Odlična kutija

Spojnica lanca za jednobrzinski lanac, 1/2 x 1/8 (lanac za fixi i singl speed). Boja: black. Cena je za komad. Pogledajte i drugu biciklističku opremu, rezervne delove i alate koje imam u ponudi. https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=DzoniNo1&Grupa=250

Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

AC-AC Adapter 10V 700 mA 7VA - ONTOP A31070GC, za pretvaranje 220V u 10 Volti AC - Naizmenične struje PAŽNJA NAIZMENIČNE STRUJE. Prodaje se Adapter sa slike, konektor 5,5 x 2mm.. Radna garancija 30 dana.

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

Autor: Stevan Sv. Simić 1986., kartonski povez sa klapnama, 95 strana, nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, težina 250 grama.

...Германии выпуск I 1946., broširani povez, 160 strana, nepodvlačena, težina 150 grama.

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Interesantna šoljica za kafu braon boje sa pozlatom iz 60-ih ili 70-ih godina. Dobijena iz serviza za uspomenu ali nikad nije korišćena. Idealna za kolekcionare. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike, a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta, cene, slanja pitajte preko Limundo - Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama Pravi kolekcionarski primerak

Obmana Izdaje - No limit books Beograd Autori predstavljaju otkriće do koga su došli pedantnim istraživanjima, a pokazuje da ako se rasvetli odnos između Svitaka mrtvog mora, Novog Zaveta i socijalnih, istorijskih i religioznih sila na tadašnjoj istorijskog pozornici, ostaje jasno da su Spisi mrtvog mora istorijska obmana.Knjiga objašnjava zašto i kako su ljudi obmanjeni tzv. Spisima Mrtvog Mora. Od autora knjiga `Hram i loža` i `Sveta krv, sveti gral`. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 237.strana

ZEH SCHERZER, Bavaria - Dezertni tanjir (1949-1991) Dimenzije Prečnik: 20 cm Visina: 2 cm Težina: 220 g Sitni tragovi pribora na dnu. Žig na dnu: Zeh Scherzer (u krugu, ispod krune) BAVARIA GERMANY Kompanija „Scherzer & Co.“ koristila je žig između 1949. i 1991. godine. Kompaniju „Zeh, Scherzer & Co.“ osnovo je u nemačkom gradu Rehau (Rehau) 1880. godine Johann Nicol Adam Zeh (Johan Nikol Adam Ce), a partneri su bili Johann Michael Scherzer junior (Johan Mihael Šercer), Georg Adam Winterling (Georg Adam Vinterling), Johann Nicol Jacob junior (Johan Nikol Jakob), Johann Andreas Karl Wolfel (Johan Andreas Karl Volfel) i Johann Paulus Hertel (Johan Paulus Hertel). Fabrikaje odmah je počela da proizvodi širok spektar predmeta, uključujući servise za kafu i čaj, kućno posuđe i dekorativni porcelan. Proizvode fabrike zapazila je i kompanija „Geo. Borgfeldt & Co.” i od januara 1907. do maja 1908. fabrika je proizvela niz stavki isključivo za ovu kompaniju iz New Yorka. Pošto je imala uspeha u proizvodnji dekorativnog porcelana, kompanija je otvorila i svoje umetničko odeljenje 1908. godine, a između mnogih drugih kao savetnik je zaposlen i čuveni dizajner profesor Fritz Klee (Fric Kle). Proizvodi fabrike bili su spektakularni za to vreme, a i danas su vredan dodatak svakoj kolekciji art deco predmeta. Na osnovu ovog uspeha, i drastičnog povećanja prodaje nakon otvaranja umetničkog odeljenja, kompanija je postala akcionarsko društvo 1910. godine: „Porzellanfabrik Zeh, Scherzer & Co. A.G.“ Posle osnivanja akcionarskog društva, posao je počeo da se sve više širi, naročito na nemačkom tržištu. Dizajnersko i umetničko odeljenje počeli su da rade zajedno, razmenjujući ideje i uspešno integrišući umetničke elemente u predmete za svakodnevnu upotrebu. Neki kolekcionari smatraju da je ovo najuspešniji period u istoriji kompanije, u kojem su proizvedeni neki od najlepših predmeta. 1920-ih i 1930-tih godina vlasnici fabrike stalno su se menjali, ali je proizvodnja konstantno rasla i kompanija je stekla visoku reputaciju jednaku reputaciji čuvenih nemačkih proizvođača kao što su „Hutschenreuther“ i „Rosenthal“. Ali, baš kao i drugi proizvođači porcelana u Nemačkoj, kompanija je imala sve više teškoća da se nosi sa jeftinim uvozom. Tokom ovog perioda čak je i promenila ime i zaštitni znak u „Scherzer & Co.“ ili, jednostavno, u „Scherzer 1880“, što je bilo lakše za izgovor u drugim zemljama. Ali, od sredine 80-tih godina, prodaja je polako opadala. Do 1991. godine kompanija je još uvek bila u privatnom vlasništvu, a onda je većina akcija preuzeta od strane investicionog društva „Allerthal A.G.“ „Allerthal A.G.“ nije imao želju da restruktuira čitav posao i spreči pad proizvodnje. Jedini cilj, kao i u svakom akcionarskom društvu, bio je da spreči gubitak novca akcionara, a eksperti društva su imali različite prognoze za nemačko tržište porcelana, i nijedna nije bila pozitivna. Oni su obavestili akcionare o planovima za spasavanje novca i sazvali ih na sastanak. Proizvodnja je odmah smanjena i zvanično je, posle 112 godina, obustavljena 1992. godine. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/19-36/116)

Polovan (Trafo) AC-DC Adapter 12 Volti 1000mA model:POD-4812100D, testiran i 100% ispravan. Konektor se vidi na jednoj od slika 5 x 2,5mm Radna garancija 30 dana

Privezak za ključeve nekadašnje fabrike šešira `BEGEJ` Zrenjanin Jugoslavija iz 80-tih godina,u dobrom je stanju.

STANJE SA SLIKA..

Polovni I novi delovi za sve modele mercedesa - A klasa – A 140, A 150, A 160, A 170, A 180, A 200 - W168, W169 B klasa – B 150, B 170, B 180, B 200, B 220 – W245, W246 C klasa – C 160, C 180, C 200, C 220, C 240, C 250, C 270, C 280, C 320, C 45 – W202, W203, W204, W205 CLA klasa – CLA 180, CLA 200, CLA 220 CLC klasa – W203, C SportCoupe CLK klasa – CLK 200, CLK 220, CLK 240, CLK 270, CLK 320 – W208, W209 CLS klasa – CLS 280, CLS 320, CLS 350, CLS 500 – W218, W219 E klasa – E 200, E 220, E 230, E 240, E 250, E 270, E 280, E 290, E 300, E 320, E 400, E 420, E 500, E 55 – W210, W211, W212, W213 E Coupe, E Cabrio GLA klasa – GLA 180, GLA 200, GLA 220 GLC klasa - GLC 200, GLC 220, GLC 250 GLK klasa – GLK 220, GLK 250, GLK 320, GLK 350 ML klasa – ML 230, ML 250, ML 270, ML 280, ML 320, ML 350, ML 400, ML 420, ML 430, ML 500, ML 55 – W163, W164, W166 R klasa – R 280, R 320, R 350 S klasa – S 280, S320, S 350, S 400, S 420, S 500, S 55 – W 220, W221, W222 Vaneo – 160, 170, 190 Vito, Viano, V klasa – 108, 109, 110, 111, 112, 114, 115, 116, V 220, V 250 – W638, W639, W447 Sprinter – W901, W902, W903, W904, W906, W 907, W910… I ostale modele Mercedesa do 2020 god. Delove dostavljamo na adresu kupca… Mogucnost ugradnje… Uz GARANCIJU na ispravnost… Vise informacija na 0642255550, 0640420111, 0659822211, 0652255553

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

Возросший интерес к истории советского общества вызвал потребность и в литературе о Всероссийской чрезвычайной комиссии по борьбе с контрреволюцией, спекуляцией и преступлениями по должности — одном из важнейших органов, осуществлявшем защиту революционных завоеваний Октября. Читателю предлагается второе, уточненное издание документального сборника «Красная книга ВЧК». В нем содержатся подлинные материалы, изъятые у контрреволюционеров, их письменные показания, протоколы допросов, обвинительные заключения, постановления коллегии ВЧК и приговоры ревтрибуналов. 1989., tvrdi povez, 416 + 541 strana, nepodvlačene, ukupna težina 1150 grama.

Žarko Jovanović Izdaje Nova knjiga Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 172.strane

farovi xenon za 407 kupe

Stevan Vasiljević - ZNAMENITI SOMBORCI (Književna radionica `Slavija`, Novi Sad, 1989, broš, 193 str., ilustrovano)

dužina visina redji pprimerak ima manje ogrebotine !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Фототипско издање књиге, 94 стране А4 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. О пореклу Константина Тиха (Срећковић насловљава књигу са његовим презименом Тех) доста је расправљано у историографији. Извори о овом питању су малобројни. У повељи манастиру Светог Ђорђа код Скопља, Константин помиње `Светог Симеона Немању, деду царства ми`, из чега произилази да је родбински био повезан са српском владајућом династијом, односно њеним оснивачем. Георгије Пахимер пише да је Константин био `упола од Срба`. Нићифор Григора и Георгије Акрополит га називају `Константином, сином Тиховим`. На који начин је Константин био повезан са Немањићима није познато. У науци су изнесене бројне претпоставке. Средином 19. века, помишљало се да Константин потиче од Немањиног сина `Тохуа`. Њега помиње Ансберт, немачки хроничар који је, пишући о посети Фридриха Барбаросе Стефану Немањи у Нишу, поменуо преговоре о женидби Тохуа и ћерке Бертолда од Андекса. Међутим, Константин Јиречек је установио да Немања није имао никаквог сина Тохуа, већ да је реч о Тољену, сину Немањиног брата Мирослава. Потом се прешло на разматрање Немањиних женских потомака. Помишљало се и на то да је деда Константина Тиха био Стефан Првовенчани, а не Немања...

VSK-USC, Švajcarska - Plitka ovalna činija Dimenzije Dužina: 32 cm Širina: 20 cm Visina: 2,5 cm Težina: 700 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Zlatna boja na rubu skoro je sasvim izbledela. Žig na dnu: (Inicijali) VSK USC (skr. od skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine” i „Union suisse des coopérative de consommation“, u oktagonu, pored tri srasla stabla jabuke) VIRIBUS UNITIS (lat. „Sjedinjenim snagama“, u traci oko stabala) Žig je zaštitni znak švajcaske organizacije VSK od 1908. godine. Korišćen je verovatno do 1970. godine. VSK-USC („Udruženje švajcarskih potrošačkih udruženja“, VSK skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine”, USC skraćeno od „Union suisse des coopérative de consommation“ i „Unione Svizzera delle Cooperative di Consumo“) je bila kooperativno organizovana krovna organizacija švajcarskih udruženja potrošača. Osnovana je 1890. godine, transformisana u krovnu organizaciju 1893. godine i u krovnu zadrugu 1941. godine. VSK je predstavljao 572 udruženja potrošača (1950) sa 3320 prodajnih mesta (1960). Spojila se sa „Coop (Schweiz) 1970. godine. Visoke cene hrane 1840-ih dovele su do formiranja udruženja čiji je glavni zadatak bio nabavka jeftinog hleba koji je prodavan članovima u zamenu za žetone i karte, zaobilazeći posrednike da bi se stekla prednost za potrošače. Iako formirana s ciljem da budu privremene organizacije samopomoći za prodaju hleba, u vreme gladi ili ekonomske krize, udruženja su se proširilna na kantone u Švajcarskoj. Oko polovine XIX formirano je sve više „potrošačkih društava“, ali pokušaji ujedinjenja su bili neuspešni, sve dok na konferenciji u Oltenu u januaru 1890. godine nije osnovan VSK. U godinama koje su usledile, VSK je pristupalo sve više udruženja potrošača. Godine 1936, od 661 udruženja potrošača u Švajcarskoj, 505 su već bili članovi VSK. Privatne trgovine su bile ugrožene snažnim rastom zadružnih potrošačkih udruženja, koja ne samo da su zaobišla posredničku trgovinu, već su osnivala i sopstvene proizvodne pogone. Došlo je do bojkota i zalaganja za veće oporezivanje zadruga kako bi se obuzdao njihov . Ipak, udruživanje se nastavilo, i VSK je postepeno uljučen u sve četiri faze lanca u prehrambenom sektoru: proizvodnja, prerada, trgovina i prodaja potrošačima. Zajedničko narodno osiguranje je snovano 1917. godine, zajedno sa predstavnicima sindikata. 1948. godine VSK j ovorio prvu samouslužnu prodavnicu u Cirihu. 1970 VSK je postao deo zadruge „Coop“, koja je jedna od najvećih maloprodajnih i veleprodajnih kompanija u Švajcarskoj. Organizovana je kao zadruga sa oko 2,5 miliona članova- Pod svojim imenom, „Coop“ upravlja supermarketima, robnim kućama, restoranima, „uradi sam“ prodavnicama, apotekama, benzinskim stanicama i internet prodavnicama. Ukupan promet „Coop“ grupe u 2021. godini iznosio je 31,8 milijardi švajcarskih franaka. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/17-36/114-kp/1205)