Knjiga je odlično očuvana. ,,Život štreberke Niki napokon je dobio smisao, iako je mislila da se to nikada neće dogoditi. Druži se sa prijateljicama Kloi i Zoi, a Brendon, njena simpatija, pokazuje interesovanje za nju, iz nepoznatih razloga. Ipak, šuška se da Makenzi ide s njim na žurku za Noć veštica, pa Niki u očaju prihvata posao animatora na zabavi za male balerine, i to ni manje ni više nego u kostimu pacova.``

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Nova škola. Novi neprijatelj. Nova simpatija. Novi dnevnik kojem se Niki potpuno poverava... *** Dnevnik štreberke je toliko smehotresan i originalan, da sa, ostajala do kasno u noć čitajući sa velikim nestrpjenjem i smejući se svakoj novoj dogodovštini!``

RETKO U OVOM STANJU!!!! KOMPLETAN STRIP NIJE NIGDE POCEPAN I NIJE NIGDE PISANO PO STRIPU

Odlicno ocuvan poster. Visina: 42 cm Sirina: 30 cm Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

Odlično očuvano! Autor - osoba Hitrec, Hrvoje Naslov Smogovci i strašni Bongo : romančić za djevojčice i dječake, njihovu stariju braću i sestre, te za nove i stare fosile / Hrvoje Hitrec Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `August Cesarec`, 1987 Fizički opis 166 str. ; 19 cm (Karton) Smogovci su jedan od najuspjelijih humorističnih romana za djecu i mladež u povijesti hrvatske književnosti, a njihova je glasovitost s vremenom (zahvaljujući i televizijskoj seriji) poprimila gotovo legendarne razmjere. Smogovci i strašni Bongo drugi je roman u seriji knjiga o Smogovcima, koje opisuju dogodovštine obitelji Vragec i stanovnika zagrebačkog Naselka. Hrvoje Hitrec u ovom romanu nastavlja priču o ljubavi Dunje i Mazala, Dade i Marine, o smiješnim dogodovštinama simpatičnoga Nosonje, ali i o čudesnim sposobnostima maloga Bonga, sina Drageca Vrageca, genijalnoga mališana. U nizu komičnih situacija koje izazivaju neodoljiv smijeh, razvija se radnja knjige koja započinje ljetnom pustolovinom u ukletom dvorcu, gdje Vrageci i Nosonja zaustavljaju sitne lopove Crnoga Džeka i njegova priglupog pomoćnika Kumpića, a završava prvim rastankom Dunje i Mazala. U obilju humora postoji i dirljiva epizoda sa slijepom djevojčicom Lorom, kojoj Bongo vraća vid i zdravlje, te se rađa još jedna ljubav koja će vječno trajati. Jedan od pokretača radnje je i ujak Flek, koji se pokušao trajno useliti u kuću Vragecovih, ali mu to nije pošlo za rukom. Ovim je romanom H. Hitrec potvrdio uspjeh prvih Smogovaca i sebe kao pripovjedača bliskoga djeci i mladeži, koji su mu postali najvjernijom publikom. Vještim isprepletanjem iskustava tipičnih za „prozu u trapericama“, romana strave i znanstveno-fantastičnog romana, zanimljivim likovima, jezičnim bogatstvom i duhovitostima u pripovijedanju Hitrec je stvorio zanimljiv roman koji puna dva desetljeća oduševljava naraštaje čitatelja. Smogovci i strašni Bongo Hrvoje Hitrec na početku svog romana „Smogovci i strašno Bongo” objavljuje da je ovo „Romančić za djevojčice i dječake, njihovu stariju braću i sestre, te uza nove i stare fosile“. Roman „Smogovci i strašni Bongo“ prvenstveno je namijenjen mladima, ali nam sam autor piše da je ovo i roman za sve stare i nove fosile. Mogu ga čitati ljudi svih uzrasta, jer će se za svakog od njih nešto naći u ovom romanu. Ovo je drugi roman u serijalu o Smogovcima, pa se prirodno nastavlja na radnju iz prošlog romana. Kao i u prijašnjem romanu, upoznajemo grad Zagreb i kvart Naselak, gdje živi obitelj Vragecovih. Ovaj roman sastoji se od dvadeset dva kratka poglavlja, a započinje ljetnom pustolovinom u ukletom dvorcu Mrakovčan, u koji dolazi Nosonja s Mazalom i još nekoliko Vrageca. Nosonja i Vragecovi zaustavljaju Crnog Džeka i njegovog priglupog partnera Kumpića, koji su tamo ostavljali ukradene skupocjene slike iz galerija. Kao što sam naslov kaže, u ovom romanu dobro ćemo upoznati strašnog Bonga, za sada jedino dijete Drageca Vrageca i Sonje Vragec. Bongo ima čudesne sposobnosti i zaista jest pravi mali genijalac. Roman je pun komičnih situacija, koje izazivaju smijeh svih generacija. U obilju humora, naići ćemo i na jednu tužnu i jako dirljivu epizodu s djevojčicom Lorom, koja će imati sretan završetak. Srest ćemo i nekoliko ljubavnih parova: Dunju i Mazala, Dadu i Marinu, pa kasnije i Bonga i Loru. Jedan od pokretača radnje je zasigurno i ujak Flek, koji se pokušava trajno nastaniti u kući Vragecovih, ali mu to nikako ne uspijeva. Hrvoje Hitrec (Zagreb, 14. srpnja 1943.) suvremeni je hrvatski književnik, romanopisac, dramski pisac, filmski i televizijski scenarist, posebice poznat po brojnim knjigama za djecu i mladež. U romanima, pripovijetkama, dramskim i televizijskim ostvarenjima najčešće mu je mjesto zbivanja grad Zagreb. Prvi Hitrecov roman je Pustinjakov pupak, pa zatim Manijak i Ljubav na crnom baršunu. Najveću su popularnost, i opet u zagrebačkom ambijentu, doživjeli Hitrecovi Smogovci, saga o odrastanju djevojčica i dječaka, u pet knjiga. Po Smogovcima napravljena je najdulja serija u hrvatskoj povijesti s velikim uspjehom. Autor je i drugih romana, kako za djecu (Eko Eko, Humandel), tako i za odrasle (Ur, Pustinjakov pupak, Ljubavi na crnom baršunu, troknjižje Kolarovi koje prate sudbinu zagrebačke obitelji kroz cijelo 20. stoljeće). Jedan je od najistaknutijih ekologa u književnosti a njegova ekološka svijest najviše je izražena u knjigama za mladež kao što su: Eko Eko (1978), Smogovci i strašni Bongo (1987) te Zbogom Smogovci (1989). 2010-ih objavio je romanesknu trilogiju o hrvatskoj povijesti. Prvi je roman „Kolarovi“ o hrvatskoj političkoj povijesti 20. stoljeća. Slijedeći je „Što Bog dade i sreća junačka“ u kojem se bavio 19. stoljećem i banom Jelačićem. Treći roman iz tog ciklusa je „Špilberk“, gdje je zašao u 18. stoljeće, vrijeme baruna Trenka. Roman romansirano pripovijeda životopis baruna Trenku, vojnika, gospodina, kockara i junaka, najpopularnijeg ratnika tadašnje Europe, koji je preživio 102 dvoboja i 14 ranjavanja, ali ne i zatočeništvo u zloglasnom Špilberku, koji je druga strana medalje prosvijećenog apsolutizma. MG8 (N)

Autobiografija koju su preporučili urednici časopisa: Essence, Vanity Fair, Time, New York Post, New York Times, Rolling Stone, People, Men’s Health, Interview. „Svoju priču vidim kao skup pesama povezan čarobnom vezom.“ Neka ljubav vlada čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom. „Moj život se sastoji od suprotnosti“, piše on. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. Džekson 5 i Led Cepelin. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.“ Od Aper Ist sajda na Menhetnu, Bedford Stajvesanta u Bruklinu, Boldvin hilsa i Beverli hilsa u Los Anđelesu, do Francuske, Engleske i Nemačke pratimo priču o izuzetno kreativnom klincu koji zbog brojnih teškoća u školi i porodici traži spas u muzici i izrasta u vrsnog muzičara, vrhunskog tekstopisca, producenta i izvođača. Ali otkrivamo i drugu stranu njegovog života, način na koji se duhovno menjao i koji je bitno uticao na njegovu muziku i odluke da odbije više nego privlačne diskografske ugovore dok ne pronađe sopstveni muzički izraz. Stvaranje umetnika koji je proglasio „Neka ljubav vlada“ samo je srce ove priče. Format: 13×20 cm Broj strana: 280 Pismo: Latinica Cena: 799 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Količinski popust 10 % Podeli MISIJA MUZEJ TINEJDŽ I YA ROMAN Šifra artikla: 314280 Isbn: 9788652904747 Autor : Ivana Nešić Izdavač : KREATIVNI CENTAR Anđela se suočila sa užasom srednjeg intenziteta: umesto da s drugarima igra igricu kao što je isplanirala, biva na prevaru odvučena u muzej. No, poseta muzeju će proći mnogo drugačije nego što je Anđela očekivala. Šta Anđelina igrica i Sava Šumanović imaju zajedničko? Koliko je zabavno igrati se loptom s malom Dubravkom? Šta se dešava kada mrtva priroda nije baš sasvim mrtva? Kuda su odleteli petlovi Paje Jovanovića? I najvažnije: Mogu li tri osnovca i jedna tetka, koja im zapravo nije tetka, pomoći muzeju da se izbavi iz velike nevolje?``

Dejvid Badijel MALI DIREKTOR ,novo ➡️ ➡️ Izdavač: Propolis Books Žanr: Knjige za decu Najstroži direktor + najgori đak = haos u najavi! Drvengradsku školu posetiće školski inspektori. Ukoliko ocena škole ponovo bude nezadovoljavajuća, biće zatvorena. I tu postoji jedan ogroman problem: Roman Vlaš, najgori đak u školi. Autor je brojnih školskih smicalica, zbog kojih je prethodni direktor dao otkaz. U školu stiže novi direktor – gospodin Gvozdeni. On je toliko strog, da ga se čak i nastavnici plaše. Odjednom, pojaviće se niotkud misteriozna muzička kutija zbog koje će direktor i Roman zameniti tela. Školska pravila se menjaju ili ukidaju, a nova pravila postaju san svakog zločestog đaka. Drvengradska škola je u potpunom haosu. Knjiga je N O V A L3

Strip Magazin broj 11 +Poklon jos jedan primerak broj 11 koji je nekompletan i broj 12 koji je takodje nekompletan - fale unutrasnje stranice. Stanje kao na fotografijama.

Knjiga je odlično očuvana.Ima posvetu. „Još u mladosti sam razmišljala kako li su živeli prvi ljudi, kakve li su oko njih bile šume i vode, kakva divljač, čime su se zanimali... Zanimalo me je i kako su se deca u to doba igrala, na čemu su spavala, jesu li bila lepa kao i današnja. Tako jedne noći, pri mesečini, pričini mi se da vidim neku devojčicu, preplanulu, golišavu, duge raspuštene kose – juri niz padinu prema reci. I zaljubim se u nju. To me navede da počnem pisati priču o devojčici toga davnog doba. Zamislim da je ta moja mala junakinja kćerka pećinskog slikara i da je i ona mali slikar, jer kako danas devojčice obično liče na očeve, tako su morale i onda. Prirodni zakoni su i u to doba bili isti. Izabrala sam, naravno, da je smestim u ono vreme kad su ljudi već ličili na današnje ljude – imali isti lik, ista osećanja, iste sklonosti. ... A kad već uzmete roman Pradevojčicu u ruke, molim vas čitajte sve po redu, nemojte preskakati gusta mesta. U njima se opisuju mnoge zanimljive stvari: borba jelena, lov na divljač, prastari način izazivanja vatre trenjem suvarka o suvarak, obredne igre pred polazak u lov. Družite se s mojom Pradevojčicom, njenim drugovima i njenim ocem pećinskim slikarem. A ako negde u muzeju ugledate crteže pećinskih slikara, jelene, losove, mamute i jednog leptira na nekoj drugoj strani pećine, znajte da je toga leptira naslikala naša Pradevojčica.“

Ovaj intimni spis pun je fascinantnih podataka i dragocenih opisa koji na potpuno drugačiji način osvetljavaju lik, delo i privatni život Nikole Tesle, jednog od najmisterioznijih i najznačajnijih naučnika svih vremena. „Ušuškani, monotoni život Ketrin Džonson menja se iz korena kada upozna Nikolu Teslu. Postaje opsednuta naučnikovom markantnom pojavom. Rastrzana između odanosti i strasti, ona pronalazi utehu u živopisnim fantazijama – granice između realnog i oniričnog sveta se brišu u trenutku kada snove gospođe Džonson počne da pohodi ’čarobnjak’ iz Smiljana…“– Đorđe Bajić „Ana Atanasković nam otkriva drugu stranu Tesline prirode: nežnog, pažljivog, duboko moralnog čoveka koji izbegava Amorovu strelu supruge bliskog prijatelja i mecene. Ovo je roman koji u pojedinim delovima žubori kao najčistija poezija. A Tesla je upravo to bio: dar čovečanstvu – poezija ispisana perom prirode.“– Vanja Bulić „Poput Tesle, koji je bio izuzetan naučnik čije se umeće graničilo sa istinskim čarobnjaštvom, ovaj roman je magični prikaz njegove malo poznate strane ličnosti.“– Aleksandar Tešić Format: 13×20 cm Broj strana: 328 Cena: 899 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

slika 3+

1.Nedeljko Popadic- Pobeda 2.Muni Vicer- Djeno i crni pecat madam Kriken 3.Zil Vern- Put oko sveta za 80 dana *napisana posveta 4.Robison Kruso *napisana posveta 5.Radosav Stojanovic- Kakvu tajnu kriju ptice 6.Pohod na zveri Dobro ocuvano.

SUDBINA JEDNOG ČARLIJA AUTOR: ALEKSANDAR POPOVIĆ IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2005. GOD. TVRDE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 144 STR ILUSTROVANO STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- POSVETA TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA MARBO 1

Autor: Džef Kini Naslov: Dnevnik šonjavka 7 – Levo smetalo Izdavač: Dereta Prevod sa engleskog: Jelisaveta Đurić Br. str.: 217 Povez: broš Format: 20 cm Pismo: latinica Ljubav je svuda oko nas – ali šta to znači u slučaju Grega Heflija? Plesna žurka za Dan zaljubljenih u Gregovoj školi napravila je potpuni haos od njegovog života. Greg ima problem da nađe pratnju za taj veliki događaj, pa je baš zabrinut da ne ostane „kratkih rukava”. Njegov najbolji drug, Roli, takođe nema mnogo sreće, ali to i nije baš neka velika uteha. Neočekivanim spletom okolnosti Greg će uspeti da pronađe svoju partnerku, ostavljajući tako Rolija samog. Ipak, duga noć je pred njima, i na kraju – nikad se ne zna ko će se od njih srećno zaljubiti. Džef Kini je rođen 1971. godine u Merilendu. Od 1998, na vebsajtu funbrain.com svakodnevno objavljuje ideje iz Dnevnika šonjavka. Tokom šest godina, koliko je bilo potrebno da se knjiga pojavi, ovaj sajt je zabeležio oko 70 miliona poseta. Godine 2007, kada je objavljen, Dnevnik je odmah postao najčitanija dečja knjiga u Americi, kao i njegovi nastavci: 2008, Dnevnik šonjavka – Rodrikova pravila i 2009, Dnevnik šonjavka – Poslednja slamka. Serija knjiga o Gregu Hefliju do sada ima sedam nastavaka. Svakodnevne avanture ovog neobičnog dečaka pomogle su milionima dece da se identifikuju s njim i shvate da je svako poseban na svoj način. Džef Kini je detinjstvo proveo u državi Vašington, a u Novu Englesku se preselio 1995. godine. Sada živi u južnom Masačusetsu, sa svojom suprugom Džuli i njihova dva sina, Vilom i Grantom. Zahvaljujući ovim Dnevnicima, Njujork Tajms je 2009. godine Džefa Kinija proglasio za jednog od sto najuticajnijih ljudi u Americi. NAJČITANIJA DEČIJA KNJIGA NA SVETU... NOVE AVANTURE NEODOLJIVOG GREGA HEFLIJA KOJI ŠTA GOD DA RADI NAILAZI NA NEPREMOSTIVE PREPREKE. Greg Hefli je oduvek žurio da odraste. Ali, da li je odrastanje stvarno tako zabavno kako se predstavlja? Greg odjednom ulazi u koštac s pritiscima muško-ženskih odnosa, sve većih odgovornosti, pa čak i čudnjikavih promena koje dolaze sa stupanjem u pubertet – i sve to bez podrške njegovog najboljeg prijatelja, Rolija. Može li Greg sam da izađe na kraj sa svim tim? Ili će morati da se suoči s „ružnom istinom“? „Žanr koji naprosto razvaljuje... svakodnevni humor i pobednička formula.“ – Publishers Weekly, istaknuta kritika „Dnevnik šonjavka teži da osvoji svet.“ – magazin Time „Jedna od najuspešnijih objavljenih serija knjiga za decu svih vremena.“ – Washington Post „Ova knjiga je izbrisala reč ‘nevoljni’ iz izraza ‘nevoljni čitaoci’.“ USA Today MG9 (N)

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

Knjiga je dobro očuvana. ,,Misteriozno pojavljivanje kućnog vilenjaka Dobija, i njegov pokušaj da spreči Harija da se vrati na Hogvorts navode Darslijeve da ga stave u kućni pritvor do daljeg. Spas stiže u vidu letećeg automobila, kojim upravljaju Ron i njegova braća. Posle raspusta provedenog u Jazbini, nesvakidašnjoj kući Vizlijevih, dramatičnim dolaskom na Hogvorts započinje nova školska Godina. ``

Sudbina jednog Čarlija Autor: Aleksandar Popović Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1984. Tvrde korice Pismo: ćirilica Broj strana: 120 str Ilustrovano Stanje knjige odlično. Na predstrani potpis vlasnika knjige.Na prvih nekoliko strana četvrti končani povez popustio. Nadalje je sve dobro. Skladište 3

Pampiri - Dlakovuk - Jadnorog - Darko Macan - Kreativni centar - 2011 godina .

MATO LOVRAK SREĆNA ZEMLJA - omladinski roman Crtež - Andrija Maurović Izdavač - Slavija, Novi Sad Godina - 1940 95 strana 20 cm Edicija - Omladinska biblioteka Put u život Povez - Broširna Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

JO NESBO PRDIPRAH DOKTORA PROKTORA Meki povez 6/13

Stripoteka 162/163

TVRD POVEZ , A4 FORMAT OCUVANO

m5 pegaz 7

Kultna knjiga 20. Veka, neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine je dobila nagradu Hugo. „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.“ Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom “Sloboda štampe”, ali je izdavač odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Times-a. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku. Broj strana: 160 Cena: 699 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.