Reč izdavača: ’’Legende o Kristu pričaju o događajima vezanim za Isusov život. Švedska nobelovka Selma Lagerlöf pisala ih je prema sjećanjima na bakine priče, ali i prema kazivanjima koja je čula za svojih putovanja po južnoj Italiji i Palestini, no u njih je unijela svoju dušu i svoju književnu vještinu. I u tome je njihova vrijednost. Legende o Kristu sadrže ove legende: Sveta noć, Carevo viđenje , Zdenac mudraca, Dječarac iz Betlehema, Bijeg u Egipat, U Nazaretu, U hramu, Rubac svete Veronike, Crvendać, Gospodin Bog i sveti Petar i Sveti plamen.’’

REITLEHRE Wilhelm Museler UPUSTVO za JAHANJE...Konji Tvrd povez,156.strana,1998.god Bogato ILUSTROVANA crno-belo i u BOJI... Knjiga na NEMAČKOM jeziku Knjiga je N O V A ---------------------------- 1w

Једино дело (120 стр) из периода Краљевине које се тиче Аустрије за време др Долфуса и њене унутрашње и спољне политике. Разазнајемо о његовој борби против социјал-демократа, комуниста и национал-социјалиста, од којих је, тачније од аустријског крила Хитлерових поклоника, убијен 1934. године, као изразити противник уједињења са Трећим рајхом. Без обзира на крајње негативан став према Хитлеру, званична историја замераће му блискост са Мусолинијем, због чега је и долазило до чарки на релацији Берлин-Рим. Књига садржи и прилике у Аустрији након Долфусовог убиства, те аншлуса и новог поретка који се нашао на границама Југославије.

Rogata ptica Bogdan Bogdanovic Krusevac 1979. mek povez, strana 9 plus table sa crtezima Vrlo dobro ocuvano, na predlistu je FAKSIMIL potpisa autora

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``

KORZO STARE BIJELJINE Građa za monografiju grada Slobodan Petrović Tvrd povez sa omotom,,,lux pakovanje 24.cm,ILUSTROVANA...Bijeljina,2002.god,320.strana Knjiga je N O V A ---------------------------- M

06610) IST 5 ŠABAC arheološka građa Srbije , Milorad Stojić i Momir Cerović , Beograd –Šabac 2011 , kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju , tvrd povez, format 22 x 30 cm , ilustrovano, ćirilica, 451 strana

Starlight: povratak Dukea McQueena Mark Millar , Goran Parlov FIBRA Format 212 x 320 mm Tvrd povez Broj strana 208 Kolor

AK 2 55342) Izabrane dečije priče makedonskih autora na turskom jeziku , na turski jezik Preveo Fahri Kaja , Skoplje 1961 Makedon yazarlarindan seçme çocuk hikâyeleri , Fahry Kaya – deleyip Türkçeye çeviren , Türkçe kitaplar serisi , Üsküp 1961 İÇİNDEKILER ÖNSÖZ YERINE SLAVKO YANEVSKI Marsa Doğru Gölün hikâyesi Ormandaki savaş Bir ovada en korkunç orman Bir saatın sonsuz hikâyesi BORIS BOYACİSKİ Sönmiyen yıldızlar Çocuk istekleri Ağır ödev YORDAN LEOV İlk sis Kaybolan dünya Yarış VANÇO NIKOLOVSKİ Tuhaf olay Köpek neden tavşanı sevmiyormuş >Yiğitler<< Duvarcı çoban GLIGOR POPOVSKÍ Telefon Sevil ve ihtiyar karga Bir çocuk varmış ÇANE ANDREEVSKI Çilekler Bozulan yuva Arslan GENADI BOLINOVSKİ Ofeliya Inatçı Küçük misafirler YOVAN STREZOVSKI Son fişek Yeşil gözlükler Fidancıklar VIDOE PODGOREÇ Affet kanarya Dostlar Kirazlar IVAN IVANOVSKI Cırcırböceğinin dükkâncığı ilk defa avda potpis i posveta priređivača (Fahry Kaya ) na predlistu tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ilustrovano, turski jezik, 193 strane

Autor: Domaći Oblast: Slikarstvo Jezik: Srpski Simona Čupić GALERIJA MATICE SRPSKE Novi Sad,2017. Broširani povez 226 str.;ilustr. Osnovna teza knjige `Teme i ideje modernog-srpsko slikarstvo 1900-1941` uvezuje se čvrsto oko definisanja obležja modernosti, pri čemu razmatranje poklanja kako političkoj, socijalnoj i kulturnoj istoriji, tako i istoriji umetnosti i posebnim, egzemplarnim grupama/tipovima i sadržajima slika. (...) Iako uvažava istoriografske temelje, tekst istovremeno nudi drugačiju analizu i interpretaciju srpskog slikarstva prve polovine 20. veka. Dr Lidija Merenik

Iz recenzije: ’’Ljubavna priča u mreži diplomatske operative i mehanizama političkog djelovanja velikih imperija na izdisaju. Petar Revač je vojnički plaćenik, Lejla je kći bega Kopčića. U morlačkim krajevima, na uvijek opasnoj granici između Mletaka i Turaka, Revač iz turske službe bježi s Lejlom... Petar je prikazan kao neprilagođeni borac za tuđe granice i vlastite snove, a naglasak je upravo na vlastitim snovima: voljena Lejla, kuća na osami, stado ovaca, miran život stočara… Araličin je junak mitski borac za slobodu i mogućnost vlastita izbora te simbol otpora kolektivnoj agresiji.’’

Iz recenzije: ’’Ovo je priča o kepecu po rastu koji kepece po duši pretvara u veličine. Nakon što su nadobudni čuvari tekovina revolucije zabranili rad svim cirkusima u zemlji, Liliput, izdanak velike dinastije cirkuskih zabavljača, u slavnim godinama obnove zemlje i izgradnje socijalizma upoznaje Baru Klepetana, komunističkoga gorostasa koji, uspinjući se na ramena patuljaka, gradi svoj mali komunistički raj. Beskrajna preuzetnost primitivaca, opasnosti vlasti bez ikakve kontrole i beznadna sudbina malog čovjeka u vrtlogu zbivanja nakon svršetka Drugoga svjetskog rata okosnica je ovog istodobno duhovitoga i dirljivog romana. Majstorstvo kazivanja priče!’’

Iz recenzije: ’’Roman se sastoji od tri knjige, prva je svojevrstan pretisak Ljubavi na crnom baršunu s novim dodatkom o sudbini Kolarovih (i Hrvatske) za vrijeme Nezavisne Države Hrvatske, druga, s naslovom Ljubavi na crvenom baršunu, prati sudbu Kolarovih u razdoblju komunističke diktature, a treća, naslovljena In fine i praćena zgodnim i prigodnim stihom Frana Krste Frankopana, i jest ključ, odgovor na pitanje zašto se saga o Kolarovima rađala u fragmentima punih sedamnaest godina.’’

H. Dž. Vels – ISTORIJA SVETA Svakome jasan pregled života čovečanstva (Narodno delo, Beograd, 1931, tvrd povez, 747 str., ilustrovano) Na korici su primetni tragovi vremena i korišćenja; iznutra je knjiga odlično očuvana.

Podnaslov dela glasi: Sabrane pjesme / Memoarski zapisi.

Zbirka poezije obogaćena grafikama.

Sadrži: Pokojni Mattia Pascall, Njezin muž, Requiem aeternam dona eis domine, Sretnici, Putovanje, Patarenska hereza, Papirnati svijet, Tragedija jednog lika, Pero, Dašak, i esej Humorizam.

Podnaslov dela glasi: Pismo Danteu Alighieriju iz Bosne.

Reč izdavača: ’’Iako stvaralaštvo ovog nobelovca još nije zaokruženo, kritika je već suglasna u tome da je Limeni bubanj književnom snagom, ali i popularnošću u mnogim zemljama, u piščevu opusu ostao nenadmašen. Događaji u tom Grassovu pripovjednom prvijencu omeđeni su povijesnim datumima: prvi dio romana proteže radnju od doba oko prijeloma stoljeća do početka Drugoga svjetskog rata, drugi se zbiva za vrijeme rata, a treći obuhvaća prvo poslijeratno desetljeće u zapadnom dijelu Njemačke. Središnji lik romana je Oskar, dječak koji je prestao rasti u trećoj godini, i to vlastitom odlukom. Sa svojom bučnom igračkom, crveno-bijelo išaranim limenim bubnjem, lik je bez premca u književnoj povijesti, u pravom smislu literarni unikum i kuriozitet. Limeni bubanj je, nema sumnje, najljepši roman o 20. stoljeću.’’

ODLICNO OCUVANI moze pojedinacno Brojevi: 803 do 808, 814, 847, 849, 851, 853, 854, 856, 857, 860 do 874, 877 do 886, 888 do 894, 896 do 899, 901 do 909, 912, 914, 915

Iz recenzije: ’’Obuhvaćajući dvije godine hrvatske povijesti, od 1669. do 1671., autorica u prvi plan svoga motrenja nije stavila povijesne događaje vezane za Zrinsko-frankopansku urotu i njezine glavne aktere već priču plete oko slabih junaka, običnih ljudi, bliskih urotnicima i njihovim obiteljima. Dakako, u središtu su romana i dvije strastvene ljubavne priče.’’

Poslednja knjiga trilogije Kronika o Jedinstvenoj. Nakon što je misteriozna bolest odnela živote milijardama ljudi, ljudska civilizacija je propala. Sada živimo u svetu magije. Fallon Swift, poznatija kao Jedinstvena, godine je provela usavršavajući svoju veštinu magije kako bi pomogla onima koji se nisu snašli u novom poretku. Međutim, ona je sada svesna da sama nikada neće moći da pobedi sile tame...

Neumoljivi Kalvin i Hobs

zlatna serija 588 - Svemirska tamnica - zagor

Jirgen Volf, Angelika Trol Moja lepa bašta baštenskog bilja Izdavač: Prometej Godina izdanja: 2008 Br. str.: 310 Povez: tvrd Format: 28 cm Pismo: latinica ISBN: 978-86-515-0169-5 Opis: Ljubitelji bašte dugo su čekali ovu knjigu. Više od tri decenije po osnivanju magazina Moja lepa bašta, nastala je prva obimna enciklopedija biljaka ovog najvećeg evropskog baštenskog magazina u saradnji sa izdavačkom kućom Kosmos. Konačno je pred čitaocima kompaktan pregled skoro svih biljaka koje su pogodne za naše bašte. Na ovoj knjizi je radilo 12 baštenih praktičara i eksperata koji poznaju zahteve vlasnika bašti posebno u Nemačkoj i susednim zemljama. Pred vama je knjiga s višedecenijsim iskustvom kao pravi savetnik i leksikon. Knjiga je N O V A ------------------------------⭐️ L1