Krunice za busenje rupa i drveru laminatu gipsu u setu dolaze 8 kruzne krunice velicine od 64mm do 127 mm veca kolicina na stanju ima u ponudi i manji set od 19 mm do 64 mm on je 800 din. Saljem post expresom aksom licno preuzimanje. Pogledajte ostale moje oglase u ponudi

Dodatne informacije Pisac HAVIJER SERKAS Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2018 Povez TVRDI Strana 373 Stanje Vrlo Dobro

Spaneri su novi odlicnog su kvalitea provereno duzina trake je 10 metra Turske su proizvodnje veca kolicina na stanju . saljem post expresom aksom licno preuzimanje POGLEDATI OSTALE MOJE OGLASE U PONUDI

Stari drveni mlin TITAN KAMNIK -Made in YUGOSLAVIA.Stanje kao sa slika.Probano da melje biber i radi.Dimenzija Š-11,5cm Visna 11cm(samo drveni deo), sa ručkom 21cm dimenzije fioke 8x9cm i dubine otprilike 3cm.

Veoma dobro očuvana knjiga.

Prirodna mekana, tanja, brušena, prevrnuta - velur koža u crnoj boji 0,37m² Cena se odnosi na celo parče Proizvedeno za jedan od najpoznatijih svetskih brendova najviši kvalitet obrade Stuktura, izgled: brušena koža, mat, savitljiva, meka koža, naličje: glatko Uvoz: Italija Boja: crne boje Dimenzija: - prikazano na slici gde je mereno Debljina: približno 1-1,3-1,5mm (zavisi u kom delu parčeta se meri) Pogodno za razne namene

Prirodna koža u crnoj boji Cena se odnosi na parče sa slike Proizvedeno za jedan od najpoznatijih svetskih brendova Ostatak od proizvodnje Stuktura, izgled: blagi prirodni sjaj na svetlu, savitljiva ali kruća, potpuno glatka koža Uvoz: Italija Boja: crne boje Dimenzija: - prikazano na slici gde je mereno Debljina: 1,1 mm Postoji jedna linija - ogrebotina, vidi se na slikama. Pogodno za razne namene, kaiševe / obuću / priveske / futrole / novčanike

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,Stejn i Sulrun su bili mladi i zaljubljeni i pet intenzivnih godina bili su par, a onda su se iznenada razišli. U leto 2007. godine, više od trideset godina kasnije, opet se sreću u starom planinskom hotelu od drveta uz koji ih vezuju snažne uspomene i jedna nerešena misterija. Da li je njihov susret baš na tom mestu, i baš tada, slučajnost? Najnoviji roman Justejna Gordera Zamak u Pirinejima sačinjen je od elektronskih pisama koje razmenjuju Stejn i Sulrun posle sudbonosnog susreta u hotelu. Gorder, veliki majstor pripovedanja i kompozicije, vešto nas vodi kroz napetost otkrivanja misterije davnih događaja. No, daleko je važnije što glavni likovi različitim tumačenjem tajni iz prošlosti zapravo iznose dva osnovna pristupa u tumačenju nastanka i postojanja sveta i čoveka u njemu. I dok On ushićeno veruje u naučnu sliku sveta, zakone fizike i matematike i ne veruje da postoje više sile koje upravljaju svetom i našim životom, dotle se Ona prepušta natprirodnim pojavama, telepatiji, duhovima, vidovitosti, Bogu i snovima. U ovoj elektronskoj struji misli konačni odgovor naravno ne postoji niti ga može biti, ali nas Gorder i u ovom romanu vraća večitoj filozofskoj upitanosti - ko smo, kako smo nastali, odakle potičemo. Zagledan u beskrajni svemir poziva nas da uživamo u tome što smo samim postojanjem deo najveće misterije, ali i opominje da čuvamo svet, jer time čuvamo i čoveka (sebe) u njemu.``

POPUST! Autor: Leon Pogelšek, Slavko Pregl Povez: meki Format: 13,5 x 20,5 cm Strana: 401 Pismo: latinica slike autora Izdavač: Admiral Books Iz Ristinog ateljea u selu Starčevo kod Pančeva, preko različitih trgovačkih puteva, otputovalo je u svet, na tržište umetničkim delima, nešto više od 400 likovnih dela. Sva se nalaze u uglednim muzejima i galerijama u svetu, u privatnim zbirkama i kod trgovaca slikama. Ni za jedno delo, do sada, nije službeno utvrđeno da se radi o falsifikatu. Koja dela i koliko njih su u svet poslali majstori svog zanata iz malog sela usred panonske ravnice blizu Pančeva u Srbiji, govori ovaj roman. Radnja romana je zasnovana na istinitim događajima... a jedan od autora knjige bio je akter ove neverovatne priče. O tajnama i zapletima u vezi sa likovnom zbirkom koju je skupio Erih Šlomović objavljeno je bezbroj tekstova u domaćoj i stranoj štampi. Erih Šlomović, rođen u bogatoj jevrejskoj porodici početkom XX veka, kao veoma mlad krenuo je iz Beograda u Pariz, gde se zaposlio kod slavnog galeriste i kolekcionara Ambroza Volara. Volar je potpomagao tada još nepriznate umetnike Sezana, Renoara, Manea, Gogena, Van Goga, Pikasa i druge, i izlagao njihova dela. Šlomović je postao Volarov sekretar, vredno je sakupljao likovnog dela sa željom da ustanovi muzej francuskih impresionista u Beogradu. U atmosferi nadolazećeg rata jedan deo kolekcije pohranio je u trezor u Parizu a drugi deo zbirke je diplomatskom poštom poslao u Jugoslaviju. Kada je počeo rat, porodica Šlomović je izbegla u jedno selo u centralnoj Srbiji. Erih je svoju zbirku sakrio iza duplog zida u seoskoj kući. U jednom od nemačkih pogroma stradali su Erihov otac, brat i sam Erih. Erihova majka Roza, koja je preživela ovu tragediju, dogovorila se sa posleratnim vlastima da likovna zbirka nađe svoje mesto u beogradskom Narodnom muzeju. Na putu za Beograd, u sudaru vozova, Roza je poginula a slike su ostale rasute među nastradalim putnicima i razbijenim vagonima. Tada su nestala mnoga dela. U muzej u Beogradu stiglo je samo 58 slika i 286 crteža i grafika. U kratkom životu i radu Eriha Šlomovića ima mnogo stvari koje će zauvek ostati tajna. Najviše maštu uznemirva činjenica da se ne poklapa broj umetničkih dela koja je mladi galerista i ljubitelj umetnosti sakupio sa stvarnim brojem do sada nađenih i evidentiranih dela. Koliko je uistinu nestalo u železničkoj nesreći...? Rista, kolekcija, Bata, Pera Konj k-8

Odlicno ocuvano... U romanu Tango za Buenos Ajres autor odmotava tajnu mapu megalopolisa u čijim je predgrađima tango i nastao – grada čija je istina zapravo u mračnom saglasju s rečima tanga, te pesme bića iskidanog između strasti i istorije, između neprebolne čežnje i osećanja rastuće prikraćenosti pojedinca, između plesa zanosa i paklene igre nedokučive, a sveprisutne stvarnosti. Strani student stiže, tako, u Buenos Ajres, ne bi li pronašao mitskog pevača koji je tangu vratio onaj izvorni naboj što je i Borhesa podstakao da se osvrne na njegove korene. Ono što tamo zatiče još je i dragocenije: jedan grad mu postepeno otkriva zapretanu prošlost i muke svakodnevice što se razlivaju već i po ulicama, i to takvom snagom, lepotom i bezumljem da stranac ne može da se povrati od čuda. Tomas Eloj Martines je napisao zanosan roman koji sažima suštinu tanga čijom bi muzičkom pratnjom mogao da se smatra ceo grad, grad čija se ukupna stvarnost razgranava u niz zapleta, čije su posledice nepregledne kao i ravnica na kojoj se Buenos Ajres izdiže. Uostalom, Buenos Ajres je – kao i njegovi junaci – iako ozbiljno ranjen, ostao uspravan i kad se krajem 2001. godine prebogata Argentina našla na ivici finansijskog ponora. Grad je pobedio.

48 ► Tekstilni materijal - zavesa neprovidna + uzorci 38 komada ► Cena se odnosi na ceo komplet ► Boja: tamnije siva + uzorci raznih boja, prikazane na slikama ► Dimenzija zavese: 116x150 ; dimenzija uzoraka: 16x16 Kao dekoracija ili zavese za manji prozor (potrebno uraditi završnicu - traka, porub. . . ) i uzorci za proizvodnju sitnijih predmeta poput mašnica itd ili kao dekoracija, detalj na proizvodu. Dostupno mnogo različitih uzoraka materijala: štofa, pliša, eko kože, jute, pamuka, pletenog materijala, čipke, zavesa, stolnjaka, podmetača, ukrasnih dekorativnih primeraka u dosta različitih boja i dezena, različitih dimenzija, raznih proizvođača.

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Meša Selimović-PISCI,MIŠLJENJA I RAZGOVORI Autor : Meša Selimović Izdavač: BIGZ Beograd SVJETLOST Sarajevo Godina izdanja: 1990 Povez: meki - broširani sa zlatotiskom i proširenim koricama Pismo: latinica Dimenzije: 20,5 x 13,6 cm Broj strana :382 Knjiga u PERFEKTNOM stanju 06

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Prodajem dobro očuvane dve knjige iz edicije `Hit`od autorke Collen McCullough pod naslovima: 1.Vjera za treći Milenijum-432 str.-1987 god 2.Tim-250 str. 1985 god. Izdavač:Znanje-Zg-tvrd povez sa zaštitnim omotom.. vidi slike

Novi Sad 1979, tvrd povez sa omotom odlično očuvano ŽENSKA FRANCUSKOG PORUČNIKA Džon Fauls Najpopularniji postmoderni istorijski roman po kojem je snimljen izvanredan film sa Meril Strip i Džermi Ajronsom Čarls Smitson, čovek od ugleda, veren sa dražesnom Ernestinom, sreće Saru Vudraf zagledanu u more na obali Koba. Ovaj susret se pretvara u prijateljstvo iz kog se rađa Čarlsova ljubav prema zagonetnoj ženi. Ona je osramoćena i prognana iz društva. Pa ipak, Čarls odlučuje da prkosi svim stegnutim konvencijama viktorijanskog doba. Ili će se možda njihove sudbine ipak drugačije rasplesti… „Sa čime se suočavamo u devetnaestom veku? To je doba u kome je žena bila sveta i gde ste mogli da kupite trinaestogodišnju devojčicu za nekoliko šilinga, ako biste je želeli na samo sat ili dva. Vreme u kom je sagrađeno više crkava nego u čitavoj prethodnoj istoriji zemlje i gde je svaka šezdeseta kuća u Londonu bila bordel.“ Zaintrigiran ovim kontrastima Džon Fauls je romanom Žena francuskog poručnika pokušao da pronikne u viktorijansku eru, u vreme koje je postavilo temelje savremenih društvenih diskursa. Neposredno po svom objavljivanju, roman je stekao status modernog klasika, a čitaoci ga dan-danas navode kao najomiljenije Faulsovo delo. „Briljantno! Besprekorno ispripovedan, strastven roman ispunjen očaravajućim misterijama i sofisticiranim erotskim nagoveštajima.“ – New York Times „Čudesan roman koji se može čitati iznova a da se u njemu uvek naiđe na nešto novo. I uvek ćemo se iznova zaljubiti u nesrećnog Čarlsa.“ – Daily Mail

Odabrao Čedomir Minderović Ilustracije Nikolaj Pirnat Korice Đorđe Andrejević Kun Odlično očuvano Antologija pesama o NOR-u priredio Č. Minderović Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Đorđe Andrejević Kun Đorđe Andrejević Kun.jpg Đorđe Andrejević Kun slikar Datum rođenja 31. mart 1904. Mesto rođenja Vroclav, Pruska Nemačka Nemačko carstvo Datum smrti 17. januar 1964. (59 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija SFR Jugoslavija Supruga Nada Andrejević Kun Član KPJ od 1939. Učešće u ratovima Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba Služba Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije Odlikovanja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinsta Orden rada sa crvenom zastavom Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941. Biografija Uredi Rođen je 31. marta 1904. godine u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Đorđe je sa porodicom došao u Beograd 1914, gde je završio štamparski zanat 1920, a zatim učio slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1920—1925. Zahvaljujući dobrotvoru beogradskom trgovcu Iliji Rankiću, Đorđe Andrejević Kun dobija stipendiju za slikarsko usavršavanje u Italiji. Boravio je u Veneciji, tamo je učio, slikao, obilazio muzeje i galerije – a zatim isto to u Firenci, Milanu i Rimu. U Italiji je proveo dve godine pred platnima velikih majstora renesanse i baroka Mikelanđela, Ticijana, Veronezea, Tintoreta. Nakon Italije, Đorđe je nastavio studije u Parizu, gde je proučavao savremene umetnike Sezana, Modiljanija i bugarskog slikara Paskina, ali je i pronašao sebe tj. svoj stil. U Parizu je prodao svoje prve slike, koje se i danas čuvaju u privatnim zbirkama. Krvavo zlato: 28 originalnih drvoreza Đ. Andrejevića-Kuna iz umetničke zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, mart 2011. godine, katalog izložbe Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu, na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. Prelom u Kunovom stvaralaštvu nastaje 1934. godine, kada je održan svetski kongres pisaca u Moskvi na kome je izrečen pojam „socijalistički realizam”. Tim pojmom je označeno da tema umetničkog dela treba da bude svakodnevica radnika, kako bi im umetnost pomogla u borbi protiv klasnog neprijatelja. S obzirom da je Kun po političkoj orijentaciji bio levičar, vratio se grafici kao najpogodnijem umetničkom medijumu za ostvarenje tih zahteva. Kako sve to izgleda u životu, videlo se već iste godine na Prvoj grafičkoj izložbi, pokrenutoj s namerom da javnost sazna mogućnosti grafičke veštine. U tom periodu izdaje mapu grafika pod nazivom „Krvavo zlato“ sa tematikom iz radničkog života. Iz Španije, kuda je otišao da se s tamošnjim patriotama bori protiv fašizma u Internacionalnim brigadama, doneo je mapu grafika „Za slobodu”. U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i rektor Umetničke akademije.[1][2][3] Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel. Umro je 17. januara 1964. godine u Beogradu. Priznanja Uredi U toku života i rada Đorđe Andrejević Kun je dobio mnoga priznanja, a najznačajnija su: Nagrade Uredi 1931. Prva nagrada za grb Beograda, 1940. Nagrada za grafiku Državne štaparije u Beogradu, 1947. Prva nagrada za grafiku Komiteta za kulturu i umetnost vlade FNRJ, 1949. Prva nagrada za slikarstvo Predsedništva vlade FNRJ, Odlikovanja Uredi Partizanska spomenica, Orden zasluga za narod prvog reda, Orden za hrabrost. Orden rada prvog reda Galerija Uredi Grb Grada Beograda, rad slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1931) Grb Socijalističke Republike Srbije (1947–2004) Grb Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zajednički rad Đorđa Andrejevića Kuna i Antuna Augustinčića Spomenik-mozaik „Revoluciji“ u Ivanjici Kujna br. 4 Social graph by Đorđe Andrejević-Kun 1978 Yugoslavia stamp.jpg Reference Tags: Partizanska lirika poezija pedme revolucije komunizam grafika ratne teme

AC-AC Adapter 9.5 - 10.4V ~/1A~ (naizmenične struje) Grundig NT 680, potpuno ispravan. Konektor se vidi na jednoj od slika, 7,5/4mm. Pogledajte na internetu Radna garancija 30 dana.

Prodajem dobro očuvane dve knjige iz edicije `HiT` pod naslovima: 1.Sva Moja Braća-Milo Dor-420 str.-1987 2.Kako Je Djed Doskijao u Finsku-Danijel Katz-171 str. 1988 Izdavač:znanje Zg-1987-`88- tvrd povez sa zaštitnim omotom vidi slike