Garcia Marquez Opere narative volume primo Contiene: - Occhi di cane azzurro - Foglie morte - Nessuno scrive al colonnello - I funerali della Mamà Grande - La mala ora - Cent`anni di solitudine García Márquez ha saputo innestare i modi e il respiro del grande romanzo ottocentesco nella realtà politica dell`America latina. In questo volume, curato da Rosalba Campra, sono raccolti i testi narrativi scritti tra il 1955 e il 1967. Introduzione di Cesare Segre. Гарциа Маркуез Наративни радови прво обим Садржи: - Плаве псеће очи - Мртво лишће - Нико не пише пуковнику - Сахрана маме Гранде - Лоше сада - Сто година самоће Гарсија Маркес је успео да увуче путеве и дах великог романа из деветнаестог века у политичку стварност Латинске Америке. Овај том, који је уредила Росалба Цампра, прикупља наративне текстове написане између 1955. и 1967. Увод Цесаре Сегре. Габријел Хосе де ла Конкордија Гарсија Маркес је био колумбијски романописац, писац кратких прича, сценариста и новинар. Гарсија Маркес, познат као „Габо“ у својој родној земљи, сматран је једним од најзначајнијих аутора 20. века. Године 1982. добио је Нобелову награду за књижевност. Студирао је на Универзитету у Боготи, а касније је радио као репортер за колумбијске новине Ел Еспецтадор и као страни дописник у Риму, Паризу, Барселони, Каракасу и Њујорку. Написао је многа призната дела и кратке приче, али је најпознатији по својим романима, као што су Сто година самоће (1967) и Љубав у време колере (1985). Његова дела су постигла значајно признање критике и широк комерцијални успех, пре свега због популаризације књижевног стила означеног као магични реализам, који користи магичне елементе и догађаје како би објаснио стварна искуства. Нека од његових дела смештена су у измишљено село Макондо, а већина њих изражава тему самоће. Пошто је претходно писао краћу белетристику и сценарије, Гарсија Маркес се на дужи временски период изоловао у својој кући у Мексико Ситију да би завршио свој роман Циен анос де соледад, или Сто година самоће, објављен 1967. Аутор је стекао међународно признање за дело, које је на крају продато у десетинама милиона примерака широм света. Гарсија Маркес је заслужан за помоћ у увођењу низа читалаца у магични реализам, жанр који комбинује конвенционалније форме приповедања са живописним слојевима фантазије. Још један од његових романа, Ел амор ен лос тиемпос дел цолера (1985), или Љубав у време колере, такође је привукао велику глобалну публику. Дело је делимично засновано на удварању његових родитеља и адаптирано је у филм из 2007. са Хавијером Бардемом у главној улози. Гарсија Маркес је током свог живота написао седам романа, са додатним насловима који укључују Ел генерал ен су лаберинто (1989), или Генерал у свом лавиринту, и Дел амор и отрос демониос (1994), или О љубави и другим демонима.

C.H.Whiteley Mind in Action An essay in Philosophical Psychology Um u akciji Esej iz filozofske psihologije odlično očuvana TOR.9

Aeronautical teaching activities at the faculty of mechanical engineering university of Belgrade 1993 Review of the students who accomplished undergrauate studies at the aerospace division until the 1993 Vazduhoplovna nastavna delatnost na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Spisak studenata koji su završili osnovne studije na odseku za vazduhoplovstvo od 1941.do 1993. kao nova

„Maštovito izmišljeno prijateljstvo između Florens Najtingejl i Gistava Flobera, u verno dočaranoj atmosferi putovanja Nilom 1850. godine.“ Sunday Telegraph On je ozloglašeni ženskaroš, koji je odlazio bezbrojnim prostitutkama, i u tom času još nije napisao nijednu reč Gospođe Bovari. Ona će postati Gospa sa svetiljkom, junakinja, spasiteljka mnogih vojnika ranjenih u Krimskom ratu. Oboje se nalaze na bolnom životnom raskršću, oboje gore od neispunjenih ambicija. Gistav Flober i Florens Najtingejl putuju Nilom u sito vreme. U stvarnom životu njih dvoje se nikada nisu sreli, ali mašta Inid Šomer premostila je jaz stvarnosti i zapalila jedno strastveno prijateljstvo koje će izmeniti život i Floberu i Najtingejlovoj. Zajedno, uz celu ekipu nezaboravnih likova, stvarnih i izmišljenih, ove dve srodne duše proći će kroz neke od svojih najmračnijih bura i najgrozničavijih nadanja. Ovaj hipnotički privlačan roman, pun pustolovina, iskričav zbog izvanrednog senzibiliteta dvoje putnika, pruža čitaocima prekrasnu prozu, neobuzdanu maštovitost i šarenu tapiseriju slika iz Egipta u XIX veku. „Izvanredna senzualnost i prefinjena psihologija krase ovaj siloviti preokret u pripovednoj prozi XXI veka.“ Gilijan Gil „Neuporediva intelektualna avantura koja nas vodi kroz Egipat sredinom XIX veka, izvedena nezaboravnim jezikom koji uzbuđuje i obogaćuje um.“ Booklist

PVC prednji blatobran renomiranog proizvodjača biciklističke opreme SKS. Vrhunski kvalitet i laka montaža.

NOLIT - 1979 - 694 STRANE, TVRD POVEZ. OMOT NA PAR MESTA ZALEPLJEN.

Festival international du cinema ethnographique Jean Rouch #34 Пошто је постао незаобилазан у програму Културног парка, Фестивал Жан Руш нуди избор од три награђивана филма на 33. међународном такмичењу одржаном у Паризу. Овај нови састанак у овом биоскопу, увек тако фасцинантан о еволуцији људских друштава и богатству њихове културне разноликости, омогућиће вам да откријете документарне филмове који су награђени kao nova ROOM.5

Ekonomska biblioteka.Dobro ocuvana

Tatjana Janković je jedinstven pisac. Njen manir podseća na Fleneri O’Konor. Samo je drugačiji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovićeve postoji osećaj prigušene opasnosti. Ljudi i žene kreću se protiv tog sveprisutnog osećanja. Ipak, život je veličanstven kao balerina na hali galiju. Njime vlada bog malih stvari. Jankovićeva zna da nađe priču u svemu. Beba je oblak u povoju. Devojčica stiče moć nad svojim telom i interpretativnu moć nad svetom. Postoji nešto tajanstveno kao Indija, ali Indija nije tamo gde je tražimo. Nada za spasenje lebdi nad buvljom pijacom. Sklapanje braka je momenat mistične promene. Majka je nekad volela da čita. Majka je plela protiv smrti. Baba i deda su pobegli sa Šagalove slike. Od uživanja baba je sebi dopuštala sunce. Baba je zatvorila šake. Potom je zatvorila usta. Zatim oči. Sklopila se kao cvet u sumrak. Detalji i raspleti dolaze da nas iznenade. Vesna je prodavala korpice od suvog cveća, besplatni osmeh sveta. Profesorka fizičkog na lošem glasu bila je čamac protiv struje – Ema Bovari, Ana Karenjina, ledi Četerli. Ove vinjete na neki način opisuju jednu žensku sudbinu. Simboličko i faktuelno se prepliću. Bajka je ustav života. U ovim pričama se proverava njegova ustavnost. Da bismo videli svet moramo biti neustrašivi. Ono što je stvarno važno skriveno je. Kada pročitamo naslov knjige Pogled pod suknju sveta, pada nam na pamet vašarska balerina sa ukočenim očima. Zažarene lampice na zavitlanoj suknji zamiču u mrak i ponovo izviru. Strašna je. Divna je. Takav naslov sugeriše da je reč o ženskoj priči. Duhovitost, poezija i empatija je čine univerzalnom. Vladimir Pištalo Tatjana Janković (1973, Kragujevac) savremena je srpska spisateljica. Objavila je zbirke kratkih priča Priča Babinog sina (2008) i Danas sam bila u našoj kući (2016), kao i putopisnu prozu Prisvajanje Venecije (2018).

Život je težak i onda umreš. Ali za jednog čovjeka to blagoslovljeno oslobođenje bilo je samo prolaz u novi život i drugi dolazak, pri kom je samo jedna riječ služila kao mantra za jutro, podne i noć, a ta riječ bila je – osveta. Gorka, mračna osveta, oblikovana u duši samog crnog đavola, i hladnokrvno izlivena u čaše njegovih nekadašnjih mučitelja. Luk, strijela i očajnička borba za spas – bili su uobičajeni radni dan čovjeka, koji je krvlju potpisao Pakt. Upoznajte Aleksandra i pripremite se da stavite na ispit sve ono u šta ste vjerovali kad je pravedno ili nepravedno, dobro ili loše u pitanju. Ako ste ikad učinili nešto zbog čega se kajete – kajaćete se što niste krenuli njegovim stopama. Aleksandar je svako od nas ko je ikad poželio da promjeni prošlost, i pri tome bio spreman da žrtvuje sopstvenu dušu za ostvarenje tog cilja. „U najboljoj tradiciji noir romana, gde ne postoji razlika između junaka i zlikovca, a autor nas poput samog đavola navodi na simpatije ka grehu i zločinu, D. P. Eden nam majstorski prikazuje jednu crno-belu sliku, sumornu atmosferu izmišljenog grada Kingsberga, ogoljenog, protkanog maglom i dimom, krvlju i tajnama.“ Branislav Janković – pisac D. P. Eden je rođen 22.06.1988. godine u Brčkom u Bosni i Hercegovini. Vrlo rano je pokazao sklonost ka umjetnosti, pre svega ka filmu i književnosti. U svijetu umjetnosti prvi uspjeh je doživio na OFF Film festivalu o ljudskim pravima u Bihaću, gdje je sa svojim prvim filmom Tamna strana djetinjstva osvojio drugo mjesto. Ljubav prema književnosti je ipak prevagnula te se u potpunosti okrenuo pisanju mijenjajući žanrove od dječjih priča, ljubavnih do horora i fantastike. Po njemu, riječi su vrlo moćno oružje, koje treba uvijek koristiti u svrhu dobra. Prvijenac Mjesec je svjedok je objavljen u Brčkom 2016 godine. Godine 2021 je objavljen njegov drugi roman na engleskom jeziku pod nazivom The Pact. Edenova priča Kad srce izgubi se našla u antologiji priča pod nazivom Nijanse vremena. D. P. Eden danas živi i radi u Leipzigu u Njemačkoj

Herodotova istorija Herodot Matica Srpska tvrd povez 822 strane lok81

Bilo da je reč o rušenju srednjovekovnih zidina ili uklanjanju starih četvrti iz osmanskog perioda, jasno je da su gradovi Balkana i Evrope, svaki sa svog istorijskog, političkog i kulturološkog polazišta, prolazili kroz slične procese radikalnog preosmišljavanja. Te transformacije gradova, koje su planski sprovođene u XIX veku, bile su ključni događaji urbane istorije. Upravo njima je strukturalno i vizuelno definisana sama ideja grada, koja i danas čini važan deo kolektivnog identiteta i savremene urbane kulture. Okupljajući radove autora različitog profila – istoričara, istoričara umetnosti i istoričara/teoretičara arhitekture – ovaj zbornik ispituje sličnosti i razlike u procesima planiranja, izgradnje, uređenja, organizacije i ulepšavanja gradova Evrope i Balkana. Istražujući devetnaestovekovne koncepte pojma „modernizacije“, kao i njegovo različito razumevanje u pojedinim državama i regijama, knjiga osvetljava pojedinačne slučajeve planske urbanizacije i restruktuiranja gradova Zapadne i Srednje Evrope, kao i onih na Balkanu: Atine, Sofije, Rusea, Bukurešta i Beograda.

Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Iz pogovora: Radnja zbirke događa se u drugoj polovini 20. veka, dakle za vreme i nakon komunizma u Mađarskoj, i mada ovo presudno utiče na elemente radnje (npr. linija zapleta u vezi sa očevim zaposlenjem u konzulatu), politika je u knjizi Sanjao sam za tebe više implicitna nego eksplicitna, vezivno tkivo između elemenata privatnog života. Špirovi junaci svakako pripadaju sitnoj buržoaziji pre nego radničkoj klasi. Naslovna priča, neiznenađujuće, paradigmatska je za čitavu zbirku – kako po svom diskretnom crnom humoru, tako i po svojoj nedorečenosti: Sanjao sam za tebe krije uznemirujuće bogatstvo suptilnih značenjskih mogućnosti i implikacija, do kojih nije lako doći.

Da bi poručili artikal Tastatura za laptop Asus K55, potrebno je da kliknete na “dodaj u korpu”. Ako želite, možete pogledati po našoj prodavnici još artikala koji vam se sviđaju i da ih također dodate u korpu. Nakon odabira artikala, kliknite gore desno na ikonu korpe i bićete preusmjereni na stranicu za narudžbu. Posle toga sa desne strane odaberite način dostave i kliknite na “Nastavite sa narudžbom”. Na sledećoj stranici unesite vaše podatke za slanje i kliknite “Naručite”. To je sve! Naša služba će u najkraćem vremenu spremiti vašu narudžbu i poslati je na adresu koju ste nam poslali u narudžbi. Tastatura za laptop Asus K55 Kompatibilna sa: ASUS K55 K55A K55V K55VJ K55VM K55VD K55VJ K55VS K55XI K55DE K55DR 0KNB0-6121RU00 Tastatura za laptop Asus K55

Duhovi novembra Miloša Živanovića napisani su na tragu svojevrsnog epistolarnog ljubavnog romana, ali ono što ovu prozu žanrovski pomera jeste drugi pripovedački glas, koji čitaoce telegrafski izveštava o samoj situaciji pisanja pisama „glavne junakinje“ Senke. Moglo bi se reći da je, stoga, ovo gusto ljubavno pismo o ličnom gubitku, uvezanom s traumatičnim gubicima u nedavnoj povesti zemlje, ispričano u dva glasa – ženskom i muškom: onom koji pripoveda emotivno, duboko, potresno i iskupljujuće, i onom muškom, suvom, administrativnom i bezosećajnom. U jezičkom raskoraku između ta dva pripovedna glasa „ulovljeno“ je vreme gubitka, proživljeno i opisano. Radi se o mesecu novembru, u kome se dogodilo toliko toga što je oblikovalo Senku, njenu porodicu, odnos s bivšim ljubavnikom Aronom, kome upućuje svaku svoju zapisanu reč. Pišući nestalom ljubavniku, Senka ispisuje dugu i teško izgovorivu rečenicu o gubitku deteta, o brojnim i dramatičnim događajima, o raspadu zemlje, ratu, porodici, ocu oficiru, pokušaju samoubistva, lekarima i bolestima, o tome kako nigde ne pripada i kako ništa više ne može da nazove svojim. S druge strane, pripovedački glas u trećem licu izveštava o svakodnevici žene koja, pišući pisma, uporno pokušava da savlada tešku senku novembra što prekriva svaku reč ovog romana. Sam novembar vreme je ličnih trauma i povesnih ratnih razaranja, to je vreme šarlatana i klovnova, koji povremeno izlaze iz senki i stupaju na scenu presvučeni u krpe iz cirkuskog fundusa, ali naoružani i opasni, s nalogom da odvode ljude, kao što su činili nakon ulaska u razoreni Vukovar. Iza njih ostaje praznina, dramatično grotlo gubitka u kome junakinja Živanovićevog romana nastoji da se toj tami suprotstavi pisanjem, i to doslovno – pisanjem rukom, kao jedinim preostalim vidom otpora. Roman Duhovi novembra neočekivano je pismo iz budućnosti, upućeno svima onima koji su pomislili da je vreme senki odavno prošlo. Takođe, svima nama koji još uvek primećujemo studenu senku prošlosti, neretko i mimo meseca novembra.

Ova knjiga je nastala prema kursu držanom na Univerzitetu Rod Ajlend u KingstonuAutor se usredsređuje na dve najvažnije i naizgled sasvim različite karakteristike moderne filozofije: njenu nepopustljivu potragu za čvrstim Osnovama i njeno odlučno okretanje ka Subjektivnosti. Dok Renesansa, Reformacija, otkriće Novog sveta, uspon Nauke i Kapitalizma, predstavljaju spoljašnje (društveno-istorijske) odlučujuće faktore Modernosti, njene glavne unutrašnje pokretačke sile nesumnjivo su bile naglo oslobođena ljudska Subjektivnost (sloboda, kreativnost, inovacija, autonomija, promišljanje o sebi) i novi duh Fundacionalizma (postavljanja čvrstih i stabilnih temelja čitavog ljudskog saznanja i praktičnog nastojanja). Oba ova pravca sjedinjuju se u središnjoj tački subjekta koji saznaje i postupa. „Ja“ (Ego), najsažetija formula za ljudsku Subjektivnost uopšte, postaje kako središte tako i sveprožimajuća filozofska tema moderne misli.