Veliki značaj koji kukuruz ima za proizvodnju hrane i industrijskih proizvoda i njegova izvanredna genetička plastičnost učinili su da se o ovoj kulturi mnogo piše. Zbog značaja koji ima kukuruz je predmet istraživanja velikog broja istaživača različitih naučnih disciplina, počev od agronomskih i bioloških do medicinskih i arheoloških. Počev od 1872. godine kada je dr. Đorđe Radić prvi na srpskom jeziku napisao knjigu „Sve o kukuruzu“, koja je tada nagrađena od strane „Društva za poljsku privredu“ sa trideset cesarskih dukata, izdato je na temu kukuruza 8 knjiga. Dr Milan Vlajinac je 1922. godine napisao knjigu „O uspešnom gajenju kukuruza“. Pet godina kasnije, 1927. godine, Mita Nikolić objavljuje monografsko delo „Kukuruz — upotreba, osobine, vrste, sorte, gajenje“ u izdanju Gece Kona. Posle Drugog svetskog rata prvo je izašla u izdanju Zadružne knjige instruktivna knjiga prof. Vlastimira Đorđevića ,,Kukuruz“, zatim se kod istog izdavača pojavio prevod izuzetnog monografskog dela „Kukuruz i unapredenje njegove proizvodnje“ američkog profesora Georga Sprega. Isti izdavač objavljuje 1965. godine knjigu dvadeset poznatih autora „Kukuruz“. U Zagrebu 1967. u izdanju Agronomskog glasnika pojavila se knjiga monografskog karaktera Josipa Gotlina „Suvremena proizvodnja kukuruza“. Nakon deset godina Stevan Jeftić u izdanju Nolita objavljuje ,,Kukuruz“. U izdanju SANU 1980 godine štampa se knjiga „Fiziologija kukuruza“, a 1990. u izdanju Jugoslovenskog fonda za žita objavljuje se monografija „Žita Jugoslavije“. Pored ovih knjiga na temu kukuruza izašlo je na srpsko-hrvatskom jeziku više stotina naslova u stručnim i naučnim časopisima, raznim zbornicima sa simpozijuma i savetovanja. Selekcija, semenarstvo, potencijal semena, gajenje, agrotehnika, đubrenje, zaštita useva su aspekti i sadržaji ove literature. Svi ovi radovi samo usput i sporadično dotiču problematiku iskorišćavanja i upotrebe kukuruza. Nije bilo pokušaja, iako je kukuruz vodeći poljoprivredni proizvod, da se na srpskom jeziku sakupi i sistematizuje građa i napiše knjiga o upotrebi kukuruza. Ovaj nedostatak popunjavan je pojavom pojedinih tema iz ove oblasti na skupovima, ali i pored vrednih priloga nije joj bilo poklonjeno onoliko pažnje koliko zaslužuje. Dva su razloga tome: zaostajanje u tehnologiji prerade u celini i relativno mali broj specijalista koji se bave ovom problematikom. Izvestan broj stručnjaka upotpunjavao je svoju informisanost stranom literaturom. Međutim, posle pojave dela G. E. Ingleta (1970) „Com, Culture, Processing, Products“ i nezvaničnog umnoženog prevoda dr. S. Rebrače, Kirchner i Tiernan su 1977. transparentno predstavili u Novom Sadu: „Current USA Technology and By-Product of Corn“, za određeni broj jugoslovenskih stručnjaka. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko kapitalnih dela vodećih američkih istraživača u oblasti prerade i iskorišćavanja kukuruza u kojima se izlažu saznanja i dostignuća iz oblasti tehnologije prerade. Stanley Watson i Paul Ramstad sa saradnicima objavili su 1987. godine „Corn Chemistry and Technology“, zatim se istovremeno u Njujorku, Bazelu i Hong Kongu pojavila monumentalna monografija Klausa Lorenca i Karela Krupa „Handbook of Cereal Science and Technology“. Godine 1990. pojavila se vrlo tražena knjiga „Breacfast Cereals and How They are are Made“, Roberta Fasta i Elwooda Coldwella, o kod nas malo poznatim tehnologijama prerade žitarica. Od ne malog značaja su i dve obimne studije: „Enchancing the Quality of U. S. Grain for International Trade“ američkog Kongresa (1989.) i „Ethanol — Economic and Pollicy Tradeofs“ Michaela Le Blancha i Johna Rajlija u izdanju USDA — 1990. Navedenim izvorima treba svakako dodati 10-tomno izdanje Y. Pomeranza „Advances in Cereal Science and Technology“. U ovom izdanju Američkog udruženja za hemiju žita veliki deo je posvećen sastavu i upotrebi kukuruza. Proučavajući navedenu stranu i domaću literaturu, sakupljajući u toku tridesetogodišnjeg rada građu i stičući sopstveno iskustvo o upotrebi kukuruza i tehnologijama njegove prerade, došao sam do uverenja da bi bilo korisno da se na našem jeziku napiše knjiga pod jednostavnim naslovom „Upotreba kukuruza“. Ovo uverenje često podsticano sa raznih strana i u raznim nastupima na mas medijima pozvanih i nepozvanih ,,o našem žutom zlatu“, ,,o više hiljada proizvoda koji se u svetu dobijaju od kukuruza, a kod nas se samo krmi stoka“, i to u pravilu kad nastaju veći privredni poremećaji i dispariteti cena stoke i stočne hrane ili kad privredu ugrozi suša. Razložno suočavanje sa jedne strane činjenica o tehnološkim mogućnostima dobi- janja više stotina proizvoda od kukuruza za proširenje asortimana jela i pića i za tehničku upotrebu, a sa druge strane fakta da je pod ovim podnebljem kukuruz kultura koju gaji više od milion poljoprivrednih gazdinstava, koja daje ili može da daje po svakom kvadratnom metru 2 do 3 kg organskih jedinjenja od sirovine koja 95% potiče iz vazduha, te da milion zemljoradnika ne gaji kukuruz „radi hleba nasušnog“ već za prodaju kao sirovine platežno sposobnom kupcu, govori o neophodnosti poklanjanja pažnje svih faktora savremenom iskorišćavanju i upotrebi kukuruza. Otuda potreba ne za jednom, nego za više knjiga koje informišu ili daju ideje na uvid o načinima korišćenja kukuruza i one su ne samo potrebne nego i nužne. Ova neophodnost ukazuje i na potrebu da jednu ovako kompleksnu problematiku kakva je upotreba kukuruza u raznim aspektima prati i potreba da pojedine aspekte obrađuje tim specijalista. Autor je svestan toga ali i činjenice da su za to potrebni određeni uslovi. No uprkos navedenom rukopis je završen sa nadom da će njegovo štampanje biti od velike koristi mnogim poslenicima čija je delatnost vezana za kukuruz i njegovu upotrebu. Dr Vitomir Bekrić Sadržaj Predgovor Uvod I. Istorija upotrebe kukuruza II. Kukuruz u Srbiji III. Promene u proizvodnji i korišćenju kukuruza u Srbiji u drugoj polovini XX veka IV. Tradicionalna upotreba kukuruza za hranu i piće u svetu V. Industrijska prerada kukuruza po sistemu suve meljave VI. Industrijska prerada kukuruza po sistemu vlažne meljave VII. Prerada kukuruza u industriji stočne hrane VIII. Upotreba kukuruza u procesima fermentacije IX. Upotreba kukuruza šećerca X. Upotreba kukuruza kokičara XI. Upotreba kukuruznog oklaska XII. Upotreba kukuruzovine XIII. Upotreba kukuruza za silažu XIV. Korišćenje kukuruznog polena i svile XV. Kvalitet kukuruza i kako ga meriti XVI. Literatura Anex I. Praktična upotreba prerađevina suve meljave kukuruza Anex II. Praktična upotreba kukuruza šećerca Anex III. Komercijalni proizvodi hemijske prerade kukuruza u Jugoslaviji odlično očuvana kao nova posveta autora ZIMA.19/5

Ima pisanja hemijskom na trećoj stranici

Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine.Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber.Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpuIli na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. LED sijalice C6 sa ventilatorom H7 Najnovija generacija C6G6 sijalica. Jednostavne su za ugranju, kao obicne halogene. Kuciste je od aluminijuma. Hladi se uz pomoc ventilatora. Karakteristike: -Jacina 372V- 8000 lumena -Boja svetlosti 6500k (cisto bela) -60000 radnih sati -Napajanje 12V -Ugao osvetljenja 360 stepeni -Tip hladjenja ALUMINIJUMSKI HLADNJAK I VENTILATOR. Cene: H1 - 1500din, H4 - 1900din, H7 - 1500din       LED sijalice C6 sa ventilatorom H7

NOV set za reparaciju zadnjih klesta Opel Vectra C .Set za reparaciju zadnjih klesta Opel Vectra C 2002 - 2008 .Set za reparaciju zadnjih klesta Opel Vectra C sa vodjicama .Set za rrparaciju zadnjih klesta Opel Vectra C proizvodjaca AUTOFREN .Set za reparaciju zadnjih klesta Opel Vectra C proizvodjaci :MAXGEAR 750 dinFRENKIT 950 dinAIC 1050 dinATE 1000 din bez vodjicaOE770104910154072

Peter Weiss Die Ermittlung Oratorium in 11 Gesängen Peter Veiss Istraga Oratorijum u 11 pevanja Istraga. Oratorijum u 11 pesama[1] je drama dramskog pisca Petera Vajsa iz 1965. godine, koja govori o prvom frankfurtskom suđenju u Aušvicu od 1963. do 1965. koristeći sredstva dokumentarnog pozorišta. Premijerno je prikazan 19. oktobra 1965. kao deo premijere Prstena u petnaest zapadnonemačkih i istočnonemačkih pozorišta i Kraljevske Šekspirove kompanije u Londonu. Sam Vajs je učestvovao u suđenju u Aušvicu kao gledalac i razvio je svoju dramu iz protokola Bernda Naumana. Rad reprodukuje suđenja u Aušvicu vođena političarima i zvaničnicima ovih koncentracionih logora tokom nacističkog režima, kojima je kao svedok prisustvovao Peter Vajs. Godine 1965. premijerno je izveo delo koje će označiti njegov prodor u takozvani teatar-dokument: „Istraga“, definitivan zagovor protiv nacizma. Na osnovu istinitih istorijskih dokumenata, Vajs se savesno dokumentovala tako što je svakodnevno prisustvovala javnim sednicama procesa u Frankfurtu protiv počinilaca zločina nacističkog logora za istrebljenje Aušvic. Dokumentarac ni na koji način ne umanjuje moćnu dramatiku dela. Prvobitni rad, kompletan i bez pauza, trajao bi otprilike osam i po sati. Namera autora u stvaranju drame takve dužine bila je upravo da iznervira javnost. Prema Piteru Vajsu, poenta istrage nije i nije bila u tome da se zabavlja, već da dosađuje ljudima do te mere da mesecima ne žele da se vrate u pozorište, već da se realnost prikaže ovako grubo i grubo. nedidaktički način na koji je publika htela da ode usred predstave. To je tema koja mora da bude neprijatna za čitav ljudski rod. RORORO 1969. odlično očuvana exlibris

Млади Петар, студент византијске уметности на Московском универзитету, добија, кроз загонетну реченицу на предавању, поруку да купи две књиге по свом избору у одређено време у Универзитетској књижари. Када отвори пакет, у њега је укључена и трећа књига. Управо ова трећа књига шаље Питера у низ авантура које воде до откривања мистериозног извора енергије који води судбине планете Земље. Његова потрага је такође блиско повезана са збуњујућим нестанком његовог оца. Још једном су Хојлови успели да комбинују угодан део приповедања са научним спекулацијама од трајног интереса. PENGUIN BOOKS 1979. 155 str. dobro očuvana exlibris

opširna knjiga (manji format), 767 stranica, priručnik za određivanje porodica i rodova višeg bilja,slike biljaka, opisi... dobro očuvana

Odlično očuvana knjiga… K132

Opis: Bitka kod Korina, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Prošlo je više od sedamdeset pet godina od početka rata, a nakon smrti Serene Batler usledile su najkrvavije decenije džihada. Sinhronizovani svetovi i Nesavezne planete su oslobođeni i, posle mnogo godina muka, ljudi konačno počinju da se nadaju kako se primiče kraj sukoba sa mašinama koje misle. Nažalost, Omnius ima još jedan, smrtonosni, kec u rukavu. U poslednjem pokušaju da uništi čovečanstvo, on oslobađa strašnu zarazu širom galaksije desetkujući stanovništvo čitavih planeta... A plima titanske borbe ponovo menja pravac i okreće se protiv ratnika ljudske vrste. Na kraju će se o ishodu rata koji je trajao generacijama odlučiti u apokaliptičnoj bici kod Korina. U najvećoj bici u istoriji naučne fantastike, ljudi i mašine suočavaju se poslednji put, dok na pustinjskoj planeti Arakis legendarni Slobodnjaci Dine postaju zastrašujuća borbena sila koju će deset hiljada godina kasnije otkriti Pol Muad’Dib, budući car iz loze Atreida. „Ovu sjajnu završnicu trilogije progutaćete u jednom zalogaju i sa zadovoljstvom.” – Publishers Weekly „Ljubitelji serijala Dina znaju kako se konačni, apokaliptični obračun između ljudi i mašina završio, ali je pravo uživanje videti kojim su nas putem Brajan Herbert i Kevin Anderson doveli do tog kraja.” – Focus

Opis: Mašinski ratovi, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Prošlo je više od dvadeset godina otkako je počeo pohod protiv mislećih robota. Snage pod komandom Serene Batler i Iblisa Gindža postigle su malo, a ljudska vrsta je umorna od rata i neprestanog krvavog njihanja klatna između pobede i poraza. Žestoki sajmeci koje predvodi Agamemnon kuju zaveru da povrate moć koju im je oduzeo Omnijus. Ratnici Ginaza načinili su od sebe smrtonosno oružje protiv mašina, a Aurelije Venport i Norma Senva na pragu su najvažnijeg otkrića u istoriji čovečanstva – načina da se savije prostor i trenutačno otputuje u bilo koji deo galaksije. A na dalekom, beznačajnom Arakisu, Selim Jahač Crva i njegova družina odmetnika preduzimaju prve korake koji će ih načiniti strahotnim ratnicima što će promeniti tok istorije: postaće Slobodnjaci. Mašinski ratovi nastavljaju da otkrivaju najfascinantniju zagonetku univerzuma Dine, rat iz kojeg je nastao egzotični svet mentata, navigatora, časnih sestara i kvizaca haderaha. „Zavalite se u fotelju i uživajte.“ – Booklist „Ljubitelji Dine će uživati u sveprožimajućim filozofskim pitanjima koja evociraju jedinstvenu viziju Frenka Herberta kao nikad ranije.“ – Publishers Weekly „Frenk Herbert bi se ponosio i uživao u ovom produbljivanju njegovih ideja.“ – Din Kunc Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koja su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Božanski car Dine, Frenk Herbert Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek. U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom. Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli. U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral. "Četvrta poseta udaljenom Arakisu jednako je fascinantna i relevantna kao prethodne tri." – Time "Raskošno... Intrigantno." – LA Times

Bosch Classixx 6, wor 16152by/01, opruge, federi noseći od kade. Veš mašina je rashodovana zbog polomljenog nosača kazana. 3K - 0969 - 1S-KZK3

Bosch Classixx 6, wor 16152by/01, vodena pumpa za izbacivanje vode, bučno vrti kad se priključi na napon , ali će verovatno da radi i kad se montira, a sa vodom ne mogu da je ispitam. Veš mašina je rashodovana zbog polomljenog nosača kazana. 3K - 0968 - 1S-KWM9

MEK 2002, lot delova tri ova grejača za radijator. Imaju otpornost, pa su valjda ispravni. 3K - 0932 - KH-MO-P001

Elektronika za ves masinu Gorenje SENSOCARE

Max Imdahl: IZBOR TEKSTOVA, Muzej savremene umetnosti Beograd 1986, str. 104. Eseji o savremenoj umetnosti i teoriji. Max Imdahl (* 6. September 1925 in Aachen; † 11. Oktober 1988 in Bochum) war ein deutscher Kunsthistoriker, der sich besonders der veranschaulichenden Interpretation der Kunst der Moderne und der Reflexion der Methoden kunsthistorischer Forschung widmete. Očuvanost 4.

I izdanje Beograd KOSMOS 1988 retko u ponudi Tajne albanske mafije su istiniti zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Knjiga se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije. CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji – tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije. Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao mi je da krenem u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ Sivih vukova: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i – moj kraj! Tragajući za njim, dospeo sam do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina. Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao me je s ljudima koji su mi dali dragocene podatke – tako sam sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta. Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od mog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a. Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Rešio sam da je iskoristim i postao sam pisac špijunskih romana. Mit da sam operativac Službe otvarao mi je vrata u inostranstvu, pa sam imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu… Tajne albanske mafije su temelj moje karijere. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci! Vaš Dejan Lučić GAR.11

edicija `REČ I MISAO` knjiga br.68 odlično očuvana

Svojim romanom Kira Ester, poznata turska autorka Solmaz Kamuran vraća nas na kraj 15. i početak 16. veka, u Evropu uzburkanu prirodnim katastrofama i krvavim ratovima i pobunama. Kroz epske priče od kojih je roman sastavljen, autorka otkriva uglavnom nepoznatu istoriju Sefardskih Jevreja, naroda koji je mirno živeo u Španiji, sve do pred kraj 15. veka, kada počinju progoni. Gonjeni inkvizicijom, ubijani od strane drumskih razbojnika i nestajali u zemljotresima i požarima, svoj kobni put, pripadnici ovog naroda uglavnom završavaju u Turskoj. Kira Ester, žena čije ime roman nosi, potomak je moćne jevrejske porodice De Toledo, iz istoimenog španskog grada. Neobično ime ona nosi sa razlogom – bila je žena posebne prirode i izuzetne lepote. Deo imena ustvari je nadimak – Kira – grčka reč koja znači ``trešnja``, i simbol je izuzetne lepote, posebno usana, crvenih kao trešnja. Ime Ester dobila je po svojoj baki, koja je zajedno sa drugim članovima porodice nastradala na putu od Toleda do Istanbula. Preživljava jedino Rejčel de Toledo, Kirina majka koja naizgled u miru provodi život. Ima svoje tajne, koje će tragikom odrediti Esterin život, pa će tako ćerka platiti cenu ``mira`` svoje majke, koja je uspela da sakrije vanbračnog sina iz rane mladosti. Za Rejčel, cena je strašna Esterina mržnja, koju će zauvek nositi prema majci, od trenutka kada spreči da se životni putevi njene dece ukrste u grehu, koji je samo njoj jasan. Čitajući delo, pratimo neobičan život Kire Ester, prelepe i ambiciozne žene, koja ne pokazuje emocije, osim kada je posao i novac u pitanju, ali u čijoj duši vri od snage i osećanja. Tako upoznajemo Istambul 16. veka-sinonim za raj na Zemlji, za život dostojan samo sultana, ``Alahovog sina``, kome je sva ovozemaljska vlast pripadala, i nad vojskom i narodom, a posebno nad životima hiljada ljudi koji su radili za njega. Sledeći junakinju, čije su najbolje prijateljice bile dve najmoćnije sultanije u istoriji Otomanske imperije, odškrinuće se pred nama vrata saraja, harema, svega što je činilo sjajni carski dvor, koji će za nju biti sudbonosan. odlično očuvana kao nova TOR.9

Iz sadržaja svetska privreda politika evropske unije specifičnost politike reforme u zemljama centralne i istočne evrope naučno-tehnološka politika rezultati sprovođenja... odlično očuvana TOR.7

Uzbudljivi i bogat život do sada pređiveo vajar Momčilo Krković. Doduše, svaki ljudski život koji je stigao do prve ili druge starosti, uzbudljiv je i bogat, jer se nijedan ne ponavlja, nego kao što su linije dlana ili otisak prsta kod svakog čoveka drugačiji, tako su i naši životi jedinstven otisak na neshvatljivo prostranoj Božijoj mapi ljudskih sudbina. Da li je život umetnika ipak strastveniji i raskošniji od života čoveka koji se posvetio nekom drugom zanimanju? Možda, verovatno je, mi u takvu mogućnost verujemo, naročito kada nam je umetnik drag, kada volimo njega ili njegova dela, nekad oboje. Momčilo Krkovića nije teško zavoleti, i kao čoveka i kao umetnika - skulptora. Još kada nam se on iskreno i obilno predstavi, opet i kao čovek i kao umetnik, onda ne izgleda teško (bar u prvi mah) i pisati o Momčilu Krkoviću... odlično očuvana knjiga kao nova posveta na predlistu ZiM.20/16