Nova Profesionalna presa za cedjenje voca. Odlicno cedi nar, pomarandze, grejpfrut, mandarine, limun. Original Kale Idealna za kafice, restorane i za kucnu upotrebu, Radi na principu zupcanika. Prese na sistem poluge su daleko slabije i lako puknu. Iste su i jeftinije – sa razlogom. Prese na sistem zupčanika su izuzetno jake, otporne, izdržive i dugotrajne. Jednostavna upotreba i lako odrzavanje.

Istorija Crne Gore - Dimitrije Milaković (u Zadru, 1856. godine)

Jako lepo ocuvane Nolit Beograd Izdanja iz 30-ih. Pavle Bihali (Zemun, 8. 8. 1889 – Beograd, 17. 7. 1941) je bio jugoslavenski književnik, izdavač i prevodilac jevrejskog porekla, osnivač izdavačke kuće Nolit. Član Komunističke partije Jugoslavije od njenih početaka. Streljan od nacista u okupiranom Beogradu 17. 7. 1941. godine. Biografija Uredi Pavle Bihali je rođen 8. 8. 1889 godine u Zemunu. Bio je jevrejskog podrijetla.[1] U svojim ranim dvadesetim godinama već je preuzeo očev privatni posao vezan za uređenje enterijera i moleraj. Iako se time bavio predano i širio je posao, Pavle se potajno zanimao za umetnost, naročito književnost i slikarstvo. Iz toga je proizašao 1928 godine časopis `Nova Literatura`, koji je bio pravo osveženje za siromašan kulturni život Beograda ali i regiona. Posle časopisa koji je gradio zajedno sa svojim bratom Otom, Pavle je osnovao danas već uveliko poznatu izdavačku kuću `Nolit`, te postigao veliki uspeh. Ne samo da je bio glavni i odgovorni urednik, već i grafički dizajner, prevodilac, pisac mnogobrojnih eseja i stvaralac legendarnih intervjua. Bio je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) od 1920 godine.[1] Mladi tog vremena bili su fascinirani magazinima, knjigama, slikama i reportažama koje je Pavle donosio iz Evrope, a uz saradnju mnogih prijatelja iz sveta umetnosti. Ipak, to je sa sobom nosilo i breme vremena i netrpeljivost tadašnje vlasti Kraljevine Jugoslavije koja nimalo nije bila naklonjena literalnim delima zapadnog sveta, a naročito Nemačke-Austrije. Uz uticaj koji je imao na zapadu Pavle je napravio čvrsta prijateljstva i poslove sa nekim od najpoznatijih svetskih imena kao što su: Jack London, Pablo Picasso, Albert Einstein, Bertolt Brecht, Gustav Krklec, Teodor Drajzer, Maksim Gorki, Egon Ervin Kiš, Erich Maria Remarque i mnogim drugima. Iako je bio jevrejsko-mađarskog porekla, Pavle je oženio rođenu Bečlijku i katolkinju Mariju Fingstl sa kojom je 1938 godine dobio sina Ivana, koji je kršten pravoslavnoj crkvi. Posle okupacije Karljevine Jugoslavije i početka progona jevreja, 1941 godine, sklonio se u Gornji Milanovac. Kao poznatog kulturnog radnika, ali i levičara i antifašistu, Gestapo ga je uhapsio 17. 5. 1941 godine i odveo u Beograd. Streljan je 17. 7. 1941. godine u Beogradu.[1][2] Aleksej Maksimovič Peškov (rus. Алексей Максимович Пешков; Nižnji Novgorod, 28. mart 1868 — Moskva, 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki (rus. Максим Горький), bio je ruski pisac, osnivač književnog metoda socijalističkog realizma i politički aktivista. Rođen je u Nižnjem Novgorodu a umro je u Moskvi. Od 1906. do 1913. i od 1921. do 1929. je živeo u inostranstvu; nakon povratka u Sovjetski Savez, prihvatio je kulturnu politiku toga vremena, mada mu nije bilo dozvoljeno da napušta zemlju. Maksim Gorki Maxim Gorky LOC Restored edit1.jpg Slika Maksima Gorkog 1906. Datum rođenja 28. mart 1868. Mesto rođenja Nižnji Novgorod, Ruska Imperija Datum smrti 18. jun 1936. (68 god.) Mesto smrti Moskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez Period Socijalistički realizam Potpis Maxim Gorky, 1905.jpg Misao Maksima Gorkog, grafit u ulici u Beogradu, nazvanoj po njegovom imenu U 19. godini pokušao je samoubistvo. Agitovao je protiv carizma, tražio društvo revolucionara narodnjaka i branio interese siromašnih. Godine 1905. piše proglase protiv vojske, policije, cara i biva zatvoren, a oslobođen je na protest intlektualaca mnogih zemalja, uključujući i Radoja Domanovića[1]. Godine 1906. ilegalno napušta zemlju i ostaje u emigraciji do 1913, gdje se bori za obustavljanje svake pomoći carskoj Rusiji. U svojim prvim pripovetkama opisuje egzistenciju ljudi sa dna društvene lestvice. U nizu članaka prikazuje svoje neprijateljstvo prema fašizmu i malograđanskoj sebičnosti. Smisao umetnosti tražio je u istini, stvaralačkom radu i afirmaciji čovečnih odnosa među ljudima. Novele i pripovetke Uredi „Makar Čudra“ - 1892 „Dve skitnice“ - 1894 „Starica Izergilj“, „Čelkaš“ - 1895 „Konovalov“ - 1897 „Malva“ - 1897 „Prolećni zvuci“ - 1901 „Po Rusiji“ - 1912-1916 „Život u plavom“ - 1925 „Priča o junaku“ - 1925 Lirske pesme u prozi Uredi „Pesma o sokolu“ - 1899 „Vesnik Bure“ - 1901 Romani Uredi „Foma Gordejev“ - 1888 „Troje“ - 1900 „Mati“ - 1907 „Ispovest“ - 1908 „Gradić Okurov“ - 1909 „Život Matveja Kožemjakina“ - 1910 „Život Artamonovih“ - 1925 „Život Klima Samgina“ 1926-1936 Drame Uredi „Malograđani“, „Na dnu“ - 1902 „Letnjikovac“ - 1904 „Deca sunca“ - 1905 „Neprijatelji“ - 1906 „Vasa Železnova“ - 1910-1936 „Jegor Buličov“ - 1936 Uspomene Uredi Detinjstvo - 1913-1914 „Među ljudima“ - 1916 „Moji univerziteti“ - 1923 „Beleške iz mog dnevnika“ - 1923-1924 Avangarda avantgarde dizajn omota umetnicki omotaci za knjige predratna fotografija montaza nolit nadrealizam

55457) Franc Jozef I i njegovo vreme 1 -3 komplet 1870 god. Originalni naslov : Franz Josef I und seine Zeit , Autor : Theodor Schiff , Izdavač : Verlag von Sigmund Bensinger ; Prag und Wien 1870 3 knjige , tvrd povez, korice imaju manja oštećenja i okrznuća, format 16 x 22,5 cm , , ilustrovano ,504 + 504 + 512 strana , treći tom govori o aneksiji Bosne i Hercegovine i donosi dosta ilustracija i gravura iz tog perioda ,

Štamparija Ivana Vodicke, Zadar, 1891. Tvrd povez, 272 strane. Korice kao na slici (naknadno koričenje), požutela, pečati i potpis bivšeg vlasnika, sem toga je lepo očuvana. Hrvatski književnik i arheolog (Zadar, 13. I. 1862 – Zadar, 5. XII. 1932). Pisao je pjesme u romantičarskom duhu (Pjesme, 1891; Morske elegije, 1892; Otrov, 1895), pripovijetke, memoarsku prozu (Dubrovačke slike i prilike, 1941) te sastavio nekoliko opernih libreta.

Odlično očuvano za ovaj tip knjige Kao na slikama Ljub. Ivanović Izdavač : Državna štamparija Beograd Godina : 1928. Povez : mek Predgovor Bogdan Popović Ljubomir Ljuba Ivanović (Beograd, 12. mart 1882 – Beograd, 22. novembar 1945) Kao prvi srpski slikar koji je zapostavio, a zatim i potpuno napustio, rad bojom i sav se predao crtanju olovkom i rezanju crnobelih gravira, Ljubomir Ivanović je rodonačelnik savremene škole srpskog umetničkog crteža i moderne grafike. Zahvaljujući njemu, crtež u srpskoj umetnosti razvio se od pomoćne discipline u samostalnu. Umetničko školovanje je započeo tokom poslednje godine rada Kutlikove škole (1899), da bi nastavio kod Riste i Bete Vukanović, kao i u Minhenu (1905/09). Veoma rano, 1903. godine, objavljuje crteže u Novoj Iskri i Politici. Po povratku u Beograd dobija mesto nastavnika „večernjeg akta i crtanja glave” u Umetničko-zanatskoj školi, a od osnivanja Akademije likovnih umetnosti (1939) nastavlja pedagoški rad kao redovni profesor na Odseku grafike. Njegov opus započinje uljanim slikama, danas, nažalost, retkim jer je većina propala u Prvom svetskom ratu. U početku uporedo radi ulja i crteže, rado slika ljudsku figuru, naročito u enterijeru, što je kasnije skoro potpuno zanemario u korist crtanja predela i tvorevina ljudskih ruku: ruševina starih zdanja, trošnih kuća s doksatima, usamljenih vodenica, palata nekadašnjih patricija. „Uljane slike radio je s grafičkim osećanjem, a u izvođenju crteža bio je privučen slikarskim asocijacijama”, primetio je Veljko Petrović. Visoka vrednost i virtuoznost njegovog stvaralaštva zbog izuzetne individualnosti ne pripada nijednom određenom stilu, mada je najbliže tradicijama impresionizma, za koji ga vezuju treperava igra senki na krošnjama i lišću drveća i prolazna raspoloženja u retkim figuralnim kompozicijama s temama iz svakodnevnog života. Za njega je to bio put da grafitom ostvari slikarske vrednosti i da skalom belih i crnih tonova dočara utisak polihromije. Svoje crteže jugoslovenskih predela, južne Srbije i Šumadije, Pariza, izlagao je na mnogim izložbama, a u periodu između dva svetska rata objavljeni su u nekoliko tematskih mapa. ЈУЖНА СРБИЈА цртежи Љубомира Ивановића Државна штампарија Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца , Београд , 1928. 4 листа са предговором и садржајем 40 репродукција црно белих Меке корице Димензије књиге 24 x 34,5 cm Istorija srpskog slikarstva Srpski slikari crtež prve polovine 20. xx veka Antikvarne knjige stara retka srpska knjiga

Mihailo Petrović `Elementi matematičke fenomenologije` mek povez 774 strane Srpska kraljevska akademija, 1911.

TERAPHY AIR ION, prečišćivać i jonizator vazduha, je najefikasniji uređaj tog tipa na našem tržištu. Poseduje 5 filtera kojima se vazduh savršeno čisti, nakon čega se jonizira i stvara efekat boravka pored reke, vodopada i sl. Bele boje

Karakteristike - Tip: Električni panel radijator Snaga: 2.500W Fizičke karakteristike - Boja: Bela Dimenzije: 1000mm x 450mm x 90mm Masa: 6.46kg Stanje: Nekorišćeno Ostalo - Napomena: Termoregulator,Zaštita od pregrevanja,Zaštita od smrzavanja Ostalo: Grejna površina od 20-28 m²,IP24 sigurnosni razred Reklamacioni period - Reklamacioni period: 60 meseci

Monografija Izdavac - Eparhija sremska, Sremski Karlovci Godina - 2014. Urednik Episkop sremski Vasilije Srpska pravoslavna crkva, Istorija Srpske pravoslavne crkve, Eparhija sremska, Vladicanstvo sremsko, Fruskogorski manastiri Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u odlicnom stanju,ilustracije u boji,format 31 cm,1200 str. (95)

OSNOVNE INFORMACIJE Broj brzina rada: 3 brzine rada Broj motora: 1 Boja: Crna TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Usisna snaga (m3/h): 253 m3/h Nominalna snaga sistema za osvetljenje: 3 W Tip svetla: LED Tehnologije: LED svetlo Tehnologije: Mogućnost recirkulacije Efikasnost filtriranja masnoća (GFE): 75.9 Godišnja potrošnja energije (kWh): 60 Nivo buke: 61 dB Pozicija izduvnog otvora: Sa gornje strane DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina: 7.55 kg Bruto težina: 10.2 kg Dimenzije uređaja (ŠxVxD): 596x300x230 mm

Mlin za meso Clatronic FW3151

Set dodataka za seriju S9.

ESTETIKA FOTOGRAFIJE GUBITAK I OSTATAK FRANSOA SULAŽ KULTURNI CENTAR BEOGRADA BEOGRAD 2OO8 FOTO ARTGET T E O R I A а) FOTOGRAFIJA - ESTETIKA ........................................................ R e f e r e n c e I. OD STVARNOSTI DO FOTOGRAFIČNOSTI II. FOTOGRAFSKO DELO III. FOTOGRAFSKA UMETNOST Ilustracije Broš Latinica Tiraž /s a m o/ 5OO 3 5 O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KONDICIJA: 1O Ekstra !!!

Опис Gorenje VC2324GPRA usisivač Vrsta aparata Usisivač Vrsta usisivača Sa kesom Vrsta usisavanja Za suvo čišćenje Materijal kućište Plastika Boja aparata Antracit siva Vrsta cevi Teleskopska Materijal cevi Aluminijumska cev Efikasnost Snaga motora 2300 W Usisna snaga 470 W Protok vazduha (l/s) 42 Zapremina kese 3 l Upravljanje Upravljanje lokacija Na aparatu Podešavanja napajanja Senzorsko upravljanje na dodir Lagani start motora Da Indikator napunjenosti Kese Karakteristike Način čuvanja Stojeći ili ležeći Oprema Broj nastavaka 3 komadi Četka XpandZone četka Turbo četka Četka za parket Ručka Gumena drška Točkovi Gumirani Broj točkova 3 komadi Namotavanje priključnog kabla Da Mesto za držanje cevi Da Number of filters Hepa filtracija Sigurnosni sistemi Zaštita od usisavanja bez kese / kontejnera Da Zaštita od pregrevanja Da Zaštita kućišta (aktivni branik) Da Dodatna oprema Zatvorene torbe Da Broj uključenih mikrofilterskih kesa 1 komadi N° of included re-usable textile bags 1 komadi Tehnički podaci Prečnik cevi 35 mm Dužina cevi 900 mm Doseg (kabl + cev) 12 m Buka (max.) 79 dB(A) Širina proizvoda 433 mm Visina proizvoda 277 mm Dubina proizvoda 310 mm Širina pakovanog proizoda 575 mm Visina pakovanog proizvoda 325 mm Dubina pakovanog proizvoda 325 mm Neto težina aparata 5.8 kg Bruto težina aparata 9.1 kg Priključna snaga 2000 W Šifra proizvoda 738242 BAR kod 3838782492143

Bojler Termorad BT-80 IB-21 Levi

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO !!! I AM NOT SENDING THIS ITEM ABROAD !!! Я НЕ ОТПРАВЛЯЮ ЭТОТ ТОВАР ЗА ЗАРУБЕЖ !!! 48695) Praktična ruska gramatika / izdao Nikolaj Greč. Izdavač : Štamparija Carskog peterburškog prosvetnog doma Godina: 1827 Prvo izdanje Stranica : VIII + 579 Veličina 20,7 x 13,3 cm U Vrlo dobrom stanju. Originalne korice epohe. Blok je čist i dobro očuvan. Sa svim kompletnim tabelama. O pravopisu i izgovoru reči, interpunkciji , kombinaciji reči i rečenica, o pojedinim delovima govora. Practical Russian grammar / published by Nikolai Grech. Publisher : Printing houses of the Imperial St. Petersburg Educational Home Year : 1827 First edition Page : VIII + 579 Size 20,7 x 13,3 cm Very good condition In the original epoch cover. The block is clean and well preserved. With all the complete tables. About spelling and pronunciation of words, punctuation (including the short sign - “quotation mark”, put on the letter “and”), the combination of words and sentences, about individual parts of speech. ПРАКТИЧЕСКАЯ РУССКАЯ ГРАММАТИКА , Николаем Гречем , Санктпетербург 1827 Практическая русская грамматика / изданная Николаем Гречем. Типографи Императорскаго Санктпетербурскаго Воспитателнаго Дома Год: 1824, страни VIII,+ 579 формат 20,7 x 13,3 cm, В оригинальной эпохе обложка. Блок чистый и хорошо сохранился. Со всеми полными таблицами. О правописании и произношении слов, знаках препинания (в т.ч. и знаке краткости — «кавыке», ставившемся на буквой «и»), о сочетании слов и предложений, об отдельных частях речи. težina 652 grama ;

Candy cilindrični usisivač CAF30PAR011 BEZ KESE AKCIJA TRAJE DO ISTEKA ZALIHA Tip modela: standardni sa posudom OSNOVNE KARAKTERISTIKE Naziv proizvoda/Kod: CAF30PAR 011 Šifra proizvoda: 39002236 Bar kod: 8059019010021 Sistem separacije: Ciklonska tehnologija Vrsta kontrole snage: Varijabilna Glavna boja: Luxor Black TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Sistem filtracije: Perivi HEPA Zapremina posude(l): 2,5 Lako pražnjenje posude: Da PERFORMANSE I POTROŠNJA Godišnja potrošnja energije: 31 Nivo buke: 79 Snaga (W): 800 KOMFOR Ručka za nošenje: Da Točkići sa pokretnom osnovom: 1 Vrsta ručke: Standard Gumeni točkići: Da Vrsta creva: Teleskopska Working radius(m): 7,5 DODACI Nastavak za tepihe i podove: Da Nastavak za parket: Da Dodaci 2 u 1 (uski nastavak, četka za prašinu) DIMENZIJE Dubina uređaja: 265 Širina uređaja: 359 Visina uređaja(mm): 303 Težina (samo čistač): 4,3 * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Berlin: Union Deutsche Berlagsgesellchaft Tvrd povez str.3939 20x14 cm Edicija je bogato ukrašena ilustracijama i štampana goticom. U vrlo dobrom je stanju.

SRPSKO SLIKARSTVO XX VEKA Miodrag B. Protić 1970 NOLIT tvrd povez veliki format ivice zaštitnog omota malo pohabane drugih nedostataka nema

Јован Дучић: ЛИРИКА прво издање Издање аутора, Питсбург, 1943.год. Меки повез, 55 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. примедба аутора: ОВА КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА ДА СЕ РУКОПИС НЕ БИ ЗАТУРИО ПРИЛИКОМ ДАНАШЊЕГ РАТА. ОВЕ ДОСАД НЕШТАМПАНЕ ПЕСМЕ СПАДАЈУ У ЦИКЛУС `ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ` У I. КЊИЗИ `САБРАНИХ ДЕЛА`. РЕЂЕ У ПОНУДИ `Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери, Индијана, САД, 7. април 1943) био је српски и југословенски песник, писац, дипломата и академик. У дипломатији је успешно службовао преко три деценије у неколико градова. Он је први југословенски дипломата са титулом амбасадора. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901. године у издању мостарске „Зоре”, затим другу у Београду 1908. године у издању Српске књижевне задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније. О години рођења постоје спорови и нејасноће. Перо Слијепчевић наводи да је Дучић рођен, највероватније, 1872. године у Требињу. Већи број истраживача тврди да је рођен 1874. Светозар Ћоровић у својим сећањима наводи (према М. Милошевићу, Рани Дучић) да је Дучићева година рођења 1872. године. Датум рођења би могао да буде 15. јун или 15. јул. САНУ као датум рођења наводи 5/17. фебруар 1871. Према скорије пронађеним документима сматра се да је рођен 15. фебруара 1874. Дучићев отац Андрија био је трговац. Погинуо је у Херцеговачком устанку 1875. године, а сахрањен у Дубровнику. Мајка Јованка је умрла 1900. године. Поред Јована и Милене имала је двоје деце из првог брака са Шћепаном Глоговцем (Ристу и Соку). Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини, одакле су га аустроугарске власти протерале због патриотских песама „Отаџбина“ („Не трза те ужас б’једе, нит’ те трза ужас рана/Мирно спаваш, мила мајко, тешким санком успавана“) и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим, у мају 1894. године, власти га протерују из града. Одмах након прогонства, Дучић је имао проблема да оствари нову учитељску службу, па се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва Гусле. У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву, на Филозофско-социолошки факултет. Провео је скоро десет година на страни, највише у Женеви и Паризу. За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Године 1907. у Министарству иностраних дела Србије добија службу писара. Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926—1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, где је 1939. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду. У доба инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић је био опуномоћени посланик краљевине Југославије у Мадриду. Пошто је Шпанија признала НДХ, тиме прекинувши дипломатске односе с Југославијом, у јуну 1941. Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон одакле је, у августу исте године отишао у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, водио је организацију у Илиноис , која je представљала српску дијаспору у Америци. За то време писао је песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа, осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада. Свечано амбасадорско одело Јована Дучића, Музеј Херцеговине у Требињу Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је 22. октобра 2000 када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници. Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. у издању мостарске Зоре, затим другу у Београду 1908. у издању Српске књижевне задруге, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – Плаве легенде и Песме. Писао је доста и у прози: неколико литерарних есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931. године.

PRINC VALIJANT 1 - 5 - Harold Foster Izdavač: FORUM Novi Sad, JUGOSLAVIJA Beograd Godina izdanja: 1980. Povez: broš Pismo: latinica m5

BALKANSKI RAT 1912. Od broja 5 do broja 39 Od strane 65 do strane 622 (nedostaje nešto poslednjih listova - mislim dva ). A4 format. Požutela. Povez popustio pa ima pokušaja ojačavanja. Ima zacepljenih listova kao i listova sa rupicama i nešto malo podvlačenja. Mislim da je ovo prvo izdanje.