torba za dokumenta 33x25x3cm torba ima 4 pregrade

Beko SWM 3508 TGK electronic. Prekidač glavni, mrežni za veš mašinu. Malo zaglavljuje. IK - 3007 - K60-2

Nova, heklana torbica (rucni rad). Barsunasta, radjena sa mekom, plisanom vunicom. Za sve informacije stojim na raspolaganju.

kt tašna 41x30x7cm thieny mugler

kožna torbica 28x17cm-marke fritzi aus preuben kožna torbica 28x17cm marke fritzi aus preuben sa 3 pregrade

prelepa pamucna /deblji pamuk/ sa strasom,odlicno ocuvana,veze se na sredini kao pertla,sa bocne strane jedan veliki dzep,visina cca 19 cm,duzina 25 cm,sirina dna 16 cm

ZRNCA MUDROSTI - poslovice, misli, izreke -priredila Violeta Ilić Beograd 2003 god, 115 str, 17 cm,

Torba Bulaggi u odlicnom stanju jedino je unutrasnjost malo promenila boju Visina torbe (mereno bez ručki) 32,5 Najsiri deo 38 Najuzi deo 25

Dodatne informacije Pisac BARUH DE SPINOZA Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 476 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

JAKO LEPO OCUVANA 4+,,5- NAUCNA BIBLIOTEKA 6 TVRDE KORICE,,,24cm,,,oko 940 str BEOGRAD 1981,,PRVO IZDANJE k-4

Ručke kormana-ergonomske Dunlop 120 mm.gumene

Tvrd povez - 177 strana VISA SKOLA LJVOV 1989 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja - zamrljane i iskrzane Na predlistu je napisano nekoliko brojeva grafitnom olovkom Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Tvrd povez sa omotom - 460 strana NAUKA Moskva 1973 Zastitni omot je zamrljan,pocepan i iskrzan Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost knjige je u dobrom stanju - bez pisanja i podvlacenja RU

Izdavač: PLAMENICA, Ljubljana - Zagreb 201 str. : 21 x 26,5 ; ilustr. / Tvrd povez

Torba je par puta nošena, bukvalno kao nova bez ikakvih oštećenja ili felera. Dimenzije su 23x10x20 (sa ručkom 31)cm Pogledajte ostale predmete iz mojih oglasa na http://www.kupindo.com/Clan/Verbalan/SpisakPredmeta

Na prodaju crna kožna torbica ☆ nošenje kombinovano u ruci i preko ramena

Izdaje - Grafos Beograd Prvi tom / drugi deo Ono što je potrebno da se posredstvom ove knjige saopšti, jeste jedna jedina misao.„Smatram da je ta misao ono što se već odavno tražilo pod imenom filozofije,a čije otkrivanje istorijski obrazovani ljudi smatraju tako nemogućim, kao iotkrivanje kamena mudrosti.” Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 354.strane

Samosvest i samoodredjenje / jezicko-analiticke intrpretacije Ernst Tugendhat Filozofska postmoderna 1989. Mek povez, strana 281 Vrlo dobro stanje

Izdaje - Bigz Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 138.strana

OPIS MARC by MARC JACOBS vrhunska velika original torba,izradjena od fine prirodne,kvalitetne,mekane 100%kože,prelep veći model,zatvara se na kožni preklop ukrasnom metalnom šnalom u boji starog zlata,sa bočnih strana u gornjem delu nitne pa se torba može proširiti po potrebi,unutar torbe jedan veliki pregledni pretinac,jedan mani koji sse zatvara na cibzar(ima ukrasni hvatač na kojem je ugravirano ime brenda)dva dublja džepa,postava platnena kvalitetna u printu imena brenda,metalna pločica sa ugraviranim imenom brenda,kožni kaiš za rame(visina od torbe 35cm)kaiš se može podelitu na dve kožne ručke pomoću metalnih alki na kaišu,zaista perfektno,boja torbe kao na slikama krem sa crnim detaljima,malo nošena/očuvana,mere 33x31x15cm ***MARC by MARC JACOBS*** ***PRIRODNA FINA 100%KOŽA***

Nije koristen. Osim 10 pregrada za kartice ispod njih se sa obe strane nalazi po jedna veca pregrada. 13,5 cm duzina,sirina 7,5 cm kad je preklopljen.

Prodajem žensku torbicu tzv pismo prevrnuta koža

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

100% ispravan Wireless Ruter, marke Netis, model: WF2412 bez adaptera ( sa adapterom + 200 din), veoma melih dimenzija a dobar. Radna garancija 30 dana. 150Mbps Wireless N Router The netis WF2412 is a combined wired and wireless device for SOHO network applications. With the ingenious and slim body design, it provides you a perfect choice for home and travel use. This router is compatible with 802.11b/g/n devices and provides the wireless transfer speed up to 150Mbps, offering a better performance on web surfing, emailing, and file sharing. Moreover, it supports multi-wireless modes including AP, WDS, AP+WDS, Repeater, Client, to expand your wireless network easily.

Izdavač: IK Zorana Stojanovića Broj strana: 471 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2018. Mladost i inteligencija, sreća i materinska ljubav. Nadalje moda i tehnika, sigurnost i moć, pa onda tržište, ekonomski rast, nove tehnologije...sve su ovo mitovi našeg vremena, ideje koje, više nego neke druge, skamenjuju nas same i društvo u kome živimo. To su one ideje koje reklame i masovna sredstva komunikacije predlažu kao vrednosti i nameću kao društvenu praksu, stvarajući jezik koji ih čini privlačnim i poželjnim. Za razliku od ideja koje mislimo, mitovi su ideje koje nas zaposednu i vladaju nama uz pomoć mehanizama koji nisu logički, već psihološki, i otuda duboko ukorenjeni u našoj duši. Oni su proste ideje koje smo mi mitologizovali ,jer su lagodne i ne prave probleme, olakšavaju donošenje suda, rečju ulivaju nam osećaj sigurnosti. Moramo se, međutim, prenuti iz spokoja koji nam naše mitologizovane ideje obezbedjuju, jer se mnoge patnje i poremećaji rađaju upravo iz ideja koje nam, udobno šćućurene u lenjosti naše misli, ne dopuštaju da razumemo svet u kome živimo, a naročito brze promene u njemu. Bivati, međutim, u svetu bez njegovog razumevanja jeste siguran put ka otuđenju od njega. Da bismo povratili svoju prisutnost u njemu, najpre moramo ponovo preispitati svoje mitove. Upravo se time bavi ova knjiga.