Sveprisutna nesigurnost u potrazi za osloncem 3. Na tragu moćnika (ili moćnica) 4. Zajedno i stešnjeni 5. Problematični, uznemirujući, neželjeni: neprihvatljivi 6. Antropološki koreni mržnje prema vremenski ograničenim korenima mržnje `Televizijske vesti, novinski naslovi, politički govori i tvitovi sa interneta, koji se koriste da se iznesu težišta i usmerenost strepnji i strahova javnosti, trenutno su preplavljeni upućivanjima na „migracionu krizu” – koja tobože zahvata Evropu i teži da podrije i sruši način života koji poznajemo, primenjujemo i negujemo. Ta kriza je trenutno neka vrsta politički korektnog kodiranog imena za tekuću fazu neprestane bitke koju kreatori stavova vode za pridobijanje i podređivanje ljudskih umova i osećanja. Uticaj vesti koje se emituju sa tog bojnog polja sada je blizu toga da izazove pravu „moralnu paniku”… Dok pišem ove reči, još jedna tragedija – ona rođena iz bezočnog zanemarivanja moralnog slepila – pritajeno čeka da udari. Nagomilavaju se znaci da javno mnjenje, u dosluhu sa medijima koji žude za rejtingom, postepeno, pa ipak nemilosrdno prilaze tački „zasićenosti kada se radi o tragediji izbeglica”. Deca koja su se udavila, naprečac izgrađeni zidovi, ograde sa bodljikavom žicom, pretrpani kampovi i vlade koje se jedna sa drugom takmiče da patnjama izbeglištva, jedva izvedenog bekstva i iscrpljujućih opasnosti puta do bezbednosti dodaju uvredu tretiranja migranata kao vrućeg kestenja – sve takve moralne nepodopštine su sve manje vesti a sve češće „u vestima”. Avaj, sudbina šokova je da se vrate u dosadnu rutinu normalnosti – a moralnih panika da se istroše i nestanu iz vidokruga i iz svesti obavijeni velom zaborava. Ko se seća kako su se avganistanske izbeglice, tražeći azil u Australiji, bacale na ograde sa bodljikavom žicom u Vumeri ili kako su zatvarani u velike kampove koje je australijska vlada izgradila na ostrvu Nauru ili na Božićnom ostrvu „da ih spreči da uđu u njene teritorijalne vode”? Ili desetina sudanskih izbeglica koje je ubila policija u centru Kaira „nakon što su im uskraćena prava od strane Visokog komesara UN za izbeglice”?` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Zygmunt Bauman Strangers At Our Door

ŽOZE ŽIL PORTUGALIJA DANAS - strah od postojanja Prevod - Vesna Vidaković Izdavač - Mediterran publishing, Novi Sad Godina - 2011 146 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Arhipelag ISBN - 978-86-86689-66-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Kako živeti uz televiziju? Zemlja neupisivanja Nedostatak javnog prostora Može li se uopšte govoriti o poznavanju demokratije? Mali beskraj O ekonomiji osećanja Od čega se strahuje? Jadikovka, ozlojeđenost, zavist Praznina i punoća Trauma, panika i strah Portugalska trauma i trenutna klima Završne beleške `U Portugaliji se ništa ne dešava, „nema drame, samo intrige i zavrzlame“, napisao je neko grafit duž zida jednog stepeništa na Santa Katarini, koje se spušta do tramvaja u ulici Bika. Ništa se ne dešava, drugim rečima, ništa se ne upisuje – kako na planu istorije ili života pojedinca, tako i na planu društvenog života ili umetnosti. Možda su zbog toga najutemeljenije studije, i sa najdužom tradicijom u Portugaliji, one koje se odnose na istorijsku prošlost, iz očajničke želje da se upiše, da se ubeleži, ne bi li se načinilo trajnim ono što neprestano pokušava da iščezne (i što je, u svakom slučaju, s pravom već upisano – ali gde?). Zanimljivo je da je taj grafit bio pokušaj da se upiše ta nemogućnost upisivanja…Raspravljaćemo kasnije o opravdanosti da se govori o „Portugalcima“ kao jedinstvenoj i nedeljivoj celini – što postavlja mnoge probleme. Pretpostavimo da su oni delom rešeni. Primetimo zasad samo to da svi Portugalci uporno govore o „Portugalcima“ koji su „ovakvi“ ili „onakvi“. Čak i kao fikcija, ili kao privid mišljenja, ova celina postoji i zaslužuje da se o njoj razmišlja. Portugalska neupisanost se razlikuje od ostalih, svojstvenih drugim državama, po svojoj opštosti i po postupcima delanja. Na primer, nakon Drugog svetskog rata Nemci su odbili da upišu u svoje postojanje, kao i u svoju istoriju, Treći rajh i nacizam, ostavivši ih decenijama svedene u gimnazijskim priručnicima istorije na jednu „epizodu“ pomenutu u deset do dvadeset redaka. Ova „crna rupa“ ili neprimetni propust, ili neupisivanje, ima (još uvek) nepredvidive posledice u nemačkom društvu i, bez sumnje, nije stran usponu neonacizma.U jednoj staroj anegdoti, koja ilustruje rivalstvo između dva susedna sela u regiji Bejra Bajša, meštani jednog govorili su da su meštani drugog sela tako snalažljivi da je jednog dana neko od njih rekao svojim zemljacima: „Razmišljao sam o tome da idemo na Mesec. Dovoljno je da se jedan od nas popne prvom na ramena, da se treći popne drugom na ramena, i tako redom, dok se ne naprave najviše moguće lestve ka Mesecu. I kada ne bude bilo više ljudi, onda se prvi, koji je na zemlji, popne do vrha, zatim se drugi, koji je ostao nogama na zemlji, takođe popne, i tako sve, bez prestanka, dok se ne stigne do Meseca. Nikad neće nedostajati ljudi“.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Gil Portugal, hoje

ZIAUDDIN SARDAR MERRYL WYN DAVIES ZAŠTO LJUDI MRZE AMERIKU? Prevod - Jagoda Splivalo Rusan Izdavač - Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2003 214 strana 21 cm ISBN - 953-222-103-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Ground Zero `Oni` `zli` `mrze` `Ameriku` Amerika i svijet kao Amerika Američki hamburgeri i drugi virusi Američke priče i pričanje priča Americi Breme američkoga junaka Mržnja prema Americi i kako je nadvladati Bilješke Izabrana bibliografija `Pitanje `Zašto ljudi mrze Ameriku?` zapravo i nije novo, ali je nakon događaja 11. rujna 2001. dobilo mnoga nova značenja. To je pitanje koje izaziva neželjene i nepredvidljive odgovore. Nedvojbeno, američke korporacije i popularna kultura utječu na živote milijuna ljudi diljem svijeta. Međutim, bez premca je u povijesti moć američke vanjske politike u pozadini koje stoji golema vojna snaga. Upravo zato je Amerika prva svjetska `hipersila`. Ovo nije knjiga o 11. rujnu niti je knjiga o onome što je nakon toga uslijedilo. Knjigu su potaknuli ti strašni događaji, ali ona pokušava odgovoriti na to važno pitanje koje se pojavilo iz ruševina. Valja, naime, razmotriti probleme koji su postojali i prije tog događaja i koji će postojati i dalje. Ponajprije to su problemi odnosa između Amerike i ostatka svijeta. Amerika izvozi svoj sustav vrijednosti, Amerika određuje drugima što da čine i kako da se ponašaju, Amerika presuđuje o tome što je to demokracija i što su to ljudska prava. `Globalizacija` ponajčešće znači i `amerikanizaciju` svijeta. Tako nastaje ono što su autori ove knjige nazvali `sindromom hamburgera`. Istodobno, mnogi Amerikanci uopće nisu svjesni kakav je učinak njihove kulture i politike na ostatak svijeta. Oni jednostavno ne vjeruju da je Amerika učinila, ili da može učiniti, išta loše. Riječ je o tome da su američki mediji i cjelokupno američko društvo zatvoreni za utjecaje iz ostatka svijeta (jer za njih, svijet jest Amerika). Njih ne zanima ostatak svijeta, oni ne uče o povijesti i kulturi drugih naroda — Amerika je zaokupljena samo samom sobom. Mnogi ljudi doista mrze Ameriku, od Bliskog istoka preko brojnih zemalja u razvoju pa do same Europe. Tu mržnju valja razmotriti u kontekstu i toga kako Amerika doživljava samu sebe i kako svi ostali ljudi vide Ameriku, kako u svjetlu novih događaja, tako i povijesti u kojoj je ta mržnja polako, ali neumoljivo, nastajala.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ziodin Sardar Meril Vin Dejvis Why do People Hate America

Hoćeš li i dalje da budeš Srbin?,Zoran Petrović Piroćan Udzbenički format kao nova Prošle su dve decenije od vremena kad je agilni i ugledni novinar, ratni reporter i geopolitički analitičar Zoran Petrović Piroćanac s nekolicinom bliskomišljenika osnovao istraživačku grupu BINA i Centar za geopolitičke studije „Jugoistok“. Jedna od središnjih ideja koja je okupila saradnike ovih potencijalnih, ali nesuđenih, nukleusa instituta kakvih Srbija još uvek nema, bila je neophodnost pravovremenog i efikasnog suprotstavljanja medijskom i psihološkom ratu koji je početkom devedesetih godina minulog veka poveden protiv Srbije i srpskog naroda i koji je u početku bio potcenjen. Dve publikacije koje su BINA i „Jugoistok” skromnim sredstvima uspele da izdaju na engleskom jeziku, Hronika najavljene smrti (1993) i Mediji su se tamo zadesili (1994), ostale su zapamćene kao najmodernije zamišljeni i najprimerenije realizovani, ali i nedovoljno zapaženi i zvanično afirmisani srpski odzivi na propagandne nasrtaje iz jednog dela međunarodne zajednice, nasrtaje koji su tokom narednih godina prerasli u monstruoznu medijsku kampanju, s dalekosežnim poražavajućim posledicama po sadašnjost, ali i budućnost srpskog naroda. Kao neumorni „slobodni strelac“, Zoran Petrović Piroćanac nastavio je sve do danas da argumentovano i energično, bez dlake na jeziku i s one strane svake „političke korektnosti”, ukazuje na bezočnost i hipokriziju, zasnovanu na sistematskoj primeni dvostrukih standarda i razrađene metodologije specijalnog propagandnog rata, svojstvene medijskom „pokrivanju” zbivanja na bivšem jugoslovenskom prostoru, a s ciljem moralnog i političkog diskreditovanja Srbije i srpskog naroda. Kao plod neumornog prikupljanja građe iz medija na više evropskih jezika, nastala je svojevrsna antologija „srbomržnje” Izbrisati srpski virus, s podnaslovom Mala antologija rasizma, šovinizma i Govora mržnje na kraju gpylol i početkom trećeg milenijuma. Od prvog (1999) do trećeg (2008) izdanja Piroćančeva zbirka uvreda, kleveta, izmišljotina i apsurdnih laži o Srbima višestruko je narasla. Posluživši se jednim indikativnim pitanjem iz arsenala sarkastičnih verbalnih dosetki srpskih „prijatelja”, autor je odlučio i da promeni „epidemiološki” naslov knjige i opredeli se za Hoćeš li i dalje da budeš Srbin? (Mogao bi se dodati i znak uzvika!). Pored toga što ukazuje na rezultativno uznapredovalu fazu u eradikaciji nepoželjnog srpskog virusa, novi naslov u prvi plan ističe i jednu važnu širu i trajniju dimenziju propagandnog rata protiv Srba, na koju je Zoran Petrović Piroćanac i izričito u više navrata skretao pažnju. Reč je o tome da se blaćenje Srba i njihovo prikazivanje kao glavnih negativaca novije i savremene evropske prošlosti, a s obzirom na istaknutu ulogu koju su u nekim odsudnim zbivanjima tokom te prošlosti imali i uglavnom uspešno odigrali, funkcionalno uklapa u veliki projekat revizije percepcije nekih od najbitnijih istorijskih događaja u „najkraćem” (Hobsbaum), ali i najkrvavijem XX veku.

BRANKO PAVLOVIĆ FILOZOFIJA NAUKE Priredio - Ilija Marić Izdavač - Plato, Beograd Godina - 2001 460 strana 24 cm Povez - Mek Edicija - Biblioteka Didaskalos Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: FILOZOFIJA I NAUKE O MESTU FILOZOFIJE U NAUKAMA 1. Mesto filozofije u naukama 2. Filozofija ili filozofije 3. Nekoliko posebnih shvatanja 4. Pozitivni duh 5. Mogućnost strogog razdvajanja 6. Poimanje nauke 7. Mesto filozofije prirode 8. Razlike u poimanju nauke DIJALEKTIKA I NAUKE 1. Mogućnost dijalektičke metode 2. Dilema oko dijalektike prirode MARKSISTIČKA DIJALEKTIKA I POSEBNE NAUKE POJAM FILOZOFIJE NAUKE FILOZOFIJA NAUKE 1. Filozofija kao sintetičko znanje 2. Veza filozofije i nauke 3. Perceptivni sudovi, opšti principi i aksiome 4. Filozofske interpretacije naučnih znanja POIMANJE FILOZOFIJE NAUKE 1. Kako nauke mogu biti predmet filozofije? 2. O rastu znanja 3. Problem razgraničenja 4. Pitanje predmetne istinitosti kao pitanje teorije i kao pitanje prakse NAUKA, REALNOST, ZDRAV RAZUM Nauka i realnost Govori Roberta Openhajmera NASTANAK KLASIČNE TEORIJE VEROVATNOĆE Uvod 1. Počeci izračunavanja verovatnoće 2. Najranija etička, logička i metafizička značenja verovatnoće 3. Ars coniectandi Žaka Bernulija 4. Usavršavanje računa verovatnoće 5. Traženje mogućnosti za širu primenu računa verovatnoće 6. Laplasovo konstituisanje klasične teorije verovatnoće i najranije kritike ove teorije FILOZOFIJA NAUKE U FRANCUSKOJ 1. Pozitivna filozofija 2. Eksperimentalna filozofija 3. Francuski logički empirizam 4. Epistemologija 5. Filozofska epistemologija 6. Problem jedinstvenih osnova saznanja 7. Pogled na religiju 8. Pitanje o fundamentalnim kategorijama 9. Problem osnovne nauke 10. Odabrana bibliografija HUMANIZAM I TEHNICIZAM 1. Humanizam kao osnova i kao cilj 2. Čovek tehničke civilizacije 3. Ekspanzija tehničkog 4. Rad i potrošnja 5. Gradovi - Džinovi 6. Mit o tehnici 7. Destruktivna i konstruktivna moć tehnike 8. Socijalizam i tehnicizam 9. Apstraktni i realni humanizam 10. Razlozi optimizma Beleška priređivača Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

VLADAN MIHAJLOVIĆ SLOBODAN JOVANOVIĆ I GRAĐANSKA DRŽAVA Izdavač - Jugoslavija publik, Beograd Godina - 1996 270 strana 20 cm ISBN - 86-7121-080-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod 1. Jedna skica za portret Slobodana Jovanovića 2. Predmet i dimenzije istraživanja 3. Metodološka osnova istraživanja (izrade disertacije) POJAM I SADRŽINA NEIDEOLOŠKOG SHVATANJA DRŽAVE U TEORIJSKOJ MISLI SLOBODANA JOVANOVIĆA KARAKTERISTIKE MORALNO-FILOSOFSKOG ODNOSA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREMA DRŽAVI 1. Problem države kao moralne ustanove 2. Vlast kao izvor moralnosti (amoralnosti) države 2. 3. Odnos države prema slobodi kritika shvatanja države kao carstva neslobode 4. Protivurečnost slobode kao faktora ograničenja državne vlasti 5. Aktuelnost stanovišta Slobodana Jovanovića ogrešenju odnosa država društvo a) Marksističko rešenje odnosa država-društvo b) Perspektive života ljudskog društva bez države POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA KRITIČKOG SHVATANJA DRŽAVE U TEORIJSKOJ MISLI SLOBODANA JOVANOVIĆA 1. Značaj Slobodana Jovanovića u objašnjenju nastanka i o porekla države opravdanost istorijskog i sociološkog pristupa tom pitanju a) Slabost i istorijska prevaziđenost marksističkog shvatanja porekla i nastanka države b) Rat kao faktor nastanka države v) Pojam i shvatanje države u političko-pravnoj teoriji Slobodana Jovanovića 2. Klase, klasne borbe i klasna obeležja države a) Kritika (neodrživost) Marksovog koncepta klasnog društva b) Pojam klase kao suštine klasnog društva v) Pojam i značaj klasne borbe g) Klasni položaj i klasna svest kao elementi klasnog određenja pojedinaca i društvenih grupa d) Stanje i tendencije klasne borbe u savremenom društva 3. Kritika jednostranog shvatanja države kao klasne organizacije PROTIVUREČNOST ODNOSA DRŽAVE I DEMOKRATIJE - DOPRINOS SLOBODANA JOVANOVIĆA ANALIZI POLITIČKE PRAKSE SAVREMENE DRŽAVE 1. Neodrživost jednostranog shvatanja o suprotstavljanju države i demokratije 2. Odnos Slobodana Jovanovića prema demokratiji a) Nedostatak demokratije kao ograničavajući faktor njenog pozitivnog delovanja b) Suprotstavljanje većine manjini politički (istorijski) i paradoks demokratije v) Kritička orijentacija Slobodana Jovanovića u odnosu na teoriju i praksu demokratije g) Demokratija kao ideal slobode i jednakosti d) Diktatura većine kao obeležje demokratske vlasti đ) Ograničenost parlamentarizma kao posledica demokratizacije društva e) Demagogija kao izvor i oruđe demokratije 3. Dva pristupa u obezbeđenju moralnog obezbeđenja države Prednost demokratskog nad totalitarnim jedinstvom države a) Pojam i nastanak diktature b) Totalitarizam kao izvor nedemokratske prakse v) Aktuelnost i prednost demokratije nad diktaturom GS. g) Diktatura kao proizvod istorijskih grešaka socijalističke (staljinističke) prakse d) Nasilje kao faktor društvenog života ODNOS SLOBODANA JOVANOVITA PREMA AKTUELNIM TENDENCIJAMA U RAZVOJU SAVREMENE DRŽAVE 1. Jačanje države kao opšta tendencija savremenog društva 2. Neodrživost suprotstavljanja savremene države prema društvu 3. Birokratizacija kao karakteristika savremene države a) Birokratizam kao posledica jačanja uloge i funkcije savremene države b) kontraverznost birokratije kao nužnosti savremene države 4. Aktuelnost klasnog obeležja savremene države 5. Neutralnost države kao funkcija održavanja jedinstva i stabilnosti društva 6. Pluralizam kao oblik transformacije savremene države POJAM I ZNAČAJ PRAVNE DRŽAVE 1. Oživljavanje interesa za pravnom državom kao posledica demokratizacije savremenog društva 2. Pojam i nastanak pravne države a) Klasičan (liberalni) koncept pravne države b) Specifičnost shvatanja pravne države kod Slobodana Jovanovića v) Kriza (ograničenja) pravne države kao karakteristika državno-pravnog razvitka posle I svetskog rata 3. Razlike u shvatanju i određivanju pojma pravne države 4. Doprinos Slobodana Jovanovića u objašnjenju podele vlasti kao suštine pravne države a) Značaj podele vlasti u organizaciji moderne države b) Uloga Slobodana Jovanovića u objašnjenju odnosa podele vlasti prema fukcionisanju pravne države v) Deformacije društvene (političke) prakse u ostvarivanju principa podele vlasti ANTIMARKSIZAM KAO TEORIJSKO-POLITIČKA ORIJENTACIJA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREVAZILAŽENJE MARKSIZMA KAO TEORIJE (IDEOLOGIJE) I PRAKSE SOCIJALISTIČKOG (KOMUNISTIČKOG) PREOBRAŽAJA DRUŠTVA 1. Raskid s marksizmom kao pretpostavka kritičkog teorijsko-političkog odnosa prema stvarnosti 2. Protivurečnost teorijske i ideološke osnove marksističkog učenja 3. Kritika (neodrživost) istorijskog materijalizma kao naučnog metoda istraživanja društva a) Istorijski materijalizam kao oblik vulgarno-ekonomskog objašnjenja razvitka društva b) Istorijski materijalizam kao ideološko sredstvo borbe radničke klase v) Kritička argumentacija Slobodana Jovanovića prema istorijskom materijalizmu AFIRMACIJA DRŽAVE KAO IZRAZ KRITIČKOG ODNOSA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREMA MARKSOVOM UČENJU O DRŽAVI 1. Značaj države za obezbeđenje organizovanosti društva 2. Prinudnost kao obeležje savremene države 3. Suverenost kao bitno svojstvo državne vlasti a) Pojam suverenosti kao svojstva vlasti u teoriji države Slobodana Jovanovića b) Opravdanost (neopravdanost) razlikovanja suverenosti kod unitarne i savezne države v) Razlikovanje pojma državne od pojma narodne suverenosti g) Aktuelnost suverenosti kao svojstva savremene države 4. Kritička pozicija Slobodana Jovanovića u odnosu na Marksovo učenje o ukidanju države 5. Aktuelnost ideje i prakse odumiranja države 6. Pojam i vrste državnih funkcija - kritičko gledanje Slobodana Jovanovića na klasnu suštinu državne funkcije REVOLUCIJA KAO ANAHRONIZAM SAVREMENOG DRUŠTVA 1. Pojam i značenje revolucije 2. Ograničenost (nemogućnost) marksističkog shvatanja 3. Protivurečnost odnosa subjektivno – objektivno u revoluciji 4. Antirevolucionarnost kao duhovno-političko raspoloženje 5. Uloga mase kao faktor revolucije 6. Aktuelnost revolucije u uslovima razvitka savremenog društva 7. Revolucija kao izvor i uslov diktature (nasilja) 8. Pozitivno određenje Slobodana Jovanovića prema evolutivnim promenama društva MONARHIJA ILI REPUBLIKA - DILEME I KONTRAVERZE SAVREMENE DRŽAVE 1. Slabosti istorijske (teorijske) tipologije oblika i vrste vladavine 2. Prednosti monarhijske nad republikanskom vladavinom 3. Aktuelnost monarhističke vladavine u uslovima savremenog društva 4. Nesavršenost vladavine naroda kao većine društva ULOGA I ZNAČAJ SLOBODANA JOVANOVIĆA U REŠAVANJU PROTIVUREČNOSTI KAPITALIZMA I SOCIJALIZMA 1. Slobodan Jovanović kao kritičar Marksove teorije o neizbežnom slomu kapitalizma 2. Aktuelnost revolucionarne uloge radničke klase u modernom za kapitalističkom društvu 3. Kriza ili nove mogućnosti i perspektive kapitalizma 4. Značaj Slobodana Jovanovića u demistifikaciji kapitalističke eksploatacije kao suštine kapitalističke države 5. Kriza I protivurečnosti ideje i prakse socijalizma – negativno određenje Slobodana Jovanovića prema socijalizmu a) Aktuelnost ideje i prakse socijalizma u razvitku savremenog društva b) Socijalizam kao negacija demokratije i oblik nedemokratske prakse Zaključno razmatranje Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner; preveo [sa nemačkog]: Dragomir Perović; Izdavanje i proizvodnja: Zemun: Arion, 1988 (Beograd: `Kosmos`); Fizički opis: 62 str.; 20 cm; Zbirka: ǂBibliotekaǂ Astra. ǂkolo ǂ9; ǂknj. ǂ50; Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice: Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea: Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje.

Dobro očuvana knjiga,korica se odvojila od listova… K161

Dobro očuvana knjiga,ima podvlačenog teksta… K163

Dobro očuvana knjiga,po negde podvlačen tekst. K161

Dobro očuvana, 1230str, plus ilustracije, mape..

Tvrd povez sa zastitnim omotom Strana 168.

Knjiga u odlicnom stanju.Strana 183.

Dobro očuvana knjiga… K163

Dobro očuvana knjiga… K163

Matematika - Opšta enciklopedija Larousse unutrasnjost ocuvana,spolja kao sto se i vidi na forografiji

Autor - osoba Rešin Tucić, Vujica Naslov Vreme fantoma : o piscima i knjigama / Vujica Rešin Tucić Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2005 (Petrovaradin : Futura) Fizički opis 209 str. : autorova slika ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAnagram Sadržaj S a d r ž a j: Poetska provokacija Branka Maleša (5-12); Kurac u naslovu : dodatak životu Henrija Milera (13-14); Da kucnem u drvo : Ivan Jelinčić Merlin: Sistemusistemu... (15-17); Gospodin Todor Manojlović (18-21); Pesnik Miron Bjaloševski (22-29); Poet v južnih gorah : Rade Tomić (30-33); Pun džep sreće : Jaroslav Supek: Kič pojezija... (34-36); Pretežak teret za grešnika : Dobrica Ćosić: Grešnik... (37-42); Poezija i ravnodušnost sveta : Zoran Vuković: Doba velike laži... (43-45); Osećaj za opasnost : Goran Babić: Osjećaj za oluju i ostalo... (46-49); Kapitalist tuge : Mirjana Božin: Veroispovest... (50-53); Svinjski život : Goran Simić: Korak u mrak... (54-57); Iz palanke u palanku, sa igranke na igranku : Laslo Vegel: Odricanje i opstajanje... (58-61); Noć mega-simbola : (Varšava, Miroslava Mandića) (62-64); Udes grabljive lepote : Raša Popov: Žabac koji ne zna da ćuti... (65-68); Poezija je dlakava : Katalin Ladik: Erogen zoon... (69-71); Demonski Davičo (72-79); Na crnom nebu od hartije (80-82); Sveopšti, ljudski tigar : Luka Salapura: Pasje vreme... (83-84); Duga je altamirska noć : Blagoje Baković: Kopno... (85-87); Vesti sa kućnog praga : Žarko Dimić: Svetac na stolu... (88-90); Svet gori s oba kraja : Nenad Grujičić: Carska namiguša... (91-93); Aj, haj, avaj : Jovan Zivlak: Zimski izveštaj... (94-96); Pod crnim krilom palog anđela : Dragan Jovanović Danilov: Euharistija... (97-99); Bezmerno i sićušno (100-107); Jezička i mentalna pantomima Branka Andrića (108-111); Panika u svetu senki : Novica Tadić: Kraj godine... (112-114); Omnibus - svima, za sve : Ljiljana Jokić Kaspar: Liliputanci putuju u XXI vek... (115-117); O, ljudi, spasite rat : sećanje na Josipa Severa (118-120); Poetski nomadizam : Sead Halilagić: Sazrevanje... (121-123); Kamenje koje se više ne kotrlja : Zvonko Karanović: Mama melanholija... (124-126); Judita Šalgo (127-129); Judita Šalgo, devojčica postupaka : o knjizi priča pisanih po tuđim naslovima (130-133); Prvi srpski vanzemaljac (134-135); Ispričane pesme : Dragomir Popnovakov: Pismo i nostalgija... (136-138); Čovek u šumi simbola : Boško Ivkov: Letopisi... (139-141); Povest o malom gladniku : inkantacije i arabeske Selimira Radulovića : Selimir Radulović: Po licu noći... (142-145); Legenda sa Detelinare (146-149); On je pevao, dok je po svetu išao : Miodrag Petrović: Skele su visoko i niko se nije vratio... (150-152); Knjiga svih naših poraza : Goran Babić: Samo ti, sinko, radi svoj posao... (153-155); Niko se više ne smeje, ali i ne plače : Anđelko Erdeljanin: Bezdušna opasnost... (156-158); Počuj moje usamljeno srce : Milutin Ž. Pavlov: Velizar i Đurđica... (159-160); Vojislav Despotov (161-163); Sam svoj bič i uteha : Aleksandar Tišma: Sečaj se večkrat na Vali... (164-166); Pesnik zjapećih praznina : Milan Živanović: Dunav, Dunav... (167-169); U jednom vozu, jedne godine (170-171); Slučaj pesnika Gorana Babića : Goran Babić: Ovdje ljudska kost miriše... (172-175); Zidovi vremena : Svetislav Travica: Slike srećnog vremena... (176-178); Priče za isplakane oči : Đorđe Brankov: Pričanja... (179-181); Prozori (prizori) zanjihani još od pre : Bora Vitorac: Letnjim putem... (182-184); Novosadska trilogija Vladislava Hajdvogela : Vladislav Hajdvogel: Novosadska trilogija... (185-189); Šum vremena i očaj čoveka : gotska melanholija Vladimira Bogdanovića (190-193); Moždane vizije Raše Popova : Raša Popov: Peta vizija... (194-198); U pustinji jezika i postojanja : esejizam Vojislava Despotova (199-200); Metafizički svet Dragoljuba Pavlova : Dragoljub Pavlov: Okretaljka za tango... (201-204). Registar imena (205-207). Beleška o autora (209). (broš.) Napomene Tiraž 500 Beleška o autoru: str. 209 Na koricama beleška o delu Registar. Predmetne odrednice Maleš, Branko, 1949- Miler, Henri Jelinčić, Ivan, 1951-1987 -- `Sistemusistemu` Manojlović, Todor, 1883-1968 Bjaloševski, Miron, 1922-1982 Tomić, Rade, 1934-1985 Supek, Jaroslav, 1952- -- `Kič pojezija` Ćosić, Dobrica, 1921- -- `Grešnik` Vuković, Zoran, 1956- -- `Doba velike laži` Babić, Goran, 1944- -- `Osjećaj za oluju i ostalo` -- `Ovdje ljudska kost miriše` Božin, Mirjana, 1952- -- `Veroispovest` Simić, Goran, 1952- -- `Korak u mrak` Vegel, Laslo, 1941- -- `Odricanje i opstajanje` Mandić, Miroslav, 1949- -- `Varšava` Popov, Raša, 1933- -- `Žabac koji ne zna da ćuti` -- `Peta vizija` Ladik, Katalin, 1942- -- `Erogen zoon` Davičo, Oskar, 1909-1989 Nejgebauer, Aleksandar, 1930-1989 Salapura, Luka, 1959- -- `Pasje vreme` Baković, Blagoje, 1957- -- `Kopno` Dimić, Žarko, 1962- -- `Svetac na stolu` Grujičić, Nenad, 1954- -- `Carska namiguša` Zivlak, Jovan, 1947- -- `Zimski izveštaj` Jovanović, Dragan Danilov, 1960- -- `Euharistija` Kostić, Laza, 1841-1910 Jovanović-Zmaj, Jovan, 1833-1904 Andrić, Branko, 1942-2005 Tadić, Novica, 1949- -- `Kraj godine` Jokić-Kaspar, Ljiljana, 1951- -- `Liliputanci putuju` Sever, Josip, 1938-1989 Halilagić, Sead, - -- `Sazrevanje` Karanović, Zvonko, 1959- -- `Mama melanholija` Šalgo, Judita, 1941-1996 Popnovakov, Dragomir, 1938-2005 -- `Pismo i nostalgija` Ivkov, Boško, 1942- -- `Letopisi` Radulović, Selimir, 1953- -- `Po licu noći` Sudarski Red, Đorđe, 1946-2007 Petrović, Miodrag, 1954- -- `Skele su visoko i niko se nije vratio` Babić, Goran, 1944- -- `Samo ti, sinko, radi svoj posao` Erdeljanin, Anđelko, 1941- -- `Bezdušna opasnost` Pavlov, Milutin Ž., 1943- -- `Velizar i Đurđica` Despotov, Vojislav, 1950-2000 Tišma, Aleksandar, 1924-2003 -- `Sečaj se večkrat na Vali` Živanović, Milan, 1950- -- `Dunav, Dunav` Travica, Svetislav, 1939- -- `Slike srećnog vremena` Brankov, Đorđe, - -- `Pričanja` Vitorac, Bora, 1940- -- `Letnjim putem` Hajtfogel, Vladislav, 1941- -- `Novosadska trilogija` Bogdanović, Vladimir, 1940- Pavlov, Dragoljub, 1940- -- `Okretaljka za tango` Srpska književnost -- 1982-2005 „Vreme fantoma“ je treća knjiga kritika Vujice Resina Tucića, kojom su obuhvaćeni pisci i njihova delà iz poslednjih decenija XX veka. Baš kao stoje to činio svojim prethodnim knjigama, „Slovo je puklo“ (pogled na sedamdesete) i „Hladno čelo“ (knjige iz osamdesetih), u fokus svojih interesovanja i ovde stavlja autore iz bivše Jugoslavije, poetički, pa i generacijski bliske, ali i suprotstavljene. Otuda u njegovim tekstovima vrlo često dolazi do polemičkih tonova, neizbežnih, nesumnjivo, mada ne više tako burnih, kao što su to bili u trenucima prvih objavljivanja u periodici. Tekstovi koji su sabrani u ovoj knjizi nisu konvencionalne književne kritike, mada Tucić ne izbegava vrednovanje, važnije mu je da iznese svoj stav (sa kojim se ne moramo složiti), koji može izgledati i kao provokacija, upravo u njegovom stalnom nastojanju da zahvati u stvarnost, da preispita savremenost (kako ono što je lokalno, tako i ono što je univerzalno), da izbegne jezički i svaki drugi kliše. Među piscima kojih uglavnom više nema, našli su se, tako, i jedan Laza Kostić Todor Manojlović, gotovo fantomski Henri Miler i Miron Bjaloševski, kao i Aleksandar Tišma, Judita Šalgo i Vojislav Despotov. Bez obzira na metaforu iz naslova, knjigom Vreme fantoma obuhvaćeni su prevashodno živi pisci, naši savremenici, i njihova poetska, odnosno prozna delà. Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993–95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu. MG148

Dobro očuvana knjiga… K163

Starečnik Svetootačko bogslovlje Sveti oci Prevod sa starogrčkog S Jakšić Drugo popravljeno izdanje Beseda Novi Sad 2000g./433 str. Tvrd povez,manja ostecenja ,vidna na slikama korica,listovi malo talasasti,nema podvlačenja i sl.. vr288x